СТАНКА АМОН (РАИЧКОВИЋ)

Рођена је 19. фебруара 1951. године на Цетињу. Као дијете преселила се у Београд, гдје је завршила основну школу "П.П. Његош". Животни пут ју је одвео у Њемачку. Завршила је фризерски занат, затим Грађевинску академију у Франкфурту на Мајни, гдје данас живи и ствара.
Као дијете волела је да црта, чита и пише пјесме. Њене пјесме су и објављиване у детињству у београдским дјечјим новинама. Сада када има слободног времена, враћа се захтјевима духа. 2007.године објавила је прву збирку поезије  ВАТРЕНА ЖИШКА. Пише поезију , прозу и афоризме .
Члан је : Удружења писаца „Седмица“ у Франкфурту на Мајни; СКОР-а (Савез књижевника у отаџбини и расејању) у Београду.
Заступљена је:  
Алманаси  УП „Седмица“, Антологија поезије исељеника из Црне Горе „ПОВРАТАК“ - приредио Милутин Ђурковић. Часопис Јесењин – Београд, зборници:Чукарица 2008. – Београд, Палићки галеб 2009. Рудничка врела 2009. Гарави сокак 2009.године.
Награде:   
Друга награда2007.године за афоризме – на Мајским песничким сусретима у Франкфурту/М
Прва награда Златни орфеј 2008. године за поезију  на српском језику - на Мајским песничким сусретима у Франкфурту/М
 Прва награда 2008. године за поезију на немачком језику – на Мајским песничким сусретима у Франкфурту/М
„Плава повеља” за родољубље, Палић 2009. године
Прва награда за дечју прозу 2009.године – на XXИИ културни сусрет у Франкфурту / М
Похвала за пјесму Момент на њемачком језику 2009. године - на Мајским песничким сусретима у Франкфурту/М

НЕЗАБОРАВ

Твоје плаве очи трепавице рубе
Њих ни једна сјенка не закланја више
Откривају плаветнило што љубе
Кристално небо после кише.

Таласом плавим узавреле
Надиру , језде даљинама
Оне су моме уздаху веселе
Оне су искре љубави у нама.

Срце се моје њима откључава
Од те љубави изгорети неће
И помисао на њих је плава
Сваки мој сан са њима почеће.

КАДА ЈЕ МАЈ

Велики свијет
Врата ми отворио,
Даљине мирис
Пружио .

Доста сам прошла
Нигдје завичаја ,
Доста видјела,
Нигде раја.

Крила ширим
Када је мај,
За мирисом цвијета
У завичај.

ЈА САМ

У животном кругу
Секунда временска
У свјетлосном кругу
Енергија небеска.

У кругу породице
Раме за времена
У крилу отаџбине
Сласт сјемена.

         ***

За мога мужа
Чаробна ружа
За синове моје
Срце живо је
За дивну унуку
Свитац на олуку.

Ја постојим

СРПСКА КОЛИЈЕВКА

Историја се понавља
Неправду распаљује.
Туђа звијер насрће
Навлачи тамну мрежу
На туђу образину,
Тако галопира
Преко светог Поља.
Црним плаштом
обавија истину
скрива златотиске
порушеног узглавља
Српског темеља.
Похлепа бљује пену
из чељусти
беснилом заражених.

Црвеним бојама
Најлепшег божура натопљено,
Није оно створено
За смрт што вреба.
Опет ће се пробудити глас
Српског дјетета
Пјеваће поносног народа пјесму
Препознаће свијет
Косово- Метохију
Српску колијевку.

НА СЕБЕ СЕ ЉУТИ

У твоју башту
Ако цвеће
Не расте ,
Не цвета,
На суву грану
Ако птице не слећу
Не пјевају ,
Ако тугују
Тада
На Бога
Не љути се .
Само се љути
Ти на себе.

СУЗЕ

Хладна јесења киша умива мртве гране.
Улицом пустом лутам без циља,
без станице и нико ми не пружа руке.
Ни киша неће да стане.

Корачам слабашно.
И возови ме напуштају
Само ми писак језив одјекне у срцу мазно
Па изгубим у мислима кишу и пут у празно.

НЕПРЕБОЛ

Данас неке искре
Тамне, чудесне
Синуле изнад чемпреса.
Звезде нестале
Киша хоће
У сутјеске.

У мојим сузама је небо
Тридесет година плаче
Камен цвјета у босиљак
Мирише непребол
У вијенац завезан

Тешко је бити сестра
Слушати шапат висина
Годинама
Чекати брата.

КАД ЉУБАВ ПЛАНЕ

Од среће, од твог додира,
начас ми сваки дамар замре.
Сва моја чула постану твоја,
Када ми пружиш усне мамне.

И тада волим, враћам се, бежим,
Пустим да љубав у мени плане,
Несвесно сасвим, занесена
Стегнем те чврсто и све нестане.

РОДИЛА СЕ

Ноћас
Наша судбина
У једно се слила

Нове Љубави
Непрекидна нит се
Родила.

Стидљива зора
Румено лице
Кроз одшкринути прозор промолила

Осмијеха жиг
Ружичасти
У нас је утиснула.