logo poeta  

prva stranao klubu POETAnasa izdanjanove knjigenasi donatoriuspostavite kontakt sa namapisite nam

  logo poeta
   

 

НАПРАВИМО ЗАЈЕДНО ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ КОЈУ СВИ МОГУ ПРЕУЗЕТИ И УЖИВАТИ У ЊЕНОМ САДРЖАЈУ

АНТОЛОГИЈА
НАЈЛЕПШИХ ЉУБАВНИХ ПЕСАМА

ТРЕНУТНИ РЕДОСЛЕД ПРВИХ ПЕТ ПЕСАМА

 

БОГДАН ТОДОРОВ

МРЗИМ ТЕ ШТО ТЕ ВОЛИМ

Мрзим те што те волим.
Девојко, мењаш лик, а увек си иста
створена да ме мучиш.
Дозвољаваш да удахнем мирис твојих груди
и утонем у тебе да бих се изгубио.
Блудиш погледом у мом загрљају,
држим те чврсто
а никад не могу да те ухватим.
Улазиш и излазиш из мог живота,
равнодушна на осећања
и остављаш само трагове блатњавих ципела.
Увек се другачије зовеш и изгледаш,
а увек си то ти, ти која си моја,
и никад нећеш бити.
И опет ћу да идем напред по кругу
у нади да ћу те срести.
И ако то не будеш ти,
ипак ћеш то бити.

ВИНКА ПЕРИШИЋ - ШАРЕНАЦ

МОЛИТВА БИЈЕЛЕ ЦИГАНКЕ

Купићу ти коња
крилатог коња да ти у сну шапуће ...
Ма каквог коња:
купићу ти ергелу
бијелу ергелу да те топотом успављује ...
нове мамузе, костретни шешир,
бичеве и сабље срмом оковане,
сребрне ножеве с кожним сапима
и нову чергу налик колиби зор-харамбаше ...

Купићу ти лађу
голему лађу од сандаловине
да њом испараш мора далека-
кошуље моје једра да јој буду,
од косе моје уже ћу исплести
да се за чврсто сидро ухвати-
небу ћу своју тајну открити да желим
јарболе твоје срећа да прати ...

Откаћу ти доламу
у царству циганском какве нема,
на плећа твоја, делијо,
соколи да се гнијезде,
да ти и свеци завиде
кад корак низ друм начиниш ...

Погачу ћу ти под сачем
на нашем огњишту испећи,
погачу од брашна бијелог и суза бисерних
три дана се пуши, мирише ...
Цијело село позови
кад је крчагом румена вина
уз гозбу залијеш ...

Дјецу ћу нашу скупити
по свијету што се скитају
да оцу у чело гледају
свјетлији од каквог фењера
што га с истока донио
стари кириџија ...

А ти да ми се гиздаш и пјеваш
и дивље коње да кротиш,
 крај ватре гордо да сједиш
и бритку сабљу да пашеш,
и тутун на тутун савијаш
из сребрн-ибрика да срчеш,
три слуге да ми те служе ...
а лице твоје весело
ко калај с казана да блиста ...

Еј, све ћу да ти приправим
крај ногу твојих да лежим
само од черге не иди,
бијело робље не љуби ...
од Бога дворе да истем,
ако чергу не волиш
што твојом душом мирише ...
ти мрким оком погледај,
твоје су жеље ми наредба,
ти племић мени циганки
један под капом небеском ...
само ми не иди господару мој,
драгане,
коња ћу бијелог теби купити,
ма каквог коња, ергелу,
ергелу, царску ергелу
да снове твоје немирне
низ поље пустим да језде ...

ВЕСЕЛИН ЏЕЛЕТОВИЋ ПАВЛОВ

ОВА ЈЕ ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ТЕБИ

Заискриш понекад мислима мојим
затрепериш нежно таман да заболи
запитам се онда да ли ја постојим
да би имо’о неко вечно да те воли.

И дођеш тако тек да не даш мира
у снове моје самотне и дуге
обично ноћу кад музика свира
ил’ кад су очи тако пуне туге

Прошеташ сама ходницима ума
кроз које нико није смео проћи
стазама мисли скренеш ли са друма
где год закорачиш мени ћеш доћи

Зато те молим не долази више
нити у снове нит’ у мисли моје
к’о оне летње ненадане кише
к’о љубави што већ не постоје

А сузе тешке просуте без броја
које ни време не може да брише
оне су, драга, ова песма моја
посвећена теби и никоме више.

СЛАВИЦА УРУМОВА

ОБНАЖЕНА

Затварам очи
и допуштам на твојим рукама
да се измрвим као хлеб.
Лебдим изнад кревета 
као честица ваздуха.
У заједничком ужитку
са невиним осмехом,
топлим додиром и пољубцем,
допуштам ти да ме љубиш!
Док лежим крај тебе,
обнажена
од главе до пете,
осећам се пожељна жена
која увек одново, и одново,

даје ти своје невино срце.
Уносећи те у своје тајности,
дајем  нову страст
свога тела...
Љубим те!...

Љубиш ме!...

СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН

ШТО САМ? КО САМ?

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.

И тебе сад љубим по навици, дете,
зато што сам многе љубио, болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.

"Увек" и "љубљена" и "упамтит ћу",
а у души вазда иста пустош зрачи;
ако дирнеш страст у човекову бићу,
истину, без сумње, никад нећеш наћи.

Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
Ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена и за ме и за многе друге.

Али, ако тражећ неку сродну душу.
везан против жеље, утонем у сети,
никад нећу да те љубомором гушим,
никад нећу тебе грдити ни клети.

Што сам? Ко сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.