ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ НА САЈМУ КЊИГА
У БЕОГРАДУ ОД 26. ОКТОБРА ДО 01. НОВЕМБРА

Удружење писаца Поета позива заинтересоване ауторе који нису својим објављеним насловима заступљени на предстојећем Сајму књига у Београду да нам се јаве како би их представили на нашем штанду. Такође, позивамо све песнике да се пријаве за учешће на такмичарским вечерима: љубавне, боемске, родољубиве и хаику поезије, сатире и афоризма и великом ПЕСНИЧКОМ МАРАТОНУ.

На овој страници објављиваћемо све информације
о програму Поете на предстојећем Сајму књига 2009.

ПЕСНИК ИЗ ИНАТА

Као коса без прамена,
Као рука без рамена,
Као њива без семена
- Ја сам ватра без кремена!

Као лептир у оџаку,
Као мува у стомаку,
Као вода у бардаку
- Ја сам пливач у муљаку!

Као кристал у маркету,
Као поклон у пакету,
Као добош у рулету
- Ја сам слуга овом свету.

Као мајстор без алата,
Као шустер без заната,
Као владар без сената
- Ја сам песник из ината!

Милоје Вељовић

С Л И К А

На зиду
отац и мајка

он – одавно нем
она – из кухиње се чује

проклиње
прегорелу пећницу
и скупу струју

спомиње судбину
бога и
мене

каже
исти сам као отац
џигерицу сам јој појео

ал'  сетна је и носталгична
док слику гледа.

Пеко Лаличић

ОСМЕХ

Опет сам ту негде
Између јаве и сна, врха и дна.
Или ме мрзе или ме воле.
Некад сам горе, а често и доле.
Где год да сам и ти си са мном.
Никада ме не напушташ.
Желим да те заборавим,
Можда и изгубим негде.
Узалуд се трудим
Да те не видим, не осетим.
Стално си на мом лицу.
Остави ме, иди!
Како да плачем кад си ту?
А можда је и добро што те имам.
Због тебе, нико не зна,
Када сам доле или горе,
Када плачем, а када се смејем.

Борислава Дворанац

НЕПОКОРНЕ МУЗЕ
                  (Нерону)

Ти си цар.
И све можеш.
Све ти је дозвољено.

Пред тобом ничице падају
дворани твоји, царства.

Али песму написати нећеш.

Јер музе не покори нико.

Оне ће се теби у лице смејати,
а песму даће убогом.

То је њихова воља.

Гордана Симеуновић

ПОНЕКАД

Понекад се питам,
да ли ти и шта значе
ове моје риме,
да ли те насмеше и усреће
помињеш ли ми бар име.

Понекад се плашим
одговора твога,
бритког и строгог,
али још немам
ни снаге, ни жеље,
да се опростим са тобом.

Понекад низ моје лице
суза крене,
када те нема,
ту, близу мене,
а онда, из туге,
моје лице, за час,
осмех стави,
када ме се сетиш
у право време,
као пријатељ прави.

Толико је љубав моја
велика до неба,
да у срцу моме
увек има оно што ти треба,
али твоја жеља за мном
не постоји
или је ту негде,
али ме се боји.

И све то не би било
ни мало важно,
када би ме загрлио снажно,
макар и лажно
или ми рекао:
збогом,
не желим више ништа са тобом,
не требам ништа више од тебе,
од данас мислим само на себе.

Маријана Младеновић

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ"
Дарка Хабазина Дакса

Дана 5.10.2009. године одржаће се промоција књиге  АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ
Дарка Хабазина Дакса у кафе галерији ВИЗАНТИЈА (Ресавска бр. 78) са почетком од 17,30 h.
Учесници програма:
Рецензенти
проф. српског језика и књижевности, Слађана Хаџић
књижевник Радислав Јовић
издавач и књижевник Веселин Џелетовић Павлов
певач песама за децу и писац Мирослав Михаиловић
и
писац прича за децу Дарко Хабазин Дакс.
Улаз слободан. ДОБРОДОШЛИ!

ЈОШ ЈЕДАН ЧЛАН ПОЕТЕ У УКС

Велико нам је задовољство да вас обавестимо да је још један члан Удружења писаца Поета постао и члан Удружења књижевника Србије. Реч је о младом песнику Мирку М. Обрадовићу чију смо књигу Заборављен објавили у нашој едицији Стиходушја. Честитамо Мирку!!!

Редакција Поета

\Стално отворен конкурс часописа Наш Траг

Јавила нам се Тамара, један од уредника часописа за књижевност, уметност и културу "Наш Траг" из Велике Плане, са обавештењем да примају литерарне и стрип радове који би, ако прођу селекцију, били објављени у часопису. Можете их слати на адресу Библиотека “Радоје Домановић”, 11320 Велика Плана, Косовска 17 са назнаком “За Наш Траг” или на e-mail: rdbib@verat.net, nastrag@verat.net ili petelin@drenik.net

Татјана Дебељачки

ТУЖНА ПТИЦА

Једна уморна птица слетела је на грану
и дуго је, дуго тужно цвркутала
као да рода свог на души носи рану
велику, велику... гледам: а тако је мала.

Одакле у песми њеној толика туга?
Да није... ах, та слутња црна и мене боли,
да није остала без свог верног друга
па сада нема њу ко и она кога да воли?

Можда... можда је зато остала сама,
а нестала је, одлетела када се спустила тама
а ја, још дуго у ноћи слушао сам песму њену.

Она је оживела у мени једну давну успомену:
на растанак са љубављу моје ране младости
када су и за мене нестале заувек радости.

Дуле Р. Пауновић

ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ

Заљубљеник сам, у људе,
птице и воде
које ме у песме воде.
То сам и јуче знао,
зато сам и певао,
зато и певам.

Но, ипак се питам ко сам
и ко су они којима је данас то важно,
и знају ли зашто им је то важно?!

До јуче бејасмо  н е к о,
а везиваше нас љубав, песма и много шта.
Данас је видљива заблуда,
а ми смо постали  н и к о,
н е  з н а м  к о
и н е  з н а м  ш т а  –
достојна  н е г а ц и ј а  ч о в е к а.

Такви ни себе нисмо достојни.
Сувишни смо све док долазнике не дочекују
песма и нада, док палимо ватре
које  н и с у  в а т р е  љ у б а в и !

Пеко Лаличић

МЕСЕЦ НЕБОМ ПУТУЈЕ

Буди се носталгија у мени,
чезнем за родним крајем
у коме сваки камен познајем,
и далеко небо што се румени.

Месец небом путује
као светиљка гори,
кроз ум хиљаду мисли пролази,
ја корачам усправно  али ипак се бојим.

Ема Матић

УКРАДЕНА ЛЕПОТА

Чекајући неку вишу срећу,
ја дан овај пуштам да утихне,
а, могао, радостан је бити,
да сам небо ведро погледала.

Све замисли будуће радости,
заклањају поглед испред ногу,
па ја газим цвале љубичице,
да им мирис у сновима тражим.

Те висине, мој рај измишљени,
дивоту ми трена убијају,
ја не живим ово вече дивно,
жеља пуста ову ноћ ми краде.

Јасмина Шикић

ТЕБИ ИНСПИРАЦИЈО МОЈА

Књигу можете наручити на:
marijanamlad@sbb.rs

ЖИВОТНИ МОТО:

Живот је кратак
и потребне су нам
лепе речи,
нежна осећања,
романтични стихови,
љубав...
За тугу увек има времена..

ПОЉУБИ МЕ

Пољуби ме
и ништа немој рећи,
само пољуби ме,
речи одавно више нису потребне.
Пољуби ме,
као први пут да љубиш
и још нежније,
да ми тај осећај остане заувек.

Маријана Младеновић

БЕДЕМ

Нека пукне на два васиона,
нек’ се земља преполови ова,
ја ћу неку полу ухватити,
да ти стојим с рукама у захват,
не тиче се мене катастрофа,
твој сам бедем, твоје чекалиште,
прсти моји тај дир један траже,
да ти образ милујем  свилени.

Јасмина Шикић

ЗБОГ ТЕБЕ

Због тебе, се осећам јадно.
Узео си ми тело,
Разбацао душу.
Гадим се себе, због тебе!

Због тебе, стидим се себе,
Својих речи, дела.
Остала сам без принципа,
Начела, због тебе !

Због тебе, сам крива
Пред Богом,
До пола у пакао стигох,
А све, због тебе!

Због тебе, мрзим себе.
Цео свет!
Људима не верујем,
Претерујем, због тебе!

Због тебе, се не смејем,
Не желим нови дан.
Смрт призивам
Због тебе !

Смеј се мом гробу,
И на њему ће писати
Због тебе!

Борислава Дворанац

НЕМОЈ МИ ПРИЋИ

Отишао си без и једне речи,
ако си љубави хтео да ме лишиш,
ниси морао да ме уништиш,
нико није могао да те спречи.

Нисам могла да схватим,
са другом си женом био,
од мене си дуго крио,
сузама не могах да те вратим.

Немој ми никада прићи,
када ме сретнеш у граду
на клупи у хладу
ја ћу те заобићи.

Никада ме више не тражи,
срце те не воли више,
оно сада бије тише,
све што си рекао биле су лажи.

Емилија Матић

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА
(Бранком В. Радичевићем и Мирославом Миком Антићем)

Кренух Сремом на измаку дана
Кад се дванаест у нулу претвара,
Да прегледам вилењака кутак
Гдје с мјесецом вила разговара.

Ноћ је тиха, осамнаест степени
Само цврчка пјесмица се чује,
О, љепоте, Боже благо мени
Па ми срце будно снове снује.

Са свих страна мирисни воћњаци
Као прстен, око равне Бешке,
К'о да их садише вилењаци
По пропису, без иједне грешке.

Изнад Тисе мјесец се појави
Око њега звјездице ко овце,
Дунав ријеку они поздравише
А са цркве огласи се звонце.

Погледајте целу песму
Марко Љ. Ружичић

Погледајте више о књизи

ВИДОВДАН И СВЕТИ САВА

Некада су те славили,
Поносили се тобом.
Данас су те многи заборавили.
Изгубио си се негде између дана и ноћи.
Сећају те се још само ретки
И они старији од педесет лета.
Седа коса им не смета да те чувају од заборава.
Децо ко је био Свети Сава?
МУК!
А када је Видовдан?
Шта је тада било?
Шта се збило?
Неко се и сети да је Свети Сава школска слава.
А да је Видовданак царев
То зна само неко .
Датум памте стари .
Срећа твоја Видовданче
Што је Србад старија,
Па те од заборава чува књига и седа глава.
Ови млади негде јуре
За тебе, традицију немају времена.
Забораве чак и Светог Саву !
Бака често уз прељу прича о Светом Сави.
Дека се сећа Лазара и Косовог поља.
Ал’ њих нико више не слуша
Бунцају стари.

Борислава Дворанац

СРАМОТНИ

Заражени срамотом с парадом болесном,
чупају здрав корен, породицу гуше,
разврат у греху, духовном, телесном,
природном нараштају будућност да сруше.

Здраво ткиво природно се бори,
против клица, вируса, заразе,
опасну болест, снагом да обори
Божјим путем, само часни газе.

Људска рђа, срамота, болесне наказе,
под руком сатане, посрнућем, развратом,
породицу и државу воде у поразе,
тако нестајемо, брже него ратом.

Никад таконису, болесне животиње,
знају како могу продужити врсту,
бледа људска слика, моралне сиротиње,
све човечно, издише, распето на крсту.

Антихристи поносе се срамом,
насиљем болести желе парадирати,
видици им потпуно прекривени тамом,
наумили природне вредности сатирати.

Питам хомо-сапиенса, разумног човека,
зашто блатом, на мајку природу?
пресушене изворе свих животних река,
и постаје убица властитоме роду.

Бошко Топић

НОЋАС

Веселог, насмејаног лица
у сан си ми ноћас ушетао
и без и једне речи
у топле руке ми се предао.

Ноћас смо љубав водили
без трунке стида и срама,
љубили се страсно
до свитања новог дана.

Још ми уста од пољубаца горе,
кревет на тебе мирише,
а тело, још жељно љубави твоје,
за тобом уздише.

Нежно си ми ноћас шапутао,
окупан сјајем месеца:
„Ти си моја сањалица,
моја љубавница.“

А ја сам ноћас под тобом горела
и целим телом и душом те волела.  

Маријана Младеновић

У ВРТЛОГУ ЉУБАВНОГ НЕМИРА

Понекад помислим да се живот руши
и осјетим боли тад у празној души,
тад пожелим да ме грле руке меке,
као некад твоје поред наше ријеке.

Сад пливам вртлогом љубавног немира
и борим за свјетлост на крају свемира;
нестала је срећа, суза ми у оку -
сад осјећам тугу к'о море дубоку.

Тишина одзвања док ми душа плаче,
а бол срце стеже све јаче и јаче -
ко ти косе мрси док те мјесец купа
над уснулом ријеком гдје плакасмо скупа?

Стојанка СЕКА Закић

КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Расписује конкурс
за најбољи необјављени рукопис (поезије или прозе),
само за чланове КЗЈ, за награду "Стева Средојевић Полимски". Конкурс је отворен до 01.11.2009. године.
Радове слати под шифром,
са решењем шифре у посебној коверти.

Расписује конкурс
за најбољу објављену књигу у 2009. години, за награду "Милорад Калезић". Конкурс је отворен до 01.12.2009. године.
Књиге послати у три примерка.

Рукописе и књиге слати на адресу:
Светислав Голић Стив
улица Шавничка 43-Д/12, Београд
тел.: 2394-593
моб. 063 705 44 72

IV Деретин конкурс за необјављени роман

Награда
„Мирослав Дерета“

    На Четвртом Деретином конкурсу за необјављени роман за награду “Мирослав Дерета”,  у периоду 0д 1. марта до 1. јула 2009. године, стигло је 125 рукописа из свих крајева унутрашњости и дијаспоре…
    Жири који је вишемесечно радио у саставу Зоран Богнар (председник), Милица Лилић и Радивој Шајтинац одредио је најужи избор од 5 рукописа. То су романи: "Исповест добро дресираног пса" Тихомира Нешића, "Ретро фрагменти" Александре Мокрањац, "Наустице Бранковића" Силване Хаџи-Ђокић, "Власник срећног тренутка" Марије Шимоковић и "Билија" Бисере Бошкаило.
    Жири ће одлуку о победнику конкурса донети крајем септембра. Награђени рукопис ће изаћи из штампе у току овогодишњег београдског Сајма књига. Награда која се састоји од повеље и новчаног износа биће додељена у децембру 2009.

НОВИ САД

Да ли је сила или идила,
да ли је стар ил вечно млад,
само је један НОВИ САД.

Док Дунав хучи и бомбе брује,
тај вечни момак смирује струје,
Јаника Балаш са неба свира
каква је музика ту некад била.

Трен је час, а час је трен
нити сам будан нити сам снен.

Да ли је Нови или је стари,
да ли је варош или је град
Само је један НОВИ САД.

Горан Зец

НЕМОХОД

Одрубљени год
не би - да стари

Одрођени род
не би - да мре

Лед у чаши
неће - да се топи

Цича зима
не хаје - да стане

Срце би
још да воли

Ноге - не би
да пешаче
         јер их ципеле – боле

Дарко Хабазин Дакс

АКО ОПЕТ ДОЂЕШ МЕНИ

Колико мало о теби знам
а тако сам те много волела,
хтео си  да будеш сам,
а мене је душа болела.

Када те на улици сретнем,
срце ми затрепери јако,
руке на груди метнем,
да смирим боле тако.

Ако опет дођеш мени
отворићеш  ми старе ране,
зато остани само у успомени
на прошле болне дане.

Ема Матић

ОСЛОБАЂАМ

Тресни нашим сновима о патос,
живели смо неке лажне наде,
и одлази некуд, да не гледам,
твоју игру, среће патворију.

Ти висино, с којом сам желела,
да доживим из младости срећу,
не волиш ме, интерс је дружба,
срцем мојим убијаш самоћу.

Иди с страхом што ти га потирем,
па понеси сваку своју празну,
реч, у коју стално сам се клела,
не кунем те, већ те ослобађам.

Јасмина Шикић

ОДРЖАН ПЕСНИЧКИ МАРАТОН „СОКОБАЊА 2009“

У организацији Књижевног клуба "Соколово перо" из Сокобање, 05.09.2009. године са почетком у 17 часова одржан је  песнички маратон, поводом седмогодишњице оснивања клуба, који је окупио песнике из Београда, Панчева, Лапова, Ражња, Јагодине, Параћина, Ћуприје, Алексинца, Трстеника, Ниша и других места Србије.

Погледајте више о догађају

СУНЦУ У КОЛЕВЦИ
   Евгенију Самсоновом Радомировичу
 
Негде у Равници Севера Ја сам посустао и - стао
и као човек тада и тамо заувек сам пао,
сиво обзорје, тада, страхом душу ми је оковало
и време је за мене, тамо и тада - нестало.
 
Мој живот се претворио у страх, постао је пакао:
а Ја... дно његово сам дотакао...
и по њему пузим, мој је живот, можда смисао ?
и ја га тражим... али, од тела се не одваја бледа мисао:
 
од сивог мрака у души само си Ти је3дини спас и нада...
а царује мрак и плашим се душа га неће наћи никада
и не у мени. На Исток, зарад њега, Ја морам стићи,
 
морам Сунцу у Колевци близу... најближе прићи,
пред Њим клекнути и жедне усне на Њега прислонити:
из Његовог осмеха нађеног Времена се напити.

Дуле Р. Пауновић

НОВЕ КЊИГЕ У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

ИЗА ЗАБОРАВА
Богдан Тодоров

ISBN 978-86-86863-24-9

Погледајте више о књизи

ОГРАМА
Веселин Џелетовић Павлов

ISBN 978-86-86863-23-2

Миленко Чуровић - Кичавски
ЖЕНА У ВИНУ ЈА У ЧАШИ

ISBN 978-86-86863-21-8

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ
Дарко Хабазин Дакс

ISBN 978-86-86863-22-5

Приче су настале тако што
су из вечери у вече смишљане
и  казиване ћерци Анђели
пред спавање ...

Погледајте више о књизи

СВЕ И ДА

Све и да ме никад не погледаш,
заслепљујућа светлост твојих очију
једина биће коју видим.

Радост коју у мени будиш,
све и да ти нисам драга,
једина остаће за којом чезнем.

Ђердан твог осмеха,
све и да се у парампарчад разбије,
једини је који бих баснословно платила
и којим бих овенчала све своје дане.

Амбис у који незаустављиво тонем,
све и да могу,
једини је који не бих никад напустила.

На крају крајева,
све и да се помирим с тим да те немам,
зар је то важно?

Кажу: имамо само оно што смо другима дали.
Ја сам теби дала – себе,
све и да ме никад не погледаш.

Виолета Милићевић

КАО ДА ЋЕ БИТИ НЕКАД
(in memoriam EKV)

Обори ме ноћас с ногу,
не знамо колико још времена имамо.

Порастимо вечерас.
Опрости и праштам.

Узми ме у загрљај,
скроз,
као да ме познајеш,
сутра је нечије, сутра не видимо,
воли ме сада, док постојимо.

Не сумњај,
ја дрхтим поред твог рамена,
немам други доказ,
додирни ме,
желим да смо љубав.

Јасмина Шикић

ОБАВЕШТАВАМО ВАС ДА ЈЕ ПРЕМИНУО
ЧЛАН УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА
ВЕЛИКИ ЧОВЕК И ПЕСНИК

+ ДРАГАН ЖИГИЋ
1935-2009

ВЕЧНА МУ СЛАВА И ХВАЛА!

In memoriam
ЗАПИС

Има једна земља
На раскршћу Балкана
У којој сам рођен
Између вучјих зуба

У црном походу
Многи су у њој тражили
Крваво своје сунце
Налазили смрт

На Светом дрвету
Свети ЗАПИС:
Крст, срце и мач -
Трагови Чарнојевића

Врхом везан за небо
Кореном за дно
Петсто година
Староставни храст

Отишао би он
Али је уземљен
У духовни простор
Српског народа

Кад се једном пресели
У црну књигу вечности
За њим ће остати
ВЕРА, ЉУБАВ И МОЋ

И БЕШЕ ДЕВОЈКА ЈЕЛЕНА

И беше девојка
по имену Јелена
Ни пре, ни после,
нико није волео тако.
Ни у лијепом старом
граду Вишеграду.

Јелена моја.

Кад си села у чамац
београдских студенткиња
из рибље перспективе
си видела Звезду и Тару.

Још даље је Андрић,
негде доле Меша.
Онде су клали љубави.
Тамо где смо се љубили.

Где је дубока Дрина
текла вековима,
сада се мирна вода језери.

Ништа није вечно,
Јелена кажу.
Али, ако постоји увек,
увек ћеш моја бити.

Јелена ничија.

И из твојих порица
покипеће млеко,
у неко бледо јутро меко
да смири плач новорођенчета.

И нећу жмурити никада више.
Кунем се.
Само још једном.
Јелена

Милан Живановић

ТО САМ ЈА

То  што ћутим  не значи ништа .
Само да ми је душа све
Изговорила одавно!
Тело навикло на мук .
Срце затајило не куца .
Топли мртвац је пред вама,
Блед као дух
Хладан као стена .
ДА ЉУДИ ТО САМ ЈА
МРТВА ЖЕНА !!!

Борислава Дворанац

ПРОСИЈАК

У прашини на асфалту склупчан седи,
Размишља тако о својој беди.
У старом исцепаном руху и сломљеном духу,
Пружа руку људима што пролазе и некуда одлазе,
Посматра их он тако, у души би плако,
Седи сам и са собом прича,
Мрмља у браду своју а у зделици нула на броју,
Чека да му неко удели коју.
Прођох му тако време,
На леђима осећа велико бреме,
Прођох му тако читав дан,
На асфалту он и даље сам.
Одједном испред њега неко створи се,
Црни новчаник отвори се,
Звекет се чује,
Погледа он и динар ту је.
Почех у глави да кује,
Најешће се хлеба и захвали он до неба.
Устаје и подиже прње,
Под стопалима осети трње.
Одлази он полако ка дому свом,
Задовољан на јелу том.
Сутра кад сване нови дан,
Тај стари просијак ће опет бити сам,
У прашини на асфалту и на старом месту, склупчан да седи,
Ишчекујући  неког да створи се и његов новчаник  отвори се.

Наташа Дивјаковић

ПРЕДСАЈАМСКА ГРОЗНИЦА У ДЕРЕТИНИМ КЊИЖАРАМА!!!

СЕПТЕМБАРСКИ ПОПУСТ ДО 50%
НА СВА ДЕРЕТИНА ИЗДАЊА!!!
САЈАМ ПРЕ САЈМА!!!

Графички атеље ДЕРЕТА
Владимира Роловића 94а, 11030 Београд,
Тел./факс: 011/23 99 077, 23 99 078

Књижаре ДЕРЕТА:
Кнез Михаилова 46, Тел.: 011/262 79 34, 303 35 03
Баново брдо, Достојевског 7; Тел.: 011/55 64 45, 30-58-707

ПАЗАР ТЕРАЗИЈЕ

Дух воздизао
корачао и бањао
Петрову
цркву најстарију
походио
до Ступова Светог Ђурђа
стигао
мерак мезетио
снагу скупљао
за дане предстојеће...

Самоте такве
за православца - нема веће
уз ћерку
још дан и вече
халалих све оно
до јуче
живот - вагам
наметнути
косе ређе и
браде седе

14.08.2009. год.
у Новом Пазару

Дарко Хабазин ДАКС

ЕВГЕНИЈУ
Упућено Ољи Самсоновој Леонидовној

Лагано али сигурно ми - мремо
и чекамо, а то не смемо
јер, Његов живот истиче
ма какве биле наше приче.

Нама су пресудиле равнице севера
и за нас не постоји више вера:
у лепше сутра,
у ведра јутра...

Али, ничему не води ни освета
сада смо на супротним крајевима света
па, мислимо на Њега
до дана судњега.

Шта је Он уз тебе, али без мене ?
усамљени дечак без сене.
Шта крије у Својој невиној души ?
Можда свет који се због нас руши ?

Или, најлепши дечји сан ?
који нестаје када сване сваки нови дан.
Када се буди, шта у ручици стеже
и докле Његова жеља досеже ?

Питања је много, одговора нема...
у нашим животима све дрема
али нема ни сна...
коначно, доспели смо до самог дна.

Направимо један, последњи корак:
растерајмо те ноћи мрак,
да Он може за светлошћу да иде,
што ми не видимо, Његове очи нека виде.

Дуле Р. Пауновић

КОСОВСКЕ СРПКИЊЕ

Капљу болесни извори страхом,
из корења оседелих ораха
и цвета божура, заробљеног крвавом земљом.
Земља уморних женских очију.
Од несна,
што угарцима звезда и летом совуљага
довлаче ратнике, руку згњеченог срца чувања.
Сузом:
Смарагдом у магли дима.
Сузом:
Сунцем у рововима, млеком у збеговима.
Сузом:
Молитвеницом камена и винограда,
којом падају косовске кише.
Горе гледају, јер не дају!
Блатњавог друма, ни своје кошаре,
сраслих табана у гробљанске траве,
окачене руке босиљем о плотове,
трудове среће и урлик смрти сећања!
Горе гледају, јер не дају!
Парче своје дрхтавог космоса.
Уморне, верне женске очи,
искапавају зоре, чувају ноћи.
Горе гледају, јер не дају!
Језику туђем,
да поји корење црвених цветова!
Рукама туђим,
да саде изданке косовских ветрова!
Очима туђим,
у црно, да боје свете кости, без милости!
Уморне верне, женске очи
искапавају зоре, чувају ноћи.
Горе гледају, јер не дају!

Јасмина Јанковић

МОЛИТВА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ
БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ

Пресветла мајко, извору наде,
Једина жено што спозна Творца
не дозволи да нам Завичај украде
авет злобнија од иконоборца

Помилуј руком рабе правоверне,
видарице наша, уминулко рана,
осоколи твоје поданике смерне
у једно Саборуј Србе Свију Страна

Вера нам је, мајко, ко бунар дубока
али сила ђавоља притиснула дане
гледамо кроз таму световида ока
нигде нема сунца - нити ће да сване

Подари нам зрнце твога божјег дара,
нек засветле силно ка Косову пути
игуманко мајко Светог Хиландара
твоја трећа рука нека нас упути

Нека слогу нову тиховања створе
мудрост дај нам змије и срце вучице,
многогласно најзад Срби да захоре
на Косову Светом - Тројеручице

Веселин Џелетовић Павлов

СЛАВУЈ И РУЖА

Веселину Џелетовићу

Још док је био дечак мали
волео је принцезу из бајке
у шали су га принцом звали
а он је сањао увојке златне

И очи њене као сафир плави
блистале су у његовом уму
а он је маштао као принц прави
кад одрасте да јој поклони круну

Време је брзо, године пролете
младић је још увек волео принцезу своју
кад једнога дана на улици срете
девојку лепу као цвет у мају

Али била је то црна ружа
једна у свету таква постоји
она поче руке да му пружа
својим слатким отровом га опоји

Потамне коса лепе принцезе
и очи плаве постадоше црне
а уместо краљевске лепезе
младић прихвати ружино трње

Немајући снаге да од тебе одем
заробљен виром у матици речној
ја ћу као славуј на трње набоден
болно певат’, ружи, о љубави вечној

Милан Живановић

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ,,ВРШАЧКО ПЕРО 09”

За необјављене песме, приче (до сто речи) и афоризме.
Радови се достављају у три примерка, под шифром.
Решење шифре ( име и презиме, адреса и број телефона)
у посебној коверти.
Радове слати на адресу: У.Љ.К.Л.У.Д. ,,Леонардо”,
Сремска 61, 26 300 Вршац до 30.9. 2009.
са назнаком за конкурс.
Обавештења: 013/806-171, 064/13-40-733

Татјана Дебељачки

Philanthus triangulum1
(ПЧЕЛИЊИ ВУК)

Свако је лето последње.
Петросни2 мост ва3 шуми  до града је далеко,
створења поноћи касног лета
кад врохови4 на свом жигафону свирају ко луди
и едејско море ми избледели руб ризе кваси.
Красуљица5 са месецем на копитама пије немо,
гривајој се с водним биљем веже.
Давна времена незаштићености;
нисам ничија амма6, али бесплодна пустиња та сам којој
дано је да обухвати све,
једино не могу курјака зујање да поднесем.
Пауци сучу мреже за тихе ноћи; витезови ва запечаћеној
воштаној саћастој ћелији унутра улијаника7 Цреповог.
Самотни водни сат8 сред аспалид џбуна9 ко
статуе петросне војне.
Вода с укусом причешћа.

Погледајте целу песму
Славица Анисија Благојевић

КАД СМИРАЈ

Кад сутон ме узме – немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести –
А не желим више да га надом дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Кад сутон ме узме – једноставно, ћути;
У осмеху немом вратиће се сање
Да су некад могли срести нам се пути,
Само да смо знали желети се мање.

Кад сутон ме узме – певаће славуји,
Јер ту песму само ноћ уме да слуша,
У души кад јава престане да бруји –
И роса кад срце престане да куша.

Кад сутон ме узме – а већ је узео
Уморне ми усне негдашње врелине;
Жудњу коју скрива један тамни вео;
У мислима само магле и белине.

Кад сутон ме узме – немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести –
А не желим више да га надом дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Анђелко Заблаћански

КОСТИ ПРЕДАКА

Предака нам не дирајте кости
Ви злотвори што сте на Косову
Бог Вам грехе неће да опрости
Не тражите сад милост његову.

Те су кости сведоци векова
И сакралних српских споменика
Трајни доказ српскога Косова
За њега ће пасти крв велика.

Одмакните руке од Косова
Ви крвници српскога народа
Стићи ће Вас Божја казна нова
Као сваког људскога изрода.

Због Косова царства су падала
Од Римскога до у време ово
И вама је снага посустала
Косово је вечно Србиново

Вукашин Ј. Илић

* * *

Грубима - радост већу
Нежнима - жалост многа
А ја баш ништа нећу
Нит ми је жао ма кога.

Жалим још себе помало
Жалим бескућно псето
Путања ова ме право
Доведе у крчму ето.

О, зашто грдиш ванцаго?
Зар нисам син земље наше?
Свак је од нас залаг'о
Панталоне своје за чаше.

Гледам кроз прозор уз сету
У души јади свети
Мокра у сунчаном сплету
Улица преда мном лети.

А на њој балавац клима
Ваздух сув све прозирно
Он блажен изглед има
И чачка свој нос мирно.

Чачкај, том руком драгом
И цео свој прст турај
Ал' само с истом снагом
У душу своју не гурај.

Готов сам већ и ступам
Безброј је флаша у строју
Ја запушаче скупљам
Да душу запушим своју.

Сергеј Александрович Јесењин

Веселин Џелетовић Павлов

ДЕВОЈЧИЦА

Слушам како гуче Плава Голубица,
Гуче, гуче... то моја Девојчица.
Или од силне жеље чини ми се само:
Изгледа чини... не долази Она овамо.

Ни у снове одавно дошла није
Година много има, за кога лице крије ?
А око је свугде, у свему тражи
Само да жељу и тугу срцу ублажи.

Девојчице, Девојчице... ! сан тај је био
Кратак, таква беше и љубав
А ја сам своје радости себично крио,

Нисам могао, ни смео, да се предам сав
И да узмем твоју узаврелу младост:
Моја зрелост угасила би заувек радост,

Твоју, и ти треба да се радујеш сада
И заувек, као некада,
Животу и без мене, теби је остала нада.

Дуле Р. Пауновић

АРС-некролог

Воденични
жрвањ
мрви
и
унижава
Уметности-
апетиту
недохрана
Ветар
леђну
кост
повија
Ругалице
поју
песму
залуда
а
клике
тапшу
до нестаја...

Дарко Хабазин Дакс

Удружење писаца „ПОЕТА“ расписује

КОНКУРС РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ
за песничку награду „ДАРИНКА ЈЕВРИЋ“

Конкурс је отворен до 25. септембра 2009. године.
Сваки учесник конкурса може послати највише три песме.
Радови се шаљу у три примерка потписани шифром.
Решење шифре, са личним подацима аутора, доставити у посебном коверту.
Радове слати на адресу:
Удружење писаца „ПОЕТА“, Радничка 5Д-1, 11030 Београд
са назнаком „за конкурс родољубиве поезије“.
Одлука жирија о добитнику награде биће објављена на сајту Удружења писаца Поета. Жири задржава право да не додели награду уколико сматра да ниједно дело, приспело на Конкурс, не задовољава критеријуме за доделу ове престижне награде. Свечано уручење награде је на Сајму књига у Београду.
За додатне информације на redakcija@poetabg.com
или на телефон 011/2545872.

Редакција Поета

Погледајте како је било на прошлогодишњој додели награде

У СЕЛУ МРКОЊИЋИ

Пред маленом црквом, овог летњег јутра
неко чудно осећање у мени се скрило
загледан у минуло, видео сам сутра,
ал' ми није јасно шта се данас збило.

Шта ме је то привукло овом светом месту
с којим моја душа неприметно сраста,
шта ме је то натерало да напустим цесту
да застанем овде крај распуклог храста?

Његова се крошња у небеса диже
као да је хтела пажњу да ми скрене,
као да ме привукла овој цркви ближе
да се добро загледам у темеље њене.

Иза мале цркве степениште неко,
којим се запутих, већ видно потресен,
избицу пронађох и у њој сам клек'о
да под малом црквом молитву узнесем

Пред небеском силом био сам затечен:
Мркоњићи село какву чуваш тајну?
Чика Пера да ли је по теби наречен?
Је ли ми он послао ову силу сјајну?

Сред камења љутог и топлине благе
молитвено тиховање допире до Бога,
препун нове вере, неспознате снаге,
милов'о сам стену к'о најдражег свога.

Каква то топлина мојом душом тече?
Шта је то у изби што ми тол'ко прија?
Неки глас с небеса тад умилно рече:
„У родној си кући Светог Василија“.

Веселин Џелетовић Павлов

НИКАДА ПЕСНИЦИ

Песник, Бранко Миљковић имаo визију -
"сви ће, једног дана, писат' поезију"
то што многи пишу, песма неће бити,
пред поезијом, морају се скрити.

Јека празних речи, небулоза звекет,
да песму славуја гуши жабљи крекет,
ко шугаво магаре пореди с Пегазом,
Бога Аполона с' Квазимодом - наказом?

Ко задах смрти пореди с' животом,
часног патриоту с издајом - срамотом,
сјај вечног Сунца са пакленом тамом,
мир Светог Олтара с вашарском галамом?

Моћно небо одређује ко ће запевати
неће свако шкрабало песником се звати.
неразуман не зна шта човеку вреди
не светом месту мож' да с' унереди.

Божијом вољом песници рођени,
ви неразумни, ко песници - набеђени,
поезија стасала у небеском крилу,
нећете постати песници на силу.

Ко пореди ропство са светом Слободом,
баруштину, каљугу са бисерном водом,
цара лава са мишом плашљивим,
хрта Карамана с' џукелом вашљивим?

Kо узвишену песму која ране лечи
пореди с издајом која срамно клечи,
бритку сабљу, прву препреку силнику
и бачену стару, сломљену мотику?

Примера безброј на сваком кораку
зашто поезији ви копате раку?
Зрно песка поредиш с мермерном громадом
развенчај се, са болесном надом.

Увек ће бити небеске степенице
недостижне за гмизавце, црве и стенице.
Без Божијег дара, никад, нема песника
немојте од себе правит болесника.

Неразумни, посрнули, не знају за стид
ваша "песма" духовни инвалид.
Ко пореди царску, раскошну палату
са брлогом свиње у вечноме блату?

Звезданом стазом, на Пегазу, Песник
шугаво магаре небу тера грешник.
Одрасли су, а дечије немоћи
од небеског сјаја не правите ноћи.

Песма снажно куца човечијим билом,
ви хоћете песму написати силом.
Поезија светиња, ви њени крвници
никада нећете постати песници.

Бошко Топић

БИБЛИОТЕКА                                КЊИЖЕВНИ КЛУБ
"БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"              "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"
ЖИТИШТЕ                                  ЖИТИШТЕ

О Б Ј А В Љ У Ј У

 Књижевни конкурс "Банатско перо 2009"

за НЕОБЈАВЉЕНЕ ПРИЧЕ, ПЕСМЕ, АФОРИЗМЕ

Право учешћа на Књижевном конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику. Радови се примају до 30. септембра 2009.

Радове слати на адресу:

                БИБЛИОТЕКА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Иве Лоле Рибара 1, 23210 Житиште,  за "Банатско перо

Погледајте цео конкурс

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте