Члан Удружења писаца "Поета" Љиљана Булатовић
у гостима Савеза писаца Русије у Москви:

Ових дана Љиљана Булатовић вратила се из Москве, где је боравила по позиву Савеза писаца Русије. Повод је била предаја Награде ''Имперска култура'' за 2008. годину генералу Ратку Младићу. О својим утисцима рекла нам је следеће:

''Наравно, тамо су мене и сина генерала Младића, Дарка, просто озрачили својом словенском љубављу  оснажили нам оптимизам.
Дочекали су нас песмом ''Тамо далеко'',  у свечаној атмосфери високог поштовања и оног специфичног братског  узбуђења.
Дом Савеза писаца Русије у Москви, 11. марта ове године, на дан  свечаног уручења награде ''Имперска култура'' генералу Ратку Младићу био је тесан за количину емоција и број присутних.
Била је то свечаност коју је домаћин именовао ''Словенски сусрети'', ''посвећена судбини српских вођа Радована Караџића и генерала Ратка Младића''. Њима је Савез писаца Русије доделио ову награду, у категорији ''Словенско братство'', ''за храброст и хероизам, за верност борби за православно словенско јединство''. Награду је за оца примио син, коме су многи присутни предавали поруке за оца, у нади да ће једног дана и он лично доћи међу њих у Москву. 

Како је ово постала престижна награда у Русији, на овај дан су се окупила угледна имена московске интелектуалне елите,  а домаћин је био председник Савеза писаца Русије Валериј Ганичев, доктор историјских наука, професор Московског универзитета Ломоносов, заменик Руководиоца  Светског Руског Народног  сабора.

Погледајте цео текст

ПОНОС

Понос је трула роба
мала моја
ту - на ивици гроба
без адресе и броја
загледан у даљину
продат испод цене
кише су спрале
и веће будале
од мене
ја, с поносом
чекам истину
и слушам тишину
како надолази све јаче
проклет, одбачен,
као згажено маче,
као вагон откачен,
ослушкујем крике...

Понос је трула роба
док гледам слике
сопственог тела
ту - на ивици гроба
да ли слутиш
мала моја
како истина пече
кад је ћутиш
као ножем, мрак сече
пуна га је соба
још само зенице
прате на зиду гусенице,
шака мушког семена,
понос је трула роба
откад је времена...

Ненад Живковић

МАЈКА

НА СУДЊИ ДАН, КАД БУДЕМ СТАЈАО МИРНО,
И КАД МЕ ПОНОС БУДЕО БОЛЕО,
ЗНАМ ДА ЋЕ МИ БИТИ КРИВО,
ЈЕР НИСАМ ПОКАЗАО КОЛИКО САМ ТЕ ВОЛЕО...

СВА ТВОЈА ОПРАШТАЊА, КАДА МИ ВИШЊИ НЕ ОПРОСТИ,
СУЗЕ ЋУ ЛИТИ У ЗНАК ПОМИРЕЊА,
И ТВОЈЕ СТАРО ТЕЛО, ЗА МЕНЕ ЋЕ БИТИ МОШТИ,
ДОК БУДЕМ СЛУШАО ПРЕСУДУ ВРХОВНОГ МЊЕЊА...

У ТОМ ТРЕНУ, КАДА СЕ СЛОМИ МОЈ СМИСАО,
КАДА МИ МОЈЕ ЗАБЛУДЕ ГЛАВЕ ДОЂУ,
БИЋЕ ГРЕХ ШТО САМ О ОВОМЕ САМО СТИХ ПИСАО,
СВИ ГРЕСИ, НЕОКАЈАНИ ЋЕ ДА ПРОЂУ...

ДАНТЕОВЕ КРУГОВЕ, ПОПУНИЋУ САМ,
МА КОЛИКО СТРАШНО ЧИНИО,
ЗАТО ШТО СВОЈЕ ГРЕХЕ ЗНАМ,
КОЛИКО ГОД СЕ КАЈАО, НИСАМ СЕ НИ ИЗВИНИО...

РАЗМИШЉАО НИСАМ ПРАВИЛНО ЗА ЖИВОТА,
И ДОК МОЈА ДУША ЗЕМЉУ ОБЛЕЋЕ,
ЧАК И САД МЕ ЈЕ СРАМОТА,
ПОКАЈАЊЕ ЈОШ ЈЕ ВЕЋЕ...

МОЖДА САМ И НЕПРАВЕДАН ПРЕМА ТЕБИ БИО,
А ШТА ОСТАЈЕ ПОСЛЕ МЕНЕ ШТО САМ У  ЖИВОТУ ГОРЕО,
САМО ГРЕХ, САМО ТО ШТО САМ КРИО,
МАЈКО, СТВАРНО, АЛИ СТВАРНО САМ ТЕ ВОЛЕО!

Милан Ољача

СЛИКА

Огњиште,
Одвело је у вечно ловиште,
Бачено да изгори,
Још је воли.
Њоме се и хвалила,
Сад је и запалила.
Гледа како гори у тој ватри,
Пожелех и да је врати,
Сад је касно јер се топи,
А од љубави за њом се опи,
Бацила је у тај жар,
Оста само гар.
Неста, остао је  само траг и дим,
Остао је само пепео који је одлетео.
На дну камина,
У срцу лавина.
Ту слику што је љубила,
Сад је изгубила.

Наташа Дивјаковић

ЉУБАВ ПРВА И ПРАВА

И сада, када ме сан на трен само опхрва,
дође ми Она – Љубав Прва.
А ја нисам знао да у мојој души још увек спава
Она – Љубав и Прва и Права.

За све године, и дуге и тешке, замрла није
и када ми се тако привиди, срце бије:
хоће из груди да искочи, Њено тражи
макар мало тугу да ублажи.

Тада, душа се разнежи, тражи душу Њену
да обе не увену.
Иако ми је перо тешко, узмем га, писмо јој пишем
и дубоко и болно уздишем.

Како да га започнем, шта да јој кажем
а да је не слажем ?
Реч је слаба без погледа и додира
и то ми не да мира.

Када сам јој рекао да је волим и сада
насмејала се Она тада,
мислила је: само је реч празна, није ми веровала
али, ипак, наду ми је дала.

И једне тихе ноћи поново сам запросио Њену руку:
одагнао сам неверицу, скратио муку.
На нежни прст златни прстен сам јој ставио
и сновима сам је заувек обавио.

А у писму сам јој рекао:
Љубав Прва и Љубав Права
великим словом се пишу.

Дуле Р. Пауновић

СРПСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО

Ово су моје опроштајне речи
које приносим времену што следи
можда ће неком рану да залечи
неког ће другог љуто да увреди

Зовем се Јохан, Немац по рођењу,
од оца Ханса и мајке Грете
наша је кућа знана по чувењу,
у раскоши живех к'о једино дете.

Наследих фабрике, силна имања,
непрегледне шуме и бројна стада
радост ми трајаше све до сазнања
да тешка болест мноме влада.

Доктори рекоше да нећу дуго
годину једну ил' можда две
свет ми се сруши, о моја туго,
у једном дану нестаде све.

Погледајте целу поему
Веселин Џелетовић Павлов

ПОЗНА ЉУБАВ

О, зашто, зашто смо се, драга, срели -
Кад јесен ми се цинично већ смеје,
А теби цветају багреми бели
И мајско сунце што их мило греје?

О, зашто гледасмо се заносно, дуго
И да ли у твом оку жеље видех,
Или моја вечна, а најлепша туго -
Од сопствених сасвим обневидех?

О, зашто не прођох поред тебе, драга
Без речи и хвале за те очи сјајне,
За косе к`о свила, уста дивље блага,
И зашто пожелех твоје страсти тајне?

Зашто ти не рекох: иди, још си млада,
Свако ново лето тек ће да те буди,
А мени да носи пуно крило јада
И срце што уме само још да жуди?

Зашто се усудих да росу окусим,
Да миришем руже у твојим недрима,
Кад пахуље снега у коси ја носим
И не умем да те делим са другима?

Анђелко Заблаћански

ОНА

Сваког јутра када пођем на посао, а то није баш тако рано,  она ме  већ  чека у ходнику, помало нестрпљива због мог кашњења. Ја увек отворим врата хаустора како бисмо нас двоје ишетали  на трем  и три степеника што повезују нашу оронулу двоспратницу са одскора асфалтираном улицом.  Кренем надесно,  поново  испуњен надом  да  ће  и  она  учинити исто.  И поново само моји кораци одзвањају  у  смеру  ружичастог  паноа  на  коме,  разливајуће зеленом бојом, нечија рука исписује: ЉУБАВ ЉУБАВ ЉУБАВ.

Погледајте целу причу
Лука Јоксимовић Барбат

КОСОВО

Ти си ја.
Да није тебе не бих знала ко сам.
Ти си ваздух, вода, слобода!
Ти си историја, будућност, нада.
Ти си небо, трава, птица.
Где год одем, ти си.
Где год погледам, ти си!

Могу да ти дају име,
Нову заставу, грб.
Да скачу по теби,
Да причају чудним језиком.
Могу и да кажу да си њихово,
Ал’ ја ћу свом сину рећи
Косово је твоја дедовина!

Воли сваку груду свете земље
И свом сину и ти реци
Да никад не заборави ко је
Да воли своју домовину!

Ти пролазниче, кад ово прочиташ,
Стави руку на срце своје
И осети љубав, мир
Које ти шаље Света земља Косово.
Запамти !
То је моја дедовина,
Моја и мог сина !!!

Борислава Дворанац

Деретини СУСРЕТИ У ПОДНЕ

Графички атеље ДЕРЕТА
позива Вас на представљање књиге из библиотеке
Савремена српска књижевност

 СРЂАН МИЛИЋЕВИЋ
Обећана земља

О књизи говоре; Срђан Милићевић и Петар В. Арбутина

Упечатљива атмосфера и занимљиве личности ситуиране у језичком, митилошком и националном идиому Херцеговине за време отоманске власти, оквир су романа Обећана земља Срðана Милићевића. Унутар концентричних линија приче, уз бриљантну психолошку и симболичку изнијансираност година „турског земана“, праскозорја херцеговачког устанка, почетка и краја новог миленијума, писац град лик – архетипску и епску слику херцеговачког човека; власника косовског мита и сопственог удеса, трагичне поделе на две вере, прошлости која га обавезује и будућности која га искушава.
Далеко у прошлости, крећући се ка времену садашњем, Милићевић пише о патњи, јунаштву, годинама глади и јутрима славе – у Херцеговини, Острогу, Азији, Светој гори, Јерусалиму, Косову... творећи необичан и надасве занимљив роман, који шапуће читаоцу да је прича романа Обећана земља наша, народна, свачија прича.

Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 18.03.2009 у 12 часова

НЕВЕН МИЛАКОВИЋ ЛИКОТА, ПОЕТА ИЗ БАРА
ТЕШКО ЈЕ, АЛИ УЗВИШЕНО, БИТИ СРПСКИ ПЈЕСНИК

КУЛТУРА
Ноторна је истина да је постало веома тешко бити српски пјесник у данашњој Црној Гори. Ипак, истовремено је исто толико и узвишено!
Ово, на почетку разговора за “Српски Глас Боке“ поводом
свог првјенца – књиге “Радост покајања“, каже поета из Бара
Невен Милаковић Ликота. Јер, додаје наш саговорник,
како рече владика Раде: “Ко на брду ак’ имало стоји, више
види од оног под брдом“.
Ликота је по рођењу Подгоричанин, у Бару живи десетак
година, поријеклом је Личанин, а срцем и душом, како
поносно изговара – Србин Косовац. Иако је тек ових дана
угледала свјетлост дана, његова књига “Радост покајања“
испровоцирала је праву бујицу похвала од стране
признатих књижевника и књижевних критичара.
Мада је поменуто дјело његово тек прво штампано
остварење, Милаковић, који дуже времена пише духовну
поезију, већ је завриједио епитет игумана српске духовне
лирике наших дана.

Погледајте цео интервју нашег члана часопису
"Српски глас Боке" број 11-12/2008/ 01/2009.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГА
НАШИХ ЧЛАНОВА У СУБОТИЦИ

Позовамо Вас на представљање књига Сање Петровић и Светлане-Цеце Полак које ће се одржати у Суботици, 14. марта 2009. године, са почетком у 17,30 часова у Галерији "Allias", Отворени универзитет, Трг цара Јована Ненада 15, 9 спрат.
ДОБРОДОШЛИ!!!

ЉУБАВ И ПЕПЕО I
 
Бесповрат нагриза пепео
Под ногама времена
Узалуд сачекујем
И безнадно се надам
Маглинским трептајима
Усахлог пламена
Из освита  поноћ
Дуби канон сете
У кори камена
Далеки шум воде
У пресахлом бунару
Одбројава капи
Безвременог имена
Никад више искре
Из старог кремена...
 
ЉУБАВ  И  ПЕПЕО II
 
Оданост и припадност
Прохујаше са кошавом...
Битише пар речи 
Пред непрегледом
зида ћутања.
Налазим нечије туђе
Присуство у твојим очима.
Нетрагом нестајем...
Не осећам
Не дајем
Отказујем
Будним ноћима
И још у теби дишем
А нема ме више.

Драгана П. Вучићевић

Фонд „Радоје Домановић“
и
Удружење књижевника Србије

расписују
КОНКУРС
за доделу следећих признања:

1. Укупан допринос српској књижевној сатири
2. За најбољу књигу сатире објављену претходне године
3. За допринос сатири из различитих медија (позориште,
филм, ликовна, музичка уметност)
4. За најуспешнијег сатиричара из дијаспоре
5. Екселенција сатире (најуспешнији страни сатиричар)

Конкурс је отворен до краја септембра.
Предлоге и радове слати на адресу,
Београд, Француска 7,
Удружење књижевника Србије, са назнаком – за конкурс.

Татјана Дебељачки

КРАЈ ПРИЧЕ

Одавно те тражим, љубави
али крију те видик плави
и љута стена, висока
од мог ока.

Само са истока долећу птице
као ми – селице.
И само ћуте
као да зло слуте.

Шта би ми оне рекле ?
Одавно су моје сузе отекле
мутном реком, до сивог мора

а без њих није свитала зора.
И сада, док киша пада
у капи и сузе утапа се нада.

Дуле Р. Пауновић

НАОПАКО

Волим кад ми пишеш из далека,
некако нас та даљина зближи,
па се тако лакше опустимо,
далеко си, а некако ближи.

Па ми кажеш да су тамо кише,
једва чекаш да видиш град наш,
а, ја волим што си отишао,
кад се вратиш волећу те баш.

Наопако код нас љубав иде,
километри мере кол’ко вреди,
једва чекам наш град да волимо,
и не бринем шта следеће следи.

Јасмина Шикић

СЕЋАМ СЕ
 
Сећам се...
Првих суза
које су због тебе низ лице потекле.
Сећам се...
Било их је много
и тако јако су пекле.
Сећам се
да сам због суза тих
себе мрзела и клела.
А тебе са сваком сузом-све више волела.
Сећам се...
Када сам рекла
-желим да будем нешто твоје.
А нисам знала
којим именом ме можеш звати...
Рекао си-буди моја "ти",то довољно је.
О,како сам те волела тада,
када би могао знати.
Сећам се...
Када је страх
био од мене јачи.
Страх од нечега-што било је неизбежно...
Сећам се...
"Ма дај,биће све у реду"-рекао си.
И твоје речи су ме загрлиле нежно.
А онда...
Једнога дана више те није било.
Сећам се
оног крика у души-од бола и очаја.
Сећам се...
Хтела сам да умрем,
а било би превише лако.
И сада...
Имам сећање и сузе...
И тугу без краја...

Бранка Дојкић

ДА ЈЕ МЕНИ ОПЕТ БИТИ ДЕТЕ

Сви би моји вратили се снови
Све би моје постале планете.
Све бих одмах растерао бриге
Да је мени опет бити дете!

Не бих никад зору преварио
Не би шар'о лутријске тикете.
Не би било нерелних жеља
Да је мени опет бити дете!

Свуда би ме пратили другари
Свуд' би светом шпарт'о ко ракете.
Свуд' би ми се отворили пути
Да је мени опет бити дете!

Са длана би читали ми срећу
Са небеса сјале ми комете.
Са усана нестало би једа
Да је мени опет бити дете!

Живео би безбрижним животом
Мале тајне биле би ми свете.
Певао бих песме радоснице
Да је мени опет бити дете!

Милоје Вељовић

УВИЈЕК БРИЖНА

Срећна те родила,
јер је то жељела;
с муком одгајила,
а бриге тајила.

Ти си одрастао,
свој пут пронашао –
имаш парче (свог) хљеба,
мајка ти не треба.

А њу мисли ломе:
треба л' стара коме?
Самоћа је смара,
а старост обара.

Усамљена чека
сина из далека –
видјети га жели,
а с душом се дијели.

Стојанка СЕКА Закић

ДАМАМА УМЕСТО ЧЕСТИТКЕ ЗА 8. МАРТ

ОВА ЈЕ ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ТЕБИ

Заискриш понекад мислима мојим
затрепериш нежно таман да заболи
запитам се онда да ли ја постојим
да би имо’о неко вечно да те воли.

И дођеш тако тек да не даш мира
у снове моје самотне и дуге
обично ноћу кад музика свира
ил’ кад су очи тако пуне туге

Прошеташ сама ходницима ума
кроз које нико није смео проћи
стазама мисли скренеш ли са друма
где год закорачиш мени ћеш доћи

Зато те молим не долази више
нити у снове нит’ у мисли моје
к’о оне летње ненадане кише
к’о љубави што већ не постоје

А сузе тешке просуте без броја
које ни време не може да брише
оне су, драга, ова песма моја
посвећена теби и никоме више

Веселин Џелетовић Павлов

ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО СЕРГЕЈУ ЈЕСЕЊИНУ

Сергеј Александрович Јесењин
Сергей Александрович Есенин
(3.10.1895-28.12.1925)

Вече руских романси и поезије посвећено Јесењину

Галерија "ТРАГ" – Сремчица, 06. марта 2009.
почетак у 20 часова

Учествују:
Ансамбл за духовну, рану и етно музику "РАДУЈСЈА":
Мирјана Маринковић и
Драган П. Вучићевић, солисти
Милан Томић, гитара
Гордана Ристић, хармоника

Стихове Јесењина говоре песници:
Радмила Ђукелић,
Драгомир Лазаревић,
Дарко Хабазин.
Милош Елек,
Милан Стевановић Трновица
Радислав Јовић
Златко Радумило
Веселин Џелетовић Павлов

И сви песници намерници који лепо казују стихове Јесењина

ДОБРОДОШЛИ!!!

Песничко вече је припрема за велику песничку манифестацију посвећену Сергеју Јесењину која ће се одржати током 2009. године у Београду, те је ово прилика да се пријавите уколико мислите да можете стиховима Јесењина улепшати и оплеменити догађај. Јавите се Редакцији.

"У олуји, бури, крај недаћа свих
уз тешке губитке и уз тугу клету
бити насмејан природан и тих
највећа је уметност на свету. "

IV Деретин конкурс за необјављени роман

Награда
„Мирослав Дерета“

Графички атеље Дерета расписао је четврти по реду конкурс за доделу књижевне награде „Мирослав Дерета“ за најбољи необјављени роман.
Конкурс је отворен до 1. јула 2009. године. Рукописе, потписане пуним именом и презименом, слати на адресу:
Графички атеље Дерета
Владимира Роловића 94а
11030 Београд
са назнаком конкурс за награду „Мирослав Дерета“
Жири ће своју одлуку донети почетком септембра. Награђени рукопис ће изаћи из штампе у току овогодишњег београдског Сајма књига. Награда која се састоји од повеље и новчаног износа биће додељена у децембру 2009.
Рукописи послати на конкурс се не враћају.

ДАМАМА НА ДАР

У сусрет празнику који је намењен нашим драгим читатељкама Графички атеље Дерета у својим књижарама обрадоваће их јединственим поклоном. 
У недељу 8. марта даме које нас посете
добиће на дар нашу Д картицу, која им омогућава додатни попуст на издања наше куће.
И наравно да то није све. Целе недеље од 2-9 марта наша издања која славе и препознају љубав то најузвишеније осећање биће на специјалном попусту и до 50%.
Дођите да  се заједно дружимо, и да се још једном уверите зашто смо најбољи.

Графички атеље Дерета

КОСМЕТ

Космет, светиња, вечни нам завет,
колевка, светлост, ваздух и вода,
историја бележи, зна цели свет,
срце и душа српског рода.

Државно-верско силно узлетише,
на Балкану дуго били први
зашто да и вама буде губилиште,
Срби га неће дати без крви.

Космет свети на крсту голготе,
безбожнике – Луцифер предводи,
све српско сатиру и гасе животе,
страдају мали, поносни народи.

Светиње нам порушили, огњишта угасили,
има ли под небом вама нешто свето?
из турског ропства, Срби вас спасили,
и вама ће бити „отето–проклето“.

Космет, гнездо Србије – историјска истина,
злочинци га разорили, до неба срамота,
српски вечни завет за поколења сва,
нашем срцу Космет је аорта.

Мученичком смрћу задивили свет
бранећи Космет, нашу свету колевку,
безбожном силом сад нам преотет
сузе, крв и жуч, светом земљом теку...

Бошко Топић

* * *

Кроз снове те осетим,
кроз ствари те се сећам,
да ли си то хтео?

Мисли моја,
благословена била,
молитва је свака
реч која твојим словом
почиње......

Буди ме ноћима,
али не остављај ме,
јер без крила твог топлог
ја заспати не могу.

* * *

Through  my dreams, I feel you,
through  things, I remember you,
is that what you want?

Oh, my thought,
blessed be,
the prayer is every
word,
that begins with letter
of yours....

Wake me up,
through nights,
but don't leave me,
without your warm wings,
I can't fall asleep.

Данијела Шипош-Ракић

Јавна трибина – Нови Сад – СПЕНС – Дајана Диверно

У Новом Саду у оквиру Пролетњег сајма књига на Спенсу дана 6. марта 2009. године са почетком у 16 часова одржаће се књижевно вече Дајане Диверно. Овим путем ће бити представљена Дајанина најновија књижевна дела: четврти роман "Тајне страсти грофице Разаски" и пети роман "Француски пољубац". Поред ауторке, у програму ће учествовати песник Средоје Топаловић и вајар и књижевник Борис Стапарац.

Реч је о књижевној вечери која је била заказана за 26.Децембар 2008. године али је из техничких разлога одложена за Пролетњи сајам књига

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Обавештавамо вас да ће се седми сусрет песника боема под називом „НОЋ БОЕМА“, Инђија 2009. одржати у суботу 14. марта 2009. године са почетком у 15 часова.
Место одржавања је велика сала Културног центра у Инђији, улица Војводе Степе број 40
По завршетку промоције истоимене књиге, сви песници који су заступљени у зборнику одлазе на дружење уз вечеру, пиће и музику.
Додатне информације можете добити на један од бројева телефона:
фиксни: +381/22-551-347; мобилни +381/63-1055-199 или +381/64-617-1354.

С поштовањем:
Златомир Боровница, Инђија

Погледајте списак заступљених песника

ЈОШ УВЕК...

Јудине стегоноше
црвеним заставама
машу.

Српом жању
оно српско
што је претрајало.

Чекићају главе
да нам веру окале

Њихови тићи
разјапљених кљунова,
очију гладних,
ишту
и ову зеру наде.

Морамо грехе окајати
јер смо се Оца одрекли,
морамо на дно пасти
да би се вазнели

Веселин Џелетовић Павлов

СОНЕТ

Лагано сав свој живот сажимам у један сонет
И када то учиним, само он ће бити мој свет
До бескраја стиха и риме видик ће се простирати
И у њега ће све, све радости и наде стати

Као у сонету, и у мом животу склад ће владати
Све ће тећи неким другим током и ја ћу се надати
Да ће све добити смисао и да ћу до циља стићи
Оном, за кога у магновењу мислих да нећу достићи

И ништа узалуд бити неће,
После свега душу ће испунити истинска срећа:
Сонет по сонет – венац, цвет по цвет – цвеће:

А када венац исплетем и од пољског цвећа
До смисла живота даровањем ћу стићи
И високо, до неба, свој венац Богињи ћу подићи

За дар
И поклоњење

Дуле Р. Пауновић

СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ ГОВОРИ СТИХОВЕ НАШЕГ ДРАГОГ ЧЛАНА ТАТЈАНЕ ДЕБЕЉАЧКИ. УЖИВАЈТЕ!!!

КЊИЖЕВНИ КЛУБ “МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ”
ИЗ ИНЂИЈЕ РАСПИСУЈЕ.

ДВАДЕСЕТ И ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ПЕСНИЧКИ КОНКУРС “ГАРАВИ СОКАК”, ИНЂИЈА 2009.
УСЛОВИ КОНКУРСА:
- Послати три песме у три примерка, дужине од 12 до 24 реда, теме слободне. Песме потписати именом и презименом, навести тачну адресу становања, бројеве телефона и електронску адресу уколико је имате.
- Песме могу бити на српском, хрватском и бошњачком језику, колико стварате на другим језицима, уз оргинал послати превод на један од наведених језика.
- Обавезна краћа биографија аутора.

Погледајте цео конкурс

ЈАСТУК

У моме јастуку проводиш ноћи.

Кад спустим главу
јесење речи ми шапућеш.

Превариш ме...
усним.

Из јастука
твоја рука
дотакне ми дојку,
бедро.

Пожудно,
крај тебе се
у ноћ,
у јастук
гнездим.

Гордана Симеуновић

К'О ОД ХАРФЕ ПОКИДАНА СТРУНА

Вољела сам прољећа и љета,
вољела сам јесени и зиме
и све вријеме проведено с тобом –
вољела те све ове године.

Зашто си се тако промијенио,
што ти душа сад отрова пуна -
што је наша љубав сад постала
к'о од харфе покидана струна?

Сада жалим прохујало вријеме
што сам с тобом узалуд трошила -
схватила сам, чини ми се касно,
јер сам тебе лудо завољела.

Стојанка СЕКА Закић

РОДИ МАЈКА ДВА НЕЈАКА ЛАВА

Пре него су тешке клетве пале
На Србију усуканих Дрина
овако нам песме почињале:
“Роди мајка два нејака сина“.

Не двојицу, но бар још толико
храниле су кроз године гладне
није тада ни слутио нико
наш нараштај на шта ће да спадне

И телом смо а и душом гњили
замамљени лагодним животом
једва један син да се испили
јак ил' нејак – ко још брине о том?

Бела куга црним српом жање
прагови нам пусти кукумавче
свега више али нас је мање
сад нас теши тек рођено лавче.

И не једно него лавља близнад
већ су царску огрнули ризу
да покажу колико су изнад
не фермају за свеопшту кризу.

Нисмо народ, но безлична каша
љут се мелем љутој рани справља
кад већ лоза затире се наша
нека макар продужи се лавља.

Нек опстане онај ко је кадар
грко звучи, али шта је – ту је
нек царује племенити владар
а не ровци, штакори и гује.

Милко Грбовић

НОВА КЊИГА ЗЛАТОМИРА БОРОВНИЦЕ
" ЗАМКА БОГОВИМА"

ЗВОНО ОПОМИЊЕ
(Златомир Боровница, „Замка боговима“ Књижевни клуб “Мирослав-Мика Антић”, Инђија)

Звоно нас прати од рођења до смрти. И јеца звоно боно, испева Шантић. За ким звоно звони, пита Хемигвеј. У једном делу своје књиге „Раскршћа и путокази“ аутор Србослав Срба Крајшић остави записано: Свако звонење је себи својствен, карактеристичан начин, тако да су мештани увек тачно знали о чему се ради или шта се догађа. Деси се да писац посвети садржај књиге звону. То је учинио и Радослав Братић књигом „Страх од звона“.
Но, рекао бих да је од свих звона најјаче оно звоно које зазвони у нама. У то ћете се моћи да осведочите, читајући најновији рукопис књижевника Златомира Боровнице, који је преточен у књигу „Замка боговима“.

У Инђији, 05.02.2009. године                 Никица Банић

Погледајте целу рецензију

ПЕЊАЊЕ ДОЛЕ

Ставише ми маску од невидљиве пене
У представи да играм ролу њима знану
Да срећна луда будем на ивици стене
Што мрклу таму иште и у светлом дану.

И ја се предах лако тој руљи сна празног
Изгубих јутра и росу – и мирис кише
Не видех ни сунца сјај од сјаја им лажног
Нит се могу сећати ичег мојег више.

А маске ће пасти – знам – једино мени
И ја ћу тад хтети да се јутра сетим
Али већ ћу бити на тој стрмој стени
Као рањен соко са жељом да летим.

Анђелко Заблаћански

НОВИ ОСЛИКАНИ РАДОВИ

Наш уредник за осликану поезију, Лепа Симић послала је неке нове радове које је осликала на вашим песмама. Уживајте!!!

Погледајте све радове које је послала Лепа Симић

"Песничко пролеће Чукарице 2009"

Клуб писаца Чукарица расписује  књижевни конкурс "Песничко пролеће Чукарице 2009"
Послати  до три родољубиве и до три љубавне песме, у три примерка, под шифром. (решење шифре у посебан коверат),
на адресу:
Клуб писаца Чукарица
ул. Краљице Катарине бр.74а 11000 Београд
(са назнаком за конкурс), најкасније до 31.03.2009 год.
Додатне информације на тел 0113551580 и 063 888 9719 - председник клуба Радмила Ђукелић

ОПРОШТАЈ

У ноћима без твог загрљаја
Бојим се смрти
Као у неком кошмару
Осећам како откуцаји срца
Беже из мојих груди и
Пуне тишину собе
Својим неукротивим плесом

Онда ти се приближим
Покушам да ти украдем снове
Да те отцепим од јастука
У топле таласе твог дисања
Урањам као дете
Које у тој драгој успаванци
Налази сву нежност мајке

Ти ми одговориш на позив
Стегнеш ми руку
Твоје још успаване усне
Траже моје
Дотакну ми чело
Наш пољубац је љубавни састанак
Све опрости и… избрише смрт

Il perdono

Nelle notti senza il tuo abbraccio
Ho paura della morte
Come in un turbamento
Sento i battiti del cuore
Scappare dal mio petto e
Riempire il silenzio della stanza
Con la loro indomabile danza

Allora mi avvicino a te
Tento di rubarti i sogni
Strapparti dal cuscino
Nelle onde calde del tuo respiro
Mi tuffo come un bambino
Che in quella dolce ninna-nanna
Trova il calore della mamma

Tu rispondi a quel richiamo
Prendendomi la mano
Le tue labbra ancora addormentate
Cercano le mie
Mi sfiorano la fronte
Il nostro bacio è un incontro d’amore
Perdona tutto e… cancella la morte

Aleksandra Damnjanovic D'Agostino

ЛЕДЕНИ ЉУДИ

Не, не изигравам бедника
Само нема никог поред мене,
И душа полако вене.
Ледени људи, ледене стене су око мене.
Крећем се међу њима
У очима је лед.
Да, то су људи од леда
Мени таква беда не треба!
Имам љубави за све, па и за те ледене људе.
Доћи ће дан, када ћу неком да кажем сан.
Ускоро ћу угледати очи без леда.
Лутам као сена;
Да, ја сам сена!
Немам душу, немам тела
Кажу да сам и немилосрдна жена.
Ал’ доћи ће дан…
Добићу облик људског тела,
Нећу бити сена!
Душа ће бити одлеђена,
Срце ми није ледена стена,
А створили су ме људи од леда.

Борислава Дворанац

УЛИЦАМА ГРАДА

Корак по корак и тако улицама града,
Киша почиње да пада,
Зима креће да стеже,
Мисли се роје, гомилају све више
Причам сама са собом што тише.
Нигде никог, магла је прогутала све,
Киша почела да пада,
А ја сама тако улицама града.
Ударац штикле чује се гласно,
У тој сивој ноћи тако касно,
Корак по корак улицама града,
Тело боли, душа се нада док киша пада.
Нека лије свуда по мени,
Покиснем скроз,
Нека се и разболим,
Нека ме не буде више,
Причам сама са собом што тише,
Тако улицама града, корак по корак,
У нади да ће време све да брише.

Дивјаковић Наташа

ПЕСМА

Песмо моја, кад од сете
Баш останем и без гласа
Ти долетиш, као лептир,
Да ми пружиш руку спаса.

Кад сам сетна, кад сам сама,
Сва празнина кад ме гуши,
Ти се тада мени јавиш,
Даш мелеме мојој души.

Кад осетим сву горчину
Да ме ломи, да ме слама,
Ти пригрлиш биће сетно,
Тешиш ме да нисам сама.

Ја никоме, песмо моја,
Не смем казат своју тугу,
Јер од када бејах дете
Не имадох бољу другу.

Ал' како ћу, друго моја,
Кад године младост узму,
Ко ће мене тада чути
Кад загрлим старост тужну?

Гордана Шарчевић

ПОЉЕ СНОВА
 
Почело је као блага игра речи,
измамити осмех и у оку сјај,
покренути машту, допринети срећи
-не тражећи било какав почетак ни крај.
 
Он је био нежан, мало на дистанци,
бирајући праве речи и осмехе.
А она се понашала ко да нису странци
и слатким речима рушила препреке.
 
Негде у тој игри сретоше се душе
и једна у другој пронађоше се
Срце у срцу препозна јасне
-љубавне поруке.
Али живот не да ни корака напред,
све мора остати сан...
започет...
недосањан...
 
Сад су речи јасне и недвосмислене,
шаље их срцу срце заљубљено,
у очима патња, у грудима чежња,
на уснама име неизговорено.
 
И док пољем снова лутају им срца
а руке без додира грле се,
умире тихо без њега она...
Умире и он без ње...

Бранка Дојкић

*
Питам се да ли и рудари спадају у тајкуне?
Даноноћно поткопавају сопствену земљу, а против њих се не подижу оптужнице.
*
Експресни воз „Србија експрес“ за Брисел,
у поласку касни неограничено.
*
Ко пева зло не мисли.
А ко се жени, тај не мисли баш ништа.
*
Вероваћу ја у боље сутра,
само ми омогућите да преживим ово данас.
*
Док једни муте, други обећавају лов,
трећи не губећи време, вредно чепркају по контејнерима.

Златомир Боровница

Конкурс за награду Момчило Настасијевић

Поводом 20. Међународне песничке манифестације
,,РУДНИЧКА ВРЕЛА“
Књижевни клуб ,,Момчило Настасијевић“из Горњег Милановца, расписао је конкурс.
Услови конкурса:
- три песме у три примерка
- тема је слободна
- песме морају бити необјављиване
- песма не сме бити дужа од 30 стихова
- радове слати под шифром са решењем шифре у посебној коверти
- један аутор може учествовати са само једном шифром
- конкурс је отворен од 10. фебруара 2009. до 10. маја 2009. године
- додела награда је у септембру 2009. године.

АДРЕСА:
Књижевни клуб ,,Момчило Настасијевић“
- за конкурс -
ул. Војводе Милана 8 /I-3
32 300 Горњи Милановац
Србија

Информације се  могу добити и код председнице Књижевног клуба Вере Павић на телефоне 032/717184 i 064/3321245

РЕЧ

Низ дугу улицу омеђену шареним излозима и још шаренијим понудама, проструји ветар. Дан је почео сунчан и топао, али како се ближило подне са запада су се почели натискивати облаци. На терасама кафића и ресторана мноштво грађана је безбрижно пило кафу  игноришући оне што су у дугим редовима ходали тамо-вамо у потрази за неком само својом ствари. Пред великим излогом ексклузивних хаљина улични свирач је забављао пролазнике дувајући у Панову свиралу сетну мелодију Перуа. Испред њега би застао тек по који пролазник, мало ослушнуо и бацио новац у дрвену кутију испред свирачевих ногу.

Погледајте целу причу

Борис Стапарац

РОМАНТИЧНЕ

Јадамо се наглас стално,
спопале нас исте жеље,
бреме оних нељубљених,
на плећима носи свака,
од туге се браним римом,
а ти читаш романтике,
да ли се ми познајемо,
или свака себе гледа?

Тужни што се препознају,
тугу своју не умање,
већ та веза заједничка,
храни само фантазију,
ми хранимо чежњу своју,
искуствима невеликим,
а желимо љубав праву,
да се себи посветимо.

Не знам дал’ је пријатељство,
ово наше што имамо,
ил’ трошимо међувреме,
док се жеље не испуне?

Јасмина Шикић

На ушћу

Између нас су светови
далеки
Зид од снова
Висок до неба
И звезда
Ни мисао не може
Преко
Одозго аждаја вреба
И змијско капље млеко
У моје очи слепе

А из њих као из камених
Гнезда
Излећу крилате сенке
Од којих зенице стрепе
Чекајући на ноћ
У друштву црних галебова
На ушћу умируће реке.

Милорад Ј. Никић

СТАРИ САТ

Клатно старог сата је стало
али не и време,
око је на њему застало
а душа је збацила страх и бреме.

Али на трен:
јер живот и даље тече;
није се претворио у камен
а стара рана и даље пече.

Живот се негде гаси
а нови се рађа;
као на реци моћној таласи
и све је знано, нема безнађа.

Све се врти у истом кругу:
рађање и смрт,
између живот трасира пругу:
некоме је дарежљив а некоме шкрт.

Стари сат је стао
Али не и време,
Још један мит је пао:
док смрт жање живот веје семе.

Живот је вечита смена:
жетве и сетве,
предака многих сене
а потомака клетве.

Клатно старог сата одавно стоји
али не и време...

Дуле Р. Пауновић

У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА
ОБЈАВЉЕНА ЈОШ ДВА НАСЛОВА

Svetlana Pollak
Sanja Petrović
EMOCIONALNA DETOKSIKACIJA
ZA SEDAM DANA

ISBN 978-86-86863-16-4

Погледајте више о књизи

Мирко М Обрадовић
ЗАБОРАВЉЕН

ISBN 978-86-86863-15-7

Погледајте више о књизи

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте