Зорица Аћимовић

МОЛИТВА

Хоћу да те обгрлим
чежњом насмејаног детета.

И да се не запитам
ЗАШТО ни КАКО.
И да трајем
и после сусрета.
И да живим
и после буђења.

Хоћу да те обгрлим
сновима пробуђене жене.

И да не посумњам
у твоје постојање.
И да не одустанем
на пола пута.
И да искру
у пламен претворим.

Хоћу да те обгрлим
крилима Анђела.

И да будеш мој
и пронађен.

НЕМАМ  ВРЕМЕНА

Немам времена
за празне загрљаје,
за узалудне речи
изговорене само
да би прекинуле тишину,
за варљив трептај душе,
за погрешне додире,
за скупљање крхотина
разбијених илузија.

Немам времена
за дуга ишчекивања,
за неостварена надања,
за неиспуњене жеље,
за прекинуте снове,
за бесмислена
одлагања
неминовног.

ЗВЕЗДЕ

Вечерас за тебе сијају звезде.

Испружи руке и узми их на дланове.

Обасјај свет око себе
и скупи снагу да се осмехнеш.

Пожели једну од хиљаду жеља.

Пожели срећу у туђем срцу,
пожели осмех на туђем лицу,
пожели нежност у свом погледу.

Вечерас за тебе сијају звезде.

Препознај их у мојим очима
- у сузе су се претвориле.

НАЈЛЕПШЕ ЉУБАВИ

Најлепше љубави
остале су
у наговештају.

Само нежан трептај ока.
Само благи дрхтај душе.
Само дивни немир срца.

Само незаборавни тренутак
прекинут пре прве сузе,
грубе речи,
одласка,
недостајања.

Најлепше љубави
су завршене
пре почетка.

ПОРУКА

Можеш да ме пробудиш,
али ме не можеш спречити
да сањам.

Можеш да ме вежеш,
али ми не можеш зауставити
кораке.

Можеш да ме оставиш,
али не можеш избрисати
трагове моје у теби.

НИТИ  ПАУЧИНЕ  СНА

Моја се љубав заплела
у нити паучине сна
и не знам да ли сам
била тамо где сам
желела да будем
или сам само одсањала
сусрет тај озвездан
и преклапање светова
и загрљај спокојан
светлошћу обасјан.

Моја се душа заплела
у нити паучине сна
и не знам да ли сам
само одсањала
потпуно давање себе
и трагове изгубљене
по туђим просторима
непрегледним.