Вукашин Ј. Илић

Рођен је 09.02.1946. године у селу Сазлија, општина Урошевац, Косово. Од оца Јована, и мајке Митре (рођ. Вукоје)  као шесто и најмлађе дијете. Основну и средњу Економску школу завршава у Урошевцу. Војну академију КоВ завршава у Београду. Као официр радио је у Новом Месту, Бихаћу, Оточцу и Београду. У међувремену ванредно завршава Kомандно штабну академију у Београду. Пензионисан у чину потпуковника. Сада као пензионер живи и ствара у Београду.
Како сам каже: ''Не могу се похвалити да сам се бавио писањем од најраније младости као што то говори већина пјесника и писаца'', као и '' Док су остали почели пасати из инспирације ја сам почео писати из иритације, иритирали су ме НАТО злочини''. Карактеристичан његов стил писања је епски десетерац римовани а тематика је различита. Поред тога пише и обичном римованом стиху углавном поезију родољубивог и завичајног садржаја. 
До сада је објавио једну књигу под насловом ЗАШТО? у којој се тематски веже за НАТО агресију и злочине гјде се између сваког стиха крије на наслов књиге.
Као главни уредник  уредио је  књигу родослова ИЛИЋИ ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ДОЛА – БИЛЕЋА, и зборник радова о Милици Ракић МИЛИЦА У СРЦИМА ПИСАЦА.

АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ
                                                 
Александар Македонски велики је Сораб био,
Од Филипа Великога моћ и снагу наследио,
За надимак Македонски по Бaлкана узе делу,
Али Сораб остао је и у духу и у телу.

Маестатом Сорабима даде права он велика,
Да владају у држави од Јадрана до Балтика,
А границе српске ове познате су од раније,
Све од цара Светог Вида и велике Сербаније.

У Индију кренуо је где је корен од Србије,
Са семитским народима он велике битке бије,
Све велике битке редом у походу добијао,
Од болести маларије на путу је настрадао.

Вавилонска пред њим кула велелепна грађевина
Саграђена од прапретка сарбарског цара Нина,
А вртови светско чудо од сарбарске прве даме,
Познатије у народу к'о царице Семираме.

Грци њега својатају да је њихов владар био,
Он највеће своје битке против Грка је водио,
Македонци опет веле да је њима припадао,
Македонски народ није у то време постојао.

БРАТУ МИЛОРАДУ
        (Поводом шестог рођендана без свеће
             запаљене на гробу)

Снегом прекривен у коров зарастао
Твој споменик брате поносно стоји
Годинама га нико није обишао
Он тужне дане и године броји.

Твоја ведра слика са споменика
Кроз мемлу и буђ провирује тужно
Чека појаву неког драгог лика
Без посете драгих и тамо је ружно.

Злотвори нас брате отуда протерали
Родни нам дом до темеља уништише
Све што је вредно најпре опљачкали
У нади да се нећемо враћати више.

Посмртни рођендан твој је седамнаести
Уместо на гробу, расути палимо ти свеће
Без најдражих то је твој рођендан шести
Они те никад заборавити неће.

Једнога дан мораће са Косова да оду
Злотвори наши и све светске але
Косово ће поново доживети слободу
Најдражи ће доћи да ти свеће пале.

20.02.2005.                           
Београд

ГРОБОВИ ОПОМИЊУ

На Косову ни сунце као некада
Не сија правом бојом злата,
На Косову поново сада
Нека се страна војска ломата.
                       
Дошли су тамо као снаге мира
После снажне агресије НАТО,
Да нико никог не сме да дира
Резолуцијом задатак добише зато.

Штитити Србе они нису хтели
Одмах се ставише на страну Шиптара,
Српски је народ морао да сели
Огњишта своја напусти стара.

Шиптарске банде Косовом харају
Што би Српско све се опљачкало
Светиње српске пале и разарају
Никог да их спречи није имало.

Ни мртве на миру нису оставили
Не поштују гробља као светињу,
Срби да се врате што су иселили
Гробови предака сад их опомињу.

Споменици многи тамо су поломљени
Кости предака из гробова вире,
Потомци да се врате што су исељени
Да се и мртви у земљи смире.

КОСОВСКИ ЗАПИС

Лазарева клетва записана
Србима у срце урезана
На мермеру на Газиместану
На Косову да увек остану.

Записано је у Грачаници
Лазареви падоше војници
За крст часни и свето Косово
Да остане увек Србиново.

Запис носе свети Архангели
Да Косово не сме да се дели
С Метохијом заувек остане
Јерусалим српски да постане.

А Дечане Стефан кад направи
На олтару запис он остави
Док манастир својим сјајем сија
Његова је цела Метохија.

У Зочишту цркава светих Врачи
Неки чудом небескијем зрачи
Терористи чим су је срушили
Потпуно су разум изгубили.

МАЈЦИ

Родила си мајко несрећника
Што роднога дома више нема
Туга моја сада је велика
Незнам шта се завичају спрема.

Удовица млада си остала
Три године још нисам имао
Подизала мене и чувала
Док уз тебе нисам одрастао.

Срећан био сам на твоме крилу
Хранила ме на плуг и мотику
Знам те добру  као горску вилу
Дала си ми ти љубав велику.

Кад одрастох ја сам отишао
У срцу ме домовина звала
Тешким болом с тобом се растаo
 А ти ниси сузу задржала.

Далеко сам ја од тебе био
Твојих задњих тридесет година
Када могох ја сам долазио
Увек беше жељна видет сина.

Када си се с душом растајала
Моје име задње су ти речи
Мој  долазак ниси дочекала
Служба ми се на путу испречи.

Пресели се ''Царству небескоме''
Тело твоје труне на Косову
Ја ни гробу  доћ' не могу твоме
То ми рану сад отвори нову.

МИЛАН ТЕПИЋ

Родио се под Козаром и несташан дечак био,
О херојству Козарчана из песме је научио.
Традицију да настави војни позив одабрао,
И високе војне школе да заврши похађао.

Све дужности официра поносно је обављао,
Своју реч је официрску ценио и поштовао.
Стручно знање на војнике успешно је преносио,
Омиљен и врло цењен у друштву је увек био.

Распадање отаџбине не могаше он поднети,
И Стевана Синђелића у невољи он се сети.
А издаје у армији тешко њему тад падоше,
Јединице у Хрватској с мало војске остадоше.

Касaрна у Бјеловару већ је дуго у опсади,
Наоколо уз ограду минско поље он изради.
А складишта муниције близу села Беденика,
Мајор Тепић минирао са својијех шест војника.

Наређењем из корпуса касарна се предат мора,
Муницију да сачува другог нема он избора.
Своју војску и стражаре у касарну упутио,
А машину за паљење на каблове поставио.

Иде конвој с усташама магацине да испразне,
Да развезу по шумама около на стране разне.
Кад колона камиона у складиште цела стиже,
Милан Тепић са поносом складиште у ваздух диже.

Муницију усташама Тепић предат није хтио,
Него и њих на стотине он је тада поубиј'о.
Ексползијом у складишту млад је живот жртвовао,
Са заклетвом на уснама к'о официр што је дао.

Историја српска њега златним словом уписује
За херојство отаџбина орденом га одликује.
Заклео се отаџбини и поносан на то био,
А заклетву што је дао потпуно је извршио.

М   О   Л   И   Т   В   А
(Храм вазнесења часнога крста)

У светоме храму часнога крста
Оловку стегох са десна три прста
Којима сам Тебе молио Боже
Да се Срби коначно сложе.

На њих су зинуле светске звери
Да им отворе од пакла двери
На реци Дрини границу праве
Да српски народ њоме раставе.

Изроде српске они користе
Да православље с Балкана очисте
Католике Србе, Србе муслимане
Православни живаљ мора да нестане.

Три вере то су српскога народа
У братству се дуго уживала слобода
Међу њих бацише коску раздора
Крвна се веза раскрвит мора.

Молим се Боже Теби и Сину
Сагледај тешку српску судбину
Опрости ако се може злочине
Да српски народ узалуд не гине.

20.05.2007.                              
Суво Поље

МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ

Мајко Божја на дан ваведења
Молим те због српскога спасења
Светске звери отвориле раље
Да  Србију комадају даље.

Косово јој сад хоће отети
Некрстима светиње пренети
А Србији они срце ваде
„Опрости им незнају шта раде“.

Заузми се код Христа и Бога
Ради спаса народа српскога
Да опстане сад му ти помози
Научи га да живи у слози.

А силнике немој кажњавати
Христовој их вери назад врати
Да се силе једном већ одрекну
И Божије поверење стекну

Међу људе ти пошаљи Сина
Да се чује Божија истина
А цео свет да живи у слози
Мајко Божја ти сада помози.
                             АМИН!

  04.12.2007.       

М О Л И Т В А

(На васкрс 2006.)    

Христе Боже на дан Васкрсења
Молим Тe због народног спасења
Ти народу српскоме помози
Да отпочне живети у слози.

Анатема на њега је пала
Мада није основа имала
Од жртава створише џелате
Виђеније Србе да ухвате.

Они нису били криви ништа
Чували су вековна огњишта
Па и ако немају кривице
Пишу њима лажне оптужнице.

Похваташе виђеније људе
Па их воде у Хаг да им суде
Не поштују принцип невиности
Ако можеш Ти им сад опрости.

Чим заверу за некога скују
Без суда им они пресуђују
Кад на суду доказа немају
У затвору тад их убијају.
 
Христе Боже на дан Васкрсења
Молим Ти се ради просветљења
Да просветлиш те светске силнике
Да не праве грешке превелике.

Да Србију дробе на комаде
Из груди јој живо срце ваде
Некрстима Косово да дају
Да Србију о том не питају.

Познато је од праисторије
Косово је колевка Србије
Од настанка до данашњег дана
Косово је српска жива рана.

Не дозволи да им касно буде
Кад ген части код Срба пробуде
Голоруки иће на топове
Нове светске отворит ратове.

Христе Боже на дан Васкрсења
Присети се српског освешћења
Косово су светим прогласили
Манастире по њему градили.  
 
На Васкрс 2006.

НА ДЕСАНКИНОМ ГРОБУ

У сенци кестенова хумка свеже побусана
Свежим цвећем и венцима покривена
Под њом почива српска богиња Ерата
Поетеса мајстор свога заната.

То је песникиња из ђачке читанке
Великога ума а фигуре танке
Оличење је била праве српске мајке
Десанска песник Крваве бајке.

У питомој Бранковини ти си рођена
Великим стиховима кроз живот вођена
Када ти се душа у небеса  вину
Тело положено у родну Бранковину.

Почивај мирно у родној груди
На буран живот поносна буди
Погледај с неба у црнини мајке
Поново се пишу Крваве бајке.

Бранковина              
24.05.2008.

НЕ ДИРАЈТЕ У СРБИЈУ...

Не дирајте у Србију! Малу земљу на Балкану
Јер ће сваком душманину у њој кости да остану.
Српски народ на размеђи живи овде вековима
Води борбу за опстанак и велико срце има.

Не дирајте у Србију! За четири пет година
Нестало je на Балкану због ње више царевина.
Осмалијско царство тада на Балкану се распаде
Аустријско и немачко после њега брзо паде.

Не дирајте у Србију! Не будите гују љуту
Све ће она да угризе што на своме нађе путу.
Фашизам док светом хара зло народу док се нуди
Србија се усправила и прва се из сна буди.

Не дирајте у Србију! Звер рањена кад побесни
А испред ње док бежите путеви ће бити тесни.
НАТО снаге познате су к'о највећа светска сила
У Србију копном ући да се није усудила.

Не дирајте у Србију! Док Косово не добије
Од давнина Косово је било срце од Србије.
Своје снаге са Косова повлачите ви што прије
Док се из сна не пробуди, даље руке од Србије!
                                      
НЕ ДАМО КОСОВО

На дан празника Албанске заставе
Неславно се преговори окончаше
Шиптари сад нове карте праве
А ми им не дамо Косово наше.

Није случајно што баш овог дана
Силници Србији отеше приморје
Непун век касније отвара се рана
Сад хоће Косово од ње да одвоје.

Знају ли силници да је Косово
Одувек било и остаће срце Србије
Хоће ли бомбе бацати поново
Зар им злочина доста било није.

Русијо сестро земље Србије
Заштити границе сестре твоје
Сада имаш снаге више него прије
Да силници не отму и делове твоје.

Ти светској правди на браник стани
Недај да отму Србији Косово
Од раља звери светску правду брани
Ако она падне са светом је готово.

28.11.2007.

ОПРОСТИ ИМ БОЖЕ

Авети светске Косметом крстаре
И свету земљу српску скрнаве
Дошли су тамо да штите Шиптаре
Злочине тешке над Србима да праве.

Спаљена су имања српске сиротиње
Опљачкано све што се могло однети,
Сад руше и пале српске светиње
Болесној мржњи не могу одолети.

Ако можеш Боже ти им опрости
Врати им онда бар мало разума,
Предака српских да се смире кости
Од тешких злочинаца помраченог ума.

РАНA НА СРЦУ

Не чекајте од песника, што од јада он пропева
Да његова болна душа о нежности сада снева,
Што му тело разарају годинама бол и туга
Увукло се зло у душу за времена нека дуга.

Отаџбини шта се спрема на време је уочио
За разговор на ту тему нико није спреман био,
Чим је распад отпочео мешају се светске силе
А за распад узрочник су већ одавно оне биле.

Разбише нам отаџбину испунише своју жељу
Свесно оне прекшише и Хелснишку још повељу
Отаџбине више нема тако срећне и велике
Од ње тада настале су и банана-републике.

Рат грађански отпочео крв се братска опет лије
Место братства и јединства крвави се барјак вије
Светске силе сад истину желе даље да помраче
Циљ да им се не открије шаљу своје посматраче.

Народ што се за велику отаџбину залагао
У крвавом овом рату највише је настрадао
Обесправљен постао је на очиглед целог света
Прогоњен је са огњишта права су му одузета.

Тешке лажи светских сила истину су победиле
Па су жртве геноцида у крвнике претвориле
Патриоте што бранише распадање отаџбине
Оптужише па им суде сад у Хагу за злочине.

РАЊЕНО КОСОВО

Пред картом косовских Светиња стојим
Дивим се њиховом великом броју
У старости за безбедност њихову се бојим
Не могу их бранити у војничком строју.

Кроз Млечни пут гледају нас преци
Многи за Српство живот изгубише
Неки мученички постадоше свеци
Светиње нам на чување оставише.

Сад имена Светиња помињати нећу
Можда  би многе могао заборавити
Прецима славним запалићу свећу
За родољубље им се захвалити.

Бог Сунца Хорос за Косово је знао
Када је Сунце Небом  предводио
На пољу Хоросовом коње напасао
На Ситници води жедне напајао.

Кнез Лазар је храбро на дан Светог Вида
Косово са војском од Турака бранио
Милош је Мурата убио без стида
Због тога је поносно главу изгубио.

Данас нам Косово хоће отети
Некаве белосветске протуве
Светиње своје Србин ће да свети
Нека то једном у главу утуве.

Некрсти нам Светиње скрнавити неће
Док живог Србина на свету још има
А Феникс птица из пепела крећe
Кунемо се својим светим прецима.

С А Н

Сањах скоро драги оче
На твој гроб да голуб слеће
И одмах ми причат поче
Ту остати дуго неће.

''Ја сам душа оца твога
Што га ниси запамтио
Преселих се ја код Бога
Док си врло мали био.

Остави вас мале тата
Кад је време тешко било
Сиромаштво још од рата
Поље слабо је родило.

Мајка вас је окупила
Своју снагу употреби
И кроз живот вас водила
Да на путу клекли не би.

Ти најмањи оста сине
Говориш ми ти стихове
Са непуне три године
''Киса пада тамо на дојове''.

Гледао сам како растеш
Са небеских  тих  висина
Пратио те док не сташеш
Поносан на свога сина''.

Ја сам нешто запамтио
Са тобом сам био срећан
Док болестан ти си био
Ал се лика твог не сећам.
                            
Тад се голуб преобрати
Поред слике споменика
Ја лик видех своме тати
Исти кaо што је слика.

У голуба ти изнова
Оче одмах се претвори
Пробудих се ја из снова
Песма јавом проговори.

СТАНИТЕ

Станите силници белосветске але
Зар ћете прамајци срце извадити
Прапрецима су вашим кости овде остале
А њихових корена остадоше нити.

Од искона смо браћа по месу и крви
Са простора ових и ви потичете
Прапреци вам се одселише први
Заједничко стабло из корена сечете.

Хоросу Богу Косово је било
Одмориште где је ноћи проводио
Уточиште њему оно је пружило
Када је сунце на коњма преносио.

Србија је прамајка белим људима
Косово је од вајкада било срце њено
Сада јој се срце из груди отима
Често је од вас било рањено.

Прапреци ваши истину сакрише
Нордијска школа историју мења
Од сада се права историја пише
За заједничка наша поколења.

С В Е Т И Ц А

Једна се звезда са неба откиде
У ноћи седамнаестог априла
Један  се живот насилно прекиде
Умиљато дете Милица је била.

Злотвори са неба разум изгубише
Не бирају више само војне мете
Касетним бомбама Милицу убише
Зашто им је криво и невино дете.

Миличина душа у небо се вину
Од сваког греха ослобођена
Свевишњем Богу стиже на истину
Од злочинаца НАТО покошена.

Господ ће јој дати ореол свеца
Биће претворена у белог анђела
Да у рату више не страдају деца
Поруку шаље преко архангела.

Мајка Душица и отац Жарко
У својој тузи би ће пркосни
Док земљу греје сунце јарко
На светицу своју увек поносни.
 
14.12.2005.                              

СЕЋАЊЕ НА СВЕТОВИДА

Световида српског заштитника
Прати српска легенда велика
Кад се Срби у невољи нађу
Помаже им да из ње изађу
 
Историја њега не запамти
Јер то није могла записати
Ал га памти предање народа
На челу  је био српског рода

Цар је био он од Сербаније
Од Урала па све до Галије
Од Јадрана до мора Балтика
Сербанија то беше велика

Сербанијом мудро је владао
Народ га је српски поштовао
Са народом дружити се знаде
За живота божанство постаде

А када се он пресели Сварогу
Врховноме сорапскоме Богу
Са Перуном створио устројство
Установи прво Свето Тројство

Са појавом светога Хришћанства
Народи се одричу паганства
За свој народ за дела велика
Прихваћен за Свеца Заштитника

Уз колено он сад стоји Богу
За српску се он залаже слогу
За српски се народ Богу моли
Да страдање Српства не дозволи

У новијој српској историји
Он је светац њима најмилији
За велике народне издаје
Свом народу он путоказ даје

Од великог Косовскога боја
Па Принципа Гаврила хероја
И кад Слобу у Хаг изручише
А тровањем мучки га убише

За све српске велике невоље
Светом Виду нек се Срби моле
Јер то могу  без имало стида
Молит цара, Бога, Световида
    
                         На Видовдан 2006.
               
TРИПТИХ

СВЕТ ДАНАС - 2007.         

Рат је светски на помолу
Васeљеном мирис кружи
Силник у свом умоболу
Једино се силом служи.

Ислам им се отргао
Хришћанству се целом свети
Будизам се уздигао
Па силнику силом прети.

Над светом се зло наднело
Уништење му се спрема
Силнике је заслепело
Да савести више нема.

Преговори што се воде
Искрени не могу бити
Договоре не спроводе
Ко ће кога преварити.

Човечанство широм света
Силнике зауставите
Нека разум опет цвета
Упамет се ви узмите.
          
EВРOПA  ДАНАС - 2007.

Силник из новога света
Матици наметнути жели
Светски рат то му не смета
Страхоте са њим да дели.

Нови свет кад је открила
Европа затворе испразни
Назад је бумеранг добила
Сопствени олош је казни.

На нови свет олош стиже
Тамошњи народ истреби
Охоло тада главу диже
Европи кичму преби.

Прамајка сада клечи
На коленима и моли
Умобол не може да лечи
Силник јој наноси боли.

Подигни Европо главу
Истоку поглед окрени
Злочин не доноси славу
Из сна се најзад прени.

СРБИЈА ДАНАС - 2007.

Србијо мајко свога народа
Расе беле корену стари
Колевко људскога рода
Не наседај силничкој превари.

Косовом сада срце ти ваде
Незасите белосветске звери
Још нису свесни шта раде
Да отварају пакла двери.

Косово је колевка твоја
Од искона твоје је било
Божурима црвених боја
Српство се тамо означило.

Косово ти не могу отети
Чврсто га само привиј уз себе
Одлуку такву не могу донети
А да за исту не питају тебе.

Не дозволи да те силници
Држе у шаци скривену у џепу
Да по потреби или по навици
Пружају ти штап или шаргарепу.

 У БОЈ СА ПЕСМОМ НА УСНАМА

„Христе Боже распети и свети
Сва Србија на Косово лети...“

Овом песмом витезова славних
Испеваном из времена давних
Кад кнез Лазар на Косово крену
За Србију и судбину њену.

Свето име његово се слави
Што најезду турску заустави
Кад Европу спаси од ислама
Србија је остављена сама...

„У бој крените јунаци сви
Крените и не жалте живот свој...“

Српска војска с песмом на уснама
Према Дрини кренула је сама
Аустријског гада дочекала
Преко Дрине Швабе претерала.

Кад немачка кренула је сила
И на српску војску ударила
А уз помоћ са леђа Бугара
На Србију удрила три цара.

А Европи тада на срамоту
Српска војска доживе голготу
Повлачењем преко Албаније
Да јој нико помогао није…

„Тамо далеко далеко од мора
Тамо је село моје тамо је Србија...“

Фронт солунски кад се формирао
Д' Епере је наредбу издао
Кајмакчалан Срби да освоје
Савезнички војници се боје.

Кајмачалан кад су освојили
По Бaлкану брзо се развили
Царевине све три су пропале
Са Србима није било шале.

Српске земље кад ослободише
Тад државу нову направише
Краљевина сад земље захвата
Словенаца, Срба и Хрвата…

25.02.2008.

СОНЕТНИ ВЕНАЦ
                     БЕОГРАД    2002.

                       1.
На крилима ветра си долетела
Осмех срећe сија ти са лица
Весела и лака као пахуљица
Анђеле, пред мене си слетела.

Љупки сјај зеленоплавих очију
У дубину удари моје сетне душе
Буди ме, враћа снове што се руше
А чежњу нову не могу да скрију.

Видим, главу сагла ко стидно дете
Црвена у лицу поглед скриваш свој
Веселост не скри што ме сусрете.

Ехо твог срца који ниси знала
Теби је рекао да увек бићу твој
А да правог циља ниси имала.
                    
                         2.
А да правог циља ниси имала
Кад ношена као цветна латица
Осмехом својим нежнога лица
Најлепши поздрав мени си дала.

Ето не слутећ кад си ме срела
Жељна да нам се срећа осмеши
Ех ја те молим то брзо реши
Лепото буди само моја цела.

Искрену одлуку искрено молим
Што сад и даље душу моју мучиш
Кажем ти, стварно много те волим.

Речи моје схвати да нису шала
А то мораш брзо да научиш
Једнога дана то ниси знала.

                    3.
Једнога дана то ниси знала
А дошла си ко звезда падалица
Тада збуњеност прочитах ти с лица
Елегантна беше као лутка мала.

Зато те сретох да мира немадох
А оног дана када си ми рекла
Већ си у мене поверење стекла
Овакве радости  пре не имадох.

Лепо се и данас тога сетим
Eх  више је од тридесет година
Хтео бих опет у небо да летим.

Ти си ми  из облака долетела
А знаш, и то је права истина
Да си сретно пред мене слетела.

                         4.
Да си сретно пред мене слетела
У тамној ноћи месеца октобра
Што те донесе наша вила добра
Испред мене када је пролетела.

Мислиш ли, то је случајност била
Остаде тајна до данашњег дана
Јер моју душу излечи од рана
Од када са мном гнездо си свила.

Једнога дана ако ме изгубиш
За тебе остаћу дивна успомена
А бићу свестан да ме још љубиш.

Мира у души ја имао не би'
И да остане  само моја сена
Рекао сам тада самоме себи.
                       
                                             5.
Рекао сам тада самоме себи
Анђели је ето донеше сада
Да пред тебе са неба пада
Она од Бога дарована теби.

Сад је на теби одлуку донеси
Твоја одлука брза бити мора
Ти бољега нећеш наћи створа
И неверница одмах се отреси.

Своју одлуку, када донесеш
Изагнај тужне, болне успомене
Мораш хитно да их се отресеш.

Онда крени да не прођу дани
Јер она је цвет који не вене
А лажних љубави ти се окани.

                     6.
А лажних љубави ти се окани
Кад права срећа теби се смеши
Одлуку донеси, коначно реши
Видећеш бољи ће доћи дани.

Од данас је у загрљај прими
Лек љубавни у срцу јој добује
И то ће срце за твоје да чује
Што жудњу њену срећно сними.     

Треба и она срећу да нађе
У љубави коју понудиш њој
Да ли је ишта од среће слађе

Радо је љуби никад не стани
А за обоје то најслађи је спој
Животни су најлепши ти дани.

                 7.

Животни су најлепши ти дани
Имаш вољену драгу поред себе
Видиш она искрено заволе тебе
Од сада сте једно другом одани.

Твоја је сад и навек ће остати
Нека из тебе срећа проговори
А она тад љубављу одговори
Што ће срећа заједничка постати.

Живот је кратак, свима је познато
Из њега користи што можеш узети
Време пропало биће непризнато.

Измени све, прилагоди себи
Мораш што пре, може да одлети
Овакав живот не одговара теби.
                             8.                       
Овакав живот не одговара теби
Са сивилом туге месеца октобра
Тебе донесе наша вила добра
А ниси остала скривена у себи.

Несрећној  ми љубави дође крај
Изненада си променила стање
''Бити ил не бити'' беше питање
Изнедрила тад си сети мојој сјај.

Ћутање твоје к'о нож у срце боде
Узми љубав моју, то није грех
Тај наслађи део људске природе.

Више не било краја нашој срећи
Остани и буди са мном заувек
Још, сада те молим, немој ми рећи.

                       9.
Још, сада те молим, немој ми рећи
Ако одлуку ти ниси донела
Биће тешко, ако ниси желела
Изгубит свој део у нашој срећи.

Ћутећи некада више се каже
Уради паметно да срце не пати
Твоју одлуку ја ћу сачекати
Видећеш да моје срце не лаже.

Одмах сам схватио да срећа цвета
Јер си чисто поверење стекла
Као врели дани Михољског лета.

Радост и срећу самном да делиш
А пошто ниси одмах јасно рекла
Љубав узвратити да не желиш.

                 10.
Љубав узвратити да не желиш
Угасило би осећај блискости.   
Бићеш моја по божијој милости 
А своју љубав ћеш са мном да делиш.

Волећу те више од себе самога
Искрен ћу са тобом увек бити
Схвати да ћеш се собом поносити
Ако верујеш у мене и Бога.

Моја ћеш бити одједном то схвати
Од када си ехо срца ухватила
За срећу нашу многи ће сазнати.

А сада јасно и то могу рећи
Ти си одједном потпуно схватила
Его љубавни не води ка срећи.

                                                11.
Его љубавни не води ка срећи
Волети се мора срцем пуним
Остајем теби душу да испуним
Свака препрека мора се прећи.

Реци да волиш сада само мене
Циљ нам је исти, срећно да живимо
У љубави срећне дане проводимо
Те да нам дуго трају успомене.

Време је било савезник нама
Одлуку своју брзо си донела
Мудру и праву видиш и сама.

Дође напокон та одлука твоја
А ти постаде срећна и весела
Радујем се јер знам да бићеш моја.

                       12.
Радујем се јер знам да бићеш моја
Од када те сретох чежња се ствара
Да с тобом станем пред матичара
Испуним потпуно обећања своја.

Од тога дана припадаћеш мени
Свесна си своје праве одлуке
Ех и мени прекрати љубавне муке
Новом животу сад самном крени.

Ако ме заволиш као ја тебе
Што год ја имам имаћеш и ти
Буди моја, поклони ми себе.

Радити самном можеш што желиш
Али ми увек мораш верна бити
Кад љубав почнеш са мном да делиш.

                                              13.                                                                                 
Кад љубав почнеш самном да делиш
Ако праве љубави ниси имала
Да искрено волиш ти ниси знала
Сад срећу праву можеш да пожелиш.

А љубав коју са другим си стекла
Његова реч је  била неискрена
А намера да будеш преварена
Што си ми једном искрено рекла.

Остани самном од сада заувек
Срећа се нама најзад насмешила
Радост наша биће најбољи нам лек.

Ево ти на дар златна љубав моја
Ћутљива и стидна да би се утешила     
Иста ће радост тад бити и твоја.

                               14.
Иста ће радост тад бити и твоја
Свом искушењу ниси одолела
Поново срећу мени си донела
Увек ћеш бити и остати моја.

Никад се немој љубави одрећи
Имаћеш вечно само љубав моју
Лакше ћеш мени подарити своју
И деца ће наша живети у срећи.

Сад кад си самном заувек остала,
Молиш ''не иди из мог загрљаја''
Осећаш да си само моја постала.

Сада си ми у загрљај улетела
А срећи нашој неће бити краја
На крилима ветра си долетела.

МАГИСТРАЛЕ

На крилима ветра си долетела
А правог циља да ниси имала
Једнога дана то ниси знала
Да си сретно пред мене слетела.

Рекао сам тада самоме себи
А лажних љубави ти се окани
Животни су најлепши ти дани
Овакав живот не одговара теби.

Још, сада те молим, немој ми рећи
Љубав узвратити да не желиш
Eго љубавни не води ка срећи.

Радујем се јер знам да бићеш моја
Кад љубав почнеш самном да делиш
Иста ће радост тад бити и твоја.

СОНЕТ ВЕЧЕРИ

Дневна се светлост полако губи
Обриси сунчевих зрака су црвени,
Ђердани облака нанизани груби
Изненада запад сав порумени.

Ноћ од истока полако се хвата
А прва звезда на небу се види,
Месец сањалица ваљда из ината
Скрива се за облак као да се стиди.

Лукава лија већ брлог напушта
Облаци небом полако се мичу,
Бреза трепери вече се спушта.

Орион на небу већ се појави
Док трептаве звезде његове ничу,
Огладнела звер риком се јави.

ПОКОЈНИЦИМА

Дуго вам не могу гробове обићи
Редовно сам тамо прије долазио,
Арнаути тамо недају сад прићи
Годинама вам нико тамо није био.

Имали на свету још нешто теже
Поред нас расутих вам по домовини,
Оставити ваше кости да тамо леже
Као да сте уклети у својој родбини.

Ох када ће једном срећни дани доћи
Једино Свевишњи то сад може знати
Најмилијима на гроб да се може поћи.

Иако до сада толико година прође
Цела вам родбина сад због тога пати
Ипак ће морати тамо да вам  дође.

ИМА НАДЕ ...
 
Написати тужну песму нимало ми тешко није
А проблеми тек настају када пишем веселије
Док државу имадосмо веселог сам духа био
А крваво распадање нисам никад прежалио.

Јединство смо а и братство годинама развијали
Одједном се посвађали међусобно убијали
Што нам земљу растурише белосветске ове але
Признајући републике државице нове мале.

Отаџбина остаде нам Србија и Црна Гора
Светске силе сад упиру да се и то разбит мора
Тако хоће и Косово да поклоне Шиптарима.

Од поретка светског новог пуца већ по шавовима
Југа мора смоћи снаге да се опет уједини
Има наде да живимо сви у једној отаџбини.

ЦРНО И ЦРЊЕ

Изнад црне косовске смонице
Црни се облаци дижу
А црне челичне птице
Из црне ноћи стижу
Да црни челик оне
Из црних уста бљују
Док црна звона звоне
Експлозије црне се чују,
А црни облак прашине и дима
До црног неба се диже
И зора црне примесе има
Јер преко црних згаришта стиже
Из којих људи црни од гара
Спржене црне лешеве ваде
Црна им слутња душу разара
Имали у овом црнилу наде.

Црне се на гробљу хумке нове
У црној земљи ископане
Мајке у црном сахрањују синове
Жене и сестре црне ко вране
Црна им судбина узе најдраже
Црне им сузе из очију теку
Да црној души боли ублаже
А црне ране и даље их пеку.

Кад црни једном прођоше дани
Још црњи за њих наступају
Јер црне нема ко да брани
Огњишта црна напуштају,
Црне заставе на кући оставише
Оне су симбол црних времена
Огњишта црна они напустише
Црна им гуја испод камена.

Колоне црне путевима гмижу
Са црним асфалтом стопљене
А црне мисли тада им стижу
Због црним знојем земље натопљене
Док црно Косово своје напуштају
Црне им слутње у глави се роје
О повратку назад црном маштају
На црно огњиште да дођу своје.

Сада црним косовским пољем
Црни се војници шетају
У црном неком ''животу бољем''
Црна се деца тамо рађају,
И црни тамо сад цветају божури
Због црног српског страдања
Повратак црнима да се пожури
И да се спасу црног пропадања,
Гавранови црни над Косовом круже
На црни повратак Срба чекају
Црним се вековима са њима друже
Јер црни без Срба живети не знају.

Избегли Срби црни у туђини
Сад црне дане и године броје
Препуштени сами црној судбини
На црно огњиште да се врате своје.

Од црне праве и једине боје
Црња никада не може бити
Од црне Србине судбине твоје
Црња се стално може родити.

ШАР ПЛАНИНО     

Шар планино лепотo Косова
Као стражар што над њиме стојиш
Плаши ли те сад опасност нова
Ил се опет силника не бојиш

Докле поглед са тебе досеже
Ка северу пружа се Косово
Силник над њим разапиње мреже
Да га отме ко да је његово

Шестстотинаосманаест година
Од страдања светог српског Кнеза
На Видовдан света је истина
Да срамоте Милоша витеза.

Србин има још великих тића
Обилића и Хребељановића
На хиљаде браће Југовића
И понеког Вука Бранковића.

Ти их склони и не одај ником
Са Голешом и Копаоником
Мокром гором и тврдим Паштриком
Са Руговом и са Качаником.

Нек се они у вама припреме
За коначан обрачун се спреме
Кад затреба да бране Косово.
Да вечито буде Србиново.

НА ПРАГУ РОДНОГА ДОМА

Ево ме испред непостојећег родног дома
Видим три степенице које водише до прага
Од куће и других објеката нигде нема трага
Све је прогутала страшна Содома.

Воћњак испред куће у трњак се претворио
А пут до ње кроз трњиво жбуње води
Ту смо рођени и сањали о слободи
Ал већ дуго нико тамо није долазио.

Њиве и ливаде у коров и трње зарасле
А изгнанством остадоше непожњевене
И чекају да поново буду обрађене
Затрпане међе са њима су срасле.

Гробља у корову и трњу јадно изгледају
На срећу гробови и споменици нису дирани
А сумњам да су свести имали душмани
Него им заштитници то радити не дају.

Слика је права после ''Милосрдног Анђела''
То је народно речено од НАТО агресије
Више мој народ од погрома заштићен није
А злотвори су мирно чинили злодела.

УБИЈАЈУ ДЕЦУ НАШУ

Злотвори сад на Косову децу нашу убијају
A вајни их заштитници само мирно посматрају
Што ухапшен нико није  то једино они знају
Тако хоће од Србије да Косово отимају.

Од доласка на Косово убиства је више било
Никоме се од убица зато није ни судило
А Старо се Грацко више не помиње ни кроз приче
Што убице на слободи злочинимa сад се диче.

Убили су четрнаест младих људи жетелаца
У њиви крај Ситнице штићених од Британаца
Био ту и Новица од петнаест годиница
Изгубио он је оца и са њиме још два стрица.

Још нађени никад нису убице у Гораждевцу
А побише  на Бистрици  на купању српску децу
Јер злотвори убили су Пантелију и Ивана
Уз то тешко ранили су Букмировић још Богдана.

Док на путу према Штрпцу возили су они кола
Екстреми су још убили два младића из Сувог Дола
Цело село оплакује Александра и Ивана
Убицама трага нема до данашњег овог дана.

КОСТИ ПРЕДАКА

Предака нам не дирајте кости
Ви злотвори што сте на Косову
Бог Вам грехе неће да опрости
Не тражите сад милост његову.

Те су кости сведоци векова
И сакралних српских споменика
Трајни доказ српскога Косова
За њега ће пасти крв велика.

Одмакните руке од Косова
Ви крвници српскога народа
Стићи ће Вас Божја казна нова
Као сваког људскога изрода.

Због Косова царства су падала
Од Римскога до у време ово
И вама је снага посустала
Косово је вечно Србиново.

СОНЕТ КОСОВУ

Свако тамо село светињу своју има
Вековима Срби цркве ту градише,
Европа на томе завидна им је највише
Тамо су врата широм отворена свима.

А данас када се Косовом прође
Звук црквених звона све ређе се чује,
Ехо звоњаве све мање одјекује
Мање је светиња од кад  НАТО дође.

Људскости нема ко светиње дира
Огњишта од  када су Срби напустили,
Стодесет срушених цркви и манастира.

Руше нам и пале светиње терористи
Благослов НАТО-а зато су добили,
А пред Богом и људима потпуно су исти.

СОНЕТ МРТВИМА
                (Косово 2002.)

Гробови су у трње зарасли, тужни
Док понеки споменик још усправно стоји
Ево ликова на њима, прљави и ружни,
Сузама да их ороси нико не постоји.

Углавном споненици сви су порушени
Надгробни су крстови сломљени, почупани
A oд мемле и буђи црнозелени
Јер гробови одавно нису посећивани.

Мимо тих гробља пролазник кад прође
И упита се: ''Шта су мртви згрешили,
Летима нико на гроб да им не дође''?

Ипак у даљини потомци свеће им пале
Јер за повратак назад чврсто су решили
Иако су им зато шансе још врло мале.

СОНЕТ ИЗБЕГЛИЦАМА

Одавно Срби напустише огњишта
Препуштени себи од излива терора,
Узалуд тражећи заштиту од КФОРА-а
Сами остадоше без игде и ишта.

Тамјан из кућа више им не мирише
Ево на згаришту воња од паљевине,
Отете или спаљене тамо куће су њине
Зелена поља не могу гледати више.

А када им једном опет услови се створе
Вратиће се они на своја огњишта,
И згаришта опет у дом ће да претворе.

Чекају избеглице да се назад врате
А за повратак им нико не гарантује ништа,
Још увек у изгнанству морају да се пате.

В А С К С Н У Ћ Е

Хоћу ли икада за живота свога
Радост васкрсења на теби провести
Истераше ме са огњишта мога
Сатане синови без људске савести.

Тамо остадоше све српске светиње
Оскрнавише их некрсти злотвори
Сећам се давне радости детиње
Врућа се рана у души отвори.

Авети неке сад тобом крстаре
Сакралне објекте по теби руше
Крви нечистом погане олтаре

Разорено све је Србима најближе
Сад  мртвима повредише душе
Ено феникса из пепела се диже.

ГРОБЉЕ НА КОСОВУ

Једно гробље сво у трњу јадно и кукавно
Најмилији не долазе на њега одавно
Прогнани су са огњишта пре много година
Остадоше без заштите цела је истина

Белосветски заштитници признати се мора
Ставише се у заштиту пљачке и терора
А народ је тад морао главе спасавати
На огњишта годинама несме да се врати

Свевишњему у изгнаству сад се народ моли
Да  он терор на Косову више не дозволи
На огњишта да поврати тужне повртанике
Да обиђу и окаде драге покојнике

Годинама вољенима не пале се свеће
Најдражи су протерани ако буде среће
Да се врате на огњишта и живе нормално
Да гробове покојника да долазе стално

МАЈКО

Немој мислит мајко мила
Да си ти заборављена
На твом гробу није била
Дуго свећа запаљена.

Сад на твоме мајко гробу
Расте коров место цвећа
Од злотвора доћ' не могу
Ал' ми душа саосећа.

Кад злотвори једном оду
На гроб ћу ти мајко доћи
Да дочекам ту слободу
Ја бесане бројим ноћи.

На гроб ћу ти доносити
Ја редовно свеже цвеће
Тамјаном га окадити
И поново палит свеће.

ПЕСМА НЕРОДИМКИ

Неродимко тиха реко на свету једина
У два мора воду шаљеш хиљаде година
Под Језерском Планином извори су твоји
У близини Урошевца ток ти се раздвоји.

Србима си вековима била најмилија
Поред тебе стварана је српска историја
Српски народ поред тебе живи од искона
Од Хороса бога Сунца до скорог прогона.

Ливаде су поред тебе ко тепих шарене
Старом душом сад пребрајам тужне успомене
Уз тебе су свуд около разбацана села
У њима су вредни људи и деца весела.

Теци теци тиха реко и поносна буди
Ни душманин неће моћи теби да науди
Свевишњи ће на том путу увек да те прати
Поново ће српски народ теби да се врати.

ЗАВИЧАЈУ ИЗГУБЉЕНИ

Покрај реке Неродимке мале
Што два мора својом водом спаја
Ливаде су свуда расцветале
То је слика мога завичаја.

Раткоцер се зове моје село
У воћњаке к'о да је скривено
У њему се живело весело
Потпуно је сада уништено.

Где је  некад зрело  слатко воће
Сад то коров прекрива и трње
На огњишта људи назад хоће
Прогнанство је за њих много црње.

Изгубљени слатки завичају
Расејани сањамо те често
Ти питоми на Косову крају
Доћи ћемо тамо нам је место.

ЈЕРУСАЛИМ ПРАВОСЛАВЉА

О Косово колевко Србије
Њој те нико одузео није
На теби су светилишта њена
Привремено сад су напуштена.

Злотвори их тамо уништише
Скрнављена значе нам још више
Сваки камен порушени моли
Разарање да се не дозволи.

Зар Европа сада заборавља
Јерусалим српског православља
На ком су се Срби одржали
Од Турака Европу чували.

Сад Европа треба да се стиди
Злочине над Србима не види
Већ хероје српске са Косова
У Хаг води без трунке основа.

HЕРОДИМКО

Неродимко малена речице
Моравина ти млађа сестрице
Под Језерском извиреш планином
И протичеш косовском долином.

Два се мора на те ослањају
И твојом се водом напају
Урошевац твоје је развође
Да ти вода у два мора дође.

Уз  тебе у времена старија
Стварана је српска историја
Неродимље летњи двор имало
У Сврчини тад се крунисало.

Неродимље још од Немањића
Постало је царска престоница
Двор Урошев ту је постојао
Док у ''лову није настрадао''.

ТУЖНИ ЗАВИЧАЈ

Кад уберем стручак један босиока цвећа
На Косово мој завичај одмах ме подсећа
И црвени сад божури по теби цветају
Најлепши си ти на свету родни завичају.

На теби су манастири из старих времена
Трајни доказ постојања српскијех корена
Грачаница и Дечани, Свети Архангели
У селима свуд около црквица се бели.

Кад се свећа пали славски колач реже
Успомена из детињства за тебе ме веже
А кућа се кади и тамјан мирише
Душа моја завичају за тобом уздише.

У теби сам одрастао за сретног времена
За тебе ме сада веже тужна успомена
Светиња је сад по теби много уништено
Пред очима заштитника није заштићено.

СВЕТ ДАНАС - 2007.

Рат је светски на помолу
Васионом мирис кружи
Силник у свом умоболу
Једино се силом служи.

Ислам им се отргао
Хришћанству се целом свети
Будизам се уздигао
Па силнику силом прети.

Над светом се зло наднело
Уништење му се спрема
Силнике је заслепело
Да савести више нема.

Преговори што се воде
Искрени не могу бити
Договоре не спроводе
Ко ће кога преварити.

Човечанство широм света
Силнике зауставите
Нека разум опет цвета
Упамет се ви узмите.