ПОЕТА - насловна страна

ПРОГЛАШЕН ДРУГИ ПОЧАСНИ ЧЛАН
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

На седници Управног одбора Удружења писаца Поета, одржаној дана 30.01.2011, са почетком у 18 часова,.једногласно је усвојен предлог председника УО Веселина Џелетовића да се господин Дик Марти (Dick Marty) прогласи за почасног члана овог Удружења. Тим поводом Удружење ће упутити господину Дику Мартију писмо захвалности са образложењем и донетом одлуком, као и чланску карту - Почасни члан.

Дик Марти (Dick Marty)

IZABRANE I NOVE PESME ZORANA BOGNARA

Naš poznati pesnik Zoran Bognar objavio je knjigu izabranih i novih pesama pod nazivom "Lavirint kruga" u izdanju beogradskog IP "Book". O ovoj poeziji Peter Handke je napisao sledeće: "Zoran Bognar je pesnik posebnog senzibiliteta, sanjar i vizionar za koga je pesma imenovanje nepoznatog i poniranje u ono što se naslućuje kao čovekova nova mogućnost. Njegova umetnička osećanja su burna i snažna po svom intenzitetu, pa je tako i njegova poezija sugestivna, jaka i prodorna. Teško bi se moglo reći da Bognar posmatra spoljašnji svet. On ga svojom pesmom stvara, a taj kreativno oblikovani Novi svet koji se snagom imaginacije našao u njegovoj pesmi, u svemu duboko odražava prirodu njegovog bića i njegova misaona i emotivna životna uporišta i destinacije."

Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, rodjen je 1965 godine u Vukovaru. Objavio je dva romana: Noć praznih ruku (1989) i Budno stanje sna (1993); desetak zbirki poezije od kojih izdvajamo: Bluz za šahovsku tablu (1986), Psiho-striptiz (1988), Ludilo Flojda Bertholda (1991), Ako se mrtvi jednog dana vrate (1993), Anonimna besmrtnost (1994), Novi potop (1996), Novi Nojev kovčeg (1997), Novi čovek (1999), Elizejska trilogija (2000), Albedo (2002), Aura (2003) i Alhemija (2005); tri knjige poetsko-fenomenoloških mikroeseja: Fotografije glasova (1997), Ejdetske slike (1998) i Fotografije glasova II (2002); manualis labor Nomad beskraja (2004); kao i dve antologije: Novo raspeće - antologija savremene srpske poezije kraja XX veka (2001) i Tečni kristal – antologija srpskog mikroeseja XX veka (2006).

Poezija Zorana Bognara prevodjena je na italijanski, francuski, engleski, madjarski, nemački, švedski, slovenački, grčki, makedonski, poljski, španski, turski, bugarski, rumunski, holandski, friski i jermenski jezik. O književnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja, kritika i studija, kao i jedna monografija (Vladan Panković i Nikica Banić: Atletsko hodočašće nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara, Užice, 2002).

Književne nagrade: "Pečat varoši sremskokarlovačke" (1993), "Matićev šal" (1994), "Milan Lalić" (1994), "Stevan Pešić" (1994), "Blažo Šćepanović" (1996), "Zlatna struna" (1999), "Pivo Karamatijević" (1999), "Rade Drainac" (1999), "Isidora Sekulić" (1999), "Zlatna značka KPZ Srbije" (2000), "Vražogrnački točak" (2000), "Zlatni Orfej" (2001), "Srboljub Mitić" (2001), "Milutin Uskoković" (2003), "Slobodan Džunić" (2006) i "Milan Bogdanović" (2009). Internacionalne književne nagrade: "Vannelli" (Italija,1997), "Mediterranean Lion" (Crna Gora,1998) i "Hubert Burda" (Nemačka,1999).

Živi u Beogradu kao profesionalni književnik. Urednik je u GA "Dereta". Predsednik je Fonda "Ars Longa" za očuvanje lepih umetnosti ( www.fondarslonga.com )...

Poštovaoci poezije Zorana Bognara (sa rezidencijalnom adresom u Srbiji) mogu naručiti knjigu "Lavirint kruga" po ceni od 650 dinara + ptt troškovi na e- mail adresu: bognar@eunet.rs ...

Newsletter was sent to 75 countries to 200,000 e–mail addresses on Internet.
Branko Zivkovic, International freelance journalist for Public Relations

Tatjana Debeljački, saradnik

У ПРОКУПЉУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА
"КЛЕТВА ЗА БОДАНА ДУБОВСКОГ"
Данета Стојиљковића - издавач "Поета"

У Народној библиотеци "Раде Драинац" одржана је дана 26. јануара 2011. године, са почетком у 18 часова, промоција књиге "Клетва за Бодана Дубовског" аутора Данета Стојиљковића. Захваљујући љубазности и организационим способностима директора Зорана Цветковића, као и запослених у библиотеци, био је ово догађај за памћење. Млади глумци, конферансје, и увек за рецитал спреман Дане Стојиљковић, допринели су да публика ужива у предивним стиховима. На промоцији су говорили и Милан Поповић, у име издавача, Веселин Џелетовић, рецензент ове књиге и Димитрије Мита Тасић, књижевник, пред препуном салом публике која зна и уме да цени поезију.

Више о књизи можете погледати на
"Клетва за Бодана Дубовског" - Дане Стојиљковић

ПРВЕ СУЗЕ

Веселину Џелетовићу

Од Косова до мог прага
разапета младост пада
као киша што ромиња
у срцу ми сад таштина.

Подмукла је и јалова
да изроди љубав неће
боли све што преживесмо
постадоше туге веће.

Преживети песме твоје
вековно је постојање
које свима нама на дар
срце лечи снагу даје.

Хвала драги Пријатељу
што отвараш очи наше
нека душа само плаче
вера коју песме збраше.

Вера води, вера живи
на здравље ти на век било
што у крилу српске душе
твој се живот изродио.

Оливера-Оља Петровић

КАДА БИХ МОГАО

Када бих могао волети само Тебе,
до небеских висина винуо бих себе,
све бих звезде у прегршт шаке сложио,
и пред Тебе најсјајнију положио.

Када бих могао само Тебе да љубим,
и јутром раним на твом се јастуку будим,
ја триста ноћи спавао не би,
а све бих снове поклањао Теби.

Када бих могао само Тебе да гледам,
и да читавог себе заувек Ти предам,
ја бих се одмах у поглед претворио
да бих те са свију страна осмотрио.

Када бих могао само Тебе да милујем,
твој чаробни мирис и дах додирујем,
ја бих у пожару твоје близине изгорео,
али би и даље само тебе волео.

Мића Дикић

ЈОШ ЈЕДНА ЉУБАВНА ПЈЕСМА БЕЗ НАСЛОВА

Мојој Мири

И баш кад сам обје руке
Прекинуо
И баш кад сам обје ноге у кољену
Изломио
И језик зубима откинуо
И баш кад сам се
И твога и мога Бога одрекао
Дође сан ко издајник
Са зрном у њедрима
И рече
ЈА САМ ОНА
Не бих му ја дозволио
Него он сам тако дође
И ништа не пита
Па под трудно срце огањ распалио
А ватра ко ватра
Луда и весела
Чека мирис нерођеног меса
А бјеше то оно зрно
Што га она и ја тражисмо
Хоризонтално голишави и живи
Док су нас јата кокошака убјеђивала
Да је њихово
А ми им лијепо и њежно
Рекосмо
ИШ
И баш кад себи ископах вид
Сан рече
ПОГЛЕДАЈ МЕ
И кад уши гоговски одсјекох
Он поче да пјева
Да излуђује
И мами
И кад ми срце у шаци откуца крај
Тада и он стаде
Скиде шешир
Забаци фрак
Поклони се достојанствено
Затим погледа у свјетлост
Баш као што раде глумци на позорници
И рече
ЈА САМ НАДА
И ништа ми друго не остаде
Него да спавам
И њеним рукама да милујем
И њеним очима да гледам
И њеним језиком да љубим
И да поново чекам
Безгрешно зачеће новог живота

Раде Јолић

НЕДОЂИЈА

Јесте Срећо, романтика и падају з везде с неба;

Jа сам ето, јастучнице месечином за нас ткала,
позвала сам вилењаке да нас дворе,
с Месецом те мојим лично упознала,
па сам рекла пупољцима да замире,
две три пчеле у свом зују да извире,
роси мало да ороси траву меку,
да у земљу Недођију, ми далеку,
прошетамо, искром крапље прве росе,
где зечеви скачу плави, где не косе...

Али Срећо, не хватај ме ти за речи,
и дај мало реалности нашој срећи.

Јасмина Шикић

ЧЕСТИТАМО НАШОЈ ТАЊИ ДЕБЕЉАЧКИ!!!

ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАЈТЕ

Сестринство Ново-Тихвинског манастира
- поклон српском народу -

Захваљујемо се господину Борису Стапарцу на благоделовању што нам је послао овај линк

43. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ
ВРБАС

Савет Фестивала поезије младих у Врбасу
расписује
конкурс за младе песнике
из Републике Србије и региона

Право учешћа на конкурсу имају песници до навршених 27 година старости са циклусом од 10 необјављених песама , на српском језику и језицима националних заједница (са преводом на српски језик).Песме, умножене у по четири примерка и потписане шифром (са решењем шифре у посебном коверту) треба доставити на адресу:

Погледајте цео конкурс

Цвети у Гомионици

Киша се на Цвети смерно повуче
да сунце на нас спусти своје топле луче.
Тихује душа од Давидовог псалма,
једно смо у молитви за појницом храма.
Након исповести мисао је наша,
све ће нас спасти причесна чаша.
Монахиње са нама у храму што стоје,
чвориће на великим бројаницама броје.
За анђелске чинове Господ их постави
да им душа сва сећања на свет остави.
Душе наше с њиховим се стапају,
сви у радости мир са Богом склапају.

Биљана Савановић

АПРИЛ

Откуда допире тако опојан бехар?
Тихо се клањају небу невесте беле,
животног сока свакој препун је пехар,
блиставом снагом подрхтавају целе
омладеле.

О, ја разумем њихове шапате танке,
немушти језик биља се лако отвара,
невино зборе крпаве шљиве ранке,
зеленим стихом појена крушка стара
проговара.

Ниједним болом неће да буде станка
за сутра плодно, радосно, цветно, бело...
Ниједним болом вечита успаванка
не узме себи заувек биће цело
оболело.

Милица Илић Гачић

Одустани мајчице мила

Ти си мученица већа од свих.
Заслужујеш сваки стих.
Прерано је твоја коса побелела ,
Накупило се бора твоје лице,
Мила моја мајцице!
Не сећам се осмеха твог,
Уплакано је твоје лице.
Превише нас волиш
И не престајеш за нас да се бориш!
Одустани мајчице драга.
Изгубљени смо ми одавно.
Одмори мајко мила,
Својој души пронађи мира.
Ништа није вредно твоје сузице.
Одустани кад те молим
За твој живот ја се борим!

Борислава Дворанац

Опет теби

Била си поред мене петнаест година
Али не и уз мене.
Протеклих дванаест проведох
У плачу за тобом,
Јер ниси ни поред мене ни уз мене!
Давно сам научила да ниси ту.
Како да научим да ти се не надам?
Да ме твој бол не боли ?
Да будем нема ?
Да не видим патњу твоју,
Као што ти не видиш моју?

Борислава Дворанац

УЖИЧКА РЕПУБЛИКА

Век двадести четрес прве
Многа чуда по Србији врве
Све од Таре до Јелове горе
Неке птице ваздухом се боре
То бејаху неке птице вране
У грактању проводише дане
Ја да ли се ове птице шале
Дал се шале или неког жале
Лишће спада и снијег вата вијенце
Неко рече видио је Нијемце
Дринским склопом јуре под оклопом
Једног дана беше зора рана
Кадињачу обузима тама
Према Дрини потоци се муте
Газе Нијемци брегове и путе
Они носе од Ужица слику
Да Ужичку сруше републику
Ал на пут је овој сили стала
Пролетерска једна чета мала
Чета смерна и народу верна
А и звана Јерковић Душана
Беше младић отменога стаса
Ал говори доста оштра гласа
Развијмо се другови у стрелце
Дужност нам је уставити Нијемце
Дужност нам је уставити змију
Док другови окупе армију
Од нас кући нико се не враћа
Ми смо браћа Зекиних голаћа
У то време и труба засвира
Послушаше борци командира
Ријетко се развише у стрелце
Првом ватром уставише Нијемце
Једна чета са силом се бори
Кадињача у пламену гори
То Нијемцима беше јака храна
Ал изгибе чета партизана
Васионом црне штуке плове
Кадињача Засавицу зове
Засавице ти и Савска Рача
Ја сам ваша сестра Кадињача
У наске су судбине једнаке
Да жалимо најбоље јунаке
И за сада оде нема збора
Оде вођа преко Златибора

СВЕТОЛИК ОСТОЈИЋ (1912-1982)

Ц Р В Е Н И С В Е Ц И

Црвени свеци су укинули богове
Црвени свеци су убрали плодове
Црвени свеци су забранили слободу
Црвени свеци своме народу
Црвени свеци устанак су дигли
Убили разум где год су стигли
Против фашизма су се борили
Да би нам свој фашизам створили
Ко је за њих гласао
За лудницу је стасао
Они који су за њих падали
Овоме се нису надали
У исту тикву сви су дували
Да би по томе сада пљували
Они који су буне дизали
Отимали су све што су стизали
О онима што су за њих гинули
Никада се нису бринули
Црвени свеци нису у рату
Црвени свеци не дају плату
Црвени свеци у рату нису
Нашу младост отерали су
У смрт или у иностранство
За повратак сада је касно
Црвени свеци земљу су створили
Они су је исти разорили
Црвени свеци сад славу славе
Због чега су некад скидали главе
Црвени светац у цркву иде
Срамоте нема они се не стиде
Црвени свеци су увек у праву
Ко мисли да нису скину му главу
Црвени свеци немају лице
Слуге су им лопови и убице
Од пораза увек победу праве
Бескорисне свете краве
Којима се још увек клањају
О свом поразу још не сањају
Највеће узданице соцреализма
Издали су идеју комунизма
Црвени свеци велики до неба
Црвени свеци тако нам и треба.

Стеван Карановић

МИР БОЖЈИ
ХРИСТОС СЕ РОДИ!

БОЖИЋ

„...очекујући блажену наду
и славни долазак великог Бога
и Спаситеља нашег, Исуса Христа“
Апостол Павле

И ноћ та пуна боли порођаја
предала се јутру Новом Светом
у јаслама покрај јагањаца
родило се дете ва вjеки вjекова

У зору младу кад дрхташе маслине
од студени ведра неба пуног звезда
чекала је љубав ничим окаљана
своје чедо у слами да огрева

У време силе интриге и мача
баш у време предсказања
Милост је Божја на земљу пала
за мир нових покољења

Милан Живановић

СРЕЋНА НОВА 2011.

У сусрет Новој подижем чашу,
за здравље, љубав и срећу нашу,
за дане без суза, туге и боли,
за сате уз оног ко те искрено воли.

Наздрављам још за слатке снове,
за свакодневне радости нове,
за ноћи пуне најлепших страсти,
за снагу и жељу као у младости.

На искап испијам чашу вина
и све најлепше желим свима.

Маријана Младеновић

М И Р И Ш Е Н А Ј В И Ш Е

Мирише чађава петролејка у соби чатмари,
што светлом по стаклу палаца и гарави,
миришу умрљане књиге и свеске ђачке,
сузом прве љубави доживљене наопачке,
али како дивно мирише Албанска споменица,
мојих предака, оца и стрица.

Мирише чинија жутог качамака,
и сада се преда мном пуши, посан и без кајмака.
Мирише детињство гологлаво и без опанака,
и зној мирише наших сељака, јунака,
али понекад, само понекад замирише гибаница,
и пуна авлија деце мусавих лица.
Али најчешће замирише цицвара врућа
и моја чатмара, СТАРА КУЋА.

Мирише пекмез од шљива,
јечам и жито са посних њива,
док смо чорбу дрвеном кашиком јели,
и тада многа друга јела желели.
А сада, премда нам је свега доста,
мирис мога засеока у срцу оста,
то нема нигде, одавде до Раја,
то је мирис мога ДОЊЕГ КРАЈА.

Мирише снегом завејани поточић,
и црвени дечији носић,
и кад прохуји пахуља мека,
мирише узбрдица и плашљиви зека.

Мирише тек покошено сено,
и око прве љубави жмиркаво и снено,
мирише стара ограда од прућа,
и лепиња с машћу намазана, још топла и врућа.
И још мирише долина, њиве, жубор воде и врело,
па то мирише само моје С Е Л О.

Мирише клепетуша предводника овна,
миришу поново на узбуну сва сеоска звона,
сада се измешаше нови гробови за старе,
где поново младост положи себе на Олтаре.

Мирише дуња жута преко пута,
и оскоруша чворната, уврнута,
што смо их кришом јели.
али смо знали да нисмо смели,
мирише багрем бели.
и чичак што убада иако увели.
Мирише обзорје са Космаја,
одакле излази Сунце као из раја,
и сад ми је у срцу још милије,
јер осећам мирис ШУМАДИЈЕ.

Миришу снегови први и слане ране,
миришу воћке још неубране,
миришу печени дулеци и џибра у каци,
а бивши и садашњи прваци и други ђаци,
питају: зашто су пали КОСОВСКИ ЈУНАЦИ.

Мирише зора рана кад сарма већ крчка,
а у малом кориту под шупом моја се сека брчка.
Јер тога дана беше нам крсна Слава,
и нико већ зором више не спава.
А Свети Никола морима плови,
док нам отац шаране лови,
да за Славу спреми и окупи најмилије,
уз посни ручак, чашу вина и вруће ракије.
И то ми мирише, све више и више,
па то моја СРБИЈА мени мирише.

Миришу школски дани,
плави и бели јорговани,
и прашина по путу мирише
након нагле летње кише.

Мирише, мирише, црквена порта,
где се између часова шутала лопта,
а она није била као ова сада,
прављена је од дроњака и комада.
То тада беше лопта крпењача,
и ђачка торба напртњача.
И премда тако беше, и то од давнина,
али је то моја ДЕДОВИНА и ДОМОВИНА.

Миришу и довде допиру црквена звона,
што оплакују јунаштво бесмртних колона,
миришу гробови очева и дедова стари,
што осташе на Церу... Гучеву... Колубари.
И ти мириси никада не бледе,
јер они на Олтар дадоше себе.

Али највише, и понајвише,
допире довде до Туђине,
за коју до скора нисам знао ни име,
чак довде, до Зеландије мирише,
та Земља, пуна долина и брда,
што уме да буде и мека и тврда,
и Тамо и Овде и Свуда,
ох, како мирише родна ГРУДА.

Мића Дикић

С Р Е Ћ Н А Н О В А!

Целе десете бесмо у фрци,
једанаесте бићемо „црнци“...
Звецкаће на дну џепа парице,
просићу динар – од слепе старице (!?).

И тешиће ме фатаморгана,
на дохват руку биће – механа!
Мазиће маштом година Нова,
та лажљивица из мојих снова!

Расту ми жеље к’о хлебни квасац,
из излога мами Чаплинов прасац,
нудиће ми се од главе до репа...
Грицнути морам – жеља је слепа!?

У дванаест, када скочи сказаљка
и заталаса на столу певаљка,
до данца бела испићу вино –
Краљицу Нову дочекаћу фино!

Пољубићу јој и скут и руку,
заборавити на стару муку...
Бацаћу парице преко крова
да ми се посрећи година Нова!

Срећу ти жели Нова година,
лепојка сирота, ал’ много фина!
Честитке Ђуре Шефера Сремца
из Руме, испод Иришког венца!

СВЕ НАЈБОЉЕ У НОВОЈ 2011. ГОДИНИ!

ОД ВИДА ДО СЛАВЕ

Вуку се по острву костури живи,
без труна снаге, без жеље и без воље,
сиви су видици и снови су сиви,
бунцају од пегавца и срдобоље.

Ходају крај мора мршави и бледи,
власници фабрика и вредни сељаци,
са сетом их гледа њихов Петар седи,
без јаука плачу грчки маслињаци.

Клизи шалупа по мору што бонаца,
носи товар коже у гробницу плаву,
мртвога брата, брат у таласе баца,
у дубине мрачне, у вечиту славу.

Пролеће што живот рађа врати вољу,
засијаше очи, затегну се кожа
сад костури бивши по сувоме пољу
вежбају употребу бомбе и ножа.

Једнога дана команда: „Срби у брод.“
„Вози у Београд ову лађу стару,
тамо је срце моје, тамо је мој род“,
рече млади Србин Грку кормилару.

„Тамо је Ариље, Уб и Љубовија,
тамо је Бајина Башта, Ивањица,
тамо је мајка, кума, тамо је прија,
чекају ме тамо сва та драга лица“

Двадесет два дана на Кајмакчалану
пузали су Срби уз крваве стене,
подносили ћутке смртоносну рану,
упрте на север гасише се зене.

У јуриш, јунаци, да идемо кући
усуд овај црни биће злата вредан,
у Србију, браћо, мора Србин ући,
победа је цела ако уђе један.

У дванаест и четрдесет наста мук,
потом груну песма на Кајмакчалану,
протерао Бугаре славни пети пук,
победа је легла к`о мелем на рану.

Кланица потом наста на Црној реци,
пузи по блату до бодљикавих жица,
рукама коље чупај и жицу сеци,
живот је био тада јад и ситница.

Праште бомбе и севају бајонети,
надиру Бугари уз повике „Уре!“,
одговара Србин, старе ране свети,
пешадинци брже од коњице јуре.

Јуриша Шумадија низ Добро поље,
напада батаљон целу дивизију,
срце је пуно суза, снаге и воље,
нож сева, бомбе праште, а пушке бију.

Осваја Србин простор у налету,
јуриша, гине пун слутње и наде,
плаче и љуби српску земљу свету,
поносито ступа на чело параде.

Дочека Београд дан своје светлости,
причаће о томе нова поколења,
на дну туђих јама светле наше кости,
море чува наша надања и хтења.

Јован Н. Бундало

СЛАПОВИ МЕСЕЧИНЕ

Саградио сам љубав
од речи јаких као бесмртност

Сваку реч сам бирао пажљиво
усамљен у тишини
ноћу негде далеко кад све замре
ЉУБАВ је моје упориште
и ја се одано нимало бојажљиво
препустим Богу и тмини
и пишем песме

Слушам слапове месечине

Саша Гиљен

ЗАЈЕДНИЧКО ОПЕЛО

Ти !
И ти, што си се иза своје сенке скрио,
приђите !
Приђите ближе,
погледајте своје слике
и сенке своје
јер, ускоро их имати нећете.

Прочитајте своје некрологе,
у себи...
или тихо, тихо.

Ускоро ће почети опело,
за вас...
заједничко.
И прекрстите се, да вам лакше буде
и душе своје предајте свом сећању
јер, само тај тренутак је ваш.

А потом,
вечност долази на ред, по своје
и по вас...
једино у њој ће ваш вечни дом бити.

И, не чудите се:
пут у вечност је, ипак, пут у ништавило
... и са тиме се помирите,
тако ће вам лакше бити.

Све је знано, све се понавља: ви одлазите у заборав,
као и сви пре вас,
без обзира на дела
и трагове, и бразде у времену...
Све ће бити затрто законима природе и људи
и ви ћете умрети, сигурно је
само бескрајно мали делић вечности касније.

Дуле Р. Пауновић

МИНУТ ПЛАКАЊА

Ову сузу последњу ти дајем за сазнање,
волео ме ниси мало, него ни најмање.

Па, кад ме је та истина звизнула у чело,
седох ето, да отплачем кол'ко је вредело.

Трајало је годинама, нисам зато љута,
већ што сада сво сећање није ни минута.

Јасмина Шикић

С А Њ А М Т Е

Сањам Те дању,
сањам Те током ноћи,
у души пожар, без тебе нећу моћи.

Сањам Те чим капке склопим,
још не могу лед у теби да отопим,
сањам Те када гледам,
не, ником Те другом не дам.

Сањам Те док месец с облаком плови,
а снови нису исти, увек су нови,
сањам те јер и тако се воли.

Сањам Те и зовем к себи,
Тебе за снове мењао не би.

Мића Дикић

ПОЕТЕ ПРОСЛАВИЛЕ ПЕСНИЧКУ НОВУ

ПЕСНИЧКА НОВА ГОДИНА

Уз иће, пиће, живу музику, плес и наравно поезију, песници Удружења писаца "Поета" прославили су долазак нове 2011 године.
Њихови гости су гласали за најбољу песникињу и најбољег песника. Титуле су освојили Мирјана Маринковић и Миленко Чуровић Кичавски.
Туристичко предузеће КАРАВАН РГ наградило је победнике четвородневним боравком у Бечу.
Песничко удружење "Поета" организовало је овај леп догађај у новоотвореним просторијама у месној заједници "Благоје Паровић" на Бановом брду.

Фото: Зденко Штромар

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА ОРГАНИЗУЈЕ ВЕЛИКУ
"ПЕСНИЧКУ НОВУ ГОДИНУ" 24-ог ДЕЦЕМБРА
У СВОЈИМ ПРОСТОРИЈАМА

Обавештавамо све наше чланове, сараднике и пријатеље да ћемо ради упознавања, дружења, рецитовања, провода и уживања организовати Песничку Нову Годину у нашим новим просторијама. Музика уживо, песници, сатиричари и хумористи, глумци и певачи...
Мени: аперитив, предјело, сарма, печење, колачи... Пиће по ценама нашег Клуба. Обавезна резервација по цени од 1000 динара по особи. Обавестите своје пријатеље који нису песници а желе да уживају у лепој речи и музици.
Пријаве и информације на 062252598 или 0646131606.
Молимо Вас да се пријавите до 20-ог децембра како бисмо направили редослед казивања стихова и видели по колико песама можемо да говоримо. Бира се најбољи песник и песникиња "Песничке новогодишње ноћи".
Улица Краљице Катарине 74а, Баново брдо, Београд
Почетак: у 20 часова. Крај: док не сване рујна зора.
ДОБРОДОШЛИ!!!

АКАДЕМИЈА "ИВО АНДРИЋ" ДОДЕЛИЛА
СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ВЕСЕЛИНУ ЏЕЛЕТОВИЋУ
ЗА РОМАН "СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО"

ЧЕСТИТАМО!!!

OBAVEŠTENJE

Obavestavaju se sve POETE i prijatelji Poete, da do kraja godine ukoliko imaju decju knjigu poezije ili prica da konkurisu za nagradu Dositejevo pero, u 2011 godini. Knjige ocenjuje decji ziri iz pet osnovnih skola na teritoriji grada Beograda. Svaka skola predstavlja jednu opstinu. Nagrade se tradicionalno dodeljuju u oktobru. Organizacija Dositejevog pera kao i svih ranijh godina, poverena je Biblioteci grada, Prijateljima dece Vozdovca, Sportskom i kulturnom centru SUMICE, u Ustanickoj 125, i Odeljenju biblioteka Dositej Obradovic na Vozdovcu. Knjige se mogu odneti i licno u Ustanicku 125 c kod viseg bibliotekara Dragise Josica u opstinsku biblioteku Dositej Obradovic.Jos uvek nije kasno da konkurisite. Veliki pozdrav od Poete i Urednistva, u celini Kontakt telefon Oll 289 14 60, biblioteka.vozdovac@gmail.com

Urednik biblioteke "Stihodusja" u Poeti
Darko Habazin Daks

MIÐENI
- Život i stvaranje -

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik
Zatvor u Burelju – Albanija, dana 13. jula 1972. godine.

Miloš Ðorđe Nikolić, poznat među Albancima sa pseudonimo MIGJENI 1), rodio se 13. oktobra 1911. godine u Skadru, u nekadašnjoj 500-godišnjoj prestonici Crne Gore, aktuelno grad Severne Albanije. Umro je 26. avgusta 1938. godine u jednom sanatoriumu Italije, u blizini Torina.
Potiče iz jedne srednje građanske porodice, koja je poreklom iz rečkih sela Debra, u Makedoniji, odakle su se njegovi pretci iseljili i nastanili u Skadar još za vreme turske okupacije, negde sredinom XIX veka. Njegov otac Ðorđe Nikolić, u početku je bio šegrt, a zatim, s velikom mukom, jedva je uspeo da otvori jednu malu prehranbenu prodavnicu. Njihova porodica je stalno vodila jako stešnjen ekonomski život. Ðorđe, kako to kažu albanski istoričari književnosti i biografi Miđeni-a, bio je „patriota, sa visokim odlikama karaktera“2). Prelaze ćutke da je bio i jedan od onih, koji su se najviše zauzeli i doprineli da se albanska pravoslavna crkva otcepi od Istanbulske patrijaršije i da izađe kao samostalna, autoćefalna. Posebno prelaze ćutke njegovo srpsko-makedonsko nacionalno poreklo...

Погледајте цео текст

ГРБОЛЕ ЈЕ ОГЊЕМ ИЗГОРЕЛО

Нисам песник да стихове стварам,
Али ипак овде проговарам
Све ћу рећи шта је некад било.

Овде беше партизанско крило;
Овде беше весеље и туга
Где погибе до тринајест друга.
Међу нама партизанка млада.

Њено име прво рећи сада.
Партизанка Милица се звала
За слободу свој је живот дала.

Погледајте целу песму

Од 27. до 30. јуна 1959. године у Сазлији

Илић Јована Босиљка

Месна заједница Велики Поповац
Црквена општина Велики Поповац
Раде М. Обрадовић, песник – Велики Поповац

р а с п и с у ј у

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
„ЋИРИЛИЦА – ОГЛЕДАЛО СРПСКЕ ДУШЕ“
(родољубива и духовна поезија)

Конкурс отворен од 1.децембра 2010. до 1.фебруара 2011. године. Радове слатиу три примерка под шифром (у другој коверти разрешење шифре, тачна адреса и број телефона). Радови морају бити исписани ћириличним писмом. Сви радови који испуњавају услове конкурса биће објављени у
заједничком зборнику. Стручни жири наградиће три најуспелија рада. Завршна манифестација ће бити у порти Цркве Св.пророк Илија у Великом Поповцу, крајем априла 2011. године.
Радове слати на адресу:
Раде М.Обрадовић Велики Поповац 12315 Рашанац.
Контакт телефон: 064 332 55 32

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности електронских издања и е-библиотеке, позива све заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте