УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА"
ЖЕЛИ ВАМ ПУНО ЗДРАВЉА, УСПЕХА,
СРЕЋЕ, ЉУБАВИ И ЛЕПИХ СТИХОВА!
ЗДРАВИ НАМ И ВЕСЕЛИ БИЛИ!
СРЕЋНА НОВА 2009.

ОДРЖАНА ТРЕЋА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ХАИЂИНА

26.12.2008. године у Новом Саду одржана је Трећа годишња скупштина хаиђина. Скупштину је отворила књижевница Дивна Бијелић песмом:

КАКО ЈЕ ХАИКУ УБИО САТИРИЧАРА

Док га је гледао онако малог
Препуног лепоте, пејзажа, цвркута птица
И да не набрајам
Онако сићушног у три реда стиха
Седамнаест слогова
Тако минијатурног
А из њега извире лепота
Што је најважније
Док га слушају сви се слажу
Није ни против кога
Не бави се рупама система
Одише заразом ван сваког проблема
Афирмише лепоту преко лепоте
Тренутака доба свих годишњих
Уствари

Погледајте цео текст

ДВЕ ПЕСМЕ НА ИСТУ ТЕМУ

ПРОЉЕЋЕ

Тамнији за таму ове јесени тмасте
и грубљи за зиму ове зиме прошле
ја вам овог прољећа нећу махати, ласте
и нећу вам рећи: Добродошле!

Врапцима ја морам, нежно, као отац
рећи нешто лијепо у овај дан плави
врапцима, том ситном зрневљу живота
што је цвокотало са мном на мећави.

Док сте ви негдје испод туђег неба
изводиле звоје игре враголасте
не, ваш ми цвркут сад збиља не треба
размажене госпођице ласте.

Они са са мном зебли испод стреха
они су вољели и ово голо грање
зато мој поздрав, весела грудво смјеха
другови врапци, моје дубоко поштовање!!!

Вито Николић

ПРОЉЕЋЕ

Март позобо зиму са подине пласта
рогуше се пупољци на гранама голим,
пируетом прољеће најављује ласта
ал' ја њеном шарму могу да одолим.

Госпођице ласто, гдје си зимус била
кад се све од мраза јежи као сријеш?
Чим  Ми'ољдан прође, а ти пут под крила
да под туђим небом своје гњездо свијеш.

Ја и врабац - паор остајемо гдје смо
није он од оних што за комфор брину,
скрије се под стреху, на жицу ил' пресмо
и ћука глогиње и с торине трину.

Није гиздав попут тебе ил' голуба
нити му је име скројено за риму
ал' ме свуда прати у времена груба
сапатнички сваку одснежимо зиму.

Сунце љутом мразу чупа зубе кутње
изанђалој зими склапају се капци...
Нек ћућоре ласте, ал' молим - без љутње:
Моје поштовање, витезови врапци!!!

Милко Грбовић

ЛАСТАМА ХИМНУ

У недрима зиме пролеће расте
Као стеоној јуници виме
Над гнездом шталске ласте
Врабац у песми просипа риме.

Прпећи трину пронашо зрно
Цвркутом бучним одгони зиму
Ласти на трен под стреху сврно
А она негде на топлом Криму

Живот је хлеб са девет кора
Усуд нам богови по мери плету
Ласти је дато - у свет да мора
Гиздава дама лови у лету

Врапцу чувару кућнога прага
Том бићу драгом спеват ћу оду
А ластама химну – зар није снага
Кући се враћају, а од ње оду…

За оно што је назад је вуче
Још људски језик не нађе име
Ласте су да нас љубави уче
И завичајне разгоне зиме…

Милорад Ј. Никић

СКРИВАЛИЦА

Кријем се од људи
Да не виде твој осмех
У мом смешку

Јер чувам те једино за се
У страху да ћеш их све опчинити
Тим осмехом
У очима водњикавим

И да ће тако занесени
Да те украду из очију ми пијаних
И мојих мисли беспутних
До твог срца жудног
И твог уздаха чежњиво страсног

Кријем се од људи
У твом погледу загледаном
У сопствене дубине
У душу изненађену и уплашену.

Анђелко Заблаћански

РЕДОВНА СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

20.12.2008. одржана је редовна  скуштина Друштва књижевника Војводине у Скупштини града Сомбора у 10.30х. Том приликом уручене су награде ДКВ: Награда за животно дело за 2007. Годину добио је Јован Дундић; Награду за књигу године добио је Милош Латиновић – Џелат у рају; Награда Иштван Конц је добио Херенц Маловић – Неми анђели и Награду за превод године је добила Наташа Ваван Правлица за Добро је бити бог од Тибора Фишера. Такође том приликом је саопштено ново чланство.

Погледајте више о самом догађају

Варке и море

Исток ил запад, шта ли је горе
Камо бродимо несрећни роде
Уклета лађа а бесно море
У луку у збег, у мирне воде

Тамо се мед и млеко точи
Тако нам жбири њихови зборе
Као у рај да човек крочи
Ко нам то шаље варке и море

Три пута само у прошлом веку
Гробове нам ко поље оре
И расту хумке уз смрти јеку
Потоци крви земљом жуборе

 У рану зору бомбама крепи
у јутра никад досањана
Колико очију без суза, слепих
И клетви из грла недоклана

Господе Боже има ли спаса
Европи треба за лов на душе
понизне тражи, лакеја, паса,
а стеге и ланци Србина гуше.

Милорад Ј. Никић

СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА "МИРОСЛАВ ДЕРЕТА"

У "Галерији 73" на Бановом брду (Чукарица, Београд) свечано је уручена награда "Мирослав Дерета" нашем члану Види Ненадић за роман "ZOO CALLED LONDON". Свечана додела награде почела је у 19 часова, 24.12.2008. обраћањем књижевног критичара и уредника Петра В. Арбутине. Скупу су се обратили и представник издавача Дијана Дерета, председник жирија Зоран Богнар, као и председник Градске општине Чукарица господин Милан Тлачинац. Вида Ненадић се топлим речима обратила публици и захвалила на додељеној награди.

С лева на десно: Дијана Дерета, Вида Ненадић, Зоран Богнар, Милан Тлачинац и Петар В. Арбутина

Погледајте више

ХАИКУ

САЊА ПЕТРОВИЋ

Грану ринглова,
час лево – час десно,
њише ветар.

Упекло сунце –
сенка и ја журимо
у хладовину.

ОЛИВЕРА ШИЈАЧКИ

Прошла сам кроз парк.
Нигде да нађем жут лист –
моју биографију.

Јаблан у мом врту
види цело село,
а ја само врт.

ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ

Напуштен ауто:
сав зарастао
у маслачак.

Пролећни ветар –
за новинама
трчи човек.

ЉУБИЦА ВУКОВ

У пољу мака
само понека булка
вири из реда.

Поред пруге
на жици поређане
њишу се ласте.

АЛЕКСАНДАР ОБРОВСКИ

Путнику низ пут
заклон од сунца –
дуга сенка јаблана.

Нечујно низ
реку промичу светла.
Брод између врба.

Блесак муње
угаси светло у кући –
сва деца на прозору!

БРАНИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ

Углачан камен –
- киша спира трагове
ходочасника.

Ромиња киша ...
Ветар њише ли њише
празну љуљашку.

Сакупљам лишће
са гроба мога оца –
- ветар са суседног.

ГОРАН ПОЛЕТАН

Испуцалу земљу
окопава сељак –
за њим и птице.

Стара зидни сат
откуцава поноћ –
цврчак још цврчи.

Испод тезге
разбијено ускршње јаје
кљуца голуб.

ВИТОМИР МИЛЕТИЋ WИТАТА

На пијачној тезги
упорна оса изабра
најлепши грозд.

Између столова
протрча мали гуштер –
за њим и конобар.

Врели летњи дан –
испод клима уређаја
купа се гуштер.

АНТОНИЋ ЗОРАН

Црвену булку
у пољу зрелог жита
таласа ветар.

На свежу хумку
паде прва пахуља –
и дечја суза.

Златиборска ноћ -
у језерским таласима
нестаје месец.

У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН
БОРИСА СТАПАРЦА "ДЕЦА СВЕТЛОСТИ"

У Градској библиотеци у Новом Саду, 23.12.2008. са почетком у 19 часова представљен је роман господина Бориса Стапарца "ДЕЦА СВЕТЛОСТИ". У предивном амбијенту библиотеке и уз присуство већег броја поштовалаца лепе речи скуп је почео приказивањем филма о изради сада већ чувене скулптуре "Роки Балбоа" постављене у Житишту. Како је аутор, скулптор и књижевник Борис Стапарац, навео циљ приказивања филма био је доказ како се из ничега прави нешто веома вредно. У име издавача романа скупу су се обратили Дарко Хабазин Дакс и Веселин Џелетовић Павлов, о књизи је надахнуто говорио Љубомир Теофанов, а духовне поруке и речи које је принео сам аутор још одзвањају срцима присутних. Уистину предивно вече.

Деретини
СУСРЕТИ У ПОДНЕ

Графички атеље ДЕРЕТА
позива Вас на представљање књиге библиотеке
САВРЕМЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ:

Предраг Смиљковић

МЕРОКАЗ

О књизи говоре; Петар В. Арбутина и аутор

Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 24. децембар 2008. у 12 часова

Погледајте више о књизи

АНЂЕЛЕ

Сви су анђели с неба попадали
када сам схватила да ти ниси анђео.
О, Боже, како сам се преварила,
колко сам ти савршеног придодала.
А, ти ниси ни близу анђелима, исто ко и ја.

И сада патим. Прилагођавам се истини.

Анђеле мој.

Јасмина Шикић

ПЕСМА  ДУШЕ  ТАВНЕ

Однекуд из кута кратког заборава,
Изникла је слутња о вечитој муци,
Тек покоја слика срећу заварава,
Као кап кише жедноме на руци.

Опет ми се јављаш, к’о неспокој силни,
Будиш моћне сени у уснулој души,
Знам, твоји су дари за ме преобилни,
Као летњи пљусак поодмаклој суши.

И опет ми речи, брљотине моје,
Штуро красе папир у аманет теби,
Чудним мраком дане бесциљне ми броје,
Не бих ли те најзад објаснила себи.

А ти увек бићеш, премда прошлост гасне,
Иста мера којом мерим часе давне,
Иако већ губиш сјај и речи страсне,
Још увек си песма душе моје тавне.

Ивана Петковић

СВРШЕТАК СНА

Палим последњу ноћну
Или прву јутарњу цигарету
Не знам – јер
Од твог погледа ноћ се разданила
Зора постидела
И сасвим зажмурила

У мојим очима јутро убијено
Раскомадано као лешина
И разбацано по згужваном папиру
Страхујући да
Свитање не доноси нови дан
Већ сутоне у моје снове пепељасте

Јер ноћас је
Један дечак рањен надом голом
Један песник је умро
У лепоти сновиђења страсти
У жељи
Да напише најлепшу љубавну песму
А љубавник се закључао
Катанцима даљине дубоко у себи

А јутро – ипак – дође
Не доносећи ништа ново.

Анђелко Заблаћански

У ИМЕ НЕБА

Због пресечене траке
замршених мисли,
због прашине на сликама,
пожутелим од зуба времена

Због празнине која је све већа
у неким срцима,
због воде, што се све више
скупља у коленима

Због мањка ваздуха
у скршеним грудима,
због вишка вина
у склеротичним венама

Због недостатка кисеоника
у давно испраним мозговима,
и у име неба над нама,
хвала на посети.

Представа је завршена.

Ово је њен крај.
Зато ви сад идите
у своје почетке и крајеве.
И у тај вечни, плави бескрај.

IN THE NAME OF THE SKY

Because of the tape
which was cut off,
because of the dust on the pictures,
Which are more yellow as time goes by.

Because of the emptiness
growing in our hearts,
because of the water
which is in our knees

Because of lack of the air
in the painful chest,
because of too much vine
in the sclerotic veins

Because of the lack of oxygen
in washed off brains,
in the name of the sky above
thank you for coming to us.

This is the end of the performance.

This is a real end.
It is a high time
you went for your beginnings and ends,
into that eternal, blue sky.

writer and translator VIDA NENADIĆ

LADY'S NIGHT

Друштво писатели Куманово

ПОЗДРАВ ИЗ ЗАВИЧАЈА

Зорица Сентић

ПАМТИМ РЕЧИ ГРИГОРИЈА СТАРОГ

Беседио Григорије Стари:
"Чудеса су, која се прочују,
лек за оне који поверују.
Нема чуда - ако вере нема"

Говорио Григорије Стари:
"Заторници српскога огњишта
схватили су да не могу ништа.
Успомене – узет се не могу"

И још рече Григорије Стари:
"Косово је моје страдалиште.
Косово је моје губилиште.
Ал' је моје."

Нема Старог Григорија.
Отиш'о сам давно и ја.

Ал' је моје.

Веселин Џелетовић Павлов

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА
Или: даљина као зла судбина

Одавно, када сам и ја дечак био
Једног Дечака у себи сам снио:
Ни себи ни Њему не видех лица,
На њих беше већ слетела птица.

Црна... прво је очи искљувала,
Мени... па Њему... и тама је пала...
А на нашим лицима је пировала
На крају, од њих сенка је остала.

Често пожелим да видим Дечака:
Лице из својих дечачких снова,
Жеља ме однесе у дубине мрака

Где је жеља пуста а нада јалова,
У стварност у којој царује даљина
- Судбина, која ми је узела сина.

Дуле Р. Пауновић

ВАВЕДЕЊСКА НОЋ

Опрости ми Мајко Божија
За сваку реч
Коју ноћас грешан изустих
И што се жудњи сопственој дадох
А у мислима сачувах блуд
Са женом анђеоског лица
У телу виле са Онтариа
Погледом као
Бљесак сунца над Миљацком
И  грудима
Као летњи врхови Јахорине
Опрости што пожелех
Да њене нежне руке
Уберу златни клип
У питомини мачванске равнице
Опрости и њој
Безгрешна Мајко
Што у незнању
Сваку моју реч у осмеху свом
Чува као свитање над Србијом.

Анђелко Заблаћански

ДА СИ ЖИВА СЕЈО

Била би нам мелем рани
К'о на сунцу златном роса
Замишљам те насмијану
А краси те дуга коса

Лице сретно, очи плаве
Доброћудне ријечи збориш
Исте жеље исказујеш
К'о да из мог' срца збориш

Шта се може новцем купит'
Стекли смо у свом вијеку
Прежалили никад нисмо
Што немамо живу секу

Твоја браћа родила су
Насљеднике своје 'тиће
Али жале што немају
Сестричине и сестриће

Колико је срце празно
Знаде стара оскоруша
Деценију, ево шесту
Ту мирује твоја душа

Само да си жива сејо
Да запјеваш пјесму с'нама
Од среће би сузе лили
Четир брата, тата мама.

Само да си жива сејо...

Марко Љ. Ружичић

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА"
аутор Веселин Џелетовић Павлов

Удружење писаца "Поета" представило је најновије дело своје издавачке делатности роман "ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА" чији је аутор Веселин Џелетовић Павлов. Роман је представљен у Културном центру "Чукарица" (Београд) 28.11.2008. године. Користимо ову прилику да се захвалимо домаћинима на гостопримству. Скуп је почео у 19 часова и упркос лошим временским приликама окупио преко стотину посетилаца. Гости вечери били су млади гуслар Мирослав Тановић и Љуба Манасијевић, о књизи је говорио проф. Жељко Видаков Зиројевић, текстове читала Весна Поповић, у име "Поете" обратили се Милан Поповић и Дарко Хабазин - Дакс.

Погледајте више о самом догађају

Погледајте Ваше осликане радове

МАНИФЕСТАЦИЈА "ФИЛИП ВИШЊИЋ"

Манифестација „Филип Вишњић“ која се одржала у Бродцу, Република Српска, у организацији Основне школе „Петар Кочић“ дана 27.11.2008. године је део свог програма посветила Тихомиру Несторовићу и Сими Лакетићу, бившим ученицима Основне школе „Петар Кочић“ а сада битним људима за развој културе у Републици Српској.
Гости програма су били новосађани Јован Михајило, Јелена Стојсављевић, Дивна Бијелић и Сања Петровић.

Погледајте више о догађају

КОСОВКА ДЕВОЈКА

Лепотом си својом плела
ћилиме од златних нити
на извору си љубав жела
јер љубав си хтела пити.

Дуге косе, беле пути,ти си
Српкиња у срцу и души,
али никад ни сањала ниси
да ће свет да ти се сруши.

Роду твом дан црни дође
у душманске  руке паде
време да у вечност пође
младост ти рану украде.

Твој је јунак храбар био
у бој је тад кренуо смело
пред тобом сузе није крио
нити погнуо лице бело.

Пратила си му сенку дуго
у себи му целивала чело
о птицо злослутнице, туго,
што спусти тај црни вео?!

Дан што свану, прах поста
историја исписаће стране
да Косово поље пусто оста
да вида болне, крваве ране.

Косовко девојко, Милошева,
прва дође јунаку свог рода
док муња громка небом сева
у крчагу се проли света вода.

Очи јој згасле, косе пропале,
немају ни једнога увојка,
године јој младе к'о лишће опале
жална ли је Косовка Девојка!

Ана Стјеља

Deretini
SUSRETI U PODNE

POZIVA VAS NA PREDSTAVLJANJE KNJIGE BIBLIOTEKE
DERETA IN

KVATROČENTO – SUZANA FORTES

ZADIVLJUJUĆI ROMAN, KOJI RAZOTKRIVA ZLOČIN ZA KOJI JE ISTORIJI BILO POTREBNO PET STOTINA GODINA DA GA RAZREŠI!!!

O knjizi govore Sandra Nešović i Slobodanka Moravčević

Knjižara DERETA – promotivni centar,
Knez Mihailova 46, tel.: 011 262 79 34, 303 35 03
sreda 12. novembar 2008. u 12 časova

Погледајте више

КАД РЕЧ ЗАБОЛИ

У несаници тражим оправдање
за олако изговорену реч.
Јесам ли изневерила време
на длану даривано?

Бројим бескрајне откуцаје сат.
Урезују се у мозак ко крици.

Са ове стране Месеца
моје кајање губи смисао.

Дрхтавом сузом,
испод леве обрве;
тражим разумевање.

Хоћу да верујем.
Небески шетач
разумеће моју
олако изговорену реч.

Светлана Биорац-Матић

НЕДОКУЧИВА ПРОСТРАНСТВА

Недокучива су
Пространства душе и срца
Оних
Који су дарујући себе свету
Истински додирнули вечност
Па се виде с краја универзума
Као пламтеће искре
Које блистају
У бескрајној тами.
Понека се угаси,
Друга плане.
Далеко им
У бескрају
Рањено срце у ропцу јеца
Тражећи спас
За наш живот.

Драгица Шредер

КЊИЖЕВНИ КЛУБ ''ДИС'' У СУБОТИЦИ

У пријатној атмосфери Клуба љубитеља лепих уметности ''Алиасс'' био је одржан сусрет два књижевна клуба. Наиме књижевни клуб ''Северна звезда'' угостио је књижевни клуб ''ДИС'' из Бачке Паланке у циљу дружења и упознавања ова два клуба, а овим путем представљена су њихова прозна дела и дела поезије. Председник Клуба ДИС је Ненад Неша Живков, а специфичност клуба ДИС јесте да је он један од најстаријих књижевних клубова у Војводини и заживео је још давне 1968 године. Овим путем договорена је и даљња сарадња ова два клуба.

Погледајте више

РЕЦИ МИ КО СИ

Реци ми ко си
које то лице испод љуштуре кријеш
као изврнута чарапа
наличје неког другог себе ми дајеш
и глумиш лоше написан сценарио...

Као да стојим крај тебе
док се огледаш у огледалу
видим и тебе и твој одраз у њему...
Шта је истина, шта варка?
Ко си у ствари ти?
Онај крај мене
или лик из огледала?

Не, боље не говори ништа.
Ћути...
Било шта да кажеш
нећу знати
да ли то говориш ти
или твој одраз,
нећу знати које лице ми дајеш...

Оћутимо заједно пет минута,
и све ће ми бити јасно...

Алиса Салопек

ИЗМЕЂУ МОЋИ И НЕМОЋИ

Срећа снова
Рађа се емоција нова
Ћутим ли
Док путеви ми односе веру...

Раскидам окове
А ђонови се деру...
Елан никад гори.
Досада влада
Али протичу
И неки нови извори...

А ти
Тако жарко желиш
Биће
Биће и то
Али и проћи ће...

Зато немој остати
Иди
Да би могао поново доћи
Између моћи
И немоћи

У сну
Поздрави јаву...
Од туге
Крени право ка срећи
И у знак поздрава
Наклони главу

Вида Ненадић

ЧЕШКА РАЗГЛЕДНИЦА

Била је лијепа
Била је два пута лијепа
Била је још једном лијепа
Волио сам је сјају
Храдшчана
На Карловом мосту
Изнад Влтаве
На Барандовским терасама
У Чешким Буђевицама
Царинила ме пољупцем
Са тридесет коруна
За једну кристалну чашу
Из које сам пио Плзенско
В Калихи
И код Доброг војака Швејка 
Опрпстио сам јој
Била је умножено лијепа
Моја Ана Клабечкова

  Војислав Дерић

СЕЋАЊЕ
     Успомене које сам желео да имам

Данас је Дунав био усталасан и мутан,
бесан, злослутан...
са његове обале Неког сам погледом тражио
Неког, ко би ми тугу ублажио.

Тражио сам обрисе: Његовог тела, Дечачког лица...
а видео сам само јато птица,
полетело је ка Сунцу, негде ка Истоку
и нестало је у узбурканом хоризонту и току.

Остао сам са сећањем на лице које видео нисам,
са таласима који упорно разарају стене...
и сам, по ко зна који пут – сам.

Тог трена наслутио сам најлепше успомене:
радости, смех, ствари Нама драге... али не и Њега.
Све је био мој сан, у стварности не беше ничега.

Дуле Р. Пауновић

ПРЕДСТАВЉЕН НОВИ РОМАН ДАЈАНЕ ДИВЕРНО
"ФРАНЦУСКИ ПОЉУБАЦ"

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

Дана 18. новембра са почетком у 20 часова, међу многобројном омладином у просторијама установе Абрака-Дабра суботички Арт-театар је одржао једну фантастичну сценску презентацију романа ''Француски пољубац''. Овог пута је представа мало измењена. Наиме ова представа је била хуманог карактера и прилагођена је деци која бораве и посећују установу Абрака-Дабра и која су благо ометена у развоју.
Поред ауторке романа и представе Дајане Диверно, у представи су глумили и Перо Пеић Тукуљац и Предраг Опалић. До сада је ова представа извођена на Данима лета у Крушевцу и у Дому културе у Старом Жеднику.

Погледајте више http://poeta.5forum.info/forum-f17/topic-t14.htm

ДА Л' ЈЕ ЗАЛУД ЛАЗАРЕВА ЖРТВА

И сад јоште у тишини срца,
слушам речи Серафима чистог,
док још род ми на Косову грца,
опет душа слути нечастивог.

У тишини слушам речи свете,
како славу Господу приносе,
кроз векове славне мирно лете,
спокој земљи мученој доносе.

О, Лазаре, круно мученичка,
у сну спозна питање гласника,
милије ти царство са небеса,
но земаљска круна од златника.

И сад Српство црна куга мори,
док земаљски распукоше двори,
о, Лазаре, твоја глава света
и сад многим душманима смета.

О светињо мога рода славна,
сетите се Лазареве жртве,
нека хучи наша вера давна,
не срамот'те претке наше мртве!

Ивана Петковић

БОЖУР  ЈЕ НЕБЕСКИ ЦВЕТ

Згасле су звезде
и време стало...
тама прекрила све

само пројезде
сећања мало...
душа се огреје

Ишту Сораби
молећ чудеса
за мало наде

божији раби
грлећ небеса
храмове граде

У срцу своме
и тамо доле
где је почело све

сећања ломе
док не заболе
работе зле

Српска телеса
темеље држе
духовног храма

пашће небеса
да навек спрже
жигове срама

А изнад горе
где нас све веже
за Завет свет

Сораби зборе
„Хвала ти кнеже
за божур – цвет“.

Веселин Џелетовић Павлов

ЗАГОВОРИ

И та суза прошла моја, што је залуд теби пала,
великом ме направила, да ја знам за срца део,
не бојим се више туге, кад сам цела ја припала,
и сада ћу оволика да потражим тај предео.

Заговори сваки други, не мичу ме с овог места,
праву љубав ја следићу, ма миљама одвешћу се,
колебаћу ја се опет, падања су моја честа,
ал’ тамо где срце бриди, на то место довешћу се.

Пукни мене по сред чела, да приволиш разум свести,
ал’ љубави предност даћу, рацио је за слабиће,
не, никада своје срце ја на рачун нећу свести,
хоћу чело ја уз чело, једно мени сродно биће.

Јасмина Шикић

ЈОШ ЈЕДАН САН

Још један прође сан преварене наде
И јесен крупним корацима стиже
У џепове стале све године младе
А осмех своје тешко сидро диже.

Дрхти од буре талас и лију кише
У око магле заборава пале
Како да нађем јутро кад не знам више
У чијем сну су жудње ми заспале.

И опет ноћ ме слаже да зора стиже
Да иза сваког мрака светлост стоји
Да с минулим часом будући се ниже
Као да су исти и сви само моји.

Анђелко Заблаћански

У СРЦЕ МИ БОДЕЖ СЈУРИ

Замислите; љута зима
Снег завејо смет до смета
Наумио да све затре
У страћари поред пута
Чопор деце око ватре
Скупило се крај шпорета
Голи, боси у дроњцима
Хлеба, хлеба, гладни ишту
Једно другом до увета
Ко живина око проса
За топли се кутак боре
Једно другом леђа греје
Гуркају се и ћућоре

Она, мати међу њима
(Муж јој оста на ратишту,
ни за гроб му не зна где је)
Скупила се ко гугутка
Некад цветак са откоса
Ружа дивља, мирисава
Хитра, гипка ко газела
На извору, крај потока
Лепотица, црноока
Прошла, свела.
Шта све беда од човека
Не направи за живота!

Као сува притка плота
И крвгава грана клека
Њене бујне косе вране
На ливадски цвет миришу
На процвале јорговане
Мајске зоре, Ђурђевдане
Оседеле, рашчупане..
Очи њене лепе, црне,
Преплашене ко у срне
Та два црна крупна ока
Поток суза исплакале
Смањиле се и упале

Мене наша беда боли
И кад неко после свега
О божијој правди збори
Неко чије куче расно
У одећи од сатена
Извезеној преко леђа
Наоколо, скаче, јури
Ман`се Бога! Вичем гласно
О како ме страшно вређа
У срце ми бодеж сјури
А на рану сипа соли.

Милорад Ј. Никић

ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ПИСЦА "ПОЕТА" У ПОСЕТИ БИБЛИОТЕЦИ "17 СЕПТЕМБАР" У МАЛОМ ЗВОРНИКУ

Стихови препуни нежности, звуци гитаре и публика каква се само пожелети може испунили су библиотеку "17 септембар" у Малом Зворнику, у петак 07.10.2008. године. Дружење је почело у 18 часова и након песничке вечери наставило се до 21 час. Управа библиотеке, на челу са директорком Славојком Спасеновић угостила је чланове Удружења писаца "Поета".

Гостовали су: модератор вечери, уредник едиције "Стиходушја" и песник Дарко Хабазин Дакс, Драгомир Лазаревић - песник, Милан Томић - гитара и Веселин Џелетовић Павлов.

Погледајте више о дружењу

Ц Р В Е Н Е   К И Ш Е

Ишчекујеш ли још, кнегињо,
погледом обневиделим
своје јунаке,
пупољке нерасцвeтале,
за сечу и крст стасале,
да се пред отвореном капијом појаве?

Двојиш ли и сада, царице,
да ли ће зора, језиво бреме,
на двор или на манастир пасти,
док их гује отровнице
оба, једнако,
љигавим траговима опасују?

Погледаш ли, изабрана,
губаву наду, издајницу,
хоће ли се,
иза лажљивих облака,
помолити?

Или си погани клин
ноктима из срца ишчупала
и далеко га, преко ограде, бацила
нека међу туђинима рђа?

Дршћеш ли и данас, с неба, светице,
над својим народом обележеним
и молитвама му
страшни пут благосиљаш?

Или си,
све спознавши,
лепу главу
пред милостивим Богом погнула
и само га још једно питаш:

«Кад ће црвене кише
над Србијом престати?!»

Гордана Радовановић

ТАЊУШНЕ НЕЖНЕ НИТИ ОД СВИЛЕ

Код нас је ветар једног лета,
по селу дивљао као луд
грдну нам нанео штету

Покидао капије, збрисао врт,
вијао стоку, преврто ствари,
ко бразду очев плуг

У дну дворишта ишчупо дуд.
Зашто је њега узо за мету
ђаво би знао?

А родио је, родио силно,
као никад дотада, пре
изваљен по земљи пао

Ко риба на сувом мре.
И као да је своју слутио смрт
па неком од нас враћа дуг.

Седам смо дана имали муке,
куд са том гомилом грања?
А тек да сте му видели жиле

Ко змије кад се мресте љуте,
тањушне нежне, нити од свиле
једна другу да удави

Гране му крте, ко восак жуте,
ко бабе Митре руке,
кад нас милује по голој глави.

А крошња му беше красна тек,
колико сам пута плакао горе,
среће сам лоше, кусе

А плач је, та знате већ, лек.
Мене неправде одувек море
ко самар мршаво кљусе.

Милорад Ј. Никић

ДАНАС САМО ЋУТИМ

Данас само ћутим, и ни речи не проговарам.
Повремено уздахнем, онако дубоко
Па окренем главу, према тамном углу моје собе.
И затварам свој поглед у тами.

Данас ми тама треба, светлост ми данас смета.
Склопљене усне моје, сада ћуте.
А ја данас усне своје затворене држим.
И причам, затворених усана.

Питају ме, а зашто ја данас ћутим.
Слежем раменом и не знам, не знам зашто.
Да ли због ње и њених зелених очију.
Или се само васиона поиграва мислима мојим.

Ех, када би она знала да су моје речи данас мртве.
И да ћу је ноћас опет сањати .
Можда би ме натерала да проговорим.
Можда би рекла да заувек ћутим.

Данас само ћутим, и ни речи не проговарам.
Данас су моје мисли умрле.
У овом суморном априлском дану.
Ја у тами тражим спас.

Влада Васиљевић

ГРАД

оставља на уснама укус
горчине, песак шкрипи
под зубима, бес напуштених,
пред црквом пружена рука
заборава прикрива очи
скитнице као несталог немира
који покрозива име,
без имена и порекла,
на плочнику пред црквом,
пред самим собом.
Под зубима бес напуштених
година, умрлог немира,
рођеног у смирај.
Град
као траг
постојања свести,
пред огледалом
заустављена душа
пруженом руком
позива име
без имена.

Бранка Зенг

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА "ДЕЦА СВЕТЛОСТИ"

У Министарству за дијаспору представљена је књига
"Деца светлости" - аутор Борис Стапарац. Након поздравног обраћања државног секретара Миће Јакшића, који је говорио о аутору господину Борису Стапарцу и његовом скулпторском и књижевном делу публици се обратио и аутор. Одломке из романа читала је Јелена Јовановић-Жигон.

Публика, која је учествовала у разговору доживела је пријатно
и незаборавно вече.

Погледајте више о роману

БИЋУ ТУ

Бићу ту кад осетим
да ме твој поглед тражи.

Бићу ту кад осетим
да ти рука подрхтава.

Бићу ту кад осетим
да те срце издаје.

Бићу ту кад осетим
да желиш говор ћутања.

Бићу ту кад осетим
вечност погледа.

Ако ме, ипак, некад
не буде било,
знај,
сагорећу у уздаху.

Гроздана Црепајац

ПРОМЕТЕЈ

Приковани за стену
властите таштине
проклињемо ватру
која раскринкава
у љубав према људима
прерушено самољубље.
Узалуд дозивамо Хад
неумећа.
Орао савести
кљује нам утробу.

Неда Ковачевић

ПОЕЗИЈА
 
Неком
само фаза
 
Неком
зараза
 
Неком
само фраза

Неком
начин израза

Поезија
срцу прија
 
Као птица
са сто лица
 
Побегла
из легла

И из гнезда
до звезда

Раширила
крила

Вида Ненадић

СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА "ДАРИНКА ЈЕВРИЋ"

На Београдском сајму књига у Хали 14 сала "Слободан Селенић" свечано је, уз присуство уважених званица и чланова породице Даринке Јеврић, пред многобројном публиком уручена награда са њеним именом. О песникињи су говорили Душка Врховац и Мирко Жарић, испред Удружења писаца Поета обратили су се Дарко Хабазин Дакс и Веселин Џелетовић Павлов, програм оплеменили својим гласом Ивана Жигон, Јелена Јовановић Жигон и Љуба Манасијевић. Додели награда претходио је Песнички маратон који се касније наставио на штанду Удружења писаца Поета. Награде су додели представник Фондације Карић (покровитељ награде) - Драгомир Ј. Карић,
ЊКВ принцеза Јелисавета Карађорђевић и Веселин Џелетовић Павлов. Награђене песме говорили су аутори Јован Стојиловић из Крагујевца (I награда), Мирослав Јозић из Смедеревске Паланке (II награда) и Гордана Радовановић из Бањалуке (III награда)

Погледајте више о уручењу награда

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА
НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

Чланови Удружења на штанду ПОЕТЕ

Ивана Жигон и Веселин Џелетовић Павлов на штанду ПОЕТЕ
након представљања ДВД "Ој Косово, Косово"

Борис Стапарац

Удружење писаца Поета представило је своја издања на Београдском сајму књига у Хали 14 на штанду број 1525. Редакција Удружења стално је била на штанду те нисмо били у могућности да вас свакодневно обавештавамо о догађањима. Зато ћемо многобројна дешавања на Сајму представити из неколико делова.

Зорица Сентић, Веселин Џелетовић Павлов,
Светлана-Цеца Полак и Сања Петровић

Промоција књиге Деца светлости на Сајму књига
у свечаној сали Слободан Селенић
Радмила Ђукелић, Веселин Џелетовић Павлов
аутор Борис Стапарац и Дарко Хабазин Дакс

Погледајте један од сусрета чланова Поете.

БУЂЕЊЕ У КУМАНОВУ

На северу
Моја домовина
Ја иза границе

Пријатељи око мене
Љубав ме греје
Језик не знам
али га разумем

На западу
Моја отаџбина
Иза три границе

Речи путују
Успомене слажем
Негде би да одем
Многи да се врате

Свима је тесно
А небо једно
Чека све нас

Земље, пустих њива
празних кућа
остављених гробова
На све стране

Смеше се тужни  
Преци наши, измешани
Црквено звоно чујем

1.11. 2008 на Задушнице

Уз песму пристигле су и фотографије заједничког дружења
писаца у Куманову

Божана Трајковска, Дмитар Масевски, Љиљана Милосављевић

Чланови Друштва писаца Куманова са гостима

Кате Јовановска (такође наш члан), Љиљана Милосављевић
и Иван Антоновски

Љиљана Милосављевић

НОВЕ КЊИГЕ У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

С поносом вас обавештавамо да смо објавили књиге:

РАДОСТ ПОКАЈАЊА
Невен Милаковић - Ликота

Погледајте више о књизи

ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА
Веселин Џелетовић Павлов

Погледајте више о књизи

НОВЕ КЊИГЕ У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

С поносом вас обавештавамо да смо објавили књиге:
ДОБРОВОЉНИ ПАКАО
аутор Светлана Полак

Погледајте више о књизи

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
Момчило А. Гојковић

Погледајте више о књизи

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

С поносом вас обавештавамо да смо објавили књигу
ПРИЧА ЈЕЗЕРА
чији је аутор наш члан
Ксенија Радотић

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

Са поносом вас обавештавамо да смо објавили роман
ДЕЦА СВЕТЛОСТИ
чији је аутор наш члан, скулптор и књижевник
господин Борис Стапарац.
Роман је ушао у ужи избор за књижевну награду
"Мирослав Дерета".

Дизајн корица: Јулијана Магдалена

ISBN 978-86-86863-08-9

Погледајте више о књизи

Више о аутору на http://borissculptures.jimdo.com/index.php

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте