ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА КЊИГА "ПОЕТА

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА
НА КОЛЕКТИВНОМ ОДМОРУ ДО 15-ог АВГУСТА

НЕДОСТИЖНОЈ

Скривена си негде, иза многих брда
Далеко од мене, недостижна и тајна
Знам да исти месец, изнад тебе стоји
Чудесан и стамен, осећања кроји 

Не могу да кренем, нећу ни да станем
Изгубљен због тебе, мисли ми се роје  
Сан мој је, да тебе украдем
И да главу спустим, одмах поред твоје

А ти ниси моја, и не можеш бити
Неко други теби, овај свет открива
Остаје ми само, у срцу те крити
И сањати снове, да си моја била

Нек те мисли ове, не оставе саму
Да у души нашој, не настане дрека
Утеха је моја, што те месец греје
И што моју љубав, низ облаке сеје

Славиша Павловић

Никад није мене хтела

 Никад није мене хтела
Врела ноћи пламен створи.
Неславна су моја дела
Пораз моје срце мори.

Песма каже моме јаду
Покрај кише испод неба.
Одупред се морам паду
Заборавит што не треба.

Тамни бескрај из дубине
Твојих речи оста трајно.
Светлу страну те судбине
Обасјаће сунце сјајно.

Ја сам болест која тражи
Горда срца мудрих бића.
Не волиш ме, бар ми кажи.
Нова нису то открића.

Журио сам тебе љубит
Украшће те други, нека.
Сада видим то је губит
Опијена срца мека.

Заборави моју снагу
Не можеш се од ње сломит.
Саплећеш се на свом прагу
За свој спас ћеш мене молит.

И тада ћу као камен
Непомична тврда стаса.
Да посматрам живи вапај
У крицима твога гласа.

Заволех је можда лудо
А то душа није смела.
Превари ме женско чудо
Никад није мене хтела.

Душан Стошић

Златне нити

Дајте ми комуникације
духовне еластичности
и твог меда, капљицу разума.
Ја створићу нам пут
кроз сунчана поља, вечности и трена.

Саша Марић

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА"
У НОВОМ ПОСЛОВНОМ ПРОСТОРУ

Обавештавамо све чланове и сараднике нашег Удружења да смо, захваљујући разумевању ЈП "Пословни простор" општине Чукарица, добили просторије за рад у којима ћемо моћи представљати наше ауторе и књиге, одржавати песничке вечери, окупљати уметнике на једном месту... Након реновирања просторија, које ћемо обавити у овом летњем периоду, у њима ће бити Редакција и књижара у којој ће се моћи набавити наша издања. Нова адреса је Краљице Катарине 74-а, Баново брдо, 11030 Београд. До нових просторија долази се аутобусима 23 и 53, прва станица после скретања из Пожешке. Поводом свечаног отварања просторија биће одржано песничко вече о чијем ћемо Вас термину одржавања обавестити.

Редакција Поета

ЛАМЕНТ НАД ЋИРИЛИЦОМ

Из словенских времена
вапи зов Глагољице
и кћери Ћирилице
од предака Словена.

Данас од  играња бајна
гаси се  Вукова „словарица“! 
Није то никаква тајна
остајемо без – лица!?

Где ли си, мрки Вуче,       
васкрсни бар једанпут, 
Марсовци децу уче, 
покажи им рајски пут!  

Опет нам „бекавица“
ледном школом одзвања,
а твоја ћирилица
све мање даје знања.

Ти живот цео даде
у бици за језик рода,
све то у амбис паде
због „језичара“ изрода.

Сви се у веру куну,   
крсте се десном и левом,
спремни на јалову буну
са главом пуном плевом.

Свети се отац Ћирило
у гробу преврће тужан!
То никад није било:
Зар рођени језик ружан!?

Туђем се даје првенство,
своје слово се куди!
Азбуке савршенство
не цене наши људи.

Нестаћемо к’о Маје
и Инке с овога света...
Ако овако потраје –
Ћирилица неће да цвета!

(Не)знамо што је то тако!?
Чему води крст небриге?
(Са)чувати није лако
предака свете књиге.

Мирослављево јеванђеље
како златити латиницом!?
Бездушне светске жеље
не пиши српском буквицом!

Испевам ламент векова:
Остаје без српског лица
сиротица Вукових слова –
Мајчица ЋИРИЛИЦА!

Ђура Шефер Сремац

МЕЂУРЕЧЈЕ

Да ли је човек ко несебично
пламеним циљем заслепљен паде,
ил` свима редом ко своје лично
испреда вазда боле и јаде?

Да ли је човек ко сунце, гору
и воду сматра највећим благом,
ил` који зове у своме двору
ризницу пуну моралном снагом?

Да ли је човек ко зна да воли
и кад га шиба судбина љута,
ил` ко у трену кад грех заболи,
непознат мамац зачас прогута?

Милица Илић Гачић

ДРИНСКА РЕГАТА

Не објаве зору ни први петли
нити последњи ћук од сове
а крај Дрине се труба заори
на регату песма зове.

Тај фестивал невиђених пловила
што се спрема да порине
мири машту пирата с Кариба
и сплавара с плаховите Дрине

Морнарицу такву ни Обама нема
нит Кинези могу направити већу
Овде се уместо цеви топовњача
пуши роштиљ јагањци окрећу

Обале врве од посматрача
машу сви шареној поворци
Отпоздрављају јунаци са сплавова
они су прави мира првоборци

Игра трбушњака и понеки топлес
Дринске виле лепоту не крију
Није им раван ни кариока плес
на новогодишњем карневалу у Рију

Кад и задњи чамац стигне циљу
и умор свлада последње свираче
потече узводно раздрагана река
на Мост фест на ушћу реке Раче

Милан Живановић

New eyes

Let go of your dreams,
let go of your illusions,
forget the wishes of your greedy heart,
take a look at the world with new eyes.
Only then will you succeed,
only then will luck knock on your door
and the greedy heart will not bleed
anymore, anymore.

Free your mind,
free your soul
of the sham words and desires.
Stop coveting more and more,
stop dancing on the floor
where your dreams are reality
but in fact, they are not!
You hurt your wit,
your hurt it a lot.

You should know your place.
It is not among the stars!
You should realise
there’s nothing to embrace
but your loving ones.

And don’t forget to breathe
slowly, having no wish!
Forget every need
and you’ll find the true bliss.

You will need new eyes
to watch the world in a different light.
You don’t need a disguise
to liberate your soul from the tarnished shine.

Violeta Milovanovic

ХИМНА ПОКАЈНИЧКА

Ој, свијетла мајска зоро
за тебе сам гласат мор'о
јер су мени за то дали
један џачић брашна мали

Сад се шетам по брдима
у лијевим опанцима
немам пара ни за храну
а камо ли за кафану

Јевропа нас неће тамо
каже да још сачекамо
постали смо нато слуге
Црна Гора нема друге

Драго Цицмил

Побегла сам

Нисам отишла,
побегла сам,
од страха,
од погледа,

од твоје речи,
од твоје душе,

од осмеха твог,
од твог дивљења,
од твоје непредвидивости,
побегла сам и од себе,
побегла од својих жеља
побегла од својих снова,
од свега сам побегла...

Хвала ти што постојиш,
што ми шаљеш лепе
стихове и риме...

Шапат кише

Кад ми кише
Буду шапутале
Да си отишао,
Да те више нема,
Плакаћу са њима,
Брисаћу тугу са очију,
Бацаћу јецаје у реку,

Да нестану у брзим вировима...
И све   то до твог јављања...
И сан и јава...

Још увек не знам
Да ли још знам шта је сан а шта јава…

Радојка Станојевић

РАСПЕВАНИ КРАГУЈ*
(акростих)

Распети Христос крвљу народ благосиља…
Авети некрсти беже са трга страдалника!
Срама стуб у будућност устремљен
Потоњих нараштаја новозаветних.
Ехо двају послепаганских миленија
Вапајем јечи са крста правдољубивости.
Ад руком душманина прикива крвозакивке
Новомученика на раскршћу старе и нове ере.
Истина одзвања лелеком степеника на путу ка Голготи.

Корени зла у хуманоида месо урастају...
Рајско царство илузија Библијом овековечено.
Адамско колено оковано ланцима робова –
Гује присојкиње отров му у жилиштима!
Умирући поје еденски крагуј поезије
Јецајућим кликтањем душу удахњује – хомо сапиенсу.

* Изумрла врста сокола из времена средњовековне Србије; по српској хералдици, не зна се тачно, из писаних извора, да ли је то онај соко на стилизованом грбу Стефана Првовенчаног (фреска из Жиче), на грбу деспота Стефана Лазаревића (фреска из Манасије) или на српској ратној застави из тих времена.

Ђура Шефер Сремац

Симонида

Симонида без очију
гледа слепце са очима
љубављу исијава
сузама мрак са очију скида
а нигде вида
а свугде Вида
и стидим се стида
ни да певам не знам
а песму пишем
пред Симонидом грешна
скоро и не дишем
а сузе теку
стати не могу
потоци греха
у реке се сливају
па море греха
преливају
да оперу
или удаве
о Боже
Симонидо
Лазаре
љубав је ваша море
а ми сламку спаса
тражимо
и слепи код очију
мору љубави
главу окрећемо

Весна Поповић

Грачаничка звона звоне у Шишатовцу

Свемилостиви Господ наш уочи Видовдана умио је благо заталасане падине Фрушке горе, да чисте као суза праведника, у недра своја приме нове српске изгнанике, и највећег мученика овога времена, ''умировљеног '' – одстрањеног - обесправљеног владику рашко-призренског и косовко-метохијског, владику нашег преосвећеног, Артемија... Распетог, још живог. Да сведочи још једно свеколико српско страдање, и своје мучеништво да угради у ђердан мученика косовских... Да сведочи каква  је ''густа магла паднала, на тој ми равно Косово море, '' да сведочи како ''ништа се живо не види, море''... И не само на Косову, већ по васцелим Српским земљама, расцепканим, разједињеним и окупираним ...

Погледајте цео текст
Горица Тркуља

Мрачне болне песме

Мрачне болне песме, светлост вам не сија.
Ваша снага силна постала је чудна.
Бићу коме стих, најтужнији прија
Таквом бићу душа више није будна.

Песме тамног пакла, страдања и туге.
Ја о вама певам, вама живот дајем.
Носите са собом, дане, сиве, дуге…
Не желим кроз вас да на судбу лајем.

Заувек са вама увенуће ми душа
По мислима мојим, често сте се плели.
Сад нестајте лагано, нећу да вас слушам
Тако мрачне, горке, нико вас не жели.

Душан Стошић

ПЕСНИК – ЗАМОРЧЕ СВЕМИРА

Најрађе броди галијом књиге,
с бајкама плови земна живота...
Књига је бисер ниске лепотā,
а Живот – куга што рађа интриге.

Магијом речи порађа заплете,
замке и лажи, слатке обмане...
Живот му зачас ноге саплете,
зацрни јадом дане сунчане.

Заслепљен Песник, оком плавети
прогледа само за тренут-два...
Вид му сажегле земаљске авети,
види их песничко „Друго-Ја“.

Моли грешнице, поетске музе:
– Водите душу са дна Живота, 
тај акреп има пипке медузе,
злу нежност хидре што срце смота!

Живот без срца у грчу грца,
Књигу без душе авети гуше...
Песничка срећа од Пакла је већа,
лаж змије Раја – изазов бескраја.

О, где сте људске пречисте мисли,
зашто сте вранци судбе уклете?
Који су  богови Човека стисли –
из прерођења зар му се свете!?

Кобних ли заблуда, привида Раја,
незнана свемира снова и хтења...
Човек је живуљка из Бескраја,
зауздан седлом Евина ватрења.

Узми род људски, Судбо, пригрли,
заувек сатри генетску клицу!
Давно су Лепоти обамрли
смираји рујни, на људском лицу.

Остаде само несвесна наказа,
заморче игре фатум-свемира!
Човече, усахло-смртних образа,
бежи из колевке свог Пакла немира!

Ђура Шефер Сремац

Окови љубави

Жељела бих да сам цвијет.
Али, ако ме убереш
увенућу...

Жељела бих да сам звијезда.
Али, ако ме са неба скинеш
нећу сијати...

Жељела бих да сам птица.
Али, ако ме заробиш
нећу моћи летјети...

Тамара Сенић

ВИДОВДАН НА ГАЗИМЕСТАНУ

Удружење писаца Поета позива песнике који су заинтересовани за видовданску посету Газиместану да се јаве нашој редакцији. Превоз је бесплатан, полазак је у јутарњим часовима а повратак истог дана. Можете се пријавите на наше е-маилове и телефоне:

011 2545872 и 062 252598

Особа за контакт: Веселин Џелетовић

Редакција "Поета"

ДА ЛИ СИ БИО СОКОЛЕ?

Да ли си био, соколе,
У паклу Газиместана?
Јеси ли видео, соколе,
Обиље нових рана?

Да ли си био, соколе,
У порти Пећке патријаршије?
Јеси ли чуо, соколе,
Јецаје од бола страшније?

Да ли си био, соколе,
Над небом Призрена града?
Јеси ли видео, соколе,
Где народ Српски страда?

Да ли си био, соколе,
Где горе српске светиње?
Јеси ли чуо, соколе,
Из гроба Милош преклиње?

Да ли си био, соколе,
Код Штимља и код Хоче?
Јеси ли видео, соколе,
Да крв нам опет точе?

Да ли си био, соколе,
На новој међи Мердара?
Јеси ли чуо, соколе,
Вапаје Цара Лазара?

Да ли си био, соколе,
Близу Косова поља?
Јеси ли видео, соколе,
Репризу страшнога боја?

Милоје Вељовић

Где си?

Ти си Сунце мог дана.
Желим да ме грејеш , насмејеш !
Усрећи ме свака твоја реч .
Волела бих да си увек поред мене .
Довољно ми да те гледам ,
Ништа са тобом није немогуће.
Не, не иди !
Желим да будеш мој !
Са тобом дан је песма, живот бајка.
Да, ја сам мајка, жена,
Али те ипак волим као првог дана !
Као клинка, куче
Моја душа за тобом вапи,
А тебе нема !
Где си нестао љубави?

Борислава Дворанац

Не питај

Не желиш да знаш.
Не желиш да изговорим
Речи тешке,
Камење што се
на срцу накупило.

Јер ако почнем,
Лавина ће се покренути,
Биће суза,
Биће уздаха,
И поломљених нада
И неиспуњених снова.

Овако је боље.
Можда чак и успем
Помало да те волим.
Јер ако питаш
Ја ћу ти рећи,
Окренути леђа и поћи
Негде где те нема
Да не видиш како крварим.

Гордана Перић

Дођи ми, дођи

Дођи ми, дођи,
из сна на јаву...
Да те коначно пољубим
и загрлим као у сну.

Дођи ми, дођи...
У сновима је фино,
али на јави ће бити
живо.

Дођи ми, дођи...
У сновима ти си илузија,
а ја хоћу да будеш
стварност.

Дођи ми, дођи...
Из мојих снова нестани,
па на јави буди,онако
љубазан и фин.

Ако не желиш да дођеш
не мораш!
Јер ћеш опет у сновима
бити само мој!

Тамара Сенић

NATURSCHÖNHEITEN

Die Natur, welche unabkömmlich für die Entwicklung
und den Bestand des Planeten Erde ist,
stellt das größte Geschenk an die Menschheit dar.

Erde, Sonne, Wasser und Luft, Berge, Wälder
Und natiürliche Nahrung sind die Grundbedürfnisse des
Lebens und das seit dem Beginn bis zum heutigen Tag.

Wenn es keine Natur auf der Erde geben würde,
gäbe es auch kein menschiches Leben,
alles würde anders aussehen.

Die Natur hilft uns besser und gesünder
zu leben und uns mit Hilfe der Naturheilkunde,
gegen Krankheiten zu wehren.

Alles was uns die Natur bietet, unterstütz,
vom erworbenen Wissen,   dient dem Fortbestand,
dem besseren und glüchlickem Leben der Menschheit.

     Zivko Begovic

ВАРКА

У тами заумља
мним:
не постојиш
и није те било.
Варка си тек
и сен,
ветром донет
као туга
на моје крило
док сним.

Тодора Шкоро

КИША СВУ НОЋ

На стакленим ногама
Шета се твојим
Стрпљењем

На влажној завјеси
Снова
Клизи дуго
Добује по соби
Пробада мачем
Оштрим
Хладним

У позлаћеном
Твом
Огледалу
Шара трагове које
Лако могу да прочитам
Осјетим за
Крај

Вељко Боснић

ПИКАЛИ СМО ЛОПТЕ КРПЕЊАЧЕ

Берем слатко детињство са гране, сок плодова зрелих ме дозива... Давном сунцу крадем цветне дане, од Месеца прву љубав скривам. Зовом чешње прохујалих снова, зачара ме музика стихова. У глави ми одзвања све јаче драга игра „лопте крпењаче“.
            Од сванућа, летњега уранка, друмом прашним разлеже се граја: Јола, Владе, Илије и Станка, мангупчића из комшијског краја. Слушам ехо врискања и плача док се лопта пика широм шора: − Јаооој, фаул! – сева крпењача... Крај је игре – у окну прозора!
            Волели смо „колебе“, бостане, клип за клипом кукуруза пећи ... Док си дете, дан брзо нестане, ал’ још нема краја твојој срећи! Стиже игра маштовите „жмурке“, кроз сокаке с цурицама „јурке“. У загрљај стеже ме све јаче и јурцање лопте крпењаче.
            Ал’ да видиш чудног „филмског боја“ луковима, убојним стрелама: по баштама чопор „каубоја“, без пушака, али са метлама. „Индијанци“ перјем окићени, међ зовама још чуче скривени... Срце дршће, још живи сокаче, терен згодан наше крпењаче.
            Детињство ми беше хитра чигра, не мерих му ливадске кораке... Што нестаде бајколика игра? Ко уништи пашњаке, воћњаке!? А тако сам грлио их чврсто, ни дан -данас нисам још одуст’о. Раздрагано маше руком ђаче и позива: „ ’Ајде, крпењаче!“
            Све одјезди крилима времена, без предаха небом лађа плови... Одавно су сазрела семена мог детињства, живота плодови.  О, како би хтело да заплече срце лудо – к’о јаренце скаче! Од сећања бије, куца јаче – никад више лопте крпењаче!

Ђура Шефер Сремац

У КВАДРАТУ

Двојбе ме троје
какву написати песму
у дане ове
зној паора док лије
по Космету распетоме
где кором се хлеба
и намерници хране...

Могао би и освајачку
да бар из сећања - ратништво
гумицом не отарем
смешну и улизичку
но узалуд - криза не хаје...

Верничку
тек понекад и сам сванем
хаику о оспораваном змају
црвени ми лице
тескобу одгоних
квадратом утројен
још сам човек - с мало воље...

Дарко Хабазин - Дакс

Кишне капи

У кишне капи сва осећања своја бих ставио
Усне твоје њима преплавио
Да док врхом језика их по њима разливаш
Свежином радости душу своју заливаш

Пљуском нежним слио низ твоја рамена
Пљуском што носи младост бескрајног времена
У налетима ти мрсио косу
Сливао се да склизнем низ ногу босу

У слаповима клизио низ облине твога тела
Чекао да исплете се сунчева постеља
Да из сунчеве светлости изчупам мрак
У дугу да претворим њен зрак

Да те дугом обавијам
Док неуморно се око тебе свијам
Да разгрнем плашт ноћи
Док лагано отвораш очи

Да испод њих заигра осмех
Загрљајем да ми даш потстрех
Да се слијем до твог срца
Да осетим како куца

Како откуцаји срца таласе страсти подижу
Телом твојим се разлежу
Додир нежни испуни снагом
Док клизи страсти трагом

Да се разбијам о увалу љубави
Да налећем, да се понови
Нежност која спаја наша срца
Сваким новим покретом, као једно да куца

Милутин Лукић

Љубав и сан

Пишеш ми о твојој љубави,
О твојим сновима,
Пишеш ми о својим жељама…
Знај…

Моја љубав лети ка теби
Да слети на твоју руку,
На твоје очи,
На груди твоје
На тебе целог…

Прелетећу све планине
И сва мора …
Да дођем до тебе

Пољупце спуштаћу вечно,
Све док ме има,
На усне…
На руке,
На груди,
На тебе целог…

Ти си мени све…
Жеља и сан,
Дрхтај и пламен…

Радојка Станојевић

ГЛАД ЉУБАВИ

Подала ми се лукаво,
ненадано осветнички,
тајноубилачким крацима.

Покретима мазно безмилосним,
прорачунатим заводнички,
очи ми урочила.

Богомољачки обујмила
мрежама удова сладострасних
душу слепу и тело.

Да ли из потребе исконске
исиса спознају самобитисања!?
У Ад зурим, немоћан мужјачки.

Вражија посла,
Амору варварине,
издајниче душе продане!

Нисам Исус на крижу неверујућих.
Помирен са богом Судбине –
безваскрсни крај призивам.

Блудњом намами неверница,
вођена генима похотопрождирања,
у еденску башту обмана.

Где ли си, Мајко Свевишња!?
Дух грешника уведи свагдашњег
у безгрешне дубине Прапостања!?

Ђура Шефер Сремац

НАША ДВОРИШТА

изгубљени су хоризонти
и нико више не зна
гдје ничу усправни храстови
ни громова ни муња нема
да их уз јеку сасијеку
чудно се неко узгаја дрвеће
које се под сваким вјетром повија
од дједа до унука
у нашим двориштима
цвјетају само врбе
жалостиве

Мирослав Б. Душанић

* * *

У кратком одбљеску сунчане стране мога пута

Видех сан, видех све

Све беше близу, све беше лако

Поново дан доби своје изгубљене боје
Другима никад знане,
Мени најдраже

Теби невидљиве

Обојих зеленом и твоје плаво небо
И ти се вину тамо одакле си давно пао

А мене нема
Као што ме никад и није било

Александра Вучићевић

UMJESTO POSVETE

(s ljubavlju)

kad te ne mogu dodirnuti
daljinom

ja sanjam
tvoje ruke
krila ptice
i oblačim oblak

ne mogu te ne sanjati

ne dodirnuti
kao što te mogu
krilima ptice

Danja Đokić

МИСЛЕЋИ ВРЕМЕ

Сачувај ме Боже оних читача
што у туђем животу сензације траже
психолога забринутих, као бајаги,
што психоанализирају пијане вене.

Сачувај ме Боже разних тумача
што петокраком на крст ударају
што мрак виде у свему нецрвеном
црвеном крвљу реке заливају.

Сачувај ме Христе освете за лажљиве
и прими моје грехе земаљске
Кад будем кренуо на твоје путе
небе широко украси са две дуге.

Милан Живановић

ОПРОСТИ БОЖЕ

Опрости Боже све грехе моје
рођен сам грешан и умрећу грешан
још увек по мени ране се гноје
а ја сам и даље безлично смешан

Опрости Боже још нисам спреман
да слепо следим све што тражиш
још увек у мени живи неман
покушај да је крстом блажиш

Опрости Боже што залуд живим
што нисам смеран кротак и прост
опрости Боже што ти се дивим
јер ја сам овде само гост

И кад ми песма постане прах
кад ми под земљом буду кости
кад једном заувек нестане страх
молим те Боже опрости

Саша Гиљен

ДОСТОЈАНСТВЕНОМ

Данилу Кишу

Мождани ритмови губе на снази
Као да се гуше сећања
И потањају у маглу
А слике више нису у боји.

Корак му је био сигуран,
свестан способности,
Није се плашио
бројности непријатеља.

Он више ту не живи,
Горе је негде са старим
Можда му се извињава
Што је поранио.

Угасило се светло
Имање зарасло у коров,
А крушке сатруле на грани
О искуству
У сабраним делима.

Татјана Дебељачки

ТРАЧАК НАДЕ
                                               
            Декију

Свуда магла, полутама нека,
и по гласу, познајем те-Ти си!
Очи моје, да вам нађем лека,
да ми људи не буду обриси.

Кажу свет је препун јарких боја,
цвећа дивног и шарених птица,
а, мени је ова сива моја,
боја косе, боја твога лица.

Трачак наде, ко зрак Сунца сија,
и тај трачак, ја никоме не дам,
оживеће моја илузија,
очима ћу својим да те гледам.

Ма, дан један, да ми је да сване,
сузу своју да угледам, цаклу,
славио бих све наредне дане,
никад више, у мрачноме паклу.

Још да видим, птичицу шарену,
и маслачак донесем ти жути,
па на траву седнемо зелену,
да те гледам, кад те волим чути!

Јасмина Шикић

ПАЛИ АНЂЕО

Да ти напишем песму,
Да ти жицом посечем лице
када је одсвирам на гитари.
Крвави облаци лете изнад нота….
Кристале са мога врата уснама сакупљаш,
Ореол се претвара у жицу
Док ме стављаш у наше сандуке
трпаш земљу на моја недра,
И љубиш по крвавим леђима.
Месец те прашином посипа
Док ми режеш крила…
Ја ти последњу свирам песму.

Стеван Врекић

Преминуо Раде Живаљевић у Аустрији
СРПСКИ ВИТЕЗ ВЕЛИКОГ ХУМАНОГ СРЦА
Био је истакнути активиста на организовању наших грађана
у Аустрији и прикупљању хуманитарне помоћи за српске
избеглице, а бавио се и писањем песама.

Пре кратког времена преминуо је у Грацу у 73. години живота Радисав - Раде Живаљевић, после краће болести, а рођен је у Дечанима 1937. године. У Београду је завршио Средњу техничку поштанску школу, а у Грацу у Аустрији је живео више од четири и по деценије са својом породицом и после пензионисања.
Раде је био истакнути активиста на организовању наших грађана у Аустрији за време бивше СФРЈ, а после њеног распада и грађанског рата у БиХ био је председник Савеза Срба Аустрије неко време и оснивач Интернационалне хуманитарне организације "Манастир Дечани" у Грацу.
За своје заслуге проглашен је од стране Светске српске организације у Женеви 1976. године за Српског Витеза у Аустрији, а био је од стране Општине Краљево проглашен његовим "Почасним грађанином", ради прикупљања хуманитарне помоћи у Аустрији за српске избеглице са Косова
и Метохије који су били настањени у реону Краљева.
Велике количине хуманитарне помоћи прикупио је са својим члановима поменуте организације у Аустрији од наших и аустријских грађана, фирми и установа за српске избеглице у Србији, из Босне и Херцеговине у Републици Српској и из Хрватске. У Аустрији је добитник више разних писмених признања и похвала за своје активности, како за време бивше СФРЈ, тако и после њеног распада.
У слободном времену Раде се бавио писањем претежно родољубивих песама посвећених свом родном крају, Црној Гори, Југославији и Србији, које су објављиване у Црногорском књижевном листу, разним новинама и илустрованим часописима, једну песму је мени поклонио и једну коју је њему посветио Лазар Булов, писац из Беча у току 1996. године.
Лично сам га познавао као једну комплетну човечију личност, јер смо међусобно сарађивали, па сам као новинар о њему писао често пута у нашим новинама које су биле намењене нашим грађанима у иностранству.

Живко Беговић

ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРЦУ
пише:

Видим немоћ
нашега народа
коме 6е се опредијелити
царству
да ли неком у
овој Европи
или нашем
црногорском братству.

Да је данас Никац од Ровина
да загрли мајку која плаче
да нам каже ђе је постојбина
и спаси нас понора Мораче.

Црна Горо
невјесто Европе
диван народ
кршан као стијење
ми морамо живјети
као браћа
за далеко неко
покољење!

Радисав Живаљевић, Грац, Аустрија

АНТОЛОГИЈА НАЈЛЕПШИХ ЉУБАВНИХ ПЕСАМА

После дужег временског периода дошло је до промене у редоследу Ваших предлога за најбољу љубавну песму. Господин Богдан Тодоров је преко три месеца водио на нашој листи са песмом МРЗИМ ТЕ ШТО ТЕ ВОЛИМ. Вашим гласовима на прво место је избила песма госпође Винке Перишић Шаренац МОЛИТВА БИЈЕЛЕ ЦИГАНКЕ. Хвала свима који сте гласали, за оне који нису упознати са детаљима гласања дајемо линк на коме то могу да ураде.

http://www.poetabg.com/htm/antologija ljubavnih.html

Редакција Поета

Последњи поздрав оцу

Поворка се лагано креће,
суморна лица, теку сузе,
у ово рано пролеће,
судбина оца нам узе.

Вране небесима круже,
на хладном  ветру изнад горе,
чују се речи тужне,
на венцима траке вијоре.

Прах сунчани над гробом,
Као да се противи тмини,
Снове си, оче, понео собом,
душа нека ти почива у тишини.

Све сам поднела,  у мраку,
И бол што  у  свет нам оде,
али када спустише те у раку,
Ко нож да срце ми прободе.

Целог века боем си био,
С песмом у срцу и гласу,
без имало бола си нас напустио,
са цвећем гроб ти се засу.

Емилија Матић

МИОДРАГ ЛУКИЋ
- Портрет -

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик

Миодраг Лукић

Миодраг Лукић је пореклом из малог места Лопаре – Република Српска, рођен 1966. године. Живи у Швајцарској, у Бадену, где је као бројни његови земљаци дошао деведестих година прошлог века, трбухом за крухом. Син гастарбајтера, отац му је радио и умро у Немачкој, док је он постао писац, песник, књижевник, који у начелу најчешће и пише о гастарбајтерима, па је тако постао и својеврстан хроничар српске дијаспоре. Никад није написао ни песму ни причу пре него што је написао и објавио први роман, што је редак случај, јер обично сви писци почињу са стиховима и кратким причама, новелама и, тек након доказивања свог талента, усудјују се да напишу и роман, који је, како се зна један од најтежих облика књижевног стварања, за што није довољан само таленат, већ треба и познавање живота, искуства. После романа писао је (и пише!) песме, приповетке, драме и филмске сценарије, не запостављајући ни роман. Како видимо, Лукић је поступио другачије, својствено. Он и иначе поступа другачије од већине писаца. Нпр., уместо да покуша да објави своје драме, или да оне буду изведене у неком позоришту у Србији, он је основао Српско-позориште Дуга у Швајцарској и сам режирао своје дела.

Погледајте цео текст

РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА У СВИЛАЈНЦУ:
ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО КЊИЖЕВНОМ СТВАРАЛАШТВУ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА

У оквиру Синђелићевих дана одржано је 31.05.2010. године вече посвећено књижевном стваралаштву Милана Јовановића првог добитника награде "Андра Гавриловић". О романима и збирци приповедака насловљеној по награђеној на првом конкурсу 2008.г. "Гроб на Вучјем долу" говорио је Јован Зивлак...

Погледајте више о догађају.

ПУТ КОЈИ ПОСТОЈИ

Постоји пут којим се због среће иде.
Милион звезда осветљава тај пут,
како би бол био лакши што у души влада.

Скрије га човек па га гуши,
као биће једно
душа стеже бол.

Док биће не нестане толико дуго
да га и бол заборави,
па да се душа опет врати
и својим путем иде.
Путем невидљиве светлости.

Живот је пун тврдоћа, неравнина.
Захваљујем му што је такав
не треба ми живот бити гладак.

Нећу ни да се питам када
могу да ходам и дишем.
Нити желим слушати речи
"Ох, како смо несрећни".

Свакога дана тај пут тражим
да бол болом победим
да тугу тугом насмешим.
Треба ми светлост за пут
којим се због среће иде.

Пожелесмо светло дијаманта
да је пробамо, додирнемо, упознамо.
Људи смо ...
Тако изгубимо сјај тог дијаманта,
човеку треба прави пут светлости.

Само смо људи и наше слабости
су као врата кроз која могу продирати
свакакве мрачне улице којима залутамо.

И оне су део човека ...
Зато постоји пут којим се због
среће иде.
Тај пут осветљава једино небо.

Радмила В. Станковић

 ЉУБАВ НИКАД НЕ УМИРЕ

Љубав никада не умире
она утихне,
остане бол...
Зато плачу растанци,
јецају гитаре
очи лију реке,
не чујеш покрај себе
не видиш испред себе…
само празнина
с тобом,
чврсто те држи за руку,
за ону којом си
миловао њену косу,
додиривао њена рамена,
носио је од заноса…
љубио је од љубави,
миловао од нежности
шапутао на уво од лудости,
био болестан без ње,
једва чекао тренутак радости…
Онда је она отишла  и ти си отишао
свако на своју страну…
Остала је жеђ у грудима,
бол у очима…
љубав у срцу,
она што својим перорезом
дуго пише своје име
у нашим душама …
јер она …никад не умире…

Радојка Станојевић

Најава догађаја:
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
"СТАРИ КОЛАШИН - Кроз векове"
БУДИМИРА БУДА ВУЧИНИЋА

Позивамо Вас да присуствујете промоцији књиге "СТАРИ КОЛАШИН - Кроз векове" аутора Будимира-Буда Вучинића која ће се одржати 26.05.2010. године у Дому Синдиката (сала 4) са почетком у 12 часова.

ДОБРОДОШЛИ!!!

ОБЈАВЉЕН ЈЕ И ДРУГИ БРОЈ Е-ЧАСОПИСА
ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ "ПОЕТА"

У ОВОМ БРОЈУ: Србољуб Митић, Зорка Стојановић, Веселин Џелетовић, Небојша Јеврић, проф. др Каплан Буровић, Хајдуковић Јеврем, Татјана Дебељачки, Ram Krishna Singh, dr Ram Sharma, Vihang A. Naik, dr Shaleen K. Singh, Dev Bhardwaj, Antun Ivanošić, Boris Nikšić, Nenad Bakaj, Zall Kopp, Slavica Urumova, Emma Alexandra Luthander, Eleonora Luthander, Алексеј Чурилов, Драгица Шредер, Винка Перишић-Шаренац, Милош Милићевић, Shehu Fahredin, Драгина-Гија Брадић, Теодора-Тода Матић-Медић, Бошко Топић, Живко Беговић, Deyana Maria, Goran Vrhunc, Tatjana Udović, Јовчевска Катарина, Цвија Митровић, Димитрис П. Краниотис, Марко Љ. Ружичић, Зорица Сентић, Александра Младеновић, Ивана Зајић, Ема Матић, Милисав Ђурић, Сања Ж. Недељковић, Гордана Влајић, Анђелко Заблаћански, Златомир Боровница, Стеван Врекић, Виолета Миловановић, Гордана Малић, Љубинка Тошић, Слађана Бошковић,  Гроздана Црепајац, Милан С. Косовић, Слободанка Живковић, Гордана Симеуновић, Јасмина Шикић, Јасмина Јанковић, Борислава Дворанац, Пеко Лаличић, Вулко Шћекић, Зоран М. Мандић, Мирјана Маринковић, Милоје Вељовић, Никола Стојановић, Светлана Станковић-Авакумовић, Велиша Јоксимовић, Наталија Јаковљевић, Драган Стодић, Милан Живановић, Милица Бакрач, Аћа Татјана, Кристина Весковић, Јулка Ерцег, Милорад Ј. Никић,  Вида Ненадић, Драгана Џајевић, Бранка Селаковић, Станка Амон-Раичковић, Славица Анисија Благојевић, М. Ћосовић Master Music, Дарко Хабазин Дакс, Синиша Радосављевић, Јовица Ђурђић, Лела Стојановић...

Часопис можете преузети са наше електронске библиотеке
http://www.poetabg.com/htm/elektronska_biblioteka.html

Молимо све заинтересоване ауторе који своје радове шаљу Редакцији да то раде искључиво на е-маил casopis@poetabg.com
како бисте били сигурни да ћемо примити Ваше радове.
На захтев многих аутора који желе да имају и примерак штампаног издања потрудили смо се да и то урадимо. Штампани примерак часописа можете наручити по цени од 300 динара или се претплатити на годишњем нивоу за 1000 динара, по периодици предвиђена су четири часописа годишње. Поштански трошкови нису урачунати у цену.

Редакција часописа Поета

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности електронских издања и е-библиотеке, позива све заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

ПЕСМЕ О МАЈЦИ
ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА" НА
СРПСКОМ РАДИО ПРОГРАМУ ХОБАРТ - АУСТРАЛИЈА

Послушајте   

СЛАВА ЈЕ

... кад је угледаш на сунчаној страни
Кухиње и видиш како јој јутрење
Свиће у топлом оку огрнуто сенком
Твога свечарења

А из жита:
Безброј пута млевене жеље
Изничу у живо остварење

А из хлеба:
Глади зрне
Једну песму
Захвалницу

... па је узмеш у загрљај висок
Као чистилиште и мек као искупљење
Да се она на прстима узвије до твог
Даха за размену уздисаја

А из душе:
Безброј пута изломљени снови
Резбаре се у носиве крстове

А из срца:
Врућа храброст
О трајању
Добошари

 

... па је волиш у име свих очева
И синова и душа им светих ако су
Умели да воле као ти оца
И сина
И њу

Гордана Рошчић

ОПРОСТИ БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКА

Будимо се са гласовима птица
Светлост кандила треперавог жишка
Обасја заувек божанска лица
Куда то Богородице Љевишка.

Опрости ми што крварим из мрака
Припратом душе са топлином жишка
Памтивеком испод сунчевих зрака
Спас за нас Богородице Љевишка.

А из фресака које ветар листа
Мерило праведно без једног вишка
Као из раја што накнадно блиста
Богородице Кнегињо Љевишка.

Можда то дашак који само склизне
На светлост кандила и душу жишка
Што се претвара у пламен што лизне
Богородице бесмртна Љевишка.

Можда је то ветар и са њим киша
Од мог срца само једна кришка
Можда је смрт хтела да ме преслиша
Опрости Богородице Љевишка.

Милан С. Косовић

ЖЕЉА

                Данијелу

Ако умрем. а не стигнем...
Оствари ми жељу сине.
Прекриј Дрину мостовима,
а поруши све царине.
Не дај, не дај да нас дијеле,
с двије стране ријеке Дрине!
Једну жељу испуни ми:
Нека Срби сложно живе!
Прекриј Дрину мостовима,
а поруши све царине!
Ако умрем, а не стигнем...
Оствари ми жељу сине!

Цвија Митровић

ХОЋЕМО ЛИ, БРАТЕ, БРАТОВАТИ

Хоћемо ли, брате, братовати
Или ћемо с болом шуровати?
Постанимо јачи из ината
-Свака ћемо отворити врата!

Хоћемо ли брате лумповати
Или ћемо с тугом друговати?
Дигни чашу и наздрави, мио
-Ко нас свађа проклет да је био!

Хоћемо ли брате људовати
Или ћемо клине ударати?
Буди мудар, веруј брату своме
-Не дај да нам бриге крила сломе!

Хоћемо ли, брате заиграти
Или ћемо вече престајати?
Загрли ме нек' крене весеље
-Старој мајци испунимо жеље!

Хоћемо ли , брате, запевати
Или ћемо немо ћумурати?
Зашто ћутиш не могу да сватим
-Крени с песмом ја ћу да те пратим!

Милоје Вељовић

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте