ПУСТА ЖЕЉА

Од живота ја бих откинула,
једно парче, један добар део,
само тренут да ти љубим усне,
па враг после да ми све однео.

Живела бих само трен са тобом,
да ми жеља оствари се пуста,
ја сам сањар усана ти медних,
ја сам жељна росе ти са уста.

О, воли ме само ово вече,
да се силно разгалим у жељи,
да не мислим да постоји прече,
него да смо у истој постељи.

Јасмина Шикић

МРАЗ

Ноћас је мрзло поново
Код нас ко у Сибиру..
Крв се следила у жилама
Светлуцају по ињу бисери
Ко рибље очи у виру.

Укочен и црв у жиру
Мраз накитио, шарама
Прозоре осликао, у срму оково
На једном девојка с лиром

А пред њом витез,
Андреј, Тарасов млађи син
у ратној одори,
Млад, мужеван, фин
За нешто је моли, преклиње
Ја тибја љубљу, говори

На другом жена дете што буди
На дојци јој анђелче уснуло
Јастук му мајчине груди
Као младо биље свенуло.

На лицу јој од туге копрена.
То некоћ кад се гинуло
У збег, у збег
од страха силног и студи,
бежи од звери – људи.

Милорад Ј. Никић

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА
ЗА НАГРАДУ ДАРИНКА ЈЕВРИЋ

На конкурс за награду "Даринка Јеврић" пристигло је 654 песме од којих је 28 одмах одбачено јер аутори нису задовољили услове конкурса. Неколико њих послало је више од три песме, док се троје потписало испод радова... Након рада стручног жирија изабрано 40 радова који су прослеђени жирију Редакције који је од истих одабрао десет радова. Песме које су се нашле у ужем избору предате су Главном трочланом жирију. Како налажу пропозиције о додели награде сваки од три члана Главног жирија имао је задатак да изебере три песме, и да се победничком песмом прогласи она која је заступљена код сва три члана жирија, без обзира на ком је од прва три места. Како ниједна песма није задовољила потребан услов, којим се чува дигнитет и интегритет таквог имена као што је Даринкино, Главни жири је одлучио да овај пут не додели награду, већ да се објави зборник пристиглих радова одабраних од стране стручног жирија. Распоред радова у зборнику биће идентичан одлукама чланова жирија.

Редакција Поета

ПРИЈАВА ЗА УЧЕШЋЕ НА САЈМУ КЊИГА
У БЕОГРАДУ ОД 26. ОКТОБРА ДО 01. НОВЕМБРА

Удружење писаца Поета позива заинтересоване ауторе који нису својим објављеним насловима заступљени на предстојећем Сајму књига у Београду да нам се јаве како би их представили на нашем штанду. Такође, позивамо све песнике да се пријаве за учешће на такмичарским вечерима: љубавне, боемске, родољубиве и хаику поезије, сатире и афоризма и великом ПЕСНИЧКОМ МАРАТОНУ.

На овој страници објављиваћемо све информације
о програму Поете на предстојећем Сајму књига 2009.

ПРВА КЊИГА НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

UNDEFINED SILENCE
Tsehaye Hailemariam

(The picture on the cover is an Ethiopian freedom warrior
taken life by Alfred Eisenstaedt, in 1935 during straggle against Italian colonial powers).

ISBN 978-86-86863-28-7

Погледајте више о књизи

НОВЕ КЊИГЕ У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЉУБАВИ
Маријана Младеновић

ISBN 978-86-86863-26-3

Роман о истинској љубави проткан поезијом.

Погледајте више о књизи

ПРОДАЈНА ИЗЛОЖБА ОСЛИКАНЕ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца Поета организује продајну изложбу слика,
на платну и папиру, осликане поезије. Уколико желите да се Ваша песма представи на Сајму књига, на нов начин, пошаљите нам е-маилом Вашу осликану песму (пожељна што већа резолуција), као и ауторско право да можемо објавити исту и продати урамљену слику.
Програмски Савет доноси одлуку о радовима које ћемо штампати (на платну и папиру) и урамити.

Редакција Поета

* * *

„Тата, зашто смо данас гладни? Зашто смо свако јутро гладни“...завијен у испрано ћебе, гурајући босе ногице под његову топлину, малени дечак се обратио свом оцу.
„Сине, данас није срамота бити гладан. Данас је 16. октобар, Светски дан хране. Немој мислити на глад, мисли како ће данас много „племенитих“ људи бити гладни заједно са нама, са тобом и са још много, много, гладне деце у Србији“, маскиране туге са осмехом на уснама, одговорио је отац сину.

Погледајте целу причу
Зорица Драговић

ЋУТЊА

Зар да теби грехе правдам
да лутам негде у погледу твом
да миришем к’о цвет увели
да те ћутањем волим
Зашто, зашто баш тако...

И не смем птице гледати више
јер одвешће ме тако далеко од буђења твог
у неки свет што за љубав нашу чуо није
у пустињу, у време где постојати нећемо
И да, умрећу као бисер на врату
само због речи ћутње
што покопаше руке моје у загрљај твој...
Да умрећу...

Војислав Ђинђић

Приказ изложбе фотографија српске деце
са Косова и Метохије у Вашингтону

Косово - Неми сведоци - Живот Срба кроз дечје очи

 Преко 400 људи сакупило се 9. октобра на свечаном отварању у галерији Вашингтонске школе фотографије да погледа изложбу фотографија које су направила деца са Косова и Метохије. 
Изложбу је организовала Међународна српска организација РАС, једна од најактивнијих организација Срба у Сједињеним Америчким Државама, у сарадњи са Вашингтонском школом фотографије. 
Деветоро деце, Срба са Косова и Метохије, добило је на поклон дигиталне фото апарате и задатак да кроз фотографију опишу свој свакодневни живот. 

Погледајте цео текст и фотографије

НЕГДЕ НА НЕБУ СРБИЈА СПАВА

Негде на небу Србија спава
Уморна, мала и једва жива.
На небу има делић бескраја плава
Свакоме дужна, и сваком крива.

Негде на небу Србија живи
Сигурно, јер овде јој живота нема.
Живи где живе који нису криви
И сви које згази сила преголема.

Негде на небу Србија траје
На земљи опстанка нашла није.
А и тамо даје што и овде даје,
Оно мало крви, ко стигне, да јој пије.

Негде на небу Србија пева
Па и тамо јој песма очи им боде.
А деца јој, распета, лепа и бела
Певају себи: „Остајте овде!“

Негде на небу Србија ћути
К’о што је и овде стиснула зубе.
Ни тамо не дају душмани љути
Да макар јекну косовске трубе.

Негде на небу Србија чека
Да прође земаљска мука сува.
Сачекај, мајко, к’о чека – дочека,
Доћ’емо ту где Господ нам те чува.

Вера Крмпот

ОБЈАВЉЕНО ДРУГО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ
"ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР ЈОВАН НЕНАД"

Због великог интересовања читалаца објавили смо друго издање књиге о једном од најмистериознијих личности у повесници српској - Цару Јовану Ненаду..

Погледајте више о књизи

НЕБО

Зашто си тако сиво,
Небо моје плаво?
Зар ти нимало није стало до мене?
До мог  осмеха?
Док ти Сунце кријеш
Он је далеко од мог тела.
Нема ко да  га загреје, насмеје.
Иди сиви облаче!
Смилуј се мојој души.
Дозволи ми да добијем опроштај
Од мог драгог.

Борислава Дворанац

* * *

Половина сам човека
друга половина си ти

пола ме поједе дан
пола те изгризе ноћ

остатак је човек у нама
остатак смо ми у њему

заједно смо Венера и Сунце
раздвојени смо само половине

ја – вага у стрелцу
ти – риба у риби

Пеко Лаличић

НА УШЋУ

Између нас су светови
далеки
Зид од снова
Висок до неба
И звезда
Ни мисао не може
Преко
Одозго аждаја вреба
И змијско капље млеко
У моје очи слепе

А из њих као из камених
Гнезда
Излећу крилате сенке
Од којих зенице стрепе
Чекајући на ноћ
У друштву црних галебова
На ушћу умируће реке.

Милорад Ј. Никић

КЊИЖЕВНА НАГРАДА „МАЛИ НЕМО“
- ОДЛУКА ЖИРИЈА О ДОБИТНИКУ НАГРАДЕ -

У понедељак, 12. октобра 2009. године, у редакцији издавачке куће „Мали Немо“, одржан је трећи састанак жирија за књижевну награду „Мали Немо“.
Од укупно 106 рукописа који су конкурисали за награду, жири је у ужи избор уврстио 7 рукописа. Награду „Мали Немо“ једногласно је доделио рукопису „Трпезарија“, који је на конкурс под шифром „Анушка“, послала Виолета Ивковић.

Погледајте цео текст

ЖУРИМ

остаје тама,
бескрај сећања,
затварам врата.
Пут, у свитању
нада...
Сигурна журим,
без питања,
неуморна.

Бранка Зенг

Književni koknurs Fantastika u peru

  Internet časopis Helly Cherry raspisuje stalan konkurs za kratku fantastičnu, naučnofantastičnu, horor priču (do tri kucane strane) i fantastičnu, naučnofantastičnu, horor: pesmu, aforizam i haiku. Uz radove, koji mogu biti prethodno objavljivani, slati biografiju. Radove slati na adresu: hckonkurs@gmail.com.  Više o časopisu Helly Cherry pogledajte na www.hellycherry.co.nr.

ВАТРА  И  ВОДА

Тражимо семенке, скупљамо зрневље
Тикве и бундеве скидамо са зидова
Лижемо камење храпавим језиком
Ноге нам отекле од бола и пликова

Прождиремо црвљиву, лепљиву храну
Слепе мишеве терамо са чела
Копамо ноктима стврднуту земљу
У кључалим казанима вода је врела.

Краду нам шљиве, кајсије, малине
Уништавају шуме, ломе нам ограде
Туку нас маљевима, терају у торове
Сатиру брда, стоку и ливаде.

Вода је пресахла, бунари су празни
Упркос летњим кишама у јеку
Спаљена жита не престају да горе
Ватра и вода - једном у веку.

Трпамо у недра винову лозу
Глисте и црве, нека се нађе
Прашњавим путем пролазе војске
У мутној реци потопљене лађе.

Куће су пусте, прозори тамни
Пузимо тихо, стакло нас сече
Огњишта згасла, много је мртвих
Скупљене кости у џаковима звече.

Отимају жене, силују ћерке
Децу бацају у кањоне сиве
Руше нам цркве, скрнаве гробља
Још само пацови могу да живе.

Скупљају сено, облажу куће
Мешају крв у мајчином млеку
Приносе бакље, распаљују жар
Ватра и вода - једном у веку.

Ненад Живковић

ОДШТАМПАНА КЊИГА «ШТА  ЋЕ СКОРО БИТИ»
- СРБСКО СВЕТО ПИСМО –

Православни локални лист «ОТАЏБИНА» из Крушевца одштампао је књигу «ШТА ЋЕ СКОРО БИТИ»  - А5 формата на 320 страна, а књига говори шта ће бити у будуће као што је и њен наслов.
           
            Из садржаја издвајамо да се налазимо у времену ратова описано у Откровењу Св. Јована Богослова и Св. Пророка Данила.

            Књига говори да нас идућих пет година очекују само ратна дешавања и искушења.

            Отцепљење Војводине
            Сукоби у Републици Србској који ће се проширити преко Новог Пазара, Албаније и Северне Црне Горе и Косовом и Метохијом, да би повезали тзв. Бошњаке са исламом и Турском.

Погледајте више о књизи
коју ћете моћи набавити на нашем штанду на Сајму књига

Књигу можете такође наручити на 011/2545872
или на e-mail: redakcija@poetabg.com

КРИВЦИ

Политички олош, за болесне насладе,
часну прошлост, садашњост, будућност продаде,
огрнута срамом, распамет нас издаде...
понижени у фабрикама, за другога раде,
згурени сељаци, муком ору, саде,
пуни страха за потомке младе,
шта их чека, осим голе наде?
будућност, им тако, у старту огаде.

Главни кривци из врховне владе,
народни нектар из државе ваде,
на нашој муци, смешкају се, сладе,
немогуће прићи, свуда су блокаде,
кордони полиције, техника, ограде...

Из кожних фотеља, масне, труле кладе,
нашег непријатеља, подмићују, гладе...
национални понос са њима нестаде,
спретно, два ока, у глави заваде,
земљу и народ одвели у јаде...

Власт безочно вара, отима, краде...
замагли нам небо, неста цветне ливаде,
израсли у моћне “јагњеће бригаде“
од државних пораза праве нам параде...

Низ реку, подивљалу, нигде спаса – аде,
шуга против народа - мермерне громаде,
доста понижења и подвала, гаде,
подиже се народ, срамна власт паде.

Бошко Топић

ЖИВОТ

Зора роди дан.
Поклони му сунцем,
светлост да буди,
живот у капи наде.

Зора га роди.
Вриском загрли
освештен вир,
тренутак пре
нестанка,
загрли цвркут,
залепршану мисао.

Поток се сјури
низ литицу,
као дажд
купа ми лице.

Зора га роди.
Поклони му сунцем
светлост,
и кап наде.

Бранка Зенг

НАЈДРАЖИМА

Бојажљиво се питам: зашто баш сада ћутите ?
Као да ме не разумете: мени само блага реч треба,
и ништа више. Или се можда љутите ?
Као да водите неку игру - ја слутим да ме то зло вреба.

Зато, стрепим: сваког часа и сваког дана...
и снови су ми тешки, као да само неко зло слуте,
па када се пробудим, отвара се незалечена рана
а та зла слутња задаје ране нове, ране љуте.

Зато - ћутим, и уместо одговора мук ми се враћа
а реч оца и мајке, њихов завет као да у заборав оде
али са одјеком, и ми као да више нисмо браћа.

А за то време, зле силе незнано где нас воде
па зато често одлазим на гроб, одговоре да потражим:
и причам оцу и мајци, тек да силну тугу ублажим.

... а тишина вечношћу царује

Дуле Р. Пауновић

ДА БЕЛУТАК ПРОЗБОРИ

Изађох
из себе

преполовљену
да видам душу
лек да јој нађем
да приздрави
да очитави
у трезан дан закорачи
у твоје ноћи преноћи
врела да оснажи
светлошћу потекне
бољку обистини
да јој ватра не буде изговор
вода луди сан
а ти омча око врата

на длан ти ставих
обе половине

ти једну у дан унесе
другу у ноћ
поведе
па сада у мени
песму будиш
и тераш ме
да ломним кораком
обијам капије несна
док се она поново
не огрне белином
и укорени у ватри

да белутак у мени
прозбори
твоје име

Пеко Лаличић

НЕПРЕБОЛНА  РАНА

Има  нешто што је јаче
И од мене и од свијета,
То је туга што те нема,
Срећо моја одузета.

Има  нешто што је веће
Од планета  и свемира,
То је рана непреболна
Па  ми душа нема мира.

Има  нешто у грудима
Што их  кида сваке ноћи,
То је  чежња да се  вратиш
А знам да ми нећеш доћи.

Има  нешто немогуће
Не може  се да опише,
То  је жеља да те видим
А знам да те нема више.

Има  звијезда  што ми сија
И на небу  кад је тама,
То је зјена твога ока -
Што  ме свуда прати  мама.

Има  рана има туга
Има јецај, суза има
Кад те тужно зовем, мама
А нико се не  одазива.

Зорка Чордашевић

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

мр Павле Џелетовић Иванов
НОСТРАДАМУСОВА ПРОРОЧАНСТВА

VI издање

Шест издања ове књиге говори довољно!

ISBN 978-86-86863-25-6
Прву књигу о пророку на пророцима
господин мр Павле Џелетовић Иванов објавио је
далеке 1986. године. Погледајте шта је Нострадамус
предвидео од тада до данас, па све до 3797. године.

Наручите ваш примерак књиге.
011 2545 872
e-mail: redakcija@poetabg.com

НАГРАДА ДОСИТЕЈЕВО ПЕРО

књизи
БАЈКЕ ЗА ЛАКУ НОЋ
Леле Марковић

Књига „Бајке за лаку ноћ“ Леле Марковић
у издању „Малог Нема“ награђена је
Другом наградом дечије критике
ДОСИТЕЈЕВО ПЕРО за 2008. годину.
Награда ће бити уручена 7. октобра 2009. године у 12 сати
у свечаној сали Центра за културу и спорт Шумице
(Устаничка 125-I, Београд).
„Мали Немо“
www.malinemo.rs

ВАРКЕ И МОРЕ

Исток ил' запад, шта ли је горе
Камо бродимо несрећни роде
Уклета лађа а бесно море
У луку у збег, у мирне воде

Тамо се мед и млеко точи
Тако нам жбири њихови зборе
Као у рај да човек крочи
Ко нам то шаље варке и море

Три пута само у прошлом веку
Гробове нам ко поље оре
И расту хумке уз смрти јеку
Потоци крви земљом жуборе

 У рану зору бомбама крепи
у јутра никад досањана
Колико очију без суза, слепих
И клетви из грла недоклана

Господе Боже има ли спаса
Европи треба за лов на душе
понизне тражи, лакеја, паса,
а стеге и ланци Србина гуше.

Милорад  Ј.Никић

ВАТРА И ЛЕД

Прометеју
што откри ватру
лепота
изненада
паде ми на длан
као врела жишка
и улепша дан

Дрхтим
месец пун
препаднуто
слутим
срешћу те
на путељку
поред реке
срећна
због сна

Љиљана Милосављевић

НЕПРОЛАЗНА ЉУБАВ

Ископниће временом снага  у нама.
Нестаће пред нама овај наш свет,
Као кад поље притиска тама,
Као кад вене предивни цвет.

Све ће проћи.
Утихнуће звуци. Нестаће боје.
Више ништа нећемо моћи
И мисли ће престати да се роје.

Ал’ остаће љубав да нас спаја.
Заједно у срећи, заједно у муци,
Срећни у љубави што нема краја,
Седи, ал’ заљубљени, с руком у руци…

Иван Милош

ПОД ОСЕКОМ

Таласима плиме
дозвах
младост неуку
са смехом
уместо јеке
и срце начето
неузвраћајем
што волело је
на далеко...

Дарко Хабазин

Отворено писмо
и захтев организације „Глас Српкиње“

Председнику Републике Србије, господину Борису Тадићу
Председнику Владе Републике Србије, 
господину Мирку Цветковићу
Министру културе, господину Небојши Брадићу
Министру просвете, господину Жарку Обрадовићу
Министарки за омладину и спорт,
госпођи Снежани Самарџић-Марковић
Министру вера, господину Богољубу Шијаковићу
Министру полиције, господину Ивици Дачићу
Министру правде, госпођи Снежани Маловић

Поштована господо,

То што је безбедност наше земље угрожена, Србија под протекторатом, санкцијама, као и сталним претњама, притисцима и захтевима међународних организација и страних дипломата, што нам је народ гладан, не значи да треба да затварамо очи пред културним оргијањем, хаосом и политичким насиљем. Жртва демократије у коју се ви заклињете су истина, част и отаџбина.
Културни образац Србије деведесетих година, кич и шунд, замењен је 2000. године културним обрасцем порнографијом, декаденцијом и деструкцијом.

Погледајте цело писмо које је стигло у нашу редакцију

ТАМО ВАМО

Због онога тамо
дошли смо овамо.
Они што су тамо,
исто би овамо.
Знају они тамо,
боље је овамо.
Јесте лепо тамо
лепше но овамо,
али нема тамо
шта има овамо.
Не може се тамо
исто што и вамо.
Ми би рађе тамо,
рађе но овамо,
јер наше је тамо
а туђе овамо.
Ови би овамо
хтели да смо тамо.
Брига њих овамо
како нам је тамо.
Трпимо овамо,
то што не би тамо.
Тако је овамо.
Они мисле тамо,
благо нама вамо,
када нисмо тамо.
Сви хоће овамо.
Нико не би тамо.
Кад би сви овамо,
ко би онда тамо?
Ко нас посла вамо,
остао би тамо
јер не сме овамо.
А њему је тамо
боље но овамо,
па онима тамо
не да више вамо.
Требају му тамо.
Шта ће сви овамо?
Неко мора тамо.
Доста нас је вамо.
Тако ти је тамо.
Плачемо овамо
за онима тамо.
Ал` сузе су вамо
крупније но тамо.
Свако ко је вамо
има неког тамо,
па час је овамо,
па одлази тамо,
главом је овамо
а срцем је тамо.
Све би дао вамо
да је боље тамо
и чека овамо
кад ће боље тамо
да напусти вамо
да се скраси тамо.
Хладно је овамо,
хладније но тамо,
јер сунце овамо
не греје ко тамо.
Избледиш овамо.
Стран им дођеш тамо,
ко што си и вамо.
Благо оним тамо
што нису овамо,
но су само тамо
јер ми смо овамо
ни вамо ни тамо.

Љубиша Симић

ПЕСНИК ИЗ ИНАТА

Као коса без прамена,
Као рука без рамена,
Као њива без семена
- Ја сам ватра без кремена!

Као лептир у оџаку,
Као мува у стомаку,
Као вода у бардаку
- Ја сам пливач у муљаку!

Као кристал у маркету,
Као поклон у пакету,
Као добош у рулету
- Ја сам слуга овом свету.

Као мајстор без алата,
Као шустер без заната,
Као владар без сената
- Ја сам песник из ината!

Милоје Вељовић

С Л И К А

На зиду
отац и мајка

он – одавно нем
она – из кухиње се чује

проклиње
прегорелу пећницу
и скупу струју

спомиње судбину
бога и
мене

каже
исти сам као отац
џигерицу сам јој појео

ал'  сетна је и носталгична
док слику гледа.

Пеко Лаличић

ОСМЕХ

Опет сам ту негде
Између јаве и сна, врха и дна.
Или ме мрзе или ме воле.
Некад сам горе, а често и доле.
Где год да сам и ти си са мном.
Никада ме не напушташ.
Желим да те заборавим,
Можда и изгубим негде.
Узалуд се трудим
Да те не видим, не осетим.
Стално си на мом лицу.
Остави ме, иди!
Како да плачем кад си ту?
А можда је и добро што те имам.
Због тебе, нико не зна,
Када сам доле или горе,
Када плачем, а када се смејем.

Борислава Дворанац

НЕПОКОРНЕ МУЗЕ
                  (Нерону)

Ти си цар.
И све можеш.
Све ти је дозвољено.

Пред тобом ничице падају
дворани твоји, царства.

Али песму написати нећеш.

Јер музе не покори нико.

Оне ће се теби у лице смејати,
а песму даће убогом.

То је њихова воља.

Гордана Симеуновић

ПОНЕКАД

Понекад се питам,
да ли ти и шта значе
ове моје риме,
да ли те насмеше и усреће
помињеш ли ми бар име.

Понекад се плашим
одговора твога,
бритког и строгог,
али још немам
ни снаге, ни жеље,
да се опростим са тобом.

Понекад низ моје лице
суза крене,
када те нема,
ту, близу мене,
а онда, из туге,
моје лице, за час,
осмех стави,
када ме се сетиш
у право време,
као пријатељ прави.

Толико је љубав моја
велика до неба,
да у срцу моме
увек има оно што ти треба,
али твоја жеља за мном
не постоји
или је ту негде,
али ме се боји.

И све то не би било
ни мало важно,
када би ме загрлио снажно,
макар и лажно
или ми рекао:
збогом,
не желим више ништа са тобом,
не требам ништа више од тебе,
од данас мислим само на себе.

Маријана Младеновић

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ"
Дарка Хабазина Дакса

Дана 5.10.2009. године одржаће се промоција књиге  АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ
Дарка Хабазина Дакса у кафе галерији ВИЗАНТИЈА (Ресавска бр. 78) са почетком од 17,30 h.
Учесници програма:
Рецензенти
проф. српског језика и књижевности, Слађана Хаџић
књижевник Радислав Јовић
издавач и књижевник Веселин Џелетовић Павлов
певач песама за децу и писац Мирослав Михаиловић
и
писац прича за децу Дарко Хабазин Дакс.
Улаз слободан. ДОБРОДОШЛИ!

ЈОШ ЈЕДАН ЧЛАН ПОЕТЕ У УКС

Велико нам је задовољство да вас обавестимо да је још један члан Удружења писаца Поета постао и члан Удружења књижевника Србије. Реч је о младом песнику Мирку М. Обрадовићу чију смо књигу Заборављен објавили у нашој едицији Стиходушја. Честитамо Мирку!!!

Редакција Поета

\Стално отворен конкурс часописа Наш Траг

Јавила нам се Тамара, један од уредника часописа за књижевност, уметност и културу "Наш Траг" из Велике Плане, са обавештењем да примају литерарне и стрип радове који би, ако прођу селекцију, били објављени у часопису. Можете их слати на адресу Библиотека “Радоје Домановић”, 11320 Велика Плана, Косовска 17 са назнаком “За Наш Траг” или на e-mail: rdbib@verat.net, nastrag@verat.net ili petelin@drenik.net

Татјана Дебељачки

ТУЖНА ПТИЦА

Једна уморна птица слетела је на грану
и дуго је, дуго тужно цвркутала
као да рода свог на души носи рану
велику, велику... гледам: а тако је мала.

Одакле у песми њеној толика туга?
Да није... ах, та слутња црна и мене боли,
да није остала без свог верног друга
па сада нема њу ко и она кога да воли?

Можда... можда је зато остала сама,
а нестала је, одлетела када се спустила тама
а ја, још дуго у ноћи слушао сам песму њену.

Она је оживела у мени једну давну успомену:
на растанак са љубављу моје ране младости
када су и за мене нестале заувек радости.

Дуле Р. Пауновић

ПАЛИМО ВАТРЕ ЉУБАВИ

Заљубљеник сам, у људе,
птице и воде
које ме у песме воде.
То сам и јуче знао,
зато сам и певао,
зато и певам.

Но, ипак се питам ко сам
и ко су они којима је данас то важно,
и знају ли зашто им је то важно?!

До јуче бејасмо  н е к о,
а везиваше нас љубав, песма и много шта.
Данас је видљива заблуда,
а ми смо постали  н и к о,
н е  з н а м  к о
и н е  з н а м  ш т а  –
достојна  н е г а ц и ј а  ч о в е к а.

Такви ни себе нисмо достојни.
Сувишни смо све док долазнике не дочекују
песма и нада, док палимо ватре
које  н и с у  в а т р е  љ у б а в и !

Пеко Лаличић

МЕСЕЦ НЕБОМ ПУТУЈЕ

Буди се носталгија у мени,
чезнем за родним крајем
у коме сваки камен познајем,
и далеко небо што се румени.

Месец небом путује
као светиљка гори,
кроз ум хиљаду мисли пролази,
ја корачам усправно  али ипак се бојим.

Ема Матић

УКРАДЕНА ЛЕПОТА

Чекајући неку вишу срећу,
ја дан овај пуштам да утихне,
а, могао, радостан је бити,
да сам небо ведро погледала.

Све замисли будуће радости,
заклањају поглед испред ногу,
па ја газим цвале љубичице,
да им мирис у сновима тражим.

Те висине, мој рај измишљени,
дивоту ми трена убијају,
ја не живим ово вече дивно,
жеља пуста ову ноћ ми краде.

Јасмина Шикић

ТЕБИ ИНСПИРАЦИЈО МОЈА

Књигу можете наручити на:
marijanamlad@sbb.rs

ЖИВОТНИ МОТО:

Живот је кратак
и потребне су нам
лепе речи,
нежна осећања,
романтични стихови,
љубав...
За тугу увек има времена..

ПОЉУБИ МЕ

Пољуби ме
и ништа немој рећи,
само пољуби ме,
речи одавно више нису потребне.
Пољуби ме,
као први пут да љубиш
и још нежније,
да ми тај осећај остане заувек.

Маријана Младеновић

БЕДЕМ

Нека пукне на два васиона,
нек’ се земља преполови ова,
ја ћу неку полу ухватити,
да ти стојим с рукама у захват,
не тиче се мене катастрофа,
твој сам бедем, твоје чекалиште,
прсти моји тај дир један траже,
да ти образ милујем  свилени.

Јасмина Шикић

ЗБОГ ТЕБЕ

Због тебе, се осећам јадно.
Узео си ми тело,
Разбацао душу.
Гадим се себе, због тебе!

Због тебе, стидим се себе,
Својих речи, дела.
Остала сам без принципа,
Начела, због тебе !

Због тебе, сам крива
Пред Богом,
До пола у пакао стигох,
А све, због тебе!

Због тебе, мрзим себе.
Цео свет!
Људима не верујем,
Претерујем, због тебе!

Због тебе, се не смејем,
Не желим нови дан.
Смрт призивам
Због тебе !

Смеј се мом гробу,
И на њему ће писати
Због тебе!

Борислава Дворанац

НЕМОЈ МИ ПРИЋИ

Отишао си без и једне речи,
ако си љубави хтео да ме лишиш,
ниси морао да ме уништиш,
нико није могао да те спречи.

Нисам могла да схватим,
са другом си женом био,
од мене си дуго крио,
сузама не могах да те вратим.

Немој ми никада прићи,
када ме сретнеш у граду
на клупи у хладу
ја ћу те заобићи.

Никада ме више не тражи,
срце те не воли више,
оно сада бије тише,
све што си рекао биле су лажи.

Емилија Матић

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА
(Бранком В. Радичевићем и Мирославом Миком Антићем)

Кренух Сремом на измаку дана
Кад се дванаест у нулу претвара,
Да прегледам вилењака кутак
Гдје с мјесецом вила разговара.

Ноћ је тиха, осамнаест степени
Само цврчка пјесмица се чује,
О, љепоте, Боже благо мени
Па ми срце будно снове снује.

Са свих страна мирисни воћњаци
Као прстен, око равне Бешке,
К'о да их садише вилењаци
По пропису, без иједне грешке.

Изнад Тисе мјесец се појави
Око њега звјездице ко овце,
Дунав ријеку они поздравише
А са цркве огласи се звонце.

Погледајте целу песму
Марко Љ. Ружичић

Погледајте више о књизи

ВИДОВДАН И СВЕТИ САВА

Некада су те славили,
Поносили се тобом.
Данас су те многи заборавили.
Изгубио си се негде између дана и ноћи.
Сећају те се још само ретки
И они старији од педесет лета.
Седа коса им не смета да те чувају од заборава.
Децо ко је био Свети Сава?
МУК!
А када је Видовдан?
Шта је тада било?
Шта се збило?
Неко се и сети да је Свети Сава школска слава.
А да је Видовданак царев
То зна само неко .
Датум памте стари .
Срећа твоја Видовданче
Што је Србад старија,
Па те од заборава чува књига и седа глава.
Ови млади негде јуре
За тебе, традицију немају времена.
Забораве чак и Светог Саву !
Бака често уз прељу прича о Светом Сави.
Дека се сећа Лазара и Косовог поља.
Ал’ њих нико више не слуша
Бунцају стари.

Борислава Дворанац

СРАМОТНИ

Заражени срамотом с парадом болесном,
чупају здрав корен, породицу гуше,
разврат у греху, духовном, телесном,
природном нараштају будућност да сруше.

Здраво ткиво природно се бори,
против клица, вируса, заразе,
опасну болест, снагом да обори
Божјим путем, само часни газе.

Људска рђа, срамота, болесне наказе,
под руком сатане, посрнућем, развратом,
породицу и државу воде у поразе,
тако нестајемо, брже него ратом.

Никад таконису, болесне животиње,
знају како могу продужити врсту,
бледа људска слика, моралне сиротиње,
све човечно, издише, распето на крсту.

Антихристи поносе се срамом,
насиљем болести желе парадирати,
видици им потпуно прекривени тамом,
наумили природне вредности сатирати.

Питам хомо-сапиенса, разумног човека,
зашто блатом, на мајку природу?
пресушене изворе свих животних река,
и постаје убица властитоме роду.

Бошко Топић

НОЋАС

Веселог, насмејаног лица
у сан си ми ноћас ушетао
и без и једне речи
у топле руке ми се предао.

Ноћас смо љубав водили
без трунке стида и срама,
љубили се страсно
до свитања новог дана.

Још ми уста од пољубаца горе,
кревет на тебе мирише,
а тело, још жељно љубави твоје,
за тобом уздише.

Нежно си ми ноћас шапутао,
окупан сјајем месеца:
„Ти си моја сањалица,
моја љубавница.“

А ја сам ноћас под тобом горела
и целим телом и душом те волела.  

Маријана Младеновић

У ВРТЛОГУ ЉУБАВНОГ НЕМИРА

Понекад помислим да се живот руши
и осјетим боли тад у празној души,
тад пожелим да ме грле руке меке,
као некад твоје поред наше ријеке.

Сад пливам вртлогом љубавног немира
и борим за свјетлост на крају свемира;
нестала је срећа, суза ми у оку -
сад осјећам тугу к'о море дубоку.

Тишина одзвања док ми душа плаче,
а бол срце стеже све јаче и јаче -
ко ти косе мрси док те мјесец купа
над уснулом ријеком гдје плакасмо скупа?

Стојанка СЕКА Закић

КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Расписује конкурс
за најбољи необјављени рукопис (поезије или прозе),
само за чланове КЗЈ, за награду "Стева Средојевић Полимски". Конкурс је отворен до 01.11.2009. године.
Радове слати под шифром,
са решењем шифре у посебној коверти.

Расписује конкурс
за најбољу објављену књигу у 2009. години, за награду "Милорад Калезић". Конкурс је отворен до 01.12.2009. године.
Књиге послати у три примерка.

Рукописе и књиге слати на адресу:
Светислав Голић Стив
улица Шавничка 43-Д/12, Београд
тел.: 2394-593
моб. 063 705 44 72

IV Деретин конкурс за необјављени роман

Награда
„Мирослав Дерета“

    На Четвртом Деретином конкурсу за необјављени роман за награду “Мирослав Дерета”,  у периоду 0д 1. марта до 1. јула 2009. године, стигло је 125 рукописа из свих крајева унутрашњости и дијаспоре…
    Жири који је вишемесечно радио у саставу Зоран Богнар (председник), Милица Лилић и Радивој Шајтинац одредио је најужи избор од 5 рукописа. То су романи: "Исповест добро дресираног пса" Тихомира Нешића, "Ретро фрагменти" Александре Мокрањац, "Наустице Бранковића" Силване Хаџи-Ђокић, "Власник срећног тренутка" Марије Шимоковић и "Билија" Бисере Бошкаило.
    Жири ће одлуку о победнику конкурса донети крајем септембра. Награђени рукопис ће изаћи из штампе у току овогодишњег београдског Сајма књига. Награда која се састоји од повеље и новчаног износа биће додељена у децембру 2009.

НОВИ САД

Да ли је сила или идила,
да ли је стар ил вечно млад,
само је један НОВИ САД.

Док Дунав хучи и бомбе брује,
тај вечни момак смирује струје,
Јаника Балаш са неба свира
каква је музика ту некад била.

Трен је час, а час је трен
нити сам будан нити сам снен.

Да ли је Нови или је стари,
да ли је варош или је град
Само је један НОВИ САД.

Горан Зец

НЕМОХОД

Одрубљени год
не би - да стари

Одрођени род
не би - да мре

Лед у чаши
неће - да се топи

Цича зима
не хаје - да стане

Срце би
још да воли

Ноге - не би
да пешаче
         јер их ципеле – боле

Дарко Хабазин Дакс

АКО ОПЕТ ДОЂЕШ МЕНИ

Колико мало о теби знам
а тако сам те много волела,
хтео си  да будеш сам,
а мене је душа болела.

Када те на улици сретнем,
срце ми затрепери јако,
руке на груди метнем,
да смирим боле тако.

Ако опет дођеш мени
отворићеш  ми старе ране,
зато остани само у успомени
на прошле болне дане.

Ема Матић

ОСЛОБАЂАМ

Тресни нашим сновима о патос,
живели смо неке лажне наде,
и одлази некуд, да не гледам,
твоју игру, среће патворију.

Ти висино, с којом сам желела,
да доживим из младости срећу,
не волиш ме, интерс је дружба,
срцем мојим убијаш самоћу.

Иди с страхом што ти га потирем,
па понеси сваку своју празну,
реч, у коју стално сам се клела,
не кунем те, већ те ослобађам.

Јасмина Шикић

ОДРЖАН ПЕСНИЧКИ МАРАТОН „СОКОБАЊА 2009“

У организацији Књижевног клуба "Соколово перо" из Сокобање, 05.09.2009. године са почетком у 17 часова одржан је  песнички маратон, поводом седмогодишњице оснивања клуба, који је окупио песнике из Београда, Панчева, Лапова, Ражња, Јагодине, Параћина, Ћуприје, Алексинца, Трстеника, Ниша и других места Србије.

Погледајте више о догађају

СУНЦУ У КОЛЕВЦИ
   Евгенију Самсоновом Радомировичу
 
Негде у Равници Севера Ја сам посустао и - стао
и као човек тада и тамо заувек сам пао,
сиво обзорје, тада, страхом душу ми је оковало
и време је за мене, тамо и тада - нестало.
 
Мој живот се претворио у страх, постао је пакао:
а Ја... дно његово сам дотакао...
и по њему пузим, мој је живот, можда смисао ?
и ја га тражим... али, од тела се не одваја бледа мисао:
 
од сивог мрака у души само си Ти је3дини спас и нада...
а царује мрак и плашим се душа га неће наћи никада
и не у мени. На Исток, зарад њега, Ја морам стићи,
 
морам Сунцу у Колевци близу... најближе прићи,
пред Њим клекнути и жедне усне на Њега прислонити:
из Његовог осмеха нађеног Времена се напити.

Дуле Р. Пауновић

НОВЕ КЊИГЕ У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

ИЗА ЗАБОРАВА
Богдан Тодоров

ISBN 978-86-86863-24-9

Погледајте више о књизи

ОГРАМА
Веселин Џелетовић Павлов

ISBN 978-86-86863-23-2

Миленко Чуровић - Кичавски
ЖЕНА У ВИНУ ЈА У ЧАШИ

ISBN 978-86-86863-21-8

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ
Дарко Хабазин Дакс

ISBN 978-86-86863-22-5

Приче су настале тако што
су из вечери у вече смишљане
и  казиване ћерци Анђели
пред спавање ...

Погледајте више о књизи

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте