ПОЕТА

ОРГАНСКА 05/07/06

Волим те и ти бежиш низ ходник, не гледаш ме у очи, кретње су ти трзаји,
а ретко ми нешто кажеш, а речи су ти ромор, не стижем да разумем.

Волим те и ти то знаш, али не верујеш мени, не верујеш себи, не верујеш пријатељу,
не верујеш брату, касирки, ни оџачару…

Колико још своје џигерице да поједем бих ти доказала.
Колико других органа да уништим да схватиш да те волим.

Хоћеш ли ме онда желети сакату?

NOCTURNO 07/06/05

Држим те за руку, у очи те гледам, твој ми глас ковитла вијуге у глави,
зеница дубока, вир који ми не да, да запливам плавим оком као морем.

Свака твоја пора ноте четвртина, надланице твоје најлепши Nocturno,
гледам твоје руке, не желим да прође ових пет минута ...

А, сутра већ познам сваку твоју жељу, па ме свим немаром вољених ломаташ,
желиш тугу сада, хоп и ја сам тужна, желиш песму смешну, склепам – ти се смејеш.

МОЈА КУЋА 29/11/06

Ова моја лепа кућа и двориште И сокак мали,
измаштана у детињству, баш у њој о теби пишем,
не волим је баш ни мало, без тебе је све то туђе,
нек’ гром пукне посред крова, нек’ је лепу преполови,
да је никад не саставим к’о што срце никад нећу!