ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА КЊИГА "ПОЕТА

МИОДРАГ ЛУКИЋ
- Портрет -

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

Миодраг Лукић

Миодраг Лукић је пореклом из малог места Лопаре – Република Српска, рођен 1966. године. Живи у Швајцарској, у Бадену, где је као бројни његови земљаци дошао деведестих година прошлог века, трбухом за крухом. Син гастарбајтера, отац му је радио и умро у Немачкој, док је он постао писац, песник, књижевник, који у начелу најчешће и пише о гастарбајтерима, па је тако постао и својеврстан хроничар српске дијаспоре. Никад није написао ни песму ни причу пре него што је написао и објавио први роман, што је редак случај, јер обично сви писци почињу са стиховима и кратким причама, новелама и, тек након доказивања свог талента, усудјују се да напишу и роман, који је, како се зна један од најтежих облика књижевног стварања, за што није довољан само таленат, већ треба и познавање живота, искуства. После романа писао је (и пише!) песме, приповетке, драме и филмске сценарије, не запостављајући ни роман. Како видимо, Лукић је поступио другачије, својствено. Он и иначе поступа другачије од већине писаца. Нпр., уместо да покуша да објави своје драме, или да оне буду изведене у неком позоришту у Србији, он је основао Српско-позориште Дуга у Швајцарској и сам режирао своје дела.

Погледајте цео текст

РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА У СВИЛАЈНЦУ:
ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО КЊИЖЕВНОМ СТВАРАЛАШТВУ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА

У оквиру Синђелићевих дана одржано је 31.05.2010. године вече посвећено књижевном стваралаштву Милана Јовановића првог добитника награде "Андра Гавриловић". О романима и збирци приповедака насловљеној по награђеној на првом конкурсу 2008.г. "Гроб на Вучјем долу" говорио је Јован Зивлак...

Погледајте више о догађају.

ПУТ КОЈИ ПОСТОЈИ

Постоји пут којим се због среће иде.
Милион звезда осветљава тај пут,
како би бол био лакши што у души влада.

Скрије га човек па га гуши,
као биће једно
душа стеже бол.

Док биће не нестане толико дуго
да га и бол заборави,
па да се душа опет врати
и својим путем иде.
Путем невидљиве светлости.

Живот је пун тврдоћа, неравнина.
Захваљујем му што је такав
не треба ми живот бити гладак.

Нећу ни да се питам када
могу да ходам и дишем.
Нити желим слушати речи
"Ох, како смо несрећни".

Свакога дана тај пут тражим
да бол болом победим
да тугу тугом насмешим.
Треба ми светлост за пут
којим се због среће иде.

Пожелесмо светло дијаманта
да је пробамо, додирнемо, упознамо.
Људи смо ...
Тако изгубимо сјај тог дијаманта,
човеку треба прави пут светлости.

Само смо људи и наше слабости
су као врата кроз која могу продирати
свакакве мрачне улице којима залутамо.

И оне су део човека ...
Зато постоји пут којим се због
среће иде.
Тај пут осветљава једино небо.

Радмила В. Станковић

 ЉУБАВ НИКАД НЕ УМИРЕ

Љубав никада не умире
она утихне,
остане бол...
Зато плачу растанци,
јецају гитаре
очи лију реке,
не чујеш покрај себе
не видиш испред себе…
само празнина
с тобом,
чврсто те држи за руку,
за ону којом си
миловао њену косу,
додиривао њена рамена,
носио је од заноса…
љубио је од љубави,
миловао од нежности
шапутао на уво од лудости,
био болестан без ње,
једва чекао тренутак радости…
Онда је она отишла  и ти си отишао
свако на своју страну…
Остала је жеђ у грудима,
бол у очима…
љубав у срцу,
она што својим перорезом
дуго пише своје име
у нашим душама …
јер она …никад не умире…

Радојка Станојевић

Најава догађаја:
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
"СТАРИ КОЛАШИН - Кроз векове"
БУДИМИРА БУДА ВУЧИНИЋА

Позивамо Вас да присуствујете промоцији књиге "СТАРИ КОЛАШИН - Кроз векове" аутора Будимира-Буда Вучинића која ће се одржати 26.05.2010. године у Дому Синдиката (сала 4) са почетком у 12 часова.

ДОБРОДОШЛИ!!!

ОБЈАВЉЕН ЈЕ И ДРУГИ БРОЈ Е-ЧАСОПИСА
ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ "ПОЕТА"

У ОВОМ БРОЈУ: Србољуб Митић, Зорка Стојановић, Веселин Џелетовић, Небојша Јеврић, проф. др Каплан Буровић, Хајдуковић Јеврем, Татјана Дебељачки, Ram Krishna Singh, dr Ram Sharma, Vihang A. Naik, dr Shaleen K. Singh, Dev Bhardwaj, Antun Ivanošić, Boris Nikšić, Nenad Bakaj, Zall Kopp, Slavica Urumova, Emma Alexandra Luthander, Eleonora Luthander, Алексеј Чурилов, Драгица Шредер, Винка Перишић-Шаренац, Милош Милићевић, Shehu Fahredin, Драгина-Гија Брадић, Теодора-Тода Матић-Медић, Бошко Топић, Живко Беговић, Deyana Maria, Goran Vrhunc, Tatjana Udović, Јовчевска Катарина, Цвија Митровић, Димитрис П. Краниотис, Марко Љ. Ружичић, Зорица Сентић, Александра Младеновић, Ивана Зајић, Ема Матић, Милисав Ђурић, Сања Ж. Недељковић, Гордана Влајић, Анђелко Заблаћански, Златомир Боровница, Стеван Врекић, Виолета Миловановић, Гордана Малић, Љубинка Тошић, Слађана Бошковић,  Гроздана Црепајац, Милан С. Косовић, Слободанка Живковић, Гордана Симеуновић, Јасмина Шикић, Јасмина Јанковић, Борислава Дворанац, Пеко Лаличић, Вулко Шћекић, Зоран М. Мандић, Мирјана Маринковић, Милоје Вељовић, Никола Стојановић, Светлана Станковић-Авакумовић, Велиша Јоксимовић, Наталија Јаковљевић, Драган Стодић, Милан Живановић, Милица Бакрач, Аћа Татјана, Кристина Весковић, Јулка Ерцег, Милорад Ј. Никић,  Вида Ненадић, Драгана Џајевић, Бранка Селаковић, Станка Амон-Раичковић, Славица Анисија Благојевић, М. Ћосовић Master Music, Дарко Хабазин Дакс, Синиша Радосављевић, Јовица Ђурђић, Лела Стојановић...

Часопис можете преузети са наше електронске библиотеке
http://www.poetabg.com/htm/elektronska_biblioteka.html

Молимо све заинтересоване ауторе који своје радове шаљу Редакцији да то раде искључиво на е-маил casopis@poetabg.com
како бисте били сигурни да ћемо примити Ваше радове.
На захтев многих аутора који желе да имају и примерак штампаног издања потрудили смо се да и то урадимо. Штампани примерак часописа можете наручити по цени од 300 динара или се претплатити на годишњем нивоу за 1000 динара, по периодици предвиђена су четири часописа годишње. Поштански трошкови нису урачунати у цену.

Редакција часописа Поета

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности електронских издања и е-библиотеке, позива све заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

ПЕСМЕ О МАЈЦИ
ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА" НА
СРПСКОМ РАДИО ПРОГРАМУ ХОБАРТ - АУСТРАЛИЈА

Послушајте   

СЛАВА ЈЕ

... кад је угледаш на сунчаној страни
Кухиње и видиш како јој јутрење
Свиће у топлом оку огрнуто сенком
Твога свечарења

А из жита:
Безброј пута млевене жеље
Изничу у живо остварење

А из хлеба:
Глади зрне
Једну песму
Захвалницу

... па је узмеш у загрљај висок
Као чистилиште и мек као искупљење
Да се она на прстима узвије до твог
Даха за размену уздисаја

А из душе:
Безброј пута изломљени снови
Резбаре се у носиве крстове

А из срца:
Врућа храброст
О трајању
Добошари

 

... па је волиш у име свих очева
И синова и душа им светих ако су
Умели да воле као ти оца
И сина
И њу

Гордана Рошчић

ОПРОСТИ БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКА

Будимо се са гласовима птица
Светлост кандила треперавог жишка
Обасја заувек божанска лица
Куда то Богородице Љевишка.

Опрости ми што крварим из мрака
Припратом душе са топлином жишка
Памтивеком испод сунчевих зрака
Спас за нас Богородице Љевишка.

А из фресака које ветар листа
Мерило праведно без једног вишка
Као из раја што накнадно блиста
Богородице Кнегињо Љевишка.

Можда то дашак који само склизне
На светлост кандила и душу жишка
Што се претвара у пламен што лизне
Богородице бесмртна Љевишка.

Можда је то ветар и са њим киша
Од мог срца само једна кришка
Можда је смрт хтела да ме преслиша
Опрости Богородице Љевишка.

Милан С. Косовић

ЖЕЉА

                Данијелу

Ако умрем. а не стигнем...
Оствари ми жељу сине.
Прекриј Дрину мостовима,
а поруши све царине.
Не дај, не дај да нас дијеле,
с двије стране ријеке Дрине!
Једну жељу испуни ми:
Нека Срби сложно живе!
Прекриј Дрину мостовима,
а поруши све царине!
Ако умрем, а не стигнем...
Оствари ми жељу сине!

Цвија Митровић

ХОЋЕМО ЛИ, БРАТЕ, БРАТОВАТИ

Хоћемо ли, брате, братовати
Или ћемо с болом шуровати?
Постанимо јачи из ината
-Свака ћемо отворити врата!

Хоћемо ли брате лумповати
Или ћемо с тугом друговати?
Дигни чашу и наздрави, мио
-Ко нас свађа проклет да је био!

Хоћемо ли брате људовати
Или ћемо клине ударати?
Буди мудар, веруј брату своме
-Не дај да нам бриге крила сломе!

Хоћемо ли, брате заиграти
Или ћемо вече престајати?
Загрли ме нек' крене весеље
-Старој мајци испунимо жеље!

Хоћемо ли , брате, запевати
Или ћемо немо ћумурати?
Зашто ћутиш не могу да сватим
-Крени с песмом ја ћу да те пратим!

Милоје Вељовић

ŽUDNJA

Šutim i želim je kraj sebe,
svom snagom muškarca.

Slušam kako u meni,
besprijekornom ljepotom žene,
buja.

Žudim za njom,
zlatno nasmijanom,
jer je nježna
i moje tijelo iznutra ljubi.

U meni,
u mom tijelu uzdiše,
kao žena
koju oduvijek sanjam.

Lijepo i zanosno.
Požudno.

Dva mi srca donosi
i ostavlja ih
iza mojih bijelih grudi.

Sva ponosna,
kao slavuj
sretna,
s jednim srcem pjeva,
a s drugim
na svoje me usne polaže
i u svom zagrljaju čuva.

Moj je spokoj
i volim je dotaknuti snom,
ali ipak,
najviše je,
kao vatru
uživam.

Njen korak,
njen oblik,
njen miris,
i blagost njenog bića,
to su moja vatra
i moja voda,
moj zrak
i moja zemlja.

I takvu iskrenu,
dok me, u svoje tijelo,
naga prima,
volim svake noći
i u sebi,
svom snagom muškarca
želim.

Zal Kopp

ТИХОВАЊЕ НА "Т"

Тихо ти твоју топи тишину
ко трошку ил' тулумбу...
То тиховање твоје
тебе тобом и твори,
а не тресак топова,
таламбаси ил' тамбуре...
Тмурним ти тембром
тело тамни и тавори...
И тегоба и теснота,
и тиштање и тежња,
и "таман тако треба",
темеље се на тишини,
твојој тихој тековини...

Мирјана Маринковић

КОШТИЦА СЛОБОДЕ

Време низбрдицом јури.
Године прекасно почетак нуде,
чашу јутра,
срк сутра
и гутљај прошлости...
осликане шаре на лицу
сломљене штикле траг...
Босоного буђење
буре пуно барута
суштина безмерног
шапат
подмуклост
страст
све то
у коштици безусловне
слободе распознајем....

Гроздана Црепајац

У КАФАНИ

Анђелу питомих, црних очију

Ноћима сам је сањао, дању сам је тражио
само да бих лудом срцу бол у блажио...
већ година томе има
и нађох је у кафани пуној дима.

Иста беше као што је некада била:
дражесна, лепа... као из бајке, из снова - вила.
Гледах је дуго, гледах је као богињу неку,
на трен очаран бих, и сузе почеше да пеку.

Хтедох да видим и њене очи дубоке, црне:
ону радост у њима... а видех како живот трне,
видех да се младост њена лагано гаси

а лице... лице анђела суза горка јој кваси.
Суза горка, из ока њеног, у бисер се ниже
а кафана почиње да пева, на ноге се диже.

И она са кафаном пева, игра... као чигра...
А један бисер, из ока њеног, на под ка’ну
и ја за цео живот проклех кафану.

Дуле Р. Пауновић

ИСПОВИЈЕД

Ко бива позван за свједока
Немуштим језиком влада
Ко тражи савјет од пророка
Нек буде спреман да страда.

Ко гледа оком свица
Тај дању да не ходи
Ко свира на харфи без жица
Тек треба да се роди.

Ко меље јечам на длану
Хљебове ко Христос дијели
Можеш га привит на рану
Смјеста ће да зацијели.

Ко сјеме маслачка чува
За срећу ил не дај Боже
Дјеци опанке обува
Од перја умјесто коже.

Ко звијезде под јастук меће
Сновима јаву пише
У сну умре од среће
Док пјесник у њему дише.

Ко мјесец са дугом споји
А гриву од облака плете
Насмијан стрмоглав стоји
На радост цијеле планете!

Милош Милићевић,
Република Српска

НАПУШТЕНА СЕЛА

Да наша села могу да говоре
све би нас отерала у лепе материне;
''...шта се ту пренемажете,
ништа вам то неће вредети;
ваше ливаде нису ливаде,
оне су нове траве добиле
ту царују мравињаци,
нека, они су тога достојни
бар их кошењем  не рушите.
 
Ваше воденице још понеко
брвно труло имају,
а врбе изникле и тамо
где приступа никада нису
смеле да имају,
јаз се прошупљио,
натапа оно што не треба,
мостова речних нема
јер они људима служе.
 
Оранице се са шумама спојиле,
то је сад прашума постала,
никога нема да провери,
да л' њоме бар звери ходају,
некад су оне храњене
да преживе до пролећа,
а голети пошумљаване
да има за нараштај.
 
И немој више нико да некаве
оде и песме направи,
није то брале довољно,
ма не да није довољно,
то је срамота голема;
оставите нас, ко што сте,
да бар достојно
окончамо без вас..."

Драгина-Гија Брадић

Moм “ пужу “

Ти си пламен који ме мами,
Мој господар у тами,
Сунце дању, осмех самоће .

Твоје плаве очи,
Мирис нежно јак,
Осетим,
При помисли на тебе.

Срце престаје да ради.
Препуштам ти се немо.

Постајем овчица и иста она мала девојчица,
Без разума  и мисли,
Препуна осећања.

Срећна, јер знам да ме волиш.

Борислава Дворанац

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА

Одавно... када сам дете и дечак био
Једног Дечака у себи сам снио
Али ни себи ни Њему у тим сновима не видех лица
На њих рођењем беху слетеле птице:
Црне... пировале су... прво су нам очи кљувале
Мени... па Њему, мом сну.

Проламао се јаук, мој... очајнички
Потом је тама пала
Па као глува ноћ, црна, злослутна полегао је мук...
На крају: од мене и Дечака из мог сна
Остале су само сенке:
Моја бледи, спира је време, одлази у заборав...
Његова се преобратила у светлост:
Бљешти све јаче и уздиже се у небо...
И нестаје у даљини
Али, остаје светлост у сећању, сада, ослепелог старца
И у њему расте, постаје топла, све ближа
И дечачки сан оживљава душу.

И сада често пожелим да видим Дечака
Лице из дечачких снова;
Пружам руке ка даљини... дозивам га.

И лутам недокучивим дубинама мрака,
Свици из избледелих сећања не осветљавају пут...
А ја се питам: да ли су они њега преобратили у светлост
Да би пратио свој пут кроз мрак
И нестао у даљини?

Дуле Р. Пауновић

ПРЕДСТАВНИЦИ КЛУБА ПИСАЦА "ЧУКАРИЦА"
ГОСТОВАЛИ У ПРОКУПЉУ

Представници Клуба писаца "Чукарица" у Гимназији у Прокупљу: Момо Ћетковић, Веселин Џелетовић, Јаворка Чубрило и Неђо Стојановић-Ћићо

Непосредно пред Првомајске празнике, 29.04.2010. године, представници Клуба писаца "Чукарица" гостовали су и Прокупљу. Повод за гостовање и заједничко окупљање било је сећање на Миодрага Б. Шијаковића, великог културног прегаоца и уваженог члана Клуба писаца "Чукарица" (чији је био председник и Клуб је по њему неко време и носио име). Делегација КП "Чукарица" обишла је гробно место и упалила свећу за покој душе врсног писца и књижевног критичара. У делегацији су били Неђо Стојановић-Ћићо (председник УО), Веселин Џелетовић (члан УО), Момо Ћетковић и Јаворка Чубрило, која је и организовала ово гостовање. КП "Чукарица" представио се у четвртак у прокупачкој гимназији, у петак у Основној Школи у суседном селу. Поред гостију и домаћини су се представили публици тако да је то било изузетно успешно и пријатно гостовање. Јаворка и њен супруг угостили су госте у њиховом прелепом дому, тако да су песме рецитоване дубоко у ноћ, уз мирис босиљка, који је Јаворка ставила у добру домаћу ракију. Користимо ову прилику да се свима, у име клуба писаца "Чукарица" захвалимо на гостопримству, лепој речи и незаборавном дружењу.

Погледајте фотографије са гостовања

ДОДИРИ ДАЉИНЕ

Да су речи додири
писала би ти
по души и телу.

Да су речи додири
љубила би те силно
гласом сваке речи.

Да су речи додири
никада престала неби
да ти пишем колико те волим.

Јулка Ерцег

ПРЕД ТВОЈОМ СЛИКОМ

Увеличавам слику да те приближим
Бирам најлепше а да нико не препозна
Увеличавам до додира
до осећаја влажности са усана
до магле којом се одајеш да си жива
до речи одлазим
јер је та љубав неостварива

Једнога дана
кад будеш читала и гледала
препознаћеш се осмехом тужним
И рећи ћеш
То сам била ја
коју је он волео некада

И не зависи од доба године
и не зависи од доба дана
негде ће на неком делу света
латице отворити цвет
коме смо име смислили тада.
И замирисаће ветар успомена
преко оних брда која смо миловали
крајевима твојих трепавица
И полетеће небо птицама у загрљај.

Милан Живановић

O LJUBAVI
- haiku pesmom -

1.
Zima nas steže, severac svud veje,
grad je pod snegom, ulice pod ledom,
al’ srce naše ljubavlju nas greje.

2.
Voleo sam kao i svi drugi,
ženu svoju, pa i drugu koju,
posle svake predao se tugi.

3.
Ljubio sam i lepšu i mlađu,
al’ nijednu vatrenu i žednu,
baš nijednu o-od tebe slađu.

4.
Pozdravljam ti oči i obrve,
od sveg srca što za tobom grca.
Ljubavi ti gladan skupljam mrve.

5.
Naša ljubav beše sasvim kratka.
Pesmom hajku opsovah joj majku.
Da svi znaju: ime joj je Ratka!

6.
Plave oči zaneše me ludo.
Njom opijen – ne znam što ne smijem.
Go - k’o rođen, a ona - sva nudo!

7.
De, reci mi, zar to nije ludost?!
Gde smo dvoje – postadosmo troje.
Kažu neki: „Pa to je sva mudrost!“

8.
Prava ljubav trećeg ne poznaje,
do deteta i bračnog kreveta.
Preko njih ti za ništa ne haje.

9.
Pravu ljubav zalud tražiš vani,
o plavušo, i ti garavušo,
strasno ljube samo Ulcinjani!

10.
Reč vam moju rekoh o ljubavi,
možda praznu, možda bezobraznu,
sve je svugde u svojoj naravi.

Prof. Dr KAPLAN BUROVIĆ - akademik

ЋУТЕЋИ ПЕВАМ

Отета од среће кружим планетом
У облацима пуним кише.
Из дубине свести осетих страх
Како транзиције животног прогонства
Погледах у себе ја нисам више она.
У концепцији мисли
Угледах и неко огромно пространство.
Ћутећи певам и гледам у реку
Како протиче својим бесмртним коритом.
Седох на обалу да слушам шум воде
И шапат цвећа што се шарени по обалама.
Угледах над водом и свој лик празан и болан
У њему нема ништа сем једне песме што живи.
Тамо сам и ја ћутим и дишем кроз слова
У којим сам одпевала сва своја ћутања

Тода Матић-Медић

ЈАБУКА

Са светог стабла са другог света јабука паде,
Природа мени је даде.
Симбол младости право из раја,
Вода живота, освежава и крепи,
Симбол знања, магије, љубави и лепоте,
Плодности и доброте.
Црвена и зрела дошла мени,
Занимљива и неопрана, загристи је не би.
Изазвати ђавола веровање каже,
Зато нећу да је смажем!

Наташа Дивјаковић

ЗАМИСЛИ

Замисли...
ми будни
против инсомније
се боримо
оружјем
успаваних
и љубоморно чувамо
привилегију сањања ...
Замисли...
Кренемо три корака
па се два вратимо...
А онда схватимо
ми само стојимо
и своју сенку
погледом пратимо...
Замисли...
Кренемо у гањање ветрењача
па се вратимо
уморни од гањања...
Замисли...
Нестао месец
и она љубоморна
пратиља његова,
Даница звезда,
заједно с њим...
Замисли...
Да ја сам, као,
луда,
па твоју нормалност
не могу да схватим...
Замисли...
Колико би био тужан
и усамљен
да одем у три лепе
и да се (ех, камо среће)
никада не вратим...
Замисли...
да ја не могу
да замислим...
Замисли...
Полудео си...
Замисли...
Ја луда
кренула
у лудило
да те пратим...
Ма, само замисли...

Марија Михајловић

КЕР

Као кер на њиви моја душа живи.
Пита се шта је згрешио,
Зашто је кажњен да буде сам.
Плаши се звукова у тами.
Храну му отимају силници.
Он не мари.
Жели да се врати кући, газди,
Ал' нема где.
Тамо њему више није место.
Неко друго куче тим двориштем лаје.
Мора да престане да рони сузе.
Да схвати да никада неће да се врати.
Да се задовољи са то мало хране.
Ретким благим додиром очију бившег газде.
Да преживи,
Јер носи нови живот у себи.
Једно мало куче на њиви лаје.
Чува га кер од свих
И од бившег газде.
Научио је сам да преживи на пустој њиви!

 Борислава Дворанац

ПЕСМЕ О МАЈЦИ
ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА" НА
СРПСКОМ РАДИО ПРОГРАМУ ХОБАРТ - АУСТРАЛИЈА

Наредне суботе, 1. маја 2010. године, у емисији Српског Радио Програма Хобарт, Аустралија, који се емитује једном седмично, од 12-14 часова по сиднејском времену (4-6 часова ујутру по нашем) господин Милутин Ивковић, водитељ СРП Хобарт, прочитаће песме о мајци, по његовом избору, од Веселина Џелетовића, Милисава Ђурића, Марка Љ. Ружичића, Зорице Сентић, Тодора Петровића - Гауса, Дулета Р. Пауновића... Програм можете директно пратити и уживати у песмама на:

http://www.hobartfm.org.au/audio.m3u

Удружење писаца "Поета" најискреније се захваљује Српском радиу Хобарт, господину Милутину Ивковићу и његовим сарадницима, и овим путем преноси најтоплије песничке поздраве свим слушаоцима њихове цењене емисије.

Обнажена

Затварам очи
и допуштам на твојим рукама
да се измрвим као хлеб.
Лебдим изнад кревета
као честица ваздуха.
У заједничком ужитку
са невиним осмехом,
топлим додиром и пољубцем,
допуштам ти да ме љубиш!
Док лежим крај тебе,
обнажена
од главе до пете,
осећам се пожељна жена
која увек одново, и одново,

даје ти своје невино срце.
Уносећи те у своје тајности,
дајем  нову страст
свога тела...
Љубим те!...

Љубиш ме!...

Славица Урумова (Скопје, Македонија)

НЕВОЛИМ

Неволим курве, дволичне и лажове
Јер имају своје пароле ,
Из ока да узму, преваре и отму
И да само другом пребаце лопту!
Волим поштене, искрене и верне
Волим  успешне и волим смерне.
Неволим осмех лажан,
Волим када је свако себи важан.
Неволим битанге, лопове и отровне вампире,
Увлакаче, љигаве персоне, смрдљиве мороне.
Неволим кич, шунд, флуоросцентне боје ,
Неволим туђе а волим своје!
Неволим бахатост, непоштовање,
Неволим себичност, непризнање.
Неволим јефтине продане душе,
Неволим дрогу, неволим шприц,
Неволим што ово није виц, шала
Неволим што нисам будала.
Неволим негативце а волим позитивце.
Неволим врачаре и вечите трачаре,
Што су несигурни у себе па свесно пљују тебе.
Неволим црне у души,
Неволим кад те неко буши и руши изграђен дворац,
Волим када је неко вечити борац!

Наташа Дивјаковић

ФРАЗЕ

Дивне ваше речи
мудраци,
што озариле су ме радошћу
као трагача за златом
прво грумење...

слушам сада отужне...
хиљаду пута поновљене.
Звече
просте ко ђинђуве
кроз чаршијско трвење.

Гордана Симеуновић

SREĆNA NOVA 2010.

Za srpsku Novu godinu
volela bih da čitam pesme
na fudbalskom stadionu

Da pljunem
u crnu rupu univerzuma

Da doktoriram
na njegovom poljupcu
u preponu

Da budem predavačica
ljubavi
na jednom evropskom
univerzitetu

Eleonora Luthander

ВЕЧЕ ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ
ЧЛАНОВИ "ПОЕТЕ" И ГОСТИ

У великој сали Културног центра "Чукарица" одржано је, дана 14.04.2010. године, вече љубавне поезије. У времену од два сата (19-21) на сцени КЦ "Чукарица публици су се представили песници из Смедеревске Паланке, Смедерева, Лазаревца, Сомбора, Шведске, Београда... Удружење писаца "Поета" захваљује се свим гостима и публици, као и КЦ "Чукарица".

Наступили су:

Миленко Чуровић Кичавски, Београд
Јасмина Јанковић, Београд
Љиљана Милосављевић, Смедеревска Паланка
Данијела Глишић, Смедеревска Паланка
Милка Ђуретић, Београд
Радојка Милошевић, Београд
Неђо Стојановић Ћићо, Београд
Мирјана Маринковић, Београд
Лела Здравковић, Београд
Илдико Рашовић, Београд
Милијана Шумљак, Београд
Мајо Даниловић, Београд
Милан Стевановић, Београд
Веселин Јовановић, Београд
Момир Ћетковић, Београд
Светислав Голић Стив, Београд
Драгић Јевтић, Смедеревска Паланка
Милоје Вељовић, Београд
Ивана Стојић, Смедерево
Богдан Тодоров, Сомбор
Мирослав Михаиловић - Бата Јања, Београд
Душан Топић, Београд
Јована Лазић, Лазаревац
Дарко Хабазин Дакс, Београд
Снежана Неговановић, Лазаревац
Никола Јефтић Фрулаш
Бранка Монтан чита песму Драгане Вучићевић из Београда
Наташа Миладиновић, Лазаревац
Милорад Радусиновић, Београд
Слободан Атанацковић Ас, Београд
Миломир Шаранчић, Београд
Реља Пекић, Београд
Милко Грбовић, Београд
Радмила Ђукелић, Београд
Елеонора Лутхандер, Шведска
Александра Лутхандер, Шведска
Маријана Младеновић, Београд
Милија Танасковић, Београд
Мирослав Ћосовић, Београд
Веселин Џелетовић, Београд

Програм је водио потпредседник УО Поета, господин Милан Поповић. Погледајте фотографије са догађаја.

НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ ПОЕТЕ:
"ВЛАСТИМИР СТЕФАНОВИЋ ВЛАЈА"
аутор мр Павле Џелетовић Иванов

Удружење писаца Поета, у оквиру своје издавачке делатности, објавило је још једну монографију вредну пажње. Реч је о књизи "ВЛАСТИМИР СТЕФАНОВИЋ ВЛАЈА" аутора мр Павла Џелетовића Иванова. На преко 290 страна, са мноштвом фотографија и колор додатком, описан је живот и дело великог родољуба, пуковника безбедности, Властимира Стефановића. На моменте ова, по опреми луксузна монографија, прераста у причу о братству Стефановић, ослањајући се на традиционалне српске вредности и повезујући свих пет делова књиге у једну складну целину. Стање на Косову и Метохији, као и политичке прилике, виђене очима једног искусног контраобавештајца Стефановића, дају посебну вредност овој књизи. Родослови породица представљени у монографији, као и исповести и казивања Стефановићевих колега и пријатеља, остају трајно сведочанство и велики допринос српској историографији.

Књигу можете наручити у нашој интернет продавници,
по изузетно повољној цени.

Погледајте више о књизи

ВЕЧЕ ЉУБАВНЕ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца Поета организује представљање својих чланова и гостујућих песника, у Културном центру "Чукарица" на вечери љубавне поезије које ће се одржати 14.04.2010. године са почетком у 19 часова. Молимо све заинтересоване да се пријаве како бисмо направили сценарио и одредили време казивања и број песама по учеснику. Пријаве се примају до 07.04.2010. године на redakcija@poetabg.com или на телефон 062252598. Програм ће трајати два сата. Публици обећавамо једно незаборавно вече, улаз слободан. ДОБРОДОШЛИ!!!

ПРЕОБРАЖЕЊЕ

Стољећима стрпљиво чека
Раба Божијег, мене,
Грешног попут сваког човјека
Да ме из ништости прене.

И би ми речено: Иди!
Знаћеш куда и како,
Ноћу се најбоље види
Додуше тешко али – ако!

Кренух на пут без ичега
Бришући с лица ноћну мору
И с првим пијетлима угледах њега
Манастир Липље у зору.

Слушам тишину што се
Бистрицом умива и свира
А мене звуци нечујно носе
Пред саму порту манастира.

Погледа упртог пут висина
Док срце пламти као камин
Чујем: у име Оца и Сина
И Светога Духа, Амин!

Милош Милићевић, Република Српска

ЗАШТИТНИК НЕБЕСА

Љубав је Храм
У Храму је Ружа
У Ружи је Кап

Неко носи Ружу да убије, па је поклони.
Неко зри па крвари.
Ја сањам Љубав, која умире од речи.
Сањам, јер је сан заштитник небеса,
осетљивих на додир.
У тој чаури, од светле свиле,
преспаваћу, неограничени број путања.
Љубав се предаје мудрости,
да би свест о самоћи ишчезавала.

У Ружи је кап
У Храму је Ружа
Љубав је Храм

Јасмина Малешевић

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС ПОЕТА

Удружење писаца "Поета" покреће нови електронски часопис под именом ПОЕТА. Часопис ће излазити периодично а дистрибуција ће се обављати електронском поштом свим корисницима наше маилинг листе, коју ћемо попуњавати и Вашим предлозима е-адреса. Молимо све заинтересоване сараднике да своје радове за часопис, предлоге, примедбе, сугестије шаљу на casopis@poetabg.com. Позивамо све који желе да узму учешћа у раду часописа да нам се јаве и да заједно покушамо да добијемо квалитетно издање, једног и те како потребног, часописа поезије.

Редакција Поета

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте