ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА КЊИГА "ПОЕТА

ДОЂОХ УОЧИ ДМИТРОВДАНА

Дођох уочи Дмитровдана
Пар десетлећа ноћ беше тамна,
Јутро дана срце обасјава и греје
Румено лишће очаравајуће шапуће
Птице према југу пролијећу
У белом облачку Свемогућег видет ћу
Милујем и љубим топле ветрове
Разносе све ноћне море
Усхићено очекујем снежне пахуље
Бог ми њима шаље анђеле
Благосиљам сваку сунчеву зраку
С истока стиже, срећу ниже
Светим Творцем дарована…
Дођох уочи Дмитровдана
Слава Ти Свевишњи Боже и хвала!

Милка Вукић-Вујновић

ПОЗИВАМО ПЕСНИКЕ ДА УЧЕСТВУЈУ НА ВЕЛИКОМ
ПЕСНИЧКОМ МАРАТОНУ КОЈИ ЋЕМО ОДРЖАТИ НА
САЈМУ КЊИГА У НЕДЕЉУ, 31-ог ОКТОБРА.
ПОЧЕТАК У 10 ЧАСОВА, САЛА "БЕОГРАДСКИ САЈАМ".
ПИТАЈТЕ НА ИНСПЕКТОРАТУ ГДЕ СЕ НАЛАЗИ САЛА.
ПОСЕТИТЕ НАС И НА ШТАНДУ ПОЕТЕ,
ХАЛА 4, ШТАНД 4043
ДОБРОДОШЛИ!!!

Драге ПОЕТЕ,

Нека нам је срећно и берићетно
отварање књижаре ПОЕТА!!!

Да се у стиху сложимо
и новим делима умножимо,
да на све четири стране света
одзвања име ПОЕТА.

Маријана Младеновић

ТРАМВАЈ НАЗВАН ЧЕЖЊА
           
Можда на почетку
или на крају
улице најдуже,
најправије,
велеградски загонетне,
доларски напрегнуте,
у мој поглед улазе
варнице трамвајских шина.
Њихов звук се надвикује
са звонима у мени.
 
Ту смо се растајали,
а то је био и наш почетак.

По еху металног урлика
шаљем ти
наше загрљене кораке
и стисак наших руку
до новог доласка трамваја,
до поновног почетка
нашег краја.

Катарина Костић

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА ПОЗИВА СВОЈЕ ЧЛАНОВЕ И САРАДНИКЕ НА СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ РАДНИХ ПРОСТОРИЈА У ПЕТАК, 22.10.2010. У 18 ЧАСОВА.
УЛИЦА КРАЉИЦЕ КАТАРИНЕ 74А, БАНОВО БРДО.
ДОБРОДОШЛИ!!!

Редакција

На страници контакт имате
детаљан приказ где се налазимо
и који аутобуси возе до Поете

ОБАВЕШТЕЊЕ

Због великог интересовања аутора за представљање књига на предстојећем Сајму молимо Вас да нам пошаљете слике корица и кратак текст о истој, како бисмо могли да их на време представимо и у нашем е-каталогу.

Редакција

ПОЕТА НА САЈМУ КЊИГА 2010.

Удружење писаца "Поета" ће и ове године, као и сваке од свог регистровања, бити присутно на Сајму књига у Београду, на штанду број 4043, у приземљу хале 4. Овај пут смо добили већи штанд и на бољем месту, у средини хале, десни део. О свим дешавањима на Сајму бићете благовремено обавештени. Уколико желите да и Вашу књигу представимо на Сајму, да одржите промоцију или учествујете у песничком маратону јавите се нашој Редакцији.

Редакција "Поета"

НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА "ПОЕТА"

Драги наши чланови, сарадници, пријатељи и посетиоци сајта, обавештавамо вас да је управо изашао четврти број часописа "Поета" - специјал. Још једно такво специјално издање планирамо да објавимо после Сајма књига како бисте имали свеже информације о дешавањима на Сајму. Шаљите нам ваше прилоге, примедбе и сугестије.

Часопис можете бесплатно преузети у нашој електронској библиотеци на ЧАСОПИС ПОЕТА - Број 4:

http://www.poetabg.com/htm/elektronska_biblioteka.html

Штампану верзију часописа можете наручити преко наше Редакције или купити на београдском Сајму књига, као и у нашим просторијама Краљице Катарине 74а, Баново брдо. Уживајте!

СПОМЕНИК СВЕТОМ САВИ

ОВАЈ СПОМЕНИК-СВЕТИОНИК БИЋЕ ИЗВАЈАН У ВИСИНИ ОД СЕДАМ МЕТАРА И ПОСТАВЉЕН ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА. СА 70 ОГЛЕДАЛАСТИХ КРСТОВА ТРЕБА ДА УВЕЋА СВЕТЛОСТ НЕБЕСА И ПОСМАТРАЧЕ ОБАСПЕ СВЕТЛОШЋУ. СПОМЕНИК ЋЕ БИТИ ПОСТАВЉЕН НА ПОСТАМЕНТУ ВИСОКОМ 3. МЕТРА СА 24 СТЕПЕНИКА КОЈИ СУ ДИРКЕ ЗА СИСТЕМ ЦЕВАСТИХ ЗВОНА, ПА ЋЕ СВАКИ ПОСЕТИЛАЦ ПЕЊУЋИ СЕ ДО СПОМЕНИКА ОДСВИРАТИ ХИМНУ СВЕТОМЕ САВИ. ХОЋЕ ЛИ СЕ ОВАЈ ПРОЈЕКАТ ОСТВАРИТИ И ХОЋЕ ЛИ У МНОШТВУ ЛАЖНИХ СЛИКА БОГАТСТВА ЗАСИЈАТИ СВЕТИОНИК КА ЛУЦИ НАШЕ ДУШЕ СВЕТОСАВСКОМ ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ, ЗАВИСИ ОД СВИХ НАС.

ИДЕЈА - БОРИС СТАПАРАЦ
boris.staparac@os.t-com.hr

ТЕХНИЧКА РЕАЛИЗАЦИЈА И ВИДЕО МОНТАЖА
ИВАН БРКИЋ БРЛЕ

Погледајте више
http://www.youtube.com:80/user/videobrle

Помозимо да се овај пројекат реализује.

Редакција „Поета“

ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА

Ка сунцу нечујни се облак вину
Глас му још звони, босиљак носи
Лежећи хода, главом окренут ка небу
Слово што прашта додирну висину 

Крстача златна у звезду се стапа
Врачар се цео са њом пење,
Крај зида порте на поду штап и скромна капа 

За кваку вечну хвата се сам
Сва врата ка једном отвору воде
Свевишњи лампу пали

Никола Гигић

Долина силикона

Мама учи ћерку
Како да зграби крупан плен
Мама је саветује
Како неки богаташ мора бити само њен

Немој да гледаш мене и тату
Ми месецима не примамо плату
Мораш наћи неког ко има пара
Научићу те ћеро како се таквима удвара

А она била клинка
Није знала ни да се шминка
Мама је свему научила
Ћерка је одлучила

Да позајми новац купи скупе парфеме
Сукњице и неке креме
Да ексклузивно изгледа
Од позади и спреда

Није ни сањала да ће својим изгледом
Искомплексирана постати
Да ће као таква
Тешко нормална остати

И би тако постаде она
Једна од оних из долине силикона
Улицом Страхињића бана она сада шета
Труди се да постане тајкунима мета

Жалосно је то што нема ни осамнаест лета

Александар Пантић

РУКЕ МОЈЕ МАЈКЕ

као са икона светачке радне
све црвеније и испраније
мени све драже

само бурма их краси
оков добровољни

нудим јој свој најдражи прстен
златан, с малим рубином
каже, не носим накит

ћутим али желим да га носи
као да чује моје мисли
тихо каже узећу га
мали је и неупадљив

не слутим
да ћу је ускоро изгубити
она можда зна
ипак подсвесно желим
да је "окујем" да не оде

питају да ли смо прстен
скинули пре сахране
ужасавам се
 
део мене отишао је с њом
иако невидљив

знам да немам права
за њом да одем
имам недораслу ћерку

руке моје ћерке
лепе су као некада моје
а моје све више личе на руке моје мајке

и ја сам  само један беочуг у ланцу жена
које своју дужност
часно носе

(Калифорнија, 2007.)

My Mother's Hands  

Beautiful
like medieval icons
I watched them
braiding my hair for school
and cutting fresh bread for sandwiches

except for a wedding band
her voluntary captivity
she wore no jewelry

those hands chopped and sliced
mixed and patted
crumbled and diced
cooked and baked
washed and ironed
nurturing
not only the family but the flowers
talking to them while watering

she fed the neighbor's pets
stray cats and dogs
pigeons and doves
she played no instruments
but made sure we played several

her hands never slapped only guided
caressing my hair with love
sewing, knitting  and crocheting
to dress me beautifully
she taught me all those skills

my home is full of her embroidery
my memories of her the finest lace
the most melodious music her voice

since changing diapers those hands
never stopped being present in my life

when one night a long distance call said
your mother has died
I saw her sacred hands
eternally crossed in a prayer
one part of me died then
but her hands and eyes still live in me

Мирјана Н. Матарић

РЕЦИКЛАЖА

На рециклираном папиру оловна слова
Они што немају чиме напунити пиштољ
Одатле нагребу за цео шаржер
Па пуцају у друге људе у себе
Не би ли се у праску чуо њихов глас

На рециклираном папиру црне вести
Они што немају ни црно испод ноката
Одатле нагребу за свих десет прстију
Да покажу порезницима и повериоцима
Како рукама копају да хлеба имају

На рециклираном папиру рециклирана обећања
Они што немају ни вере ни наде
Одатле нагребу за сутрашњи дан
Да охрабре децу и умире родитеље
Игноришући јаву чекајући сан

Данијел Радовић

СПОКОЈ

Живим!

Зенице ширим,
у небо гледам,
Боже, откуд толико лепих птица изнад моје главе?!

Спокојна сам.
Течеш у мени непрестано.

Јасмина Шикић

ПО ЗАСЛУЗИ...

Сунчици Јерговић (за искреност)

Ма, пљуни ме кад
заслужим! Непомична
не буди вода!

Шаш прекриће те
такву... Небо се у те
неће огледат'...

Мирјана Маринковић

МЕЛАНХОЛИЈА

Ја сам прошлост,
стварна и опипљива,
невидљива, свеприсутна,
заробљен у садашњости
неизбежан у будућности.

Тренутак среће доживљен
у неким давним временима
непарни ритам песме
уморних жетеоца.

Жене у белом и хлеб од девет кора
нахерен плот око авлије,
предео осликан маштом Творца,
заносан попут наге девојке.

Оживљене слике моје очевине
које никада нисам видео,
усађене у генима, склоњене од заборава
никад исцрпљена инспирација.

Живим по музејима, антикварницама
подрумима, таванима, зидинама,
легендама, народним причама
међу грамофонским плочама.

Траг меланхолије у мојим очима
жал за дрвеним предметима
тесаних руком мајстора
мирис дуња на ормарима.

Спавам међу ћилимима
у соби са ниским сводом,
песма петлова и кише
игра ватре са огњишта.

И док ме време гази,
грчевито се опирем најезди
пластике и неразумљивих речи,
грехова и заблуда.

Ја сам прошлост
дух давних времена
сан и стварност
отргнут од заборава.

Владимир Стевић

НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА

Зборим љубав
најсветлију тачку неба
без које пружене руке нису руке
ни ватра ватра
без које бескрај крај призива

жаром зборим
да и моје стабло према сунцу расте
језиком ватре
и цветним пупољцима збори
из пукотине мене
заљубљеног у живот и људе
и у тебе ватро
због које горим

љубав зборим
и себе не корим
што ме гони пламен
да другујем са птицама и рекама
што ме сунцокрети маме
и у роси се огледам
док се у мени рађа и зри дан
пун црвених ружа
и што не дам тиху ноћ
и блиставу наду
за сан пун анђела и звезда

гласно зборим
најсветију тачку васељене
да и моје стабло свитањем збори
о теби ватро
због које горим

гласно изговорена
снажи ми крила
надом вечитог буђења
блиског чуду
због кога се у галебовом крику
зачиње круг лепоте
а у корену мога бића пламен
којим сунце улази у ноћ белу
и пали чежње
и жари слутње
и распламсава слатке мисли

због којих љубав зборим
и знам да живот није оно што мислимо
да јесте
нити је оно што мислимо да није
и да се тајна у пламену
вечите наде
сунца у мени
и у бескрајном сну крије.

Пеко Лаличић

НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА "ПОЕТА"

Драги наши чланови, сарадници, пријатељи и посетиоци сајта, обавештавамо вас да је управо изашао трећи број часописа "Поета". Иако смо у великим пословима око реновирања простора и припрема за предстојећи Сајам књига успели смо да у планирано време објавимо нови број, како смо и обећали.

У овом броју заступљени су следећи аутори:
Даринка Јеврић, проф. др Каплан Буровић, Миодраг Лукић, Српско књижевно удружење у Сиднеју „ПРОСВЕТА“, Зоран Матић Мазос, Теодора-Тода Матић-Медић, Драгина-Гија Брадић, Цвија Митровић, Leila A. Fortier, Janice Thomson, Johnmichael Simon, Ana Božičević, Yahia Lababidi, Joy Leftow, Rati Saxena, Gillena Cox, Виолета Миловановић, Anto Zirdum, Sabahudin Hadžialić, Вељко Боснић, Aida Šečić, Tatjana Kozica, Милка Вукић Вујновић, Žoze Saramago, Viniziuš De Moraiš, Augušto Doš Anžoš, Ana Stjelja, Вида Ненадић, Тодора Шкоро, Amanjeet Kaur, Milena Sušnik Falle, Татјана Дебељачки, Милица Илић Гачић, Драгана Џајевић, Ђура Шефер Сремац, Јасмина Шикић, Бранка Селаковић, Зора Љубеновић, Лидија Павловић-Гргић, Саша Гиљен, Стеван Врекић, Рајица Драгићевић, Кристина Весковић, Гордана Рошчић, Емилија Матић, Берислав Благојевић, Бошко Топић, Радомир Бајо Јојић, Милорад Мишо Ђурђевић, Милорад  Ј. Никић, Пеко Лаличић, Светислав Голић Стив, Милош Мариновић, Славиша Павловић, Светлана Цеца Полак, Enver Muratović, Дарко Хабазин Дакс, Стојанка Сека Закић, Милисав Ђурић, Милан Живановић, Милош Илић, Славица Зељковић, Вида Ненадић, Алекса Шантић...

Часопис можете бесплатно преузети у нашој електронској библиотеци на ЧАСОПИС ПОЕТА - Број 3:

http://www.poetabg.com/htm/elektronska_biblioteka.html

Штампану верзију часописа можете наручити преко наше Редакције. Уживајте!

РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА СВИЛАЈНАЦ

р а с п и с у ј е

 трећи конкурс
за књижевну награду „Андра Гавриловић“ 2010.
за приповетку и савремену књижевну критику.

       Награда се састоји се из повеље и новчаног износа. Додељује се за најбољи рад у обе категорије по оцени стручног жирија. Свечано уручење награде лауреатима и промоција зборника најуспешнијих радова - „Црте и резе 3“ - одржаће се крајем фебруара 2011.г. у Свилајнцу.

Погледајте цео текст

НОВА КЊИГА У Е-БИБЛИОТЕЦИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

МУДРОЉУБЉЕНИЈА
Радмила Станковић

ISBN 978-86-86863-34-8

Библиотека е-издања "Савремени српски песници"
Књига 2

Књигу можете бесплатно преузети у нашој
електронској библиотеци

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

КЛЕТВА ЗА БОДАНА ДУБОВСКОГ
Дане Стојиљковић

Погледајте више о књизи

ДВА ПОЕТСКА ФИЛМА ИЗ ОМНИБУСА
"ВИДЕО В. ПОЕЗИЈА"

Омнибус је заснован на збирци поезије "У аорти мог срца" аутора Наталије Ж. Живковић. Ова збирка је награђена "Наградом Ристо Ратковић за младе ауторе" у конкуренцији ex-Yu региона, и објављена у издању фестивала "Ратковићеве вечери поезије". Уживајте у филмовима и поезији.

Удах

Наука о улици

ЗАПИС О ЛЕПОТИ

Стојећи пред тобом
у твојим очима спазих
најсјајнију звезду
која бљеском означи
да је небо сишло ниско
и да је блиско
све што је препознатљиво
у лепом
и питам се
је ли лепота клица прапочетка
да ли због ње
и будућности видим лице
да ли звезде
кружним путањама воде
и птице

док ти у зенама лето гори
чудим се
што се друкчије зовеш
јер твоја лепота
зоросвите збори
песмом обећане љубави
због које
вода
у мени ромори
лепотом
које за један живот има

због које и вечност постоји.

Пеко Лаличић

СИРОТИЦА

Прође твој живот у несрећи.
Ни једну жељу ниси испунила.
Желела си да други испуне твоје снове.
Своје си срце, младост улудо дала
Нико ти не рече ни хвала.
Сада си болна и сама.
Опет  од  тебе  све траже,
Нешто очекују.
Не верују ти.
Нема тог лека који би те усрећио.
Никада ти твој живот није мио.
Увек си другима давала,
За њих живела.
Ни сада не схваташ  да саму себе треба да волиш.
Опет се за друге бојиш.
Окрени се! Погледај!
Сама си.
Нико не брине о теби.
Остало ти је мало,
Довољно да будеш срећна.

Борислава  Дворанац

Заробљеник

Тако нестварне
Њене очи
Које су ме изненадиле

Тако недвосмислен
Њен осмех
Који ми је наредио да станем

Тако неопрезан
Ја
Који сам дозволио
Да ме зароби њена љубав.

Милош Мариновић

НОВА КЊИГА У Е-БИБЛИОТЕЦИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

ЛЕДЕНИ ЉУДИ
Борислава Дворанац

ISBN 978-86-86863-34-8

Библиотека е-издања "Савремени српски песници"
Књига 1

Књигу можете бесплатно преузети у нашој
електронској библиотеци

ЗЕЛАНДИЈА

Када сам кренула у земљу острвску,
Зеландија име јој беше,
понела сам пун кофер тешких дилема,
где ја то идем, шта ћу ја тамо.
 
Имадох велики мотив
да препреке савладам вешто;
страх од летења остаде уз пут,
проговорих  све језике света,
крочих поносно
као да сам ослободилац била.
 
Дочека ме киша
коју ветар хитро донесе,
па кад ми даде поздрав
одјури даље, другима да дели,
уступи место јаркоме сунцу,
које једино миловати зна.
 
Улице чисте, као змија кривудају;
поред, прво, угледах Баљу!
О, људи моји,
Баљу из мојега крда,
што сам је давно напасала травом,
што ми је "справљала" напитак први... 

И још се не дозвах од великог чуда,
кад друге стране стадо оваца,
уредно ошишаних, окупаних,
па мирис опојан стиже,
стале и немо гледају у ме
као да знају да сам своје
напустила давно.
 
О Зеландијо, земљо моја нова,
примила си ме у своја њедра,
дала си ми лепоту неопевану,
сачувала оно што ја нисам знала,
и мене ћеш научити,
ја сам добар ученик била;
можда још није касно.

Dragina-Gija Bradić

ОВО ЈЕ МОЈА ПОСЛЕДЊА ПЕСМА

Ово је моја последња песма,
Нећу да пишем и ту је крај!
Нико не чита, то је де моде—
Сви живе живот онако фрај!

Ово је моја последња песма,
Доста је било гутања магле!
Хоћу да радим нешто конкретно—
Од овог досад немадох вајде!

Ово је моја последња песма,
Писаној речи ударам жиг!
Нешто у мени одавно кува—
Утроба гладна шаље ми миг!

Ово је моја последња песма,
Инат је јачи од голе жеље.
За лепе ствари стиг'о је сумрак—
Штура нас јава  к^о жито меље!

Милоје Вељовић

ВЕТАР  ЦЕПА  ЈЕСЕЊЕ  ХАЉИНЕ

Свилене косе, гнезда, росом хране,
Лептир речима цвет не мирише,
Уски путеви су слуге сивила. Љубављу храни срећу.
Све ти опроштено. Таласи обале своје склонише.

Олује обасјавају пламен голих стена.
Ветар цепа јесење хаљине.

Милка Вукић Вујновић

VSE MOJE

Moje široke ceste,
razvlečene
pod izkušnjami,
nikoli dokončne
v padcih in dvigih
se rogajo
z obrisi stopinj,
vidno odtisnjenih
v nerazpihanem usodnem
prahu.
Moja utrujena usta,
drevenijo
na valovih
morja nemira,
ki ga nisem
nikoli preplula,
navzeta
neukrotljivega
strahu…
Moji temelji življenja,
s hladom mnogih senc
zastirajo eno,
zdaj drugo oko –
podkrepljeni s pečatom
minevanja,
suličaste ostrine
v prepočasnem
razmahu.

SVE MOJE

Moji široki drumovi,
raspredani iskustvima,
neograničeni
usponima i padovima,
rugaju se
obrisima stopa
vidljivo utisnutim
u nerazvejanoj kobnoj
prašini.

Moja umorna usta
skamene
na talasima
mora nespokojstva,
kojeg nikad
preplovila nisam,
prepojena
neukrotivim
strahom...

Moji fundamenti života,
hladnoćom brojnih senki
prekrivaju jedno,
pa drugo oko -
potvrđeni pečatom
nepostojanosti,
oštrinom koplja,
u presporom
razmahu.

Milena Sušnik Falle – Slovenija

ЉУБАВНА

Не тражи од мене да те гледам сада
Кад заљубљен маштам док ми душа јечи
Толико сам био измучен од јада
Али осмех среће све брзо залечи

Нећу да ти кажем, а радо бих рек'о
Да бих те украо одвео далеко
Негде где су поља мирисна и дуга
Где постоји љубав не постоји туга

Нећу ти ни рећи, да сам човек нови
Некако другачији, још луђи, а бољи
Да за мене више не постоје дани
Не плаше ме бомбе, разорни вулкани

Рећи ћу ти само да су снови лепи
Да у њима нема ни мржње ни краха
Јер су по природи заљубљени слепи
За њих не постоје осећања страха

Славиша Павловић

ЈАБУКА СТАРА

Јабука је дио младости
И моје и оца мога
Ту пред кућом расла је
Као дрво живота.

У хладу наше јабуке
Насађивало се и откивало
Испод моје јабуке
Се сновало и навијало.

Ту у хладу петроваче
Кафа и вода се пила
Умор се стишавао
Раскос је одатле почињао.

Ту су се сватови китили
Дочекивали и пратили
Најмилији су испраћани
Са тугом и сјећањем.

Испод моје гранате јабуке
Породица се скупљала
Госте и пријатеље окупљала
У свом шареном хладу.

Многе приче су се причале
Одлуке разне ковале
И многе тајне сновале
Баш ту у јабуковом хладу.

Преживље јабука ратове
И оног ко је посади
Сакупљајући унуке и праунуке
У своја њедра процвала.

Радомир Бајо Јојић

НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

НЕМИ ОВЧАР
Јасмина Јанковић

ISBN 978-86-86863-33-1

Погледајте више о књизи

V Деретин конкурс за необјављени роман

Награда
„Мирослав Дерета“

На Петом Деретином конкурсу за необјављени роман за награду “Мирослав Дерета”,  у периоду 0д 1. марта до 1. јула 2010. године, стигло је 133 рукописа…
Жири који је вишемесечно радио у саставу Зоран Богнар (председник), Милица Лилић и Радивој Шајтинац одредио је ужи избор од 10 рукописа. То су романи: "Силазак у Атлантиду" Ненада Петровића, "Лавиринт смрти и самоће" Милована Станковића, "Беовавилон" Петра Грујичића, "Музика Моцартовог пепела" Здравко Кецман, "Небеске Костурнице" Ранка Павловића, "Под контролом" Александра Новаковића, "Нико, нигде" Бошка Томашевића, Шлустрик" Милена Алемпијевића, "Алхамбра-китњаста алегорија" Зорана Росића и "Камени бродови"  Саве Стијеповића.
Информација о рукописима који су ушли у најужи избор биће објављена средином  септембра.

dawn chorus

in the early dawn
my dead relatives come to visit

they line up at the fence in their pointless
weather proof suits


and they
patiently
wait for me
to wake up


and they all know my name
and they whisper my name

and they come close
and closer

until they stand behind my door


banned from coming nearer

their starched eyes under my lids
the lashes falling off

cold

under their tall hats

time waits

Jelena Dinic

МИМО ГЛАВЕ
за  Д

Не воли га срце! Mлад је, пусти!
(Жељом горим, чежња тело мори,
не смем наглас име да му кажем,
пожелећу усне да му љубим).

Не гледа ме, чини ми се само,
не долази, случајно је туда,
не зове ме, послом је па мора,
прилази ми, чекам га да дође...

Каже, има једно дивно место,
у близини, кестенова шума,
једна клупа, добра ‘ладовина,
ту бих хтео очи да ти гледам.

Ја побегнем, сакријем се сама,
не излазим куда он пролази,
не, никако не смем да се пустим,
везаћу се, док ме жеља прође.

Ал', не мари жеља за окове,
срце лети, мимо главе, само,
страст избија кроз ситне шавове,
а, године тада се не броје.

Јасмина Шикић

ГРЕШНА КЕРУША СЕКА*

СEКА ми је здраво добре душе –
блато ми је стигло већ до гуше.

Европи је памет у топузу,
главу правде пришила на – гузу.

Чему право, устави, закони!?
Царство буџе већ једном потони!

Шта ће нама пасоши и визе
кад пас нема за шта да угризе.

Од Косова знамо јад и беду –
Царство паде! Шта је сад на реду!?

Преци данак плаћаше у крви,
прав(д)ом роба цео свет нас мрви.

Од времена чукун-чукун деде
ми служимо (ј)европске међеде.

О, како је брижан братски НАТО –
бомбама засеј’о њиве, бато!

Аој правдо, разуздана, пуста,
свака шуша тура те у уста!

Грип, вакцине – трице и кучине,
слатке паре светске медицине!

Не треба нам домаћи фикс, трип –
увозимо птичје-свињски грип.

Сиротињи треба свињска куга,
гроб ће је излечити од дуга.

Баш ми драго испосничкој души –
уценама Европа угуши!

Рај нам, најзад, стиже – клима тропска:
мој је роштиљ – ватрица (ев)ропска!

Угледах се на пужа голаћа –
немам кућу, још сам и без гаћа!

О, глупости, кол’ко глава имаш!?
Од кловнова светских – орден примаш!

Политику никад нисам вол’о,
пружала ми само – дупло голо.

Баш је светска... –  дама, грешна СEКА,
испред бурдељ-банке свет је чека!

СEКА, шмизло, к’о пас бих те гриз’о
од милине – језик бих прегриз’о!

О, када ће доћи бајно време
без језика – да лажи занеме!?

*СEКА – скраћеница (Светска Економска Криза)
(ТРЕЋА НАГРАДА „Кочићевим сатиричним пером 2009“)

Ђура Шефер Сремац

СВИТАЊЕ

Сеоска празнична звона
У цик зоре
Изненада грме

Кружи видокругом
Са прага на праг
Свјежи мирис
Хљеба
Мљека загорјелог
Гладне стоке

На пропланку
Сумња спава
Шири своја шарена крила
Лакоћом
Преварене младе
Лупа главом од зид
Истине ради

Сеоска тешка
Љепљива звона
Ти
Спаваш

Вељко Боснић

АТЛАНТИДА

Цели свет, из Хеленских извора,
пост'о богатији, за истину тајновиту,
скривену у водама великог мора,
открили су, чаробну, земљу бајковиту.

Име рајске земље, било Атлантида,
житељи јој, стасали у срећи,
опијени, лепотом, без имало стида,
у тајну, су желели побећи.

Сва богатства, расута по свету,
скривена ко звезде у облачној ноћи.
Атлантида имала у раскошном сплету,
цели свет, пред њом у немоћи.

Нису хтели, друге, земље утешити,
себи рај, да чувају вечно,
свесно су, почели, морално грешити,
развратом рушити, Божије, човечно.

Устали су, против моћног Створитеља,
к'о Содома, Гомора, срљају у разврат,
због болесне жеље, грешних родитеља,
у исто гнездо, сестра и брат.

Небески престо, грехе, не опрашта,
потресе земљу, диже морске силе...
библијским потопом, испод вечног плашта,
развратну земљу, од света сакриле.

Све нестаде у плавом бездану,
од рајске земље, оста, само име.
Боже, сатри грешне, у једноме дану,
рђу, болест, разврат, злобне режиме...

Бошко Топић

МАЈКА

Је л` исто овако шездесет и треће,
Нaд трошним кућерком гдје ме мати роди,
Тињ`о мјесец жути, к`о пламичак свијеће
На рибарском чуну што пучином броди?

Је л` исто овако те далеке ноћи,
Кријући се стихом од себе и људи,
Пјев`о неки пјесник о тешкој самоћи,
Да окружен бучном руљом не полуди.

Задња ће ми ријеч к`о и прва бити,
Њом ћу се са собом најзад измирити
Кад ме на послетку зла сустигне хајка,

И сав ће ми живот стати у пет слова
Кад ме од кошмарних, опет отме снова,
Прва и последња... најмилија... МАЈКА.

Невен Милаковић Ликота

ДУХ  ЉУБАВИ

Јесењи колор смешком поткива гнојне ране,
Отровни ваздух трује млохаве станице тела.
Птица, лептир, лист, травка, песма…
Бунар тупог сећања прошлост продубљава.
Врата прошлог времена кључа немају,
Лиже горке путеве јада, незаборава, пораза…
Сухо лишће сузама ће завити, у утробу пресати,
Ветрове целивати, мразеве пити, кише ледити.
Може ли душа два пута да се роди
Муње и громови упорно је сажаљавају….
Све туге света на поклон јој се дају,
Свако источно праскозорје мисли цеди…..
Дух љубави паклено урличе.

Милка Вујновић

Праисконски грех

Не доликује краљици
раскалашност,
ни боемство

Па како онда
да певам о рају
кад пакао чека
на другом крају...

“Пустите јабуку
да на земљу падне”
рече Ева
и окрену леђа
Адаму...
И дошло је до
прекида идиле,
и људског рода...
Док црви харају јабуком

Ратка Богдан-Дамњановић

Ко да нас с Богом измири

Могу ли ветрови и кошаве
могу ли све кише и поплаве
црн образ да нам оперу

Ко да нам у мрачну душу завири
ко да нас стави на проверу
са светом и Богом измири.

Ко да нас од зла и беде избави.
ко да нам благослови колевке
како да зацеле, ране и повреде.

Откуда све те плиме и осеке
и ти огромни ледни таласи
Ко нас у ту мрачну ноћ поведе

А све свеће и кандила погаси?

Милорад Ј. Никић

ZALJUBLJENA U TEŽINU

Kada bi poljupci tvoji
ostavili svetleći trag
na mom telu
blještala bih u noći
kada ostanem sama

Kada bi na usnama mojim
ostala barem sapunica
pravila bih balone
i gledala dugo za njima
kada ostanem sama

Kada bi od pogleda tvojih
nastale litice
a od reči reka
sišla bih u kanjon da se okupam
kada ostanem sama

Kad bi od ljubavi tvoje
ostao makar kamen
nosila bih ga vratu
zaljubljena u težinu
kada ostanem sama

Уживајте и у видео запису

Eleonora Luthander

* * *

Сви сте се ви,
мили моји,
негде затекли,
пустили корен,
државност стекли.
Сви сте ви,
мили моји,
отворених очију
простором ходали,
својим жељама
искуство додали,
дугогодишње наде
за сигурност продали.
Сви ћете ви,
мили моји,
у смирај свог дана
мирно испустити
илузије са длана.
Само ја,
мили моји,
несмирена,
још лебдим
и чекам и тражим,
бежим од сигурности
да ме не угуши
чувајући илузије
закопане у души.
И како наћи земљу,
и да обиђем свет цео
и одговарајући град
који би ме такву хтео?

Зора Љубеновић

НОВА КЊИГА ДЕЧИЈЕ ПОЕЗИЈЕ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

КАД СУРЛА ЗАУРЛА
Горан Радошевић Радош

Библиотека "Звончић"
ISBN 978-86-86863-35-5

Погледајте више о књизи

УЧЕСНИЦИ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ГАРАВИ СОКАК“ 2010.

Песничка манифестација "Гарави сокак" одржаће се 18. септембра, са почетком у 15 часова. Место одржавања велика сала Културног центра у Инђији, улица Војводе Степе број 40 на углу

Погледајте списак учесника и гостију

ДРУГОВИ – ГОСПОДА

Брзо бивши другови посташе господа,
много су заслужни, већ једемо с пода,
шта ће нама столови, крупни намештај,
то спутава у развоју срећни нараштај.

Баш добро говоре, нема шта да с' дода,
слободу најбоље осећамо с пода,
бацају нам мрве, кошчицу понеку,
од силне милине, горке сузе теку.

„На поду све равно, то ћете заволети,
машите рукама, можда ћете полетети,
ил' глођите коске то је ваша ствар,
пас је прво био, велик' страшан лав“.

Много смо им захвални, ту нема збора,
ставили су пред нас два сјајна избора,
моћни лав ил' лет где небо виси,
ми да бирамо, од нас све зависи.

Зато што нас ставише пред слатку дилему,
сложно им помињемо порекло по имену,
не могу нас више држати у заблуди,
само они паметни, а ми сви луди?

Бошко Топић

САТ

Не гледати на сат, значи
Бити жив.
Не гледати на сат, значи
Бити слободан.
Не гледати на сат, значи
Имати времена
За друге, за себе, за свет.
Не гледати на сат, значи
Бити пажљив,
Волети и бити вољен.
Не гледати на сат, значи
Бити безвремен
И не умети умрети.

Берислав Благојевић

И ја течем тамо

Корачам кроз време
к`о по оштрици мача
и корак ми краћа.

Као поток
што не тече реци,
већ се у паду своме
врелу враћа,
и ја течем тамо
где су моја браћа,
где су наши
на окупу преци.

Милорад Ј. Никић

ЧАСОПИС ТРЕЋЕ ОКО
пише: СПОМЕНКА МИЛИЋ
ПРЕСАЂЕНО СРЦЕ ЗАПАМТИЛО КОСОВО
интервју са Веселином Џелетовићем поводом новог, необјављеног романа "Српско срце Јоханово".

Погледајте цео интервју

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА"
У НОВОМ ПОСЛОВНОМ ПРОСТОРУ

Обавештавамо све чланове и сараднике нашег Удружења да смо, захваљујући разумевању ЈП "Пословни простор" општине Чукарица, добили просторије за рад у којима ћемо моћи представљати наше ауторе и књиге, одржавати песничке вечери, окупљати уметнике на једном месту... Након реновирања просторија, које ћемо обавити у овом летњем периоду, у њима ће бити Редакција и књижара у којој ће се моћи набавити наша издања. Нова адреса је Краљице Катарине 74-а, Баново брдо, 11030 Београд. До нових просторија долази се аутобусима 23 и 53, прва станица после скретања из Пожешке. Поводом свечаног отварања просторија биће одржано песничко вече о чијем ћемо Вас термину одржавања обавестити.

Редакција Поета

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности електронских издања и е-библиотеке, позива све заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте