ЦРНО И ЦРЊЕ
Изнад црне косовске смонице
Црни се облаци дижу
А црне челичне птице
Из црне ноћи стижу
Да црни челик оне
Из црних уста бљују
Док црна звона звоне
Експлозије црне се чују,
А црни облак прашине и дима
До црног неба се диже
И зора црне примесе има
Јер преко црних згаришта стиже
Из којих људи црни од гара
Спржене црне лешеве ваде
Црна им слутња душу разара
Имали у овом црнилу наде.
Црне се на гробљу хумке нове
У црној земљи ископане
Мајке у црном сахрањују синове
Жене и сестре црне ко вране
Црна им судбина узе најдраже
Црне им сузе из очију теку
Да црној души боли ублаже
А црне ране и даље их пеку.
Кад црни једном прођоше дани
Још црњи за њих наступају
Јер црне нема ко да брани
Огњишта црна напуштају,
Црне заставе на кући оставише
Оне су симбол црних времена
Огњишта црна они напустише
Црна им гуја испод камена.
Колоне црне путевима гмижу
Са црним асфалтом стопљене
А црне мисли тада им стижу
Због црним знојем земље натопљене
Док црно Косово своје напуштају
Црне им слутње у глави се роје
О повратку назад црном маштају
На црно огњиште да дођу своје.
Сада црним косовским пољем
Црни се војници шетају
У црном неком ''животу бољем''
Црна се деца тамо рађају,
И црни тамо сад цветају божури
Због црног српског страдања
Повратак црнима да се пожури
И да се спасу црног пропадања,
Гавранови црни над Косовом круже
На црни повратак Срба чекају
Црним се вековима са њима друже
Јер црни без Срба живети не знају.
Избегли Срби црни у туђини
Сад црне дане и године броје
Препуштени сами црној судбини
На црно огњиште да се врате своје.
Од црне праве и једине боје
Црња никада не може бити
Од црне Србине судбине твоје
Црња се стално може родити.
ШАР ПЛАНИНО
Шар планино лепотo Косова
Као стражар што над њиме стојиш
Плаши ли те сад опасност нова
Ил се опет силника не бојиш
Докле поглед са тебе досеже
Ка северу пружа се Косово
Силник над њим разапиње мреже
Да га отме ко да је његово
Шестстотинаосманаест година
Од страдања светог српског Кнеза
На Видовдан света је истина
Да срамоте Милоша витеза.
Србин има још великих тића
Обилића и Хребељановића
На хиљаде браће Југовића
И понеког Вука Бранковића.
Ти их склони и не одај ником
Са Голешом и Копаоником
Мокром гором и тврдим Паштриком
Са Руговом и са Качаником.
Нек се они у вама припреме
За коначан обрачун се спреме
Кад затреба да бране Косово.
Да вечито буде Србиново.
НА ПРАГУ РОДНОГА ДОМА
Ево ме испред непостојећег родног дома
Видим три степенице које водише до прага
Од куће и других објеката нигде нема трага
Све је прогутала страшна Содома.
Воћњак испред куће у трњак се претворио
А пут до ње кроз трњиво жбуње води
Ту смо рођени и сањали о слободи
Ал већ дуго нико тамо није долазио.
Њиве и ливаде у коров и трње зарасле
А изгнанством остадоше непожњевене
И чекају да поново буду обрађене
Затрпане међе са њима су срасле.
Гробља у корову и трњу јадно изгледају
На срећу гробови и споменици нису дирани
А сумњам да су свести имали душмани
Него им заштитници то радити не дају.
Слика је права после ''Милосрдног Анђела''
То је народно речено од НАТО агресије
Више мој народ од погрома заштићен није
А злотвори су мирно чинили злодела.
УБИЈАЈУ ДЕЦУ НАШУ
Злотвори сад на Косову децу нашу убијају
A вајни их заштитници само мирно посматрају
Што ухапшен нико није то једино они знају
Тако хоће од Србије да Косово отимају.
Од доласка на Косово убиства је више било
Никоме се од убица зато није ни судило
А Старо се Грацко више не помиње ни кроз приче
Што убице на слободи злочинимa сад се диче.
Убили су четрнаест младих људи жетелаца
У њиви крај Ситнице штићених од Британаца
Био ту и Новица од петнаест годиница
Изгубио он је оца и са њиме још два стрица.
Још нађени никад нису убице у Гораждевцу
А побише на Бистрици на купању српску децу
Јер злотвори убили су Пантелију и Ивана
Уз то тешко ранили су Букмировић још Богдана.
Док на путу према Штрпцу возили су они кола
Екстреми су још убили два младића из Сувог Дола
Цело село оплакује Александра и Ивана
Убицама трага нема до данашњег овог дана.
КОСТИ ПРЕДАКА
Предака нам не дирајте кости
Ви злотвори што сте на Косову
Бог Вам грехе неће да опрости
Не тражите сад милост његову.
Те су кости сведоци векова
И сакралних српских споменика
Трајни доказ српскога Косова
За њега ће пасти крв велика.
Одмакните руке од Косова
Ви крвници српскога народа
Стићи ће Вас Божја казна нова
Као сваког људскога изрода.
Због Косова царства су падала
Од Римскога до у време ово
И вама је снага посустала
Косово је вечно Србиново.
СОНЕТ КОСОВУ
Свако тамо село светињу своју има
Вековима Срби цркве ту градише,
Европа на томе завидна им је највише
Тамо су врата широм отворена свима.
А данас када се Косовом прође
Звук црквених звона све ређе се чује,
Ехо звоњаве све мање одјекује
Мање је светиња од кад НАТО дође.
Људскости нема ко светиње дира
Огњишта од када су Срби напустили,
Стодесет срушених цркви и манастира.
Руше нам и пале светиње терористи
Благослов НАТО-а зато су добили,
А пред Богом и људима потпуно су исти.
СОНЕТ МРТВИМА
(Косово 2002.)
Гробови су у трње зарасли, тужни
Док понеки споменик још усправно стоји
Ево ликова на њима, прљави и ружни,
Сузама да их ороси нико не постоји.
Углавном споненици сви су порушени
Надгробни су крстови сломљени, почупани
A oд мемле и буђи црнозелени
Јер гробови одавно нису посећивани.
Мимо тих гробља пролазник кад прође
И упита се: ''Шта су мртви згрешили,
Летима нико на гроб да им не дође''?
Ипак у даљини потомци свеће им пале
Јер за повратак назад чврсто су решили
Иако су им зато шансе још врло мале.
СОНЕТ ИЗБЕГЛИЦАМА
Одавно Срби напустише огњишта
Препуштени себи од излива терора,
Узалуд тражећи заштиту од КФОРА-а
Сами остадоше без игде и ишта.
Тамјан из кућа више им не мирише
Ево на згаришту воња од паљевине,
Отете или спаљене тамо куће су њине
Зелена поља не могу гледати више.
А када им једном опет услови се створе
Вратиће се они на своја огњишта,
И згаришта опет у дом ће да претворе.
Чекају избеглице да се назад врате
А за повратак им нико не гарантује ништа,
Још увек у изгнанству морају да се пате.
В А С К С Н У Ћ Е
Хоћу ли икада за живота свога
Радост васкрсења на теби провести
Истераше ме са огњишта мога
Сатане синови без људске савести.
Тамо остадоше све српске светиње
Оскрнавише их некрсти злотвори
Сећам се давне радости детиње
Врућа се рана у души отвори.
Авети неке сад тобом крстаре
Сакралне објекте по теби руше
Крви нечистом погане олтаре
Разорено све је Србима најближе
Сад мртвима повредише душе
Ено феникса из пепела се диже.
ГРОБЉЕ НА КОСОВУ
Једно гробље сво у трњу јадно и кукавно
Најмилији не долазе на њега одавно
Прогнани су са огњишта пре много година
Остадоше без заштите цела је истина
Белосветски заштитници признати се мора
Ставише се у заштиту пљачке и терора
А народ је тад морао главе спасавати
На огњишта годинама несме да се врати
Свевишњему у изгнаству сад се народ моли
Да он терор на Косову више не дозволи
На огњишта да поврати тужне повртанике
Да обиђу и окаде драге покојнике
Годинама вољенима не пале се свеће
Најдражи су протерани ако буде среће
Да се врате на огњишта и живе нормално
Да гробове покојника да долазе стално
МАЈКО
Немој мислит мајко мила
Да си ти заборављена
На твом гробу није била
Дуго свећа запаљена.
Сад на твоме мајко гробу
Расте коров место цвећа
Од злотвора доћ' не могу
Ал' ми душа саосећа.
Кад злотвори једном оду
На гроб ћу ти мајко доћи
Да дочекам ту слободу
Ја бесане бројим ноћи.
На гроб ћу ти доносити
Ја редовно свеже цвеће
Тамјаном га окадити
И поново палит свеће.
ПЕСМА НЕРОДИМКИ
Неродимко тиха реко на свету једина
У два мора воду шаљеш хиљаде година
Под Језерском Планином извори су твоји
У близини Урошевца ток ти се раздвоји.
Србима си вековима била најмилија
Поред тебе стварана је српска историја
Српски народ поред тебе живи од искона
Од Хороса бога Сунца до скорог прогона.
Ливаде су поред тебе ко тепих шарене
Старом душом сад пребрајам тужне успомене
Уз тебе су свуд около разбацана села
У њима су вредни људи и деца весела.
Теци теци тиха реко и поносна буди
Ни душманин неће моћи теби да науди
Свевишњи ће на том путу увек да те прати
Поново ће српски народ теби да се врати.
ЗАВИЧАЈУ ИЗГУБЉЕНИ
Покрај реке Неродимке мале
Што два мора својом водом спаја
Ливаде су свуда расцветале
То је слика мога завичаја.
Раткоцер се зове моје село
У воћњаке к'о да је скривено
У њему се живело весело
Потпуно је сада уништено.
Где је некад зрело слатко воће
Сад то коров прекрива и трње
На огњишта људи назад хоће
Прогнанство је за њих много црње.
Изгубљени слатки завичају
Расејани сањамо те често
Ти питоми на Косову крају
Доћи ћемо тамо нам је место.
ЈЕРУСАЛИМ ПРАВОСЛАВЉА
О Косово колевко Србије
Њој те нико одузео није
На теби су светилишта њена
Привремено сад су напуштена.
Злотвори их тамо уништише
Скрнављена значе нам још више
Сваки камен порушени моли
Разарање да се не дозволи.
Зар Европа сада заборавља
Јерусалим српског православља
На ком су се Срби одржали
Од Турака Европу чували.
Сад Европа треба да се стиди
Злочине над Србима не види
Већ хероје српске са Косова
У Хаг води без трунке основа.
HЕРОДИМКО
Неродимко малена речице
Моравина ти млађа сестрице
Под Језерском извиреш планином
И протичеш косовском долином.
Два се мора на те ослањају
И твојом се водом напају
Урошевац твоје је развође
Да ти вода у два мора дође.
Уз тебе у времена старија
Стварана је српска историја
Неродимље летњи двор имало
У Сврчини тад се крунисало.
Неродимље још од Немањића
Постало је царска престоница
Двор Урошев ту је постојао
Док у ''лову није настрадао''.
ТУЖНИ ЗАВИЧАЈ
Кад уберем стручак један босиока цвећа
На Косово мој завичај одмах ме подсећа
И црвени сад божури по теби цветају
Најлепши си ти на свету родни завичају.
На теби су манастири из старих времена
Трајни доказ постојања српскијех корена
Грачаница и Дечани, Свети Архангели
У селима свуд около црквица се бели.
Кад се свећа пали славски колач реже
Успомена из детињства за тебе ме веже
А кућа се кади и тамјан мирише
Душа моја завичају за тобом уздише.
У теби сам одрастао за сретног времена
За тебе ме сада веже тужна успомена
Светиња је сад по теби много уништено
Пред очима заштитника није заштићено.
СВЕТ ДАНАС - 2007.
Рат је светски на помолу
Васионом мирис кружи
Силник у свом умоболу
Једино се силом служи.
Ислам им се отргао
Хришћанству се целом свети
Будизам се уздигао
Па силнику силом прети.
Над светом се зло наднело
Уништење му се спрема
Силнике је заслепело
Да савести више нема.
Преговори што се воде
Искрени не могу бити
Договоре не спроводе
Ко ће кога преварити.
Човечанство широм света
Силнике зауставите
Нека разум опет цвета
Упамет се ви узмите.