НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ
Дарко Хабазин Дакс

ISBN 978-86-86863-22-5

Приче су настале тако што
су из вечери у вече смишљане
и  казиване ћерци Анђели
пред спавање ...

Погледајте више о књизи

ТО САМ ЈА

То  што ћутим  не значи ништа .
Само да ми је душа све
Изговорила одавно!
Тело навикло на мук .
Срце затајило не куца .
Топли мртвац је пред вама,
Блед као дух
Хладан као стена .
ДА ЉУДИ ТО САМ ЈА
МРТВА ЖЕНА !!!

Борислава Дворанац

ПРОСИЈАК

У прашини на асфалту склупчан седи,
Размишља тако о својој беди.
У старом исцепаном руху и сломљеном духу,
Пружа руку људима што пролазе и некуда одлазе,
Посматра их он тако, у души би плако,
Седи сам и са собом прича,
Мрмља у браду своју а у зделици нула на броју,
Чека да му неко удели коју.
Прођох му тако време,
На леђима осећа велико бреме,
Прођох му тако читав дан,
На асфалту он и даље сам.
Одједном испред њега неко створи се,
Црни новчаник отвори се,
Звекет се чује,
Погледа он и динар ту је.
Почех у глави да кује,
Најешће се хлеба и захвали он до неба.
Устаје и подиже прње,
Под стопалима осети трње.
Одлази он полако ка дому свом,
Задовољан на јелу том.
Сутра кад сване нови дан,
Тај стари просијак ће опет бити сам,
У прашини на асфалту и на старом месту, склупчан да седи,
Ишчекујући  неког да створи се и његов новчаник  отвори се.

Наташа Дивјаковић

ПРЕДСАЈАМСКА ГРОЗНИЦА У ДЕРЕТИНИМ КЊИЖАРАМА!!!

СЕПТЕМБАРСКИ ПОПУСТ ДО 50%
НА СВА ДЕРЕТИНА ИЗДАЊА!!!
САЈАМ ПРЕ САЈМА!!!

Графички атеље ДЕРЕТА
Владимира Роловића 94а, 11030 Београд,
Тел./факс: 011/23 99 077, 23 99 078

Књижаре ДЕРЕТА:
Кнез Михаилова 46, Тел.: 011/262 79 34, 303 35 03
Баново брдо, Достојевског 7; Тел.: 011/55 64 45, 30-58-707

ПАЗАР ТЕРАЗИЈЕ

Дух воздизао
корачао и бањао
Петрову
цркву најстарију
походио
до Ступова Светог Ђурђа
стигао
мерак мезетио
снагу скупљао
за дане предстојеће...

Самоте такве
за православца - нема веће
уз ћерку
још дан и вече
халалих све оно
до јуче
живот - вагам
наметнути
косе ређе и
браде седе

14.08.2009. год.
у Новом Пазару

Дарко Хабазин ДАКС

ЕВГЕНИЈУ
Упућено Ољи Самсоновој Леонидовној

Лагано али сигурно ми - мремо
и чекамо, а то не смемо
јер, Његов живот истиче
ма какве биле наше приче.

Нама су пресудиле равнице севера
и за нас не постоји више вера:
у лепше сутра,
у ведра јутра...

Али, ничему не води ни освета
сада смо на супротним крајевима света
па, мислимо на Њега
до дана судњега.

Шта је Он уз тебе, али без мене ?
усамљени дечак без сене.
Шта крије у Својој невиној души ?
Можда свет који се због нас руши ?

Или, најлепши дечји сан ?
који нестаје када сване сваки нови дан.
Када се буди, шта у ручици стеже
и докле Његова жеља досеже ?

Питања је много, одговора нема...
у нашим животима све дрема
али нема ни сна...
коначно, доспели смо до самог дна.

Направимо један, последњи корак:
растерајмо те ноћи мрак,
да Он може за светлошћу да иде,
што ми не видимо, Његове очи нека виде.

Дуле Р. Пауновић

КОСОВСКЕ СРПКИЊЕ

Капљу болесни извори страхом,
из корења оседелих ораха
и цвета божура, заробљеног крвавом земљом.
Земља уморних женских очију.
Од несна,
што угарцима звезда и летом совуљага
довлаче ратнике, руку згњеченог срца чувања.
Сузом:
Смарагдом у магли дима.
Сузом:
Сунцем у рововима, млеком у збеговима.
Сузом:
Молитвеницом камена и винограда,
којом падају косовске кише.
Горе гледају, јер не дају!
Блатњавог друма, ни своје кошаре,
сраслих табана у гробљанске траве,
окачене руке босиљем о плотове,
трудове среће и урлик смрти сећања!
Горе гледају, јер не дају!
Парче своје дрхтавог космоса.
Уморне, верне женске очи,
искапавају зоре, чувају ноћи.
Горе гледају, јер не дају!
Језику туђем,
да поји корење црвених цветова!
Рукама туђим,
да саде изданке косовских ветрова!
Очима туђим,
у црно, да боје свете кости, без милости!
Уморне верне, женске очи
искапавају зоре, чувају ноћи.
Горе гледају, јер не дају!

Јасмина Јанковић

МОЛИТВА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ
БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ

Пресветла мајко, извору наде,
Једина жено што спозна Творца
не дозволи да нам Завичај украде
авет злобнија од иконоборца

Помилуј руком рабе правоверне,
видарице наша, уминулко рана,
осоколи твоје поданике смерне
у једно Саборуј Србе Свију Страна

Вера нам је, мајко, ко бунар дубока
али сила ђавоља притиснула дане
гледамо кроз таму световида ока
нигде нема сунца - нити ће да сване

Подари нам зрнце твога божјег дара,
нек засветле силно ка Косову пути
игуманко мајко Светог Хиландара
твоја трећа рука нека нас упути

Нека слогу нову тиховања створе
мудрост дај нам змије и срце вучице,
многогласно најзад Срби да захоре
на Косову Светом - Тројеручице

Веселин Џелетовић Павлов

СЛАВУЈ И РУЖА

Веселину Џелетовићу

Још док је био дечак мали
волео је принцезу из бајке
у шали су га принцом звали
а он је сањао увојке златне

И очи њене као сафир плави
блистале су у његовом уму
а он је маштао као принц прави
кад одрасте да јој поклони круну

Време је брзо, године пролете
младић је још увек волео принцезу своју
кад једнога дана на улици срете
девојку лепу као цвет у мају

Али била је то црна ружа
једна у свету таква постоји
она поче руке да му пружа
својим слатким отровом га опоји

Потамне коса лепе принцезе
и очи плаве постадоше црне
а уместо краљевске лепезе
младић прихвати ружино трње

Немајући снаге да од тебе одем
заробљен виром у матици речној
ја ћу као славуј на трње набоден
болно певат’, ружи, о љубави вечној

Милан Живановић

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ,,ВРШАЧКО ПЕРО 09”

За необјављене песме, приче (до сто речи) и афоризме.
Радови се достављају у три примерка, под шифром.
Решење шифре ( име и презиме, адреса и број телефона)
у посебној коверти.
Радове слати на адресу: У.Љ.К.Л.У.Д. ,,Леонардо”,
Сремска 61, 26 300 Вршац до 30.9. 2009.
са назнаком за конкурс.
Обавештења: 013/806-171, 064/13-40-733

Татјана Дебељачки

Philanthus triangulum1
(ПЧЕЛИЊИ ВУК)

Свако је лето последње.
Петросни2 мост ва3 шуми  до града је далеко,
створења поноћи касног лета
кад врохови4 на свом жигафону свирају ко луди
и едејско море ми избледели руб ризе кваси.
Красуљица5 са месецем на копитама пије немо,
гривајој се с водним биљем веже.
Давна времена незаштићености;
нисам ничија амма6, али бесплодна пустиња та сам којој
дано је да обухвати све,
једино не могу курјака зујање да поднесем.
Пауци сучу мреже за тихе ноћи; витезови ва запечаћеној
воштаној саћастој ћелији унутра улијаника7 Цреповог.
Самотни водни сат8 сред аспалид џбуна9 ко
статуе петросне војне.
Вода с укусом причешћа.

Погледајте целу песму
Славица Анисија Благојевић

КАД СМИРАЈ

Кад сутон ме узме – немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести –
А не желим више да га надом дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Кад сутон ме узме – једноставно, ћути;
У осмеху немом вратиће се сање
Да су некад могли срести нам се пути,
Само да смо знали желети се мање.

Кад сутон ме узме – певаће славуји,
Јер ту песму само ноћ уме да слуша,
У души кад јава престане да бруји –
И роса кад срце престане да куша.

Кад сутон ме узме – а већ је узео
Уморне ми усне негдашње врелине;
Жудњу коју скрива један тамни вео;
У мислима само магле и белине.

Кад сутон ме узме – немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести –
А не желим више да га надом дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Анђелко Заблаћански

КОСТИ ПРЕДАКА

Предака нам не дирајте кости
Ви злотвори што сте на Косову
Бог Вам грехе неће да опрости
Не тражите сад милост његову.

Те су кости сведоци векова
И сакралних српских споменика
Трајни доказ српскога Косова
За њега ће пасти крв велика.

Одмакните руке од Косова
Ви крвници српскога народа
Стићи ће Вас Божја казна нова
Као сваког људскога изрода.

Због Косова царства су падала
Од Римскога до у време ово
И вама је снага посустала
Косово је вечно Србиново

Вукашин Ј. Илић

* * *

Грубима - радост већу
Нежнима - жалост многа
А ја баш ништа нећу
Нит ми је жао ма кога.

Жалим још себе помало
Жалим бескућно псето
Путања ова ме право
Доведе у крчму ето.

О, зашто грдиш ванцаго?
Зар нисам син земље наше?
Свак је од нас залаг'о
Панталоне своје за чаше.

Гледам кроз прозор уз сету
У души јади свети
Мокра у сунчаном сплету
Улица преда мном лети.

А на њој балавац клима
Ваздух сув све прозирно
Он блажен изглед има
И чачка свој нос мирно.

Чачкај, том руком драгом
И цео свој прст турај
Ал' само с истом снагом
У душу своју не гурај.

Готов сам већ и ступам
Безброј је флаша у строју
Ја запушаче скупљам
Да душу запушим своју.

Сергеј Александрович Јесењин

Веселин Џелетовић Павлов

ДЕВОЈЧИЦА

Слушам како гуче Плава Голубица,
Гуче, гуче... то моја Девојчица.
Или од силне жеље чини ми се само:
Изгледа чини... не долази Она овамо.

Ни у снове одавно дошла није
Година много има, за кога лице крије ?
А око је свугде, у свему тражи
Само да жељу и тугу срцу ублажи.

Девојчице, Девојчице... ! сан тај је био
Кратак, таква беше и љубав
А ја сам своје радости себично крио,

Нисам могао, ни смео, да се предам сав
И да узмем твоју узаврелу младост:
Моја зрелост угасила би заувек радост,

Твоју, и ти треба да се радујеш сада
И заувек, као некада,
Животу и без мене, теби је остала нада.

Дуле Р. Пауновић

АРС-некролог

Воденични
жрвањ
мрви
и
унижава
Уметности-
апетиту
недохрана
Ветар
леђну
кост
повија
Ругалице
поју
песму
залуда
а
клике
тапшу
до нестаја...

Дарко Хабазин Дакс

Удружење писаца „ПОЕТА“ расписује

КОНКУРС РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ
за песничку награду „ДАРИНКА ЈЕВРИЋ“

Конкурс је отворен до 25. септембра 2009. године.
Сваки учесник конкурса може послати највише три песме.
Радови се шаљу у три примерка потписани шифром.
Решење шифре, са личним подацима аутора, доставити у посебном коверту.
Радове слати на адресу:
Удружење писаца „ПОЕТА“, Радничка 5Д-1, 11030 Београд
са назнаком „за конкурс родољубиве поезије“.
Одлука жирија о добитнику награде биће објављена на сајту Удружења писаца Поета. Жири задржава право да не додели награду уколико сматра да ниједно дело, приспело на Конкурс, не задовољава критеријуме за доделу ове престижне награде. Свечано уручење награде је на Сајму књига у Београду.
За додатне информације на redakcija@poetabg.com
или на телефон 011/2545872.

Редакција Поета

Погледајте како је било на прошлогодишњој додели награде

У СЕЛУ МРКОЊИЋИ

Пред маленом црквом, овог летњег јутра
неко чудно осећање у мени се скрило
загледан у минуло, видео сам сутра,
ал' ми није јасно шта се данас збило.

Шта ме је то привукло овом светом месту
с којим моја душа неприметно сраста,
шта ме је то натерало да напустим цесту
да застанем овде крај распуклог храста?

Његова се крошња у небеса диже
као да је хтела пажњу да ми скрене,
као да ме привукла овој цркви ближе
да се добро загледам у темеље њене.

Иза мале цркве степениште неко,
којим се запутих, већ видно потресен,
избицу пронађох и у њој сам клек'о
да под малом црквом молитву узнесем

Пред небеском силом био сам затечен:
Мркоњићи село какву чуваш тајну?
Чика Пера да ли је по теби наречен?
Је ли ми он послао ову силу сјајну?

Сред камења љутог и топлине благе
молитвено тиховање допире до Бога,
препун нове вере, неспознате снаге,
милов'о сам стену к'о најдражег свога.

Каква то топлина мојом душом тече?
Шта је то у изби што ми тол'ко прија?
Неки глас с небеса тад умилно рече:
„У родној си кући Светог Василија“.

Веселин Џелетовић Павлов

НИКАДА ПЕСНИЦИ

Песник, Бранко Миљковић имаo визију -
"сви ће, једног дана, писат' поезију"
то што многи пишу, песма неће бити,
пред поезијом, морају се скрити.

Јека празних речи, небулоза звекет,
да песму славуја гуши жабљи крекет,
ко шугаво магаре пореди с Пегазом,
Бога Аполона с' Квазимодом - наказом?

Ко задах смрти пореди с' животом,
часног патриоту с издајом - срамотом,
сјај вечног Сунца са пакленом тамом,
мир Светог Олтара с вашарском галамом?

Моћно небо одређује ко ће запевати
неће свако шкрабало песником се звати.
неразуман не зна шта човеку вреди
не светом месту мож' да с' унереди.

Божијом вољом песници рођени,
ви неразумни, ко песници - набеђени,
поезија стасала у небеском крилу,
нећете постати песници на силу.

Ко пореди ропство са светом Слободом,
баруштину, каљугу са бисерном водом,
цара лава са мишом плашљивим,
хрта Карамана с' џукелом вашљивим?

Kо узвишену песму која ране лечи
пореди с издајом која срамно клечи,
бритку сабљу, прву препреку силнику
и бачену стару, сломљену мотику?

Примера безброј на сваком кораку
зашто поезији ви копате раку?
Зрно песка поредиш с мермерном громадом
развенчај се, са болесном надом.

Увек ће бити небеске степенице
недостижне за гмизавце, црве и стенице.
Без Божијег дара, никад, нема песника
немојте од себе правит болесника.

Неразумни, посрнули, не знају за стид
ваша "песма" духовни инвалид.
Ко пореди царску, раскошну палату
са брлогом свиње у вечноме блату?

Звезданом стазом, на Пегазу, Песник
шугаво магаре небу тера грешник.
Одрасли су, а дечије немоћи
од небеског сјаја не правите ноћи.

Песма снажно куца човечијим билом,
ви хоћете песму написати силом.
Поезија светиња, ви њени крвници
никада нећете постати песници.

Бошко Топић

ЉУБАВ

Заљубиш се у секунди,
коју речима не знаш описати
волиш данима
мислиш да ће вечно трајати.
И кад после дугих година
све се сломи.
Кунеш живот, мрзиш све.
Што ми нису рекли,
да љубав толико боли?

Бојана Миљковић Петровић

БАШ ТАДА

Било је то некада давно,
Десило се изненада тада,
Још ми се чини као сада.
Био је леп и топао мајски дан,
Кафу смо пили и весели били.
Десило се све као у сну ,
Тада, баш ту.
Хтела сам ти рећи неке тајне,
Искрене и трајне.
Десило се то баш тада,
Чини ми се као сада.
Дошло је громко из ведра неба,
Као кад сиромах остане без хлеба.
Осетила сам страх неки,
Сад ми се чини тако далеки.
Осетила сам нешто више,
Време неће да брише.
Оставио си ме саму,
У том једном дану.
Отишао далеко у рај,
Не рекавши да је крај.
Тужна сам била, тужна сада,
Проплакане многе су ноћи,
Уморне су моје очи,
Отишао си и никад више нећеш доћи.
Волећу те дуго знај иако је крај.

Наташа Дивјаковић

СУДБИНА

Од када нисам са тобом
тражим те у сну и на јави,
мисли ми се губе, борим се са собом,
твоја реч и осмех у свитање
и мале ствари, све ми недостаје
док немир у души траје.

Тражим те у сну и на јави
и питам да ли су силе што пустоше у нама
љубав или судбина сама,         
маскирана нада у рана јутра
или нови живот који долази сутра?

Емилија Матић

НАС ДВОЈЕ…

Спавај… ову ти песму посвећујем за мирне снове…
Еротика ноћас у венама производи звук зоре и пламена…
Боле ме… боле ме речи твоје,боле ме додири,
боли ме све што се навика зове….
Зато спавај…пусти ме да уживам у склопљеним очима…
У звуку зачаране емоције на акордима гитаре…
На твојим склопљеним капцима који ме моле
Да одем и да те пустим, о, мала ласто ….да пловиш…
да пловиш кроз снове…

И пуштам град да заврти емоцију у добовању капи,
Пуштам прсте да раде да јеца гитара и очи моје…
Пуштам те да жмуриш и правиш се да спаваш
у куту постеље ове,
Пуштам да верујем у сломљене снове…
и губим разум и губим себе
Јер видим сам иако нећу да више нисам, да више ниси…
више нисмо нас двоје…

Стеван Врекић

ОРГАНИЗАТОР КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА
„ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ“ 
РАСПИСУЈЕ      
КОНКУРС ЗА ЦИКЛУС ПЕСАМА
Право учешћа имају песници који пишу на српском језику. 
Циклус треба да садржи највише пет песама, да буде потписан шифром и достављен у  четири истоветна примерка. Решење шифре, у посебном коверту, са кратком библиографском белешком, адресом и телефоном, приложити уз песме и послати на адресу: Културни центар Сврљиг (за Књижевни конкурс), 18360 Сврљиг, Боре Прице 2, тел. 018/ 821 059.  
Крајњи рок за слање песама је 31. август 2009. године. 
Аутори три најбоља циклуса песама по оцени жирија биће награђени, позвани на завршну свечаност, а њихове песме објављене. Сврљиг, 1. јула 2009.

Културни центар Сврљиг

                 НЕ САЊАЈ МЕ

Бесно ћу украсти
Очи твоје
Док сањаш

Да сам твоја

У шуми борова
У зори које
Нема...

Сања Ж. Недељковић

ПРОЛЕЋЕ, А ЈА ВЕНЕМ

Осећаш ли, љубави моја,
дах раног пролећа,
мирис младе траве,
топле зраке јутарњег Сунца?

Чујеш ли, љубави моја,
цвркут пробуђених птица,
веселе дечије гласове у парку ,
шапат заљубљених?

Видиш ли, љубави моја,
како се све рађа,
а ја венем?

Твој поглед – дах ваздуха,
твој осмех – кап воде,
твоје лице – зрак светлости,
твој глас – нежна музика.

Љубави моја,
све се буди,
а ја венем.

Зато:
погледај ме,
осмехни се,
додирни ме,
пољуби ме,
јави се!
Не дај да се угасе у мени
и последње искрице живота.
Само отвори срце,
још има наде за нас.

Љубави моја,
пролеће је,
а ја венем.

Маријана Младеновић

ЛУТАМ

Лутам као сенка, заборављена од свих
да у тами и хладноћи нађем мир
Кораци тешки мрзли асфалт газе,
сузе се леде низ образе
замагљен поглед зенице мутне,
срце се леди пуца и боли
бежим од тебе, бежим од нас,
ниси ту а још те волим.
И назирем у даљини обрисе твог тела
Ледену сузу твој осмех топи
Халуцинације о љубави које више нема
Лутам да заборавим
А још те видим свугде око себе
промрзле руке ка теби пружам,
Видим те и кад те нема
Сећање горко не посустаје
љубав је на све спремна.
Да ме мучи кињи и боли
нема те а још те волим.
Лутам у зимској ветровитој ноћи
Да л' ће ова бол икада проћи?

Бојана Миљковић Петровић

КРАХ

Ношена жељом да све ово стане
згрчених мисли од сумњи и страха
мисли што увек у исто клупко се уплету
клупко заблуда, црно клупко што доведе до краха
у мојој души, у целом мом свету.

Рушевине среће - као после рата
ја ходам по њима, саплићем се, падам
свесна да могу још више да страдам
а знам да јесам, и увек ћу бити
једини кривац - жртва свог ината.

Ношена жељом да све ово стане
сужене свести на земљи лебдим
на земљи црној,  ко' моја душа
у сопственом мраку што сама га кројим
ту само још дишем, али не постојим.

Само сам привид, к’о сена нека
више ништа не смем да желим
ходам на прстима, да пробудим жељу не смем
то мој је страх...
и питам се шта онда остане од човека
кад све што сам желела срцем целим
сад само је пусти пепео и прах.

Александра Латински

ЏАБА

Ја умирем опет,
и пред ново јутро,
а,  дивно је било,
сазвежђа сам такла,
па сада у овом,
сату смрти, сивом,
џаба што сам звезде,
ја с тобом помакла.

Јасмина Шикић

ПОШТОВАНИ ПОСЕТИОЦИ, САРАДНИЦИ И ЧЛАНОВИ

Удружење писаца Поета Вас обавештава да већ недељу дана не можемо ажурирати наш сајт због хакерских напада тако да нисмо у могућности да објављујемо Ваше радове које сте у међувремену послали. Жао нам је што ћете остати ускраћени и информација о догађањима којих је било у протеклом периоду, на многима од њих учествовали су и наши чланови. Надамо се да ћемо се убрзо решити ових срачунатих напада, јер су нам у међувремену одложили неколико промоција због "више силе", тако да претпостављамо из чије кухиње долазе.

Ваша Редакција Поетa

ЈЕЗИК

Црвени јарче у кошари
- притаји се.

Дошло је време ћутања.

Тог убојитог злата
од кога дрхте
и аждаја
и њен страх.

Светосавски аманете,
јави се!

Да нам аждаја,
тешким ћутањем рањена,
срце не поједе.

Гоца Симеуновић

ПУТОВАЊЕ

На раскршћу стојим
осунчана

Твоје десно уво
у процепу црне завесе
промаче

А око прозорљиво
спази ме из далека

Наше трагове
лепотом дана посипам
од које душа страда
сјајна, мирисава

На дланове
голубови слећу
игру сенки вечерају

Љиљана Милосављевић

Ни туга, ни бол...

Ни туга није највеће зло
онда кад не знаш више ни да ли живиш...
Ослушкујеш срце - само шапат бледи
да ли си сенка, пепео, прах
не знаш...
Питаш се...
Да ли си човек, или си страх
који  лута ко' усамљени путник у пустој беди.

Ни бол више није оно што је некада био
твој непријатељ највећи...
ћутање пусто све постаје
тишина мукла гута све пред собом
игре сенки, играју се тобом
а живот и даље исто сив..
са истом тугом што са собом носи
Једна горка истина остаје, да пркоси
исто није живети и бити жив...

Александра Латински

СВУД ПРИТИСЛА НЕКАКВА ОГРАМА

Не жалим вас браћо моја драга
што се згоди - створили смо сами
свак' ће од нас оставити трага
ил' на сунцу ил' у вечној тами

Нећу слушат опомене ваше
већ ћу кренут' кроз ту тмину грдну
нек' се склоне они што се плаше
што не смеју ни прстом да мрдну

Песник данас заћутати не сме
нит' се мудро иза другог крити
буду ли нам сад замукле песме
ни Србије можда неће бити

Медији су убили истину
мистер Долар згазио етику
хероје нам легли у прашину
кукавице држе нам придику

Свуд притисла некаква ограма
немаш кога с ким би прозборио
нестало је образа и срама
свак' се о свом јаду забавио

"Експерти" нам уче професоре
фукара нам арчи ђедовину
и сви трче да им се додворе,
место да их... све у материну

Земан дош'о ваља запевати
за одбрану ово мало части
нема сврхе даље оклевати,
од овога ниже не можемо пасти.

Веселин Џелетовић Павлов

СРЦЕ НЕ ПАМТИ

Кажем срцу,
немој да заволиш,
дотуће те, да још једном страдаш.

Срце ми се насмеје шеретски,
-Па како ћу другачије бити,
наде има само кад се надаш.

Сећаш ли се како суза пече,
и од несна како бијеш јако?

Срце каже да ништа не памти,
-Можда пече, ал’ ћу опет тако!

Јасмина Шикић

САН О СНОВИМА
 
Шта тражиш овдје? Зашто се стално враћаш?
Не тражи себе ту гдје нема ништа твоје!
Сваки долазак нови сузама плаћаш!
Ма пустите ме! Ту је дјетињство моје...
 
Шта тражиш овдје? То није твоја кућа!
На прозору сломљеном нема твоје сјене!
На вратима само још вјетар покуца.
Ма пустите ме! Овдје је дио мене...
 
Шта тражиш овдје? Шта тишина и камен голи вриједе?
Ту, гдје пустош грли сваки нови дан.
Ту, гдје и сунчеви зраци од самоће блиједе.
Ма пустите ме! Тражим о сновима сан...

Бранка Дојкић

МОЛИТВА

не може ме стрести призвук вечности са ових корака
усмерених теби.
не може ме волети ниједно срце овога света,
одабрано у потреби за тобом.

могу ме подражавати нечији пољупци,
узаврели попут првог укуса нестварног.
могу ме назирати нечија искуства,
искована у жељи пролазног.

ја трагах за тобом нестрпљиво,
и не нађох те.
ја ослушкивах те нехајно,
и не чух те.
ја не могох видети те од себе.

могу те казивати трагова година на мени,
а не рећи више од ћутања звезда.
могу те наслућивати откуцаји времена у мени,
а не бити ближе истини од грумена земље.

ја трагах за собом нестрпљиво,
и изгубих се.
ја ослушкивах се нехајно,
и онемех се.
ја не могох видети се без тебе.

Драгана Шалипуревић

АЛТЕРНАТИВНА СТРИП РЕВИЈА АЖДАХА
РАСПИСУЈЕ
КОНКУРС
за форму стрипа од једне до осам табли
за кратке есеје, приче и песме

1. Необјављени радови и неафирмисани аутори су приоритетни
2. Тема и стил су слободни
3. Број радова једног аутора је неограничен
4. Уз радове доставити кратку биографију аутора и контакт
5. Конкурс траје до 25. августа 2009. године
6. Радови се не враћају

ПРИДРУЖИТЕ СЕ АРМИЈИ СТРИПАЏИЈА
КОЈА НАСТОЈИ ДА ВАСКРСНЕ СРПСКИ СТРИП!

РАДОВЕ ШАЉИТЕ НА АДРЕСУ:
Поштански фах 46, 34 000 Крагујевац

или електронским путем на:

office@ceslod.com
redakcija@azdaha.net
info@azdaha.net

Шаљите нам и своје утиске, похвале и критике!

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НА ТЕЛЕФОН: 064/67-16-778

КОРЕНИ

Корени нам знани у прастаро време,
сред моћне планине, хвала драги Боже,
са снежним главама што пут неба стреме,
једино их орао досегнути може.

Корени су наши сред голети крша,
где орлови лете у царство висине,
где се ретко растиње повија, лепрша,
шибано ветром с високе планине.

Корени су наши, памти земља ова,
крај брзог потока што равници хита,
тамо где су гробља наших прадедова,
у питомом пољу, испод злата жита.

До југа досежу наши корени...,
поред плавог мора и витких чемпреса,
у темељу цркве, у оку икони,
из тих корена досегли небеса.

Корени нам чврсти у гранитним стенама,
на хришћанском путу исправни били,
слобода нам света у набреклим венама,
из наших корена, други снагу пили.

Корени нам свуда дубоки и снажни,
из њих расли многи великани,
за слободу први, увек одважни,
Срби су народ славом овенчани.

Бошко Топић

БИБЛИОТЕКА                                КЊИЖЕВНИ КЛУБ
"БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"              "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"
ЖИТИШТЕ                                  ЖИТИШТЕ

О Б Ј А В Љ У Ј У

 Књижевни конкурс "Банатско перо 2009"

за НЕОБЈАВЉЕНЕ ПРИЧЕ, ПЕСМЕ, АФОРИЗМЕ

Право учешћа на Књижевном конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику. Радови се примају до 30. септембра 2009.

Радове слати на адресу:

                БИБЛИОТЕКА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Иве Лоле Рибара 1, 23210 Житиште,  за "Банатско перо

Погледајте цео конкурс

ОДРЖАНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

Велика Сала Скупштине општине Вождовац била је мала,
у уторак 23. јуна 2009. године, да прими све посетиоце
жељне да упознају стваралаштво нашег члана Љиљане Булатовић-Медић и присуствују представљању њене нове књиге РАПОРТ КОМАНДАНТУ.

О аутору и њеној новој књизи, као и главном јунаку нашем команданту Ратку Младићу, надахнуто су говорили проф. др Смиља Аврамов, генерал др Радован Радиновић, Веселин Џелетовић Павлов и аутор.

Песмом (из своје нове збирке) "Е, мој генерале" Раде Вучковић, који је наступио као специјални гост вечери, одушевио је публику. Програм је изванредно водила песникиња Мирјана Булатовић. Било је то вече достојно памћења.

Погледајте више о самом догађају

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

Уторак, 23. јун 2009. године у 19 часова
Велика сала Скупштине општине Вождовац,
Устаничка бр. 53, Београд

Говоре:
Проф. др Смиља Аврамов
Ген. др Радован Радиновић
Проф. др Радош Смиљковић
Генерали и официри ВРС
Издавач - Веселин Џелетовић Павлов
Аутор

Водитељ програма - Мирјана Булатовић, песникиња
Специјални гост: Раде Вучковић, кантаутор и песник

Организатор: СПС, Општински одбор Вождовац

ДОБРОДОШЛИ!!!

ИЗ ВУКОВОГ УГЛА
„У неку руку, сви смо ми потомци дезертера из 1389-е“
            Афоризам Бране Црнчевића

Када ти етикету налепе посред чела
суд историје гори од Страшног Суда,
кроз векове се дуге у мит истина сплела
и сви су други жртве, а ја сам нешто к'о Јуда.

Да мој поступак схвате, нису баш нешто ради
сваки је чин издајства мојим именом мерен,
кад год негде зашкрипи, свако се одмах вади:
“Ех, само да је онда Вук истрчо на терен!“

*
На бојно поље дођох, и жив се убеутих
наши кренули добро, просто их секу ко репу,
ал' страва кол'ко их има, више но мрава жутих
против толике руље пораз имаш у џепу.

Док је пољем одзвањ'о сабаља звекет рески
на своја плећа примих тешке одлуке бреме:
- Ионако ће Срби постати народ небески,
ал' нек преживи неко, бар да се запати семе!

*
Од тога дана Срби славе све своје претке
а само моје име жигошу мрљом тамном,
ал' знај да си и ти, што читаш ове ретке
потомак један од оних који кренуше са мном...

Милко Грбовић

ОТКАЗАН ТЕРМИН ПРОМОЦИЈЕ У УКС

Представници Удружења књижевника Србије обавестили су нас да се због "више силе" отказује најављен термин представљања нашег издања у просторијама УКС - књиге Љиљане Булатовић "РАПОРТ КОМАНДАНТУ". Извињавамо се публици. Хвала на разумевању.

Редакција Поета

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА У БОГОТРАЖИТЕЉУ
Веселин Џелетовић Павлов

У КЛУБУ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА БОГОТРАЖИТЕЉ, Иван Бегова 7, Београд, тел.: 011 26 39 158
дана 11.06.2009. године (четвртак), са почетком у 19 часова одржано је песничко вече Веселина Џелетовића Павлова.

У стиховима аутора уживала је углавном песничка публика. Вече се наставило у пријатном дружењу и рецитовању песама самих гостију као и сетним звуцима гитаре Милана Томића.

Погледајте више о самом догађају

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

МОЈЕ КОСОВО ПОЉЕ
Живојин-Жижа Лабус

ОДБОР ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ САБОРА КОСОВОПОЉАЦА
И ОКОЛНИХ МЕСТА
организује

I Сабор Косовопољаца и мештана околних села

Сабор ће се одржати дана 20. јуна 2009. године са почетком у 18 часова у Дому авијације, Земун (преко пута Поште).

У уводном делу програма биће представљена књига
„Моје Косово Поље“ - аутор Живојин-Жижа Лабус.
На Сабору ће се изабрати чланови Одбора за представљање Косовопољаца, са циљем да исти обједињује грађане
и ради на решавању њихових проблема.
Наставак радног дела Сабора протећи ће у заједничком дружењу
у прелепом амбијенту ресторана Дома авијатичара.

Сва обавештења о Сабору можете добити на телефоне:
011  233376 и 064 8874056 (особа за контакт: Перо Шејат);
011 2513803 и 064 3724036 (Живојин-Жижа Лабус)

У Културном центру Српско Ново Сарајево 15. јуна (понедељак) ове године, са почетком у 18 часова одржаће се

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

О најновијој књизи  РАПОРТ КОМАНДАНТУ  и књигама из СРЕБРЕНИЧКЕ ТРИЛОГИЈЕ (Истинита Сребреница, Српске мученице из Сребренице и Крици и опомена) говориће:
Веселин Џелетовић, председник Удружења писаца ПОЕТА, као Издавач,
Раде М. Вучићевић, књижевник
Гост из Москве - др историјских наука Јелена Јурјевна Гускова, сенатор Републике Српске, академик САНУ и
Аутор - Љиљана Булатовић.
Специјални гост и изненађење из Београда је Раде Вучковић, кантаутор и песник!
Истога дана, у 13 часова у новоотвореној књижари ''Биоритам'' у Тржном центру у Српском Новом Сарајеву Љиљана Булатовић и Раде Вучковић ће потписивати своје књиге, које се у овој књижари већ налазе у продаји.

Редакција Поета

ЈЕСЕЊА НОЋ

Пало је још једно сањиво вече: јесење, мирно...
а ја, игром судбине, жице виолине сам дирн’о
и тиха музика ноћи је дубину дала
па је у тамној даљини заувек нестала.

И поново је мир тежак душом завладао
а ја сам се окован тамом с радошћу надао
да ће се макар ехо вратити, да ћу поново чути
непоновљиву песму која Њену близину слути,

да ће, одмах ту, иза непробојног бедема таме
у очима заблистати Њено лице, Њен стас...
Чини ми се, као да очима поспаним, тражи раме

за крепки сан, а ја да слушам Њен умилни глас
уместо изгубљене музике у јесењој ноћи
и слутим да ће из далека кренути, сан ми доћи...
Она!

Дуле Р. Пауновић

КЛУБ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА БОГОТРАЖИТЕЉ
Иван Бегова 7, Београд, тел.: 011 26 39 158

Представљање песника:
Веселин Џелетовић Павлов

11.06.2009. године (четвртак), почетак у 19 часова

Позивамо Вас да уживате у родољубивој, љубавној и боемској поезији. Стихове ће казивати аутор.

ДОБРОДОШЛИ!!!

Видовдан.орг расписује конкурс
за текст на тему видовданска, светосавска традиција српског народа у нашем времену. Тема је и мото видовдан.орг-а „Традиција за нови миленијум“. Нема ограничења величине рада или врсте (текст, есеј, научни рад или књижевно дело). Радови који буду задовољавали критеријуме ће бити објављени на сајту и форуму. Од приспелих биће награђен један рад. Прва награда је комплет сабраних дела Св. Владике Николаја. Предност имају оригинални радови, али се прихватају и они који су негде већ публиковани, под условом да их нема на нету.
Радове можете слати на: info@vidovdan.org

ДОЂИ

Дођи и пружи ми руке
Погледај ми у очи снене,
Дођи и осети како воле тебе.
Дођи и приђи што ближе,
Пољубац ми дај као за крај.
Дођи и прислони се на мене,
Осети ту топлину која зрачи,
Дођи јер ми то много значи.
Помилуј ме по коси,
Дођи и опрости.
Желим да те видим,
Додирнем лице, глас чујем што топи,
Дођи јер за тобом се опи.
Дођи и загрли ме чврсто,
Дођи јер осећам се тако пусто.

Наташа Дивјаковић

Певам

Певам сунцу киши и олуји,
Белој зори, гугутки у пољу
Срни, орлу, јавору у гори
Гају росном, њиви док је ору

Коњу враном, под каменом гуји
Јорговану плавом и прозору
Ластавици, галебу и мору
Белом врату, бисерном ђердану

Модром виру, реци, новом дану
Колевкама, дечијој пелени
Много чему и не умем рећи,
Мртве речи гнезде се у мени

О јунаштву не умем да зборим
А још мање о људској несрећи
Зашто ране да посипам сољу,
Ја сам сањар певам месечини

Игри, смеху, радости и срећи
Нежној реси, буби, листу јове,
Добу прошлом, детету у мени
Певам свему што се живот зове!

Милорад Ј. Никић

ГРАЧАНИЦА

Ноћас негде баш пред зору
док је месец на умору
целивао - цело село

На капију дома мога
покуцала босонога
белог лица – Грачаница

Закуцала, закукала бона,
за хаљином вуку јој се звона
ал' не туку - у злослутном муку

Нема суза, али чујем рида,
носи одсјај Симониде вида
на два длана - камом расплакана

Донела ми очи да прогледам
да од стида у земљу погледам,
јер ме нема – сред Поља голема

Сузом зборим: "Грачанице бела,
још ничија није дозорела
нит' ће њина – нит' њихова сина

А воћка се кад је зрела бере
нек' је нама мудрости и вере
јесте бреме – али није време

А кад дођу судбоносни часи
зачуће се многогласни гласи,
тићи пиште за српско огњиште."

Тад одјезди ка пропланку ноћи
раздрагана - јер ћемо јој доћи,
сви поново на наше Косово

Веселин Џелетовић Павлов

Нисам знала
 
Нисам знала
да сам толико постала твоја
нисам знала
да си једина светлост
коју упија душа моја
нисам знала...
 
Нисам знала
да без тебе даље нећу знати
нисам знала
како је тешко
изнова умирати
нисам знала...
 
Нисам знала
да си све оно што сам одувек хтела
нисам знала
а да јесам-небих те толико заволела
само бих побегла
избрисала те из живота и снова
и остала празна...
и његова...

Бранка Дојкић

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА "РАПОРТ КОМАНДАНТУ"
аутор Љиљана Булатовић

Енциклопедијска књига истине о генералу Ратку Младићу, у којој је аутор објавио најзначајније говоре и сведочења, најеминентнија имена из Војске Републике Српске, који су на слободи, политичаре и адвокате, научне раднике из Србије и света, борце за истину о настанку рата на Балкану, о ратном путу ослободилачке Војске Републике Српске и њеном ратном команданту...

Удружење писаца Поета објавило је, у оквиру издавачке делатности - библиотека Специјална издања, нову књигу нашег члана госпође Љиљане Булатовић - РАПОРТ КОМАНДАНТУ.
Представљање књиге (као и најава прве промоције 24.05.2009. у Калиновику) обављено је у кругу блиских сабораца и пријатеља генерала Ратка Младића, на дан оснивања Војске Републике Српске - 12. маја 2009. у Дому борачких удружења у Београду, Савски трг бр. 9. Међу њима је био и Момир Булатовић, чији се текст ''Ода часном српском генералу'' налази у уводу књиге, која је луксузно опремљена, на 470 страница, са колор додатком са фотографијама Ратка Младића и његових сабораца, рођака и пријатеља. О књизи и ратном команданту Главног штаба ВРС говорили су и неколицина присутних ратних генерала ВРС, а син Ратка Младића се са захвалношћу аутору обратио скупу.
Књига садржи ауторитативан избор чињеница и записа из живота и ратног пута генерала Младића, његових експозеа, говора и интервјуа.

Међу ауторима прилога или цитираних  текстова су генерали: Пјер-Мари Галоа, Славко Лисица, Манојло Миловановић, Петар Шкрбић, Трипо Вучинић, Радован Радиновић и бројни други блиски саборци Младићеви.
На крају књиге поређано је 40 имена сабеседника о генералу, међу којима су и: Ремзи Кларк, Сергеј Бабурин, Јелена Јурјевна Гускова, Смиља Аврамов, Раде Рајић, Драгомир Пећанац, Неђо Попара, бројни Младићи и Лаловићи из Калиновика...

Књигу можете наручити на:
Удружење писаца Поета, Радничка 5д-1, 11030 Београд
телефон: 0112545872, 062252598
e-mail: redakcija@poetabg.com

Цена књиге је 1000 динара + ПТТ трошкови

Погледајте више о догађају

НОВА КЊИГА У ИЗДАВАЧКОЈ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

Богдан Тодоров
Зеленградски   Унцути   Ландарала   Угурсузи  Мaнгаши

ISBN 978-86-86863-18-8

Одломак из књиге:

КАФИЋ ''ВИТАЈЕЛИС''

        Као и обично, на телевизору одврнутом до даске одвија се спортски пренос, гости се забављају на сав глас по секцијама, то јест за шанком и оба стола, и приде на све то, Ђоле укључи радио, који такође одврне на максимум. За дивно чудо, то је изазвало неочекиван ефекат, сви су се умирили као бубице и претворили у једно велико уво. Сасвим случајно, убо је емисију евергрин музике из времена младости присутних бекрија. Много пута осведочене мачо мушкарчине, стварно или у хвалисању, изненада су се симултано претворили у разнежене емотивце и питоме јагањце. Наравно, ни теоретски, а камоли у пракси, то није могло дуго да траје. Стрпљење је, што се могло и очекивати, најпре издало Стојанчета, који брзометно извали: ''Да ли се код Ђолета чује још  нешто сем телевизора и радија?'' Ко ће коме ако неће свој своме, па му одговори Ђолетов Паша: ''Наравно да се чује. Ђолетов босански клозет.'' Наставио је виспрени Стојанче: ''И то нарочито када Жиле уђе у њега дваред узастопце и не повуче воду!''
Ради предаје извештаја са лотоа, бингоа и слично, два пута недељно, на велику жалост сталног састава, Ђоле поподне затвара кафић или ради скраћено. Деси се једноме од посетилаца, са списка редовно присутних откачењака, бадаваџија и џабалебароша, који је нешто побркао календар и дане у недељи, да није био сигуран да ли ће Ђоле да ради, и постави знаменито питање: ''Јеси ли отворен поподне?'' На то уместо зета одговори Паша: ''Јесте, и то са два прста.''...

Богдан Тодоров

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте