КОСМОС

Моја ће ребра бити растворена,
да радозналци завире шта има
у том срцу мајушном.
Моја лобања је одавно отворена.
Режими ту силу не побеђују.

Склад постоји пре нас и разних боја.
Недостатак светлости не значи
немогућност сазнања.

Поклонимо се творцу онога чему се дивимо.
Није важно како ћеш га ти назвати.
Не трепере звезде што их ми видимо,
већ се стиде онога чега би ми требали.

Милан Живановић

WHITE POEM

Let’s love each other, love with passion
All night long and dawn so bright
Before it’s too late let’s make it a fashion
This new revolution, this new human right.

For children’s smile and familiar noise
Give them the gift our children deserve
Faith and strength are in their voice
The gift of survival we have to preserve.

Let us broaden the place of our stay
In homes of Serbia love should prevail
When there is a will, there is a way
This is our duty that we should not fail.

Let us go forward, new days are rolling
But all together in a voice of one
Let us start now, Serbia is calling
With her new children Serbia’s not done.

Veselin Dzeletovic
Translated in English: Vera Krmpot

Almost a sonnet

Let me live for a second
to hear the dying hour.
Let me love for a second
to feel the pain,
to be seized with grief
and after to stand on a plain –
there where life is,
there where the pang is.
Meet me at midnight,
you’ll recognize me by the light
I bear in my eyes.
Let me love, let me live
for a second, I surmise.

Violeta Milovanovic

МОЈА БАКА

Она ме подсећа на Мораву.
набујалу, што ствара вирове дубоке
и цели је живот вукла ка ушћу
све своје притоке.

На таласима твојих широких леђа,
сплавари су многи бродили
и не чуде ме сузе испод твојих веђа
јер чудни су те путеви водили.

Знам да у тишини своје собе љубиш слике
Притока које ти највише значе.
Из груди би пустила урлике,
оне старачке најјаче.

Јовић Бобан

ПТИЋ

Сину Срећку Д. Пауновићу

Узлетео је нејаки Птић у плаветну висину
а судбина зла из ока однесе га у даљину:
далеко негде, у измаглицу, на други крај света...
па сада и Њега и мене разједа сета.

У Његов сан, за ноћ само, не могу стићи
ни мисао му од магле не може прићи.
Остало ми је само сећање. А Он: расте, расте...
и без мене, временом ће да одрасте.

... Постао је Човек, али за мене је остао дете.
А ја, сем благослова, ништа му нисам дао
па сада отац и Син немају чега да се сете:

растанак је кратак и у тишини био. Ја сам пао:
и као човек, и као отац, и као биће драго...
у трену само, изгубио сам тада све своје Благо.

Дуле Р. Пауновић

НА ИВИЦИ СЕБЕ

Мрак
Згрчених колена
У седлу Ноћи

Прсти грамзиво цепају
Невиност Таме

Скидаш кожу преко леђа.
Скидам кожу преко леђа.
Пресвлачимо се...

Додири зановетају
Не препознају
Набубреле вене

Пожелео си...да...
Пожелела сам...да...

Обод тмине свезао нам
Горње о доње трепавице

Сада сазнајемо
Бесмисленост Варања...

Прецизно се убадаш
У Вртлог
Наслућен испод
Црвених поклопаца
Зелених ковчежића

Кроз провидни Обруч
Лакоме страсти
Гризем те

На ивици Себе саме...

Облизујем усне
Твојим језиком

По танкој Струни
Неутажене Чежње
Нас двоје ходамо
Наги
Слепи

И...
Не пресвлачимо се...

Сања Ж. Недељковић

ПАУЧИНА

Знањем ископаног инстинкта
са сопственим распећем на леђима
нит-по-нит
остацима прошлог живота
нит-по- нит
густом плазмом будућности
нит-по-нит
мирисом лаванде и барута
нит-по-нит
укусом распукле смокве
нит-по-нит
немуштим криком жеље
нит-по-нит
додиром орошеног искона
нит-по-нит
летом пчеле оплетох
те - нит-по-нит
врелином лаве преплетох
те - нит-по-нит
пољубих....расплетох ..... поштедех....

Катарина Киковић-Јовић

КОСОВО

Било би к’о свако друго
од Господа што је дано,
да одавно Српско име
није са њим изаткано.

Цело поље, величанствен
жртвеник је некад био,
кад Лазар за жртву даде,
себе, војску, народ цио.

Те жртве је Бог примио,
к’о мирисе најфиније,
па уздарје за дар такaв,
и би што је највредније.

Јер од тада узвишена,
та реч би у српском роду,
када за Крст Часни гину
и за златну му слободу.

Епопеја тог страдања
у мистику се претвори,
Господ од те Свете Крви,
испод, ново Небо створи.

Из гробнице животворне
тада ниче ново цвеће,
за нараштај неки нови,
поколење долазеће.

А то цвеће боје крви,
какво свет видео није,
јави да ће изгрејати
Ново Сунце из Србије.

Вулко Шћекић

ОБАВЕШТЕЊЕ:

награда НАЈБОЉЕ ИЗ БАНАТА додељује се сваке године традиционално на Савиндан 27. јануара. Ове године уручиће се награде у Клуб салону Народног музеја Зрењанин - среда 27.1.2010. у 12 сати и то:
1) Оливери КОВАЧЕВИЋ која је бренд банатског новинарства а својим јавним радом доприноси ширењу мултикултуралности Баната и
2) Јасмини ТОМИЋ песникињи за збирку песама "Заробљеници љубави" која кроз стихове духовности и љубави одашиље поруке из Баната.
На исти дан објавиће се имена и презимена лауерата годишње награде НАЈБОЉЕ ИЗ БАНАТА за 2010. години.

Конкурс за учествовање у Алманаху бр.6 К. К, "Јесењин"

АЛМАНАХ зборник излази једном годишње.

Цене по страници пет евра (текст-слика). Тема слободна, број страна по учеснику није ограничен, рок до попуне места (страна). Песници сами бирају своје песме, могу и краће приче или афоризми. Аутори добивају по три књиге за објављене две стране, више страна више књига... Рок до 1.априла, 2010. Радове и уплате слати на адресу: Јесењи Милан Стевановић 11.000 Београд , ул. Боривоја Стевановића 29.

Татјана Дебељачки

РИБАРИ

Били смо само рибари тренутка
док је киша наливала улице у ноћи
Бацио си мрежу плетену жудњом
на стопала мојој дугој самоћи,
која ме летима надрасла
попут оштрих трски
и с којом са потпуно срасла
не желећи ништа више.
Бацио си мрежу покретом лаким
као кад сам те први пут срела
и у ту мрежу пожуде твоје
бежећи од себе ја сам се сплела.
Били смо само рибари тренутка
бројећи капи са звезданог стакла
Снажене ти руке на моме врату
прећуткивана љубав варатом је такла.
И са том кишом бежећи од себе
а да то сигурно ниси хтео
у мрежу љубави, божански чисте
ти си се, ти си тог часа сплео.

Јасмина Јанковић

ПОКОСОВСКА

Има једна земља на Балкану, природно је краси изобиље,
где посејеш, плодови настану, где засадиш, ниче ти обиље.
И равница са њивама плодним, а и шуме с валовитог краја,
земља дивна с срцем благородним, па би рек’о да си близу раја.

Ко у свакој идеалној ствари, нешто мора да срећу ту да кочи,
савршено, најлакше се квари, и најсувље од воде се смочи.

Па медаља има другу страну, рђа једе и најтврђе гвожђе;
ако желиш да једеш банану, џаба што ти дивно ниче грожђе.

Али није проблем ни банана, већ је мука треба да се сади,
може бити земља и Тарзана, ал’ да Тарзан мало и поради.

Где се лењост с лицемерјем здружи, ту искрене нема ни за лека,
кад снисходљив бахатоме служи, ретко тамо затекнеш човека.

Јаоо, мајко девет Југовића, јаоо, стари Костадине беже,
Смаил аго, аго Ченагића, Србијом се по епски пролеже,
јадиковка бар двеста година, да сe правда назадна реала,
набијена на колац истина, пред публиком лажнога морала.

Ћути земља, гамади се множе, земља не зна човека да ништи,
земља рађа, а ништве се гложе, а на небу црни гавран пишти:

Преци су ми пре Косовског боја, али не чух да су били јадни,
људи јели и масти и лоја, а сад су им гавранови гладни.
Ал’ чуди ме, моменат у веку, што кукају, а земља им родна,
жедни седе, а имају реку, гладни трпе, а њива им плодна.

Проговара мајка Југовића, девет дајем за Српство због вере!
А, јел има за “Џ” мало пића, узвраћа јој глас из ове ере.

Очи вадим због брата, што гине, девојка из епике куне,
има нешто да смутимо сине, отац данас, тако мири буне.

Није можда, тачан спев епике, романтично зна песма да носи,
али ова данашње прилике, историје све су парадокси.

Не мора се гинути у крви, мајке сестре, да се не растуже,
једном, јасно биће срећни црви, ал’ да часно проживимо дуже.

Јасмина Шикић

Светосавска

Свети Саво
умна Српска главо
да тебе - не би
народ би слабо
Бога разазнаво

Дарко Хабазин Дакс

СПЕКТАР У ЖЕЉАМА

Црна је птица летјела
снове ти у црно бојила,
а ја јој крила сломила,
од Бога ти срећу искала.

Спектар ти по вјетру послала,
љубавну арију исплела;
док сам ти снове шарала,
жељом ти тугу парала.

На тебе личе стихови,
за тебе пјесма ромори,
о теби жеље пјевају,
твој лик ми снови сликају.

Црну сам птицу убила
што ти спокојство разбила;
нек радост тугу покрива –
жеља те срећом цјелива.

Стојанка СЕКА Закић

ЗНА ЛИ НЕКО ОДГОВОР

Да ли стварно постоји трајање
или неки разлог коме не знам име?
Постоји ли искреност и људско кајање,
пут до нечег светог и семе истине?

Само деца познају честитост
што је нама одраслим страно.
Кроз живот се губи племенитост,
и све друго од Бога нам дато.

Шта је то у нама проклето?
Неки пути што живот диктира?
Шта је за нас честито и свето,
шта су нама музика и лира?

Носимо ли неки крст судбине
што живимо на простору овом?
Можемо ли изаћи из тмине
и кренути неком стазом новом?

Бранко - Бане Дошен

КРАЈ

Око мене само је пустош
Немир у души, бескрајна тама
Љубави су снажно истргнуте нити
Ни коров заборава неће те сакрити

Осећам крај и сузе ми крећу
Корак сам од смрти, без прилике за борбу
Од светлости видим само једну свећу
Упаљену сутра на мом јадном гробу

Разорено срце, а ипак се трудим
Да заувек станем, да се не пробудим
Осећај пораза груди ми пробада
Понекад је смрт спасење од јада

Желим да нестанем, да добијем крила
Са јутарњим ветром нек душа одлети
У заборав нек падне што си са мном снила
Од првог дана били смо проклети

Славиша Павловић

Песма о Вишњи

Здраво Вишњице,
Моја воћкице,
Моја љубице,
Моја девојчице.

Да ли ће можда,
Нешто да се деси,
Па да моја Вишња,
Буде мало стишња.

Или ће све неко,
Ко над нама бдима,
Погледати доле,
Помоћи нам свима.

Те ће онда Вишња,
Бити мало стишња,
Можда мало вишља,
Или само тишља.

Када све то прође,
Вишња се удеси,
Када небо дође,
Све ће да се здеси.

Драгољуб Маленовић

Град мртвих

То је место где живи зборе.
Где се облаци на Сунцу грију,
Мртви смеју.
Ту људе хвале само кад их жале.
Ако си полужив - тад си добар,
Ако си јадан болестан - тад си још бољи,
А ако си мртав - тад си најбољи..
Људи се хране туђом крвљу, знојем.
Воле те само кад тонеш.
То је град у ком пријатеља нема.
Жив си кад те грде, псују.
Кад почнеш да пијеш, оговараш
Са сваким да спаваш.
Тад си добродошао у том граду.
Брата за пиво продају.
Сваки дан их је све мање.
Неки срећни побегну.
Неки се охладе,
А неки ту и живе.
Ту у граду мртвих
Где се ништа не мења од памтивека.
Ту је и моја колевка.

Борислава Дворанац

ТИ ПОСТОЈИШ

Како да ти загрлим обрисе,
нестајеш ми, Душо, лако чилиш,
утапам се у твоје мирисе,
не знам више да ли ми се милиш.

Моја љубав створила је биће,
ти постојиш Душо, мимо тебе,
био си ми ванредно откриће,
а, сад схватам, открила сам себе.

Па те тражим, више не знам ко си,
дозивам те, ал’ ти не знам име,
тај осећај моје срце носи,
да без тебе, ја ти пишем риме.

Ти си нествар, срца непогода,
ти си бура и мирно си море,
ти си узрок свих мојих повода,
с тобом ја сам и боље и горе.

А, у ствари, ми се и не знамо,
сањала сам да си љубав моја,
тражим таквог, да се препознамо,
да се отмем из свог неспокоја.

Јасмина Шикић

НЕРОДИМКА

бледога лица
несаница
сан нема остварења
било је лепо
било је славно
не ружи узалуд
недосањано
на ружи трн и роса
заједно стоје
божуре не вени
све крви су исте боје
неродимко и даље теци
не родило се име твоје

Милан Живановић

Центар за културу и спорт ШУМИЦЕ
Библиотека града Београда
библиотека ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ са Вождовца
организују трећу сесију казивања у Шумицама
под називом
Вече сатиричних песама, прича и афоризама
учесници програма
- Боривоје Илић, сатиричар и књижевник
- Миливоје Јозић, сатиричар и књижевник
- Мирослав Михаиловић-Бата Јања, виц мајстор и сатиричар
- Богдан Тодоров, сатиричар
- Дарко Хабазин ДАКС, сатиричар и водитељ програма
- Специјални гост Милко Грбовић, књижевник и сатиричар
Почетак у 18 часова, 25. 01. 2010. године у прес сали
Спортског центра ШУМИЦЕ, Устаничка 125.
Улаз је бесплатан. Добродошли!

ДИВИ

Диво од ментала
даљина везе
поља неорана

У спајању
речи нисте
надолазеће звуке...
наго пристајање.

Дарко Хабазин Дакс

ПЕСМА ЗА РУЖУ

Ружо, ружо, латице,
ти си моја сјатице,
ја сам теби хтео,
поклонити вео.

Али је то време,
било само бреме,
нисмо знали шта ћемо,
мислили смо сад ћемо.

Дође позна јесен,
латице се размећу,
ко ће коме ићи,
да ли ће се наћи.

Од пролећа поново,
све ће бити наново,
можда мало јалово,
али ипак заново.

Драгољуб Маленовић

A rose in the dark

Let me fall
like a rose in the dark.
Then, accidentally stroll
through the halls of the dark.
Grope for me there
in the dark,
touch me for a moment.
You will feel
under this skin
there lies a shivery heart
like a rose in the dark.

Violeta Milovanovic

ПРОЛАЗНОСТ

1.
И опет представа
за многе очи...
Из рукава извлачиш џокере,
из шешира плаве зечеве...
Размећеш се осмесима,
склепаним песмама
уздајући се у издржљивост
позоришних дасака.
Скидам ти капу
добар си глумац.
Штета што ниси и човек...
2.
У сивилу свакодневнице
позоришне даске
мемлом се хране.
Ни наше душе
не пролазе боље.
3.
Шта то беше љубав?
Да ли смо икада знали
или живели хранећи се
лако испарљивом илузијом.
Испари ми мисао...

Сања Петровић

ИСКРА

Нећу ти рећи колико те волим
Ријечи не умију љубав да творе...
Мислима те призивам, док искре горе
У свитањ рујне обнажене зоре...

Гледам очи твоје обасјане зебњом
Док титрају као дашак вјетра...
Призивам те музо љубављу и чежњом
Искра си моја и најљепша пјесма...

Будиш се крај мене као срна мала
Гледаш ме страхом обнажена...
Искрену љубав срцу мом си дала
Исткана од злата срно моја мала...

Нећу ти рећи колико те волим
Славуји знају док оде поју...
Због тебе живим дакле и постојим
Искро у пламену, руј у румену зору.

Арсеније Лалатовић

БЕСТИДНА ЖЕЉА

Подерана душа
и мисли расуте -
стазу раскаљале
жеље распусне.

Пожељех да си
вјетар бестидни
што дрско милује
кораке у мени.

Заспаше моји
кораци невини
у само једној
бестидној жељи.

Стојанка СЕКА Закић

ВЕЧАН ТРЕН

За дане
попут ових
живим и мрем

мисли због тебе роје
део од маште
на делу обоје...

ноћи и дане
као војник
почех да бројим

састанак ближи
ко у тесту
лепљиве руке
твоја до моје

Дарко Хабазин ДАКС

ОПРОШТАЈНА ПЕСМА

Тебе ми је
донело невреме,
а однело време.

А и да те није било,
и тад бих те ја
измислила.

И у овој хладноћи
пробија ти се
светлост, кроз прсте.

Омакао ми се крај,
па сам остала
и без почетка.

А теби сам оставила
то твоје ја.
Да ти се нађе.

Вида Ненадић

РЕПРИЗА ЖИВОТА
(најдражој поетеси, она ће већ знати…)

Говориш ми, Ти, таква каквом те знам,
расплетеним увојцима проседих власи,
да репризе живота нема и да само нам
неповратно теку, вредни, неиживљени часи…

Говориш ми, још, таква каква си у бити,
док под стаклима кријеш истине нам исте,
да изнова нема почетка испредања нити
изгубљених у чекању да постану чисте…

Говориш ми, тако, таква каква јеси,
прожета чистотом којој сама стремим,
да реприза не игра, да живот се тек деси
само једном и чиниш да сурово занемим…

Говориш ми, Ти, таква какве те има,
девојчицом у телу жене, бисером из мрака,
да репризе живота нема, ни пролећа ни зима,
а ја само желим бити као Ти, толико јака…

У глибу, у добру, у миру и у рату,
у очају, у паду и кад милује и кад гризе,
да истрајем и газим и по сребру и по злату,
а не упрљам живот свој који нема репризе…

Говориш ми, Ти, таква какву те ретки знају,
немирним искрама шеретскога сјаја,
један је пут на Земљи, а други је у рају,
а незаустављиво отичемо обе.

Репризом бескраја…

Александра Младеновић

ИЗДАJА

Исто порекло, колевка, завичаj,
снажни корени, стабло и гране,
поносни дедови, и, очеви, нараштаj,
од рођене браће задобисмо ране,
небо им неће дати опроштаj.

Изгубисте јунаштво, чоjство и образ,
остаде вам бруком укаљано лице,
за другога земљу гурате у пораз,
рођеноj браћи сад сте издаjице,
небо нас споjило ви хоћете разлаз.

Плаче земља, наша тужна мати,
преврћу се у гробовима преци,
зар ће брат другога издати,
са чуђењем гледају то свеци,
ваше потомство тако ће нестати.

Брат рођени на путу издаjе -
заjеднички непријатељ обећ’о му сласти,
с намером угушит’ наше нараштаjе,
Србија поносна, гази путем части,
вечно на мукама, ал’ усправна остаjе.

Братски народ мале Црне Горе,
с часног пута ниjе застранио,
некад јунаштвом рушио злотворе,
другога чоjством од себе бранио,
одрек’о се лако свиjетле маjске зоре.

Обрукали прошлост и славне прваке,
с кокошкама орлови се друже,
некад славно оро сада воде свраке,
неповратно срљате у ропство наjдуже,
расплакасте тужне потомке нејаке.

Издајом се у блато срозали,
предводи вас издаjничка клика,
славну прошлост срамно закопали,
држите страну заjедничких крвника,
свето православље тако сте издали.

Кренули сте, опет, путем потурица,
непреболне ране отвориште брату,
крвном непријатељу, срамна узданица,
терет бруке носите на врату,
издаја jе, увек, била странпутица.

Брат у служби непријатељске власти,
одрек’о се свете православне вере,
издао порекло, остао без части,
неће моћи љагу да опере,
само га брат беде може спасти.

Добровољно срљате у ропство,
скренули сте са пута човечна,
погазили прошлост, славу и чоjство,
за издају казна jе вечна,
убијате свето православно троjство.

"Црна Гора jес’ малена",
била гнездо и колевка части,
прљавим играма, вешто преварена,
издајом сте на путу пропасти,
тужном потомству остала осрамоћена.

За рад ваше колонијалне власти,
на којоj се неморални дижу,
њихове болесне среће и сласти,
јадни Црногорци просјаче и гмижу,
непријатељ издаjи додељује почасти.

Црногорски народ гурнули у срам,
у бол, очаj, понижење вечно,
пропасти га води политички шљам,
прецима брука, за потомке нечовечно,
недужном народу наметнули јарам.

Од свих судби стиже те наjгора,
издајом си постала још црња,
дижите се против домаћих злотвора,
како у будућност боса преко трња?
први пут си пала без отпора.

Српски Космет окупир’о "НАТО",
признали сте државу шиптарским зликовцима,
своју будућност гурнули у блато,
грешне вође измирују рачун дужницима,
сестру Србију издали сте зато.

Од Хрватске, Босне до Космета отетог,
зликовцима крваве сабље пољубили,
на путу сте злочинца заклетог,
потомство тужно у црно завили,
за интерес моћника проклетог.

Уништење православља прати нараштаjе,
на Балкану следите непријатеље наше,
почасно им место Подгорица даjе,
српске земље свуда похараше,
сатирање Срба вековима траjе.

Непријатељ мучки у леђа нож забија,
с Божијом помоћи можеш се спасти,
посрнулом брату, дража исламија,
са издајом на рубу пропасти,
брату, срце и душу отровом убија.

Вечни непребол потресао Ловћен,
Свети Острог гори од стида,
високи Дурмитор тугом захваћен,
ко ће болне ране да вида?
у суноврат води морално осакаћен.

Брату ране посолили, погоршали муке,
зликовци вам обећали дар,
остаће вам празне, испружене руке,
окаљасте свети православни олтар,
од малене земље до наjвеће бруке.

Бошко Топић

РАСТАНАК

Заболе ме понекад наши сетни сати,
Наше раширене руке, нежни пољупци у тами,
И упадам у понор, кад ме време врати,
кад схватим све је прошло и да остали смо сами.

У твоју црну косу још заплетем снове,
Када усне ми задрхте, кад заболиш ме до сржи,
И док глумим изговоре, баш као ноћи ове,
И стежем своје срце, ко ће дуже да издржи….
Да извини не каже.

Тражим те понекад на цестама душе,
Када бол загребе негде из дубине,
Као капи кише после дуге суше,
Сањам твоје речи у муку тишине.

У твоју црну косу још заплетем снове,
Када усне ми задрхте, кад заболиш ме до сржи,
И док глумим изговоре, баш као ноћи ове,
И стежем своје срце ко ће дуже да издржи….
Да извини не каже.

Стеван Врекић

СА ХЛЕБОМ

Посветићу се хлебу,
сасвим.

Само хлебу.
Без гозбе, без игре.

Његовом врелом укусу,
слатком мирису,
насушној потреби.

Буди мој хлеб.
Да ниједан дан
без тебе не прође.

Гоца Симеуновић
Песма из збирке „Време хлебова“,
награђене наградом С.С.Полимски.

КАЗНА ИЛИ...

Гледам те, оронулог старца
како са штапом у десној
и цигаретом у лијевој руци
лаганим кораком улицу прелазиш
гледам та савијена леђа
спуштена рамена...
Гледам те и сјећам се ње
онако сићушне,преплашене
и видим како ти стопе љуби
док ти, уживајући у ништавилу њеном
газиш је... газиш... и газиш...

Сјећам се... умора њеног
жељом да ти угоди ублаженог
и туге коју су скривале вјешто
те очи боје страха,
гласа у шапат претвореног...
Блиједог лица
које би нам с напором осмјех поклонило.
Сјећам се...
Сјећам се и оних,
случајно јој из душе одбјеглих
тешких уздаха.

И питам се
колико вреди живот
на дрвеном штапу ослоњен?
Колико је твој живот живот
а колико казна,
сада, када те умјесто топле ријечи
и преплашеног погледа њеног
дочека тишина мртва
и соба хладна и празна

Бранка Дојкић

Gossamer

Gossamer is love,
dreams are in the wind,
all we ever wanted
is under a melting shield.

Love is gossamer,
cobwebs in your hands,
my heart a part of them,
yours is already dead.

There is a spider
who crawls away,
the web is done
we may stay.

Until we have slain
the last bond between us,
until we have drained
the last gulp of dust.

Gossamer is love
and you are the spider.
I am in love,
but that’s just a reminder
that life is the same
gossamer in the house of water stale.

Violeta Milovanovic

КАД СЕ ГЛЕДА

Кад се гледа са истока
Све запад, неко рече
Проверено, и од ока.
Од тежега има прече

Једнима је узор Ђорђе,
другим све је у Милошу!
Једни би да дижу буну
А други да моле, клече.

Ковач један, а два кова
Једни плачу, други поје!
Сви у свога бога куну,
свако на свој начин тражи!

Не може се ни без снова,
како данас ствари стоје,
мада, није све у грошу,
лова ведри…. и облачи!

Лисици је доста грожђа.
Мотка игра, а не мече!
Реч је закон за човека,
а канџија за говече!

Милорад Ј. Никић

ДИВА

Опет си ме нешто,
Погледом гледала,
Нешто си то хтела,
Или само зјала.

Да ли ћемо ми то,
Као да се знамо,
Да се пољубимо,
Да се мало зближимо.

Да ли ти то желиш,
Моја слатка диво,
Или се то само,
Мени мало снило.

Драгољуб Маленовић

СВИМА КОЈИ СЛАВЕ ПО ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ
СРЕЋНА НОВА,
СРПСКА, 2010. ГОДИНА
ЖИВИ, ЗДРАВИ И ВЕСЕЛИ БИЛИ!!!

Здесена песма
Гаци

Пут
боца и вина
ток Дунава
зов домаћина
из предграђа...

Божићна трпеза
прилика зачетка
радиности дела

Убрзања била
недостаји трена
мисаоност стила
решености одлука

13. 01. 2010.

Дарко Хабазин Дакс

Свим ПОЕТАМА и љубитељима лепе речи
све најлепше и све здраво
у Новој Српској жели Вам Дарко Хабазин ДАКС,
уредник едиције СТИХОДУШЈА.
И још многаја љета...

МАЈКА

Чак ни у пјесму не могу стати
све жеље срца, топлина ријечи,
блаженство, снага и све оно
што Мајка дарује својој дјеци.

Ни једна срећа не срећи тако
као кад` Мајка погледа мило,
ни сунце нема љепоту и сјај
као што има мајчино крило.

Чак ни у ријечи не могу стати
све бриге које Мајка носи,
то само знају боре на челу
и мраз живота уткан у коси.

Једина љубав што вјечито траје,
љубав је којом Мајка воли,
ниједна жртва, жртва није
ни кад` је срећна ни кад` је боли.

За своје чедо живи и дише,
облачно небо ведријем прави,
извор живота, свјетлост дана,
богиња среће и љубави,
Мајка!

Милисав Ђурић

ПИСМО ЗА КОКАНА

Исушио је Господ Панонско море, озеленио његово дно, расцветао цвеће по његовој ширини. Прешао Својом руком по меком дну створене оазе за стварање једне нације. Тој нацији је дао српско име. Издвојио га из реке словенских душа и удахнуо у њега дух Своје љубави. Спустио песму Херувима у српска срца да певају онако како други запевати не могу. Издвојио из гласа андјела стих и нахранио њим српска уста да стихове истине из срца изнова радјају. Од андјела бораца и чувара, одломио комад стреле одбране и ставио га у руке српских бораца да изнова бране оазу за њих створене земље.
Оазу исушеног Панонског мора.

Погледајте целу причу
Зорица Драговић

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

БОЖИЋНА ПЕСМА

Отац ће ћутке да се прекрсти
Церова крошња на источну
пада страну
И кућу пространу
засути
Сламом и житом
Грло квасити ракијом љутом

Коринђаши весели поранили
У чесници кованицу угледали
Ноћас је зима срећом обузета
Нама православнима предата
од белог злата

Ако снега буде, ако буде магле
Да буде живота и свакоме радости
То су нам ноћне молитве стигле
Берићета, весеља и плодности
окићене радости

А мајка оптрчана мирисима
У лончиће сипа кувана вина
Стогодишњим опомиње корацима
Да свако најмање има ћерку и сина

Иван Даников

OKO

Све је у оку: да ли ми то знамо?
Човече, цео свемир око даје теби,
у њему си ти, а и душа твоја,
да ниси у оку видео се не би.

Све што постоји у око нам стаје:
цела природа и сва жива бића,
заласци сунца, звезде, дани, ноћи,
у оку су увек највећа открића.

Очи жене које заносе ми душу
и жена што отвори рану ми дубоку,
нема је на јави, иако је тражим,
ал' се увек јавља - и види у оку.

Око стално све у себе упија
увек и онда кад то ниси знао,
и ружно и лепо све у себе свија
око нам обликује љубав и мисао.

Душан Топић

ПОКЛОНИ МИ ДУШУ

Поклони ми душу своју,
удели ми целог себе,
уђи под кожу моју,
да пожели само тебе.

Љуби усне непрестано,
шапући ми лепе речи
и остаћу ја за стално
да уживам у тој срећи.

Говори ми: ти једина,
мила, срећо, сањалице,
жено незамењива,
моја вечна љубавнице.

Ја ћу онда срећна бити
што у срцу твоме снивам,
до неба се веселити
што ти себе ја даривам.

Маријана Младеновић

КИША

Слушам добовање кише
по лишћу у дворишту,
каткад се зањише
димњак на огњишту.

Ако додирнем ствар - је туга,
одвојити је без савести,
нестаће као дуга,
киша ће је однети.

Емилија Матић

ЖЕЂ

Једног жедног, летњег дана,
кад је златно сунце сијало
само над Калемегданом,
засијали смо и ми ту,
у парку те тврђаве.
А били смо и ми жедни.

Тад је и жедно време
тог жедног, тропског дана
гасило жеђ са нама,
нашим жедним уснама,
док смо наздрављали,
гасећи жеђ једно другом.

Од тог жедног дана
и жедног калемегданског лета,
гасили смо жеђ само уснама.
Сад смо опет много жедни
на два далека краја света.
Жедни смо годинама.

У име свих жедних дана,
жедних лета и златног сунца,
у име глобалне жедне климе,
и у твоје име а и због себе,
жедна те лепоте гашења жеђи
ја ћу опет наздравити тебе.

Вида Ненадић

У XIX веку је пронађена вакцина против беснила. Сада нам бесни прете вакцином.
* * *
У време мрака види се много звезда. Србија је пуна астролога, али нико не види Северњачу.
* * *
Попиј још једну Сократе брате.
* * *
Епске песме кваре децу вином. А увезли смо толико хероина...
* * *
Србија је одувек имала добре глумце, али што глуми председник.
* * *
Имам срећу што нисам председник. Њему је требала само једна чашица.
* * *
Кампања против свињског грипа је имала успеха. Почели смо да перемо руке.

Милан Живановић

ЗОРА

Љ у б а в и,
напукла зора
свањава…
Још мало па ће
да изгреје сунце.

На топле груди
грејем лице.
Срце ти куца
по целом телу.

А н ђ е л е…
У теби се затварам.

Од маја до децембра
од децембра до маја
бићеш
душа душе моје
бићу
река реке твоје.

Љубав је оправдање свега.

Лепа Симић

ПЕТ ПРИНЦЕЗА И ПЕТ ПРИНЧЕВА

Некад давно живео је један цар који је имао жену. Жена је јако желела да добије децу. Једног дана цар запита царицу зашто је тужна. Царица му је рекла да је одувек желела децу. Није прошло пуно времена од тад и царица роди пет девојчица. Пролази време и године. Девојчице су порасле у образоване принцезе.
Исто тако је постојао и цар чија је жена родила пет принчева. Једног дана цар је желео да уда најстарију ћерку. Зато је приредио бал.

Погледајте целу причу

Емилија Лукић
О.Ш. «Вук Караџић» II 2
Зрењанин

БРОДОЛОМНИК

Сусрет старе и нове године,
носи жеље, снове и надања,
да нестану сузе, боли и страдања,
доста је било животне горчине.

Срећна и родна година вам нова,
цветна, медна, здрава и радосна,
година стара за мене жалосна,
била је гробница мојих снова.

Док будете мењали пољупце за срећу,
давали обећања, кројили планове,
с песмом мераклијском лупали у дланове,
на пустом острву несрећан живећу.

Окружен плаветнилом неба и воде,
орканским ветром ил' сунчаним сјајем,
свеједно, без ње, живим са очајем,
муње и громови нека ме погоде.

Нек' потопе острво библијски таласи,
бродоломник нестаће без трага,
била ми је свет, срећа, снага...
у безнађ, живот се гаси.

Бошко Топић

ПРОТЕСТ РУСКИХ ПИСАЦА ПОВОДОМ УПАДА ПОЛИЦИЈЕ У СТАН НАШЕГ ЧЛАНА
ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

Русское Воскресение : Информация : На её стороне правда! С нею Бог!
http://www.voskres.ru/info/pisateli2.htm

На её стороне правда!
С нею Бог!

Заявление писателей России

4 декабря к известной сербской журналистке Лиле Булатович рано утром ворвались 22 человека в масках и с оружием на перевес. Сначала они блокировали улицу, окружили дом, выбили двери в подъезд, ворвались к ней в квартиру с предписанием от Веча по военным преступлениям Окружного суда произвести обыск. Искали генерала Ратка Младича или какие-нибудь данные, которые могут указать на его местоположение. Обыск был тщательный, снимались на камеру все комнаты, документы, шкафы и книжные полки. Когда стало очевидным, что времени на просмотр всех бумаг не хватает, «ребята» опустошили квартиру, складывая всё, что попадалось на глаза, в 16 огромных картонных коробок. Уносили книги, видео-кассеты, фотографии, документы, дневниковые записи, черновики книг, служебные бумаги мужа, телефоны, записные книжки, биографическое досье 60-х годов прошлого века, фотоаппарат, видеокамеру, компьютер, хотели унести картины со стен, словом, всё, что смогли унести.
Мы, писатели России, полагаем, что такими мерами устрашения были нарушены гражданские права Лили Булатович, личная её неприкосновенность, унижено её достоинство, ограничена свобода творчества и право на собственное мнение. Представители МВД Сербии сами явили миру правовые нарушения, не сделав опись всех унесённых вещей, что не гарантирует возврата собственности хозяйке.
Представители МВД Сербии, участники обыска, легендарного генерала Младича в квартире писателя и журналиста Лили Булатович, к счастью, не нашли, но еще раз продемонстрировали полное отсутствие свободы в Сербии и тем самым продемонстрировали нелюбовь к своему народу.
Лиля Булатович известный публицист, которая написала много книг о событиях на Балканах – о Косове, Радоване Караджиче, Сребренице, генерале Младиче. Её любят и знают не только в Сербии, но по всему миру.
Мы требуем от властей Сербии прекращения гонений на Лилю Булатович и обеспечения ей свободы выполнения профессионального и гражданского долга!
Лиля Булатович не беззащитна. На её стороне правда!
С нею Бог!

Писатели России
Герои Советского Союза Владимир Карпов и Михаил Борисов, Василий Белов, Егор Исаев, Михаил Годенко, Константин Скворцов, Николай Дорошенко, Николай Иванов, Сергей Котькало, Семён Шуртаков, Николай Зиновьев и др. (всего пять тысяч подписей)

У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА
РАПОРТ КОМАНДАНТУ - Љиљане Булатовић

РАПОРТ КОМАНДАНТУ, књига Љиљане Булатовић-Медић, посвећена генералу Ратку Младићу, представљена је прошле недеље /у уторак, 22. децембра/ у Подгорици, у организацији Српског националног вијећа, а у прелепом амбијенту ресторана РИБНИЦА.
О књизи, Генералу и Љиљани Булатовић-Медић надахнуто и адекватно теми, говорили су Будо Симоновић, капа црногорског новинарства и публицистике, и сам аутор бројних књига о најпотреснијим темама из историје страдања српског народа; Момир Војводић песник специфичног слободарског српског народног набоја и инспирације, ''исконски Метохијац, а судбински Морачанин'', професор књижевности; своју песму РАПОРТ ГЕНЕРАЛУ, по којој је књига и добила име, прочитао је Невен Милаковић Ликота, а најзад и Љиљана Булатовић – све то вођено бриљантним најавама и ишчитавањем одабраних делова књиге Иване Токовић, професора српског језика и изузетног активисте Српског националног вијећа.
Казивање Љиљане Булатовић оставило је снажан утисак на пробрану присутну публику, а она је говорила о разлозима зашто се деценијама бави баш најосетљивијим темама из савремене историје, зашто је подвиг организовати промоције њених књига. Износила је занимљиве детаље о личности ратног команданта Војске Републике Српске, па и о упаду Специјалних јединица полиције Србије /по налогу Специјалног суда за ратне злочине Србије/ у њен стан и одузимању све њене документације, на основу које је писала или има намеру да пише своје књиге.
Представила је и своје специјалне госте: Оливера Пикети, новинара Државне телевизије Француске и његовог продуцента Винету Мариновић, који су снимили овај догађај и биће део документарца о српском виђењу сопственог страдања крајем прошлог и почетком 21. века.
Љиљана Булатовић је посебно захвалила организатору, др Мому Вуксановићу и упорности Невена Милаковића Ликоте, члану Удружења Поета, које је и издавач ове историјски значајне књиге.

Погледајте и фотографије са промоције

ЕЛЕГИЈА

Као лака невидљива река протиче време.
Протиче кроз нас као да не постојимо.
Време нас заборавља,
време да заборавимо

Црвено време са далеких галаксија
као вино нам снагу одузима.
Пакује нас у бескрајне лавиринте.
Никада се више нећемо наћи.

Време погрешних схватања.
Кад схватимо
ископане очи своје крваве постеље гледају.
Време да заплачемо.

Време прошлости кује заверу будућности.
Садашњост је оштрица скалпела.
Хирургија космоса
царским резом своју недоношчад рађа.
Време лажи и веровања.

Време досаде као црн облак
на земљу нас прислања.
Време очаја бесмисла и презира.

Око над полупразном чашом
калеидоскоп препун илузија.
Остаје тишина и сребрна паучина.
Време ћутања.

-Човече пружи ми руку.
-Немам времена.

Милан Живановић

ОДЛАЗИ, ОДЛАЗИ, ИДИ

Говори, кажи нешто,
Душа ти крије вешто.
Видим ти у очима тугу,
срце ти воли другу.
Одлази, одлази, иди,
Ја инако добро видим.
Пуштам те снагом воље,
Јер видим да ће бити боље.
Осећам ниси ту више,
А ионако ће време да брише,
Не ћутим а говорим све тише.
Шапћем ти речи те,
Одлази а волим те.
Одлази, одлази, иди,
Ионако добро видим,
У очима ти тугу,
Срце ти љуби другу.
Одлази, одлази, иди…

Наташа Дивјаковић

ДА ЛИ?

Када те даљине буду одвеле
у неке непознате пределе,
да ли ћеш се и тада сетити
колико су те једне усне желеле?
Да ли ћеш имати неког
да те грли, љуби, милује,
самоћу из срца брише,
а осмех среће дарује?
Да ли ћеш патити тада,
као и она сада?

Да ли ће се у мислима твојим,
бар на трен, јавити слика,
једне жене необичне
и њеног заљубљеног лика?
Да ли ћеш у ноћима самотним,
у бескрају тишине,
са тугом и чежњом,
дозивати њено име?
Да ли ћеш патити тада,
као и она сада?

Да ли ћеш жалити све њене сузе,
све оне изгубљене сате,
све жеље испеване у стиху
које нису успеле да те врате?
Да ли ће те заболети тада
ова ћутња, све речи неизречене,
којима си рањавао
већ рањено срце жене?
Да ли ћеш патити тада,
као и она сада?

Када те сви забораве,
када те душа заболи,
да ли ће ти требати неко
ко те бескрајно воли?
Да ли ћеш патити тада,
као и она сада?

Док на другом крају планете,
будеш уморан тонуо у сан,
будиће се, са тобом у мислима
и са осмехом кретати у нови дан.
Она која те воли сада,
волеће те и тада.

Маријана Младеновић

ВЕЧЕ БОЕМСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Петак, 25.12.2009. од 19 часова
Клуб КУД Чукарица, Пожешка 41

Учествују:
Миленко Чуровић-Кичавски
Веселин Џелетовић Павлов

ДОБРОДОШЛИ!!!

PROMOCIJA: Priče, drama i dva romana

30.12.2009. Novi Sad, Dunavska 1 - Gradska biblioteka u 19h.

Učestvuju: Sanja Petrović, Predrag Jakšić, Igor Naod, Svetlana Pollak, Gordana Vlajić i Miodrag Jakšić.

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС

Књижевни конкурс „Ћирилица – родољубље Србије“ расписује „Домаћа библиотека - Млава“ песника Радета М. Обрадовића и Месна заједница Велики Поповац. Конкурс је други по реду. Конкурс је за необјављену песму са темом „Ћирилица и родољубље Србије“, а отворен је од 15. новембра 2009. године до 15. априла 2010. године.
Радове треба слати на адресу:
Раде М. Обрадовић
Велики Поповац
12 315 Рашанац

Погледајте услове конкурса

Evanescent breath

Like a leaf from a tree
you suddenly became evanescent.
Everything is like it used to be
I am bearing the heart omnipotent.

I feel the love hunted,
no treading upon the earth.
I got my wings again
that’s my second birth.

Like the breath on your skin
this life is everything but everlasting.
Behold the world we live in
hear the cry you are causing.

I feel that we should leave,
leave this body, leave this breath.
Take my hand and believe!
Let us prevail the Death!

Violeta Milovanovic

ИГРА БОГОВА

Веома мала мањина човечанства жели у потпуности контролисати сву преосталу већину ни на мало хуман начин под плаштом хуманизма. У питању је исконска жеља западне цивилизације извор вечности проткан страхом од смрти. Мада, је сама карактеристика свих пописа и опис, а чим се помене запад врати нас на нешто мрачно, хладно... Многи тамо мисле да ако произведу оно што се назива леком или слично, могу имати све у својој шаци. А, да ли је тако? Шта је са слободом коју нам даде Бог? Где су узвишена осећања љубав, разумевање, узајамност? Шта је са оним све је у и на човеку јер он својим бићем личи на симбол вечности Крст, јер га он целог свог живота носи на себи?

Погледајте цео текст

Миодраг Трајановић

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

Представљање књиге "Чувар ризнице снова", аутор Ђорђо Васић, књижевник и преводилац из Торонта.
Четвртак, 24.12.2009. у 17 часова, Министарство за дијасопору Владе Републике Србије, Васе Чарапића 20, Београд.
Учествују у програму: Лела Марковић и ГорданаСимеуновић.

ДОБРОДОШЛИ!!!

MОЈОЈ НАЈДРАЖОЈ ДЕЦИ

Прстићи мали што још увек уста нађу
И играчку траже ону слађу
А и у слаткиша крену крађу
Док, као да се пењу на чаробну лађу

И листове књига окрећу
Јер тражити већ морају своју срећу
Да науче памет своју да покрећу
Пошто већ путем својим у живот крећу

А тек ногице кад их однесу у град
Па им на уснама заигра осмеха слад
Па док мисле да имају играти се кад
Смени га страшни јад, кад осете глад

А знају се и мазно у крило увући
И све као птићи пијућући
Нудећи поглед врући
Жељице своје на пољубац извући

Прескоче оне често света игре праг
Свет који им је тако драг
Па нека после цео ршум однесе враг
Спремити тај ршум, то им није баш посао драг

Да их обузме већ уме и песме ритам
Па се тада у страху питам
Кад ће тај ритам да их одведе
Пред неке туђе погледе

Од руку наших смо исплели гнездо да слете
Али оне су ту само док не полете
Да ли ће бити спремне, о свете
Да срећне све буре живота прелете

Милутин Лукић

ЈЕДИНСТВЕНО РУСКО ПРИЗНАЊЕ НАШЕМ ЧЛАНУ
ЉИЉАНИ БУЛАТОВИЋ ЗА КЊИГУ
"РАПОРТ КОМАНДАНТУ".
КАО ИЗДАВАЧИ ОВЕ КЊИГЕ ПОНОСНИ СМО НА ТО.

Лиляне Булатович
Дорогая госпожа Лиляна!
Союз писателей России спешит поздравить Вас с присуждением Вам Премии Союза писателей России "Имперская культура" им. Эдуарда Володина в номинации "Славянское братство" за книгу "Рапорт коменданту".
Мы приглашаем Вас, известного писателя и журналистку, принять участие в торжественной церемонии награждения лауреатов премии, которая состоится 19 января 2010 года в 15.00 в Конференц-зале Союза писателей России по адресу: Москва, Комсомольский проспект, дом 13.
С уважением и любовью,
Председатель Правления
Союза писателей России,
В.Н. Ганичев

У УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ПРИМЉЕН
ЈОШ ЈЕДАН НАШ ЧЛАН, РАДОМИР-БАЈО ЈОЈИЋ
ЧЕСТИТАМО!!!

УМЕСТО СУНЦА

Може ли ико да ми одговори
Зашто у нама нема људског више
Је ли за то кривац онај што нас створи
Или нас други таквим направише

Не рекоше ни куд смо се дели,
И да ли су ово путеви од јуче?
Врлети уске, а ми би се пели,
Авети прошле у нама чуче!

Пребрајам наше грехове многе,
Понеке прећутим, ал' кажем то.
Било би и среће да има слоге,
Ал' неман има…. глава сто.

И вртимо се вечно, у кругу,
Путањом клетом стално се гре.
Никад у плусу, увек у дугу,
Гушимо јаву, хранимо сне.

Живећи овај људски живот један
Уместо сунца изабрасмо тмину
И ако у мраку дотакнемо бездан
Како после на раван, чистину?

Милорад Ј. Никић

НАГРАЂЕН ЈОШ ЈЕДАН ЧЛАН
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА.
ЧЕСТИТАМО!!!

Руски писац Алексеј Чурилов
добитник „Сребрног пера Русије“

МОСКВА - Руски песник и драматург Алексеј Чурилов из сибирског града Краснојарска добитник је овогодишње награде „Сребрно перо Русије“, одлучио је жири за доделу те награде после спроведеног међународног конкурса. Дописни члан Петровске академије наука и уметности, члан Удружења новинара Србије Алексеј Чурилов добио је награду за комад "Голи леш".

У комаду "Голи леш" Алексеј Чурилов следи принципе "театра апсурда" Ежена Јонескуа и Семјуела Бекета. У трагикомедији, која се неретко претвара у фарсу, користећи активно као главни жанровски приступ гротеску и спајање неспојивих уметничких детаља, Чурилов представља "мртву" заједницу, свет "голих лешева" сродан Гогољевим "мртвим душама" и исмева баналност савременог постојања, опстанак мртвих навика и традиција, окоштавање и аутоматизацију мишљења и језика.
Чурилов се српској публици познат промоцијом комада "Голи леш" у Удружењу књижевника Србије на 45. међународном сусрету писаца у Београду. Након сусрета у библиотеци Доситеј Обрадовић у Новом Пазару глумци градског позоришта су читали његова дела у оквиру књижевног вечера.
Награда „Сребрно перо Русије“ је била свечано уручена Чурилову у Централном дому књижевника у Москви. Високу награду су честитали амбасадор Србије у Москви др Јелица Курјак и министар за културу Краснојарског краја Генадије Рукша.

Агенција за штампу "Територија Културе"

О ЈЕДНОЈ ОЉИ

Она је имала наду. И веру је чувала,
гледала је снено у нова сутра.
А када је звезда репатица пала,
за снове своје Бога је молила до јутра

и веровала је да ће они постати јава.
У заносу, судбине је видела
... и своју...
И Док је мирисала зелена трава
за дочекану срећу венац је исплела.

А чекала је...и знала је да ће доћи
радост велика једног сунчаног дана
или неке ведре, звездане ноћи.

... И осећала је како јој зараста рана
па је похитала, на пут, у загрљај
...судбини... да јој душа осети рај
... за живота...

Дуле Р. Пауновић

КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ - Београд

Позивамо Вас да присуствујете Песничкој Новој години која ће се обележити у ресторану "Крушевац - Снек бар 90 - Цига", Михаила Богићевића број 5
(иза Асторије код Железничке станице)
дана 26.12.2009. у 19 часова.
Конзумација 1300 динара
Добродошли!

Председништво

KЛАЦКАЛИЦА

На распећу сулуде стварности,
На стратишту непрестане море,
Као чаша на ивици стола
Подрхтавам од мрака дозоре.

На потопу нереалних жеља,
У облаку горопадног дима
Као грашка зноја на образу,
Ја осећам да тло ми се клима.

На скутима немирних година,
На распећу сабласне тишине,
Као мехур на таласу реке
Ја се губим у муљу судбине.

На вртлогу животне олује,
На путима болесне сујете,
К'о јагњету изгубљеног стада
Ја осећам мрежа ми се плете.

На острву големих заблуда,
На обали разорних таласа,
Као риба на пучини плавој
Ја сам мамац неситих аласа.

На брлогу несносног кошмара,
На ломачи бестидне армаде
Као иње на ободу браде
Ја се клацкам без циља и наде.

Милоје Вељовић

Саопштење за јавност нашег члана
ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ:

ХЕКЛЕРИМА НА ИСТИНУ У КЊИГАМА
О ГЕНЕРАЛУ МЛАДИЋУ

Најпре је Расим Љајић објавио да ''Младић има још јатака''!
Потом су 4. децембра специјалне јединице Управе криминалистичке полиције МУП Србије, по налогу Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, упале у мој стан! Као да сам дилер дроге! Осам сати је то трајало и још два у МУП-у!
У овом случају – јатаци генерала Младића су моје књиге и богата документација истине, на основу којих су писане.
Бројећи дане до оставке, Расим Љајић се одлучио на до сада непознато дело у овој демократској држави: да хеклерима застрашује новинара и књижевника, транспарентног борца за истину и правду за српски народ!
Као дугогодишњи новинар, као публициста са 15 објављених књига, фељтона, чланака, ТВ емисија из актуелне друштвене, политичке и историјске тематике (узроци рата и сецесија КИМ, бомбардовање СРЈ, усташки злочини, прогон Срба из Рашке области; узроци рата у БиХ и с тим у вези улога Војске Републике Српске и њеног генерала Ратка Младића и председника Караџића, истина о ратним догађајима у Сребреници, улога муџахедина у рату у БиХ), као аутор многих аналитичких текстова на ове теме у руским медијима, дакле, темама које су годинама у жижи политичког интересовања и сучељавања, а на основу истраживања кроз аутентичну документацију из бројних релевантних извора и кроз разговоре са многим сведоцима и стручњацима – претрес мога и стана мога мужа, претрес моје снахе, био је најтежи облик застрашивања да се више не бавим овим темама, трагајући за документарном истином!

Погледајте цело саопштење

АФОРИЗМИ

НАША ВЛАДА РЕКОРДЕР ПО БРОЈУ ФОТЕЉАША,
НА ДРЖАВНИМ ЈАСЛАМА, НАЈБОЉА ЈЕ ПАША.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

ОНИ ШТО ПО СВЕТУ ПРОВОДЕ ТОРТУРУ,
ЈЕДНОМ ЋЕ И ОНИ ДОБИТИ ПО ТУРУ.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

НАРОДЕ У СКУПШТИНИ ЗАСТУПАЈУ ДЕЛЕГАТИ,
У НАШОЈ СКУПШТИНИ, НАРОДНИ ЏЕЛАТИ.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

БОЉЕ БИ БРАНИЛИ МЕТОХИЈУ И КОСОВО,
ДА СЕ НИЈЕ ЈАВИЛО БЛЕБЕТАЊЕ ДОС-ово.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

МОЛИ НАРОД, ПРЕДСЕДНИКА, ПОЛИТИЧКУ БАГРУ,
ДА ПРЕСТАНУ КОРИСТИТ’ ВИЈАГРУ.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Бошко Топић

ГРЕШНО ЈЕ ДОБА

Беже године, месеци, дани,
Часи се губе у неповрату
И минути су нам одбројани
А све је то у сувом злату

Са неба пало; Свим даровани
Сваком понешто док још има,
Чија је клета, чиме се храни,
То мало светла у очима

Могу ли речи, кад нема дела
С улаза макнути стену у страну?
Превише сенки, сунчаног вела,
Нестаје пене на коњу врану,

А душа би на мегдан с копљем,
И лук би натегла слабашна рука,
Још се китимо са житним снопљем
А нигде зрна, јалова мука!

Грешно је доба, ђавољи вакат,
Грешни смо и ми, грех је до неба!
Коме је до смеха, треба плакат!
Кад душе нема, џабе од хлеба.

Милорад Ј. Никић

СПИСАК АУТОРА ЗАСТУПЉЕНИХ У ЗБОРНИКУ ОДАБРАНИХ РАДОВА ПРИСТИГЛИХ НА КОНКУРС РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ПЕСНИЧКУ НАГРАДУ „ДАРИНКА ЈЕВРИЋ“ 2009.

Сваки од аутора заступљених у Зборнику добиће бесплатан примерак истог. Зборник се може набавити и преко нашег сајта по цени од 200 динара по примерку.
Информација о промоцији Зборника биће објављена на нашем сајту након изласка зборника из штампе. Било каква прецизна најава у овом тренутку није могућа због пандемије грипа - имамо информације да су многе промоције већ отказане.
Честитамо свим ауторима чији су радови објављени у Зборнику јер су пропозиције конкурса биле веома строге.

Петар В. Кнежевић - Београд
Мирослав Јозић - Смедеревска Паланка
Љубомир Вујовић - Београд
Милко Грбовић - Нови Београд
Милоје Вељовић - Бегаљица
Анђелко Ц. Јеремић - Лопаре, Република Српска
Милица Мирић - Бечеј
Нађа Бранков - Вршац
Гордана Радовановић - Бања Лука
Бошко Топић - Њу Џерзи, САД

Погледајте цео списак

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте