ФОРУМ НА САЈТУ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА" ВАС ОБАВЕШТАВА
ДА ЈЕ У ПРИПРЕМИ ПОКРЕТАЊЕ ФОРУМА
НА НАШЕМ САЈТУ ПОСВЕЋЕНОГ ПОЕЗИЈИ.
МОЛИМО ВАС ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У РАДУ ПРОБНОГ ФОРУМА, ПОШАЉЕТЕ ВАШЕ СУГЕСТИЈЕ, ПРИМЕДБЕ И ПРЕДЛОГЕ КАКО БИ ОТКЛОНИЛИ НЕДОСТАТКЕ ПРЕ ПОКРЕТАЊА ГЛАВНОГ ФОРУМА.

http://poeta.5forum.info/

НЕДОКУЧИВА ПРОСТРАНСТВА

Недокучива су
Пространства душе и срца
Оних
Који су дарујући себе свету
Истински додирнули вечност
Па се виде с краја универзума
Као пламтеће искре
Које блистају
У бескрајној тами.
Понека се угаси,
Друга плане.
Далеко им
У бескрају
Рањено срце у ропцу јеца
Тражећи спас
За наш живот.

Драгица Шредер

КЊИЖЕВНИ КЛУБ ''ДИС'' У СУБОТИЦИ

У пријатној атмосфери Клуба љубитеља лепих уметности ''Алиасс'' био је одржан сусрет два књижевна клуба. Наиме књижевни клуб ''Северна звезда'' угостио је књижевни клуб ''ДИС'' из Бачке Паланке у циљу дружења и упознавања ова два клуба, а овим путем представљена су њихова прозна дела и дела поезије. Председник Клуба ДИС је Ненад Неша Живков, а специфичност клуба ДИС јесте да је он један од најстаријих књижевних клубова у Војводини и заживео је још давне 1968 године. Овим путем договорена је и даљња сарадња ова два клуба.

Погледајте више

РЕЦИ МИ КО СИ

Реци ми ко си
које то лице испод љуштуре кријеш
као изврнута чарапа
наличје неког другог себе ми дајеш
и глумиш лоше написан сценарио...

Као да стојим крај тебе
док се огледаш у огледалу
видим и тебе и твој одраз у њему...
Шта је истина, шта варка?
Ко си у ствари ти?
Онај крај мене
или лик из огледала?

Не, боље не говори ништа.
Ћути...
Било шта да кажеш
нећу знати
да ли то говориш ти
или твој одраз,
нећу знати које лице ми дајеш...

Оћутимо заједно пет минута,
и све ће ми бити јасно...

Алиса Салопек

ИЗМЕЂУ МОЋИ И НЕМОЋИ

Срећа снова
Рађа се емоција нова
Ћутим ли
Док путеви ми односе веру...

Раскидам окове
А ђонови се деру...
Елан никад гори.
Досада влада
Али протичу
И неки нови извори...

А ти
Тако жарко желиш
Биће
Биће и то
Али и проћи ће...

Зато немој остати
Иди
Да би могао поново доћи
Између моћи
И немоћи

У сну
Поздрави јаву...
Од туге
Крени право ка срећи
И у знак поздрава
Наклони главу

Вида Ненадић

Ceska razglednica

Bila je lijepa
Bila je dva puta lijepa
Bila je jos jednom lijepa
Volio sam je u sjaju
Hradscana
Na Karlovom mostu
Iznad Vltave
Na Barandovskim terasama
U Ceskim Budjevicama
Carinila me  poljupcem
Sa trideset koruna
Za jednu kristalnu casu
Iz koje sam pio Plzensko
V Kalihi
I kod Dobrog vojaka Svejka
Oprostio Sam joj
Bila je umnozeno lijepa
Moja Ana Klabeckova

Vojislav Derić

СЕЋАЊЕ
     Успомене које сам желео да имам

Данас је Дунав био усталасан и мутан,
бесан, злослутан...
са његове обале Неког сам погледом тражио
Неког, ко би ми тугу ублажио.

Тражио сам обрисе: Његовог тела, Дечачког лица...
а видео сам само јато птица,
полетело је ка Сунцу, негде ка Истоку
и нестало је у узбурканом хоризонту и току.

Остао сам са сећањем на лице које видео нисам,
са таласима који упорно разарају стене...
и сам, по ко зна који пут – сам.

Тог трена наслутио сам најлепше успомене:
радости, смех, ствари Нама драге... али не и Њега.
Све је био мој сан, у стварности не беше ничега.

Дуле Р. Пауновић

ПРЕДСТАВЉЕН НОВИ РОМАН ДАЈАНЕ ДИВЕРНО
"ФРАНЦУСКИ ПОЉУБАЦ"

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ

Дана 18. новембра са почетком у 20 часова, међу многобројном омладином у просторијама установе Абрака-Дабра суботички Арт-театар је одржао једну фантастичну сценску презентацију романа ''Француски пољубац''. Овог пута је представа мало измењена. Наиме ова представа је била хуманог карактера и прилагођена је деци која бораве и посећују установу Абрака-Дабра и која су благо ометена у развоју.
Поред ауторке романа и представе Дајане Диверно, у представи су глумили и Перо Пеић Тукуљац и Предраг Опалић. До сада је ова представа извођена на Данима лета у Крушевцу и у Дому културе у Старом Жеднику.

Погледајте више http://poeta.5forum.info/forum-f17/topic-t14.htm

ДА Л' ЈЕ ЗАЛУД ЛАЗАРЕВА ЖРТВА

И сад јоште у тишини срца,
слушам речи Серафима чистог,
док још род ми на Косову грца,
опет душа слути нечастивог.

У тишини слушам речи свете,
како славу Господу приносе,
кроз векове славне мирно лете,
спокој земљи мученој доносе.

О, Лазаре, круно мученичка,
у сну спозна питање гласника,
милије ти царство са небеса,
но земаљска круна од златника.

И сад Српство црна куга мори,
док земаљски распукоше двори,
о, Лазаре, твоја глава света
и сад многим душманима смета.

О светињо мога рода славна,
сетите се Лазареве жртве,
нека хучи наша вера давна,
не срамот'те претке наше мртве!

Ивана Петковић

БОЖУР  ЈЕ НЕБЕСКИ ЦВЕТ

Згасле су звезде
и време стало...
тама прекрила све

само пројезде
сећања мало...
душа се огреје

Ишту Сораби
молећ чудеса
за мало наде

божији раби
грлећ небеса
храмове граде

У срцу своме
и тамо доле
где је почело све

сећања ломе
док не заболе
работе зле

Српска телеса
темеље држе
духовног храма

пашће небеса
да навек спрже
жигове срама

А изнад горе
где нас све веже
за Завет свет

Сораби зборе
„Хвала ти кнеже
за божур – цвет“.

Веселин Џелетовић Павлов

ЗАГОВОРИ

И та суза прошла моја, што је залуд теби пала,
великом ме направила, да ја знам за срца део,
не бојим се више туге, кад сам цела ја припала,
и сада ћу оволика да потражим тај предео.

Заговори сваки други, не мичу ме с овог места,
праву љубав ја следићу, ма миљама одвешћу се,
колебаћу ја се опет, падања су моја честа,
ал’ тамо где срце бриди, на то место довешћу се.

Пукни мене по сред чела, да приволиш разум свести,
ал’ љубави предност даћу, рацио је за слабиће,
не, никада своје срце ја на рачун нећу свести,
хоћу чело ја уз чело, једно мени сродно биће.

Јасмина Шикић

Deretini
SUSRETI U PODNE

Grafički atelje DERETA
poziva Vas na predstavljanje knjige biblioteke
SAVREMENA SRPSKA KNJIŽEVNOST:

Dojna Galić Bar
KUĆA SLOMLJENIH OGLEDALA

O knjizi govore; Petar V. Arbutina i autor
Posle konferencije Dojna Galić Bar će potpisivati svoje knjige!

Knjižara DERETA – promotivni centar,
Knez Mihailova 46, tel.: 011 262 79 34, 303 35 03
sreda 19. novembar 2008. u 12 časova

Погледајте више о представљању књиге

ЈОШ ЈЕДАН САН

Још један прође сан преварене наде
И јесен крупним корацима стиже
У џепове стале све године младе
А осмех своје тешко сидро диже.

Дрхти од буре талас и лију кише
У око магле заборава пале
Како да нађем јутро кад не знам више
У чијем сну су жудње ми заспале.

И опет ноћ ме слаже да зора стиже
Да иза сваког мрака светлост стоји
Да с минулим часом будући се ниже
Као да су исти и сви само моји.

Анђелко Заблаћански

У СРЦЕ МИ БОДЕЖ СЈУРИ

Замислите; љута зима
Снег завејо смет до смета
Наумио да све затре
У страћари поред пута
Чопор деце око ватре
Скупило се крај шпорета
Голи, боси у дроњцима
Хлеба, хлеба, гладни ишту
Једно другом до увета
Ко живина око проса
За топли се кутак боре
Једно другом леђа греје
Гуркају се и ћућоре

Она, мати међу њима
(Муж јој оста на ратишту,
ни за гроб му не зна где је)
Скупила се ко гугутка
Некад цветак са откоса
Ружа дивља, мирисава
Хитра, гипка ко газела
На извору, крај потока
Лепотица, црноока
Прошла, свела.
Шта све беда од човека
Не направи за живота!

Као сува притка плота
И крвгава грана клека
Њене бујне косе вране
На ливадски цвет миришу
На процвале јорговане
Мајске зоре, Ђурђевдане
Оседеле, рашчупане..
Очи њене лепе, црне,
Преплашене ко у срне
Та два црна крупна ока
Поток суза исплакале
Смањиле се и упале

Мене наша беда боли
И кад неко после свега
О божијој правди збори
Неко чије куче расно
У одећи од сатена
Извезеној преко леђа
Наоколо, скаче, јури
Ман`се Бога! Вичем гласно
О како ме страшно вређа
У срце ми бодеж сјури
А на рану сипа соли.

Милорад Ј. Никић

ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ПИСЦА "ПОЕТА" У ПОСЕТИ БИБЛИОТЕЦИ "17 СЕПТЕМБАР" У МАЛОМ ЗВОРНИКУ

Стихови препуни нежности, звуци гитаре и публика каква се само пожелети може испунили су библиотеку "17 септембар" у Малом Зворнику, у петак 07.10.2008. године. Дружење је почело у 18 часова и након песничке вечери наставило се до 21 час. Управа библиотеке, на челу са директорком Славојком Спасеновић угостила је чланове Удружења писаца "Поета".

Гостовали су: модератор вечери, уредник едиције "Стиходушја" и песник Дарко Хабазин Дакс, Драгомир Лазаревић - песник, Милан Томић - гитара и Веселин Џелетовић Павлов.

Погледајте више о дружењу

Ц Р В Е Н Е   К И Ш Е

Ишчекујеш ли још, кнегињо,
погледом обневиделим
своје јунаке,
пупољке нерасцвeтале,
за сечу и крст стасале,
да се пред отвореном капијом појаве?

Двојиш ли и сада, царице,
да ли ће зора, језиво бреме,
на двор или на манастир пасти,
док их гује отровнице
оба, једнако,
љигавим траговима опасују?

Погледаш ли, изабрана,
губаву наду, издајницу,
хоће ли се,
иза лажљивих облака,
помолити?

Или си погани клин
ноктима из срца ишчупала
и далеко га, преко ограде, бацила
нека међу туђинима рђа?

Дршћеш ли и данас, с неба, светице,
над својим народом обележеним
и молитвама му
страшни пут благосиљаш?

Или си,
све спознавши,
лепу главу
пред милостивим Богом погнула
и само га још једно питаш:

«Кад ће црвене кише
над Србијом престати?!»

Гордана Радовановић

ТАЊУШНЕ НЕЖНЕ НИТИ ОД СВИЛЕ

Код нас је ветар једног лета,
по селу дивљао као луд
грдну нам нанео штету

Покидао капије, збрисао врт,
вијао стоку, преврто ствари,
ко бразду очев плуг

У дну дворишта ишчупо дуд.
Зашто је њега узо за мету
ђаво би знао?

А родио је, родио силно,
као никад дотада, пре
изваљен по земљи пао

Ко риба на сувом мре.
И као да је своју слутио смрт
па неком од нас враћа дуг.

Седам смо дана имали муке,
куд са том гомилом грања?
А тек да сте му видели жиле

Ко змије кад се мресте љуте,
тањушне нежне, нити од свиле
једна другу да удави

Гране му крте, ко восак жуте,
ко бабе Митре руке,
кад нас милује по голој глави.

А крошња му беше красна тек,
колико сам пута плакао горе,
среће сам лоше, кусе

А плач је, та знате већ, лек.
Мене неправде одувек море
ко самар мршаво кљусе.

Милорад Ј. Никић

ДАНАС САМО ЋУТИМ

Данас само ћутим, и ни речи не проговарам.
Повремено уздахнем, онако дубоко
Па окренем главу, према тамном углу моје собе.
И затварам свој поглед у тами.

Данас ми тама треба, светлост ми данас смета.
Склопљене усне моје, сада ћуте.
А ја данас усне своје затворене држим.
И причам, затворених усана.

Питају ме, а зашто ја данас ћутим.
Слежем раменом и не знам, не знам зашто.
Да ли због ње и њених зелених очију.
Или се само васиона поиграва мислима мојим.

Ех, када би она знала да су моје речи данас мртве.
И да ћу је ноћас опет сањати .
Можда би ме натерала да проговорим.
Можда би рекла да заувек ћутим.

Данас само ћутим, и ни речи не проговарам.
Данас су моје мисли умрле.
У овом суморном априлском дану.
Ја у тами тражим спас.

Влада Васиљевић

ГРАД

оставља на уснама укус
горчине, песак шкрипи
под зубима, бес напуштених,
пред црквом пружена рука
заборава прикрива очи
скитнице као несталог немира
који покрозива име,
без имена и порекла,
на плочнику пред црквом,
пред самим собом.
Под зубима бес напуштених
година, умрлог немира,
рођеног у смирај.
Град
као траг
постојања свести,
пред огледалом
заустављена душа
пруженом руком
позива име
без имена.

Бранка Зенг

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА "ДЕЦА СВЕТЛОСТИ"

У Министарству за дијаспору представљена је књига
"Деца светлости" - аутор Борис Стапарац. Након поздравног обраћања државног секретара Миће Јакшића, који је говорио о аутору господину Борису Стапарцу и његовом скулпторском и књижевном делу публици се обратио и аутор. Одломке из романа читала је Јелена Јовановић-Жигон.

Публика, која је учествовала у разговору доживела је пријатно
и незаборавно вече.

Погледајте више о роману

БИЋУ ТУ

Бићу ту кад осетим
да ме твој поглед тражи.

Бићу ту кад осетим
да ти рука подрхтава.

Бићу ту кад осетим
да те срце издаје.

Бићу ту кад осетим
да желиш говор ћутања.

Бићу ту кад осетим
вечност погледа.

Ако ме, ипак, некад
не буде било,
знај,
сагорећу у уздаху.

Гроздана Црепајац

ПРОМЕТЕЈ

Приковани за стену
властите таштине
проклињемо ватру
која раскринкава
у љубав према људима
прерушено самољубље.
Узалуд дозивамо Хад
неумећа.
Орао савести
кљује нам утробу.

Неда Ковачевић

ПОЕЗИЈА
 
Неком
само фаза
 
Неком
зараза
 
Неком
само фраза

Неком
начин израза

Поезија
срцу прија
 
Као птица
са сто лица
 
Побегла
из легла

И из гнезда
до звезда

Раширила
крила

Вида Ненадић

СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА "ДАРИНКА ЈЕВРИЋ"

На Београдском сајму књига у Хали 14 сала "Слободан Селенић" свечано је, уз присуство уважених званица и чланова породице Даринке Јеврић, пред многобројном публиком уручена награда са њеним именом. О песникињи су говорили Душка Врховац и Мирко Жарић, испред Удружења писаца Поета обратили су се Дарко Хабазин Дакс и Веселин Џелетовић Павлов, програм оплеменили својим гласом Ивана Жигон, Јелена Јовановић Жигон и Љуба Манасијевић. Додели награда претходио је Песнички маратон који се касније наставио на штанду Удружења писаца Поета. Награде су додели представник Фондације Карић (покровитељ награде) - Драгомир Ј. Карић,
ЊКВ принцеза Јелисавета Карађорђевић и Веселин Џелетовић Павлов. Награђене песме говорили су аутори Јован Стојиловић из Крагујевца (I награда), Мирослав Јозић из Смедеревске Паланке (II награда) и Гордана Радовановић из Бањалуке (III награда)

Погледајте више о уручењу награда

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА
НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

Чланови Удружења на штанду ПОЕТЕ

Ивана Жигон и Веселин Џелетовић Павлов на штанду ПОЕТЕ
након представљања ДВД "Ој Косово, Косово"

Борис Стапарац

Удружење писаца Поета представило је своја издања на Београдском сајму књига у Хали 14 на штанду број 1525. Редакција Удружења стално је била на штанду те нисмо били у могућности да вас свакодневно обавештавамо о догађањима. Зато ћемо многобројна дешавања на Сајму представити из неколико делова.

Зорица Сентић, Веселин Џелетовић Павлов,
Светлана-Цеца Полак и Сања Петровић

Промоција књиге Деца светлости на Сајму књига
у свечаној сали Слободан Селенић
Радмила Ђукелић, Веселин Џелетовић Павлов
аутор Борис Стапарац и Дарко Хабазин Дакс

Погледајте један од сусрета чланова Поете.

БУЂЕЊЕ У КУМАНОВУ

На северу
Моја домовина
Ја иза границе

Пријатељи око мене
Љубав ме греје
Језик не знам
али га разумем

На западу
Моја отаџбина
Иза три границе

Речи путују
Успомене слажем
Негде би да одем
Многи да се врате

Свима је тесно
А небо једно
Чека све нас

Земље, пустих њива
празних кућа
остављених гробова
На све стране

Смеше се тужни  
Преци наши, измешани
Црквено звоно чујем

1.11. 2008 на Задушнице

Уз песму пристигле су и фотографије заједничког дружења
писаца у Куманову

Божана Трајковска, Дмитар Масевски, Љиљана Милосављевић

Чланови Друштва писаца Куманова са гостима

Кате Јовановска (такође наш члан), Љиљана Милосављевић
и Иван Антоновски

Љиљана Милосављевић

КОС И КУКАВИЦА

На ивици шумарка у Великом Пољу,
где хладни ветар увек пирка
чула се између две птице жустра препирка:
између на овим просторима некад честе,
а сада све ређе птице – коса гнездарице
и некад ретке, а сада све бројније – кукавице безгнездице.

„Свакако да ти, кукавице, имаш велику муку,
јер често Пољем одзвања твоје ку-ку, ку-ку, ку-ку.
Помишљам, није те у животу пратила срећна звезда –
једина си птица која нема свог гнезда.“

„Обзирни косу, рећи ћу ти на сав глас:
Не кукам због себе, већ због тебе – слутим ти пропаст.
Из јајета које сам у твоје гнездо снела под твојим крилима
излећи ће се мој птић.
Чиниће исто што и ја – она, Кукавка Кукавић.“

Због те препирке, птичји цар јастреб,
са својом братијом, заказа збор –
позва све птице, као на договор.
А у ствари, изда наредбу:
„Свако од вас од данас мора да се сложи –
кукавица има право да своје јаје у гнездо коса положи.

И кад се птић испили из подметнутог јајета,
има право да из гнезда избаци све што му смета,
чак и косову још у перје необраслу младунчад,
без обзира на породичну патњу и јад.“

„О, каква неправда! – Шта друго да велим?!
Са свог вековног огњишта морам да се селим.“
Распамећен и тужан, кос то рече.
Залепрша крилима и са Великог Поља заувек утече.

Крагујевац,                                                  Тодор И. Подгорац
10. март 2008.

ПАБЛО НЕРУДА - ПРЕВОД АНА СТЈЕЉА

Нобеловац Пабло Неруда у ткиво своје љубавне поезије у избору под називом Земља у Теби, интерполира митолошке енграме који оку пажљивог читаоца не промичу а који додатно богате и усложњавају доживљај прочитаног. Симбол земље, апострофиран у наслову овог избора, постаје семантички вишезначна доминанта Нерудине поезије о љубави, страсти, љубомори, патњи, растанку и смрти.

Погледајте целу рецензију

ЧАРНОВАЊЕ

Опет за нас колац шиље,
то баш нешто ново није,
под чије ћу ја окриље
где ћу сада, Арсеније?

Ко и онда, опет за нас
палацају исте змије,
како јуче, тако данас
пут под ноге, Арсеније.

Огњишта нам запретена,
стрњике нам голе труну,
на која нам сад вретена
судба преде црну вуну?

У чије ће сада јасле
да Марија сина скрије,
кад су наше свеће згасле
где су лучи Арсеније?

Испијени сумњом истом
одакле смо, ко смо, шта смо?
Док се други ките листом
ми још и не проклијасмо.

Ветар нас ко лако семе
свуд развеје и премеље,
други давно дигли слеме
ми немамо ни темеље.

Рана наша свеболећа
огрезла у живе красте,
шта за ова три столећа
ми не знасмо, а ви знасте?

Нити веру нит' неверу
не разлучих вактом овим,
на коме ћу ја северу
да свој усуд одјуговим?

На северу ти се згреја
пред југовом зимом љутом,
где је моја Сент Андреја
да ме згреје својим скутом?

Опет нам се видик мути
- и то знано од раније,
опет некуд маме пути
куд нас воде, Арсеније?

Милко Грбовић

Песма нашег члана објављена у бугарском књижевном часопису "Ирин Пирин"

Татјана Дебељачки

XXXIX

Међународни
Фестивал
Поезије

Смедеревска
Песничка
Јесен

Центар за културу Смедерево
3 – 6. новембар 2008.
ДОБРО ДОШЛИ!

XXXIX

Internacional
Festival of
Poetry

Smederevo’s
Poet
Autumn

The Cultural Centre
Smederevo
3rd – 6th November 2008.
WELCOME!

Погледајте цео програм

КОРАК У ПРАЗНО

Све је то представа
са распоредом
главних и споредних улога
обезбеђен простор
без заштитне ограде
и чувар на улазу
срцепарајуће песме

Све је то почетак
на сцени
морског јежа
или звезде репатице
распојасана рапсодија
ослобођена
лошим телефонским везама

Све је то крај
гурнут под лист
локвања
и лоше опијености
метаморфоза срца
и последњи стадијум
метастазе прихватања

Све је то узето
или дато
из коштане сржи
два наличја истог имена
забрањен ловостај
и пуцањ у празно
подручје неба

Све је то истина
разоткривена
у простој инерцији осмеха
са мање - више
истог уложеног напора
да се не прода
душа ђаволу

Све је то...
корак у празно

Гордана Кнежевић

ЗАВЕТ

На чијој земљи жито ти се њише,
брашно ти мељу воденице чије,
из чијих кућа дим небу кидише,
ти кажеш твоје, ја знадем да није.

Чији то сплав те Дримом преко носи,
Црним и Белим, Бистрицама бистрим,
хајде заплови, добро знају ко си,
оба јахасмо валовима истим.

Чијих звоника откуцаје слушаш,
небеса плава чија су сад твој кров,
у дане свете чије вино кушаш,
чијих те равница плодних мами зов.

Свануће јутро и прозоре широм
потомци моји отвориће опет,
мирит' ће тамјан сваким манастиром,
газиће својих прадедова стопе.

Жељко Сулавер

О поезији Зорице Сентић

Кључ, угаси тишину, је кључ среће!
Подстиче и инспирише размишљање на нов начин.
Читајући стихове гасимо замрачени простор а чула потпуно прелазе у музику. За изаткана осећања, претке, топле речи, повезаност међу људима, жена змај-Зо, пише, слика, креира.
Отвара врата ужитку, власник је топлих боја. Упознавши је једног господњег октобра рекла сам себи а и другима Зорица Сентић има змајеву енергију!
Сопственом речју говори оно што мисли, дарује речи не само акцијом него и разлогом због кога ћете заволети Зо баш као и њене стихове!

Данијела Глишић

УРЕДНИК "ОСЛИКАНЕ ПОЕЗИЈЕ" ЛЕПА СИМИЋ
ОДАБРАЛА ЈЕ И ОСЛИКАЛА НЕКЕ ВАШЕ РАДОВЕ

САН ДЕЧАКА

     Трагедија и судбина човека

Пожелео сам да ми се оствари сан дечака
и моја жеља била је јака, веома јака...
Веровао сам да ћу се пробудити једног јутра
усред сна, сна дечачког, можда већ сутра

и да ће живот наставити да тече, као да није стао,
у то сам слепо веровао.
А јутра су свитала, али ниједно није било право
ни небо никада није било ведро и плаво,

без месеца и јутарњих звезда јутро је остало,
мрак је неки завладао: загушљив, густ...
и распевано јато шарених птица са грана је нестало...

Тако је крајолик из сна постао празан и пуст,
сан дечака постао је трагедија и патња човека
и он их у души и срцу мора носити довека.

Дуле Р. Пауновић

МОЈА ЗЕМЉА

Моја је земља била на великом Балкану,
Гоњена, гажена и рањена,
Тежак је био ваздух у сваком њеном дану,
Моја је земља била само на бол осуђена!

Кроз векове нечовекољубиве главе штету јој наносе,
Кроз ратове наше братство раставише,
Свога кума, таста нагнаше да замрзимо,
Ништа сем мржње и гнева једни другима не пружисмо.

Моја земља је имала море и Плитвичка језера,
Обронке Шаре и Копаоника,
Моја је земља била поштена и смела,
Само је била пала у руке безправника!

Моја земља је увек патила,
Кроз колоне храбрих војника једнога доба,
Ни једна светска сила још увек није схватила,
Зашто је била проливена крв свакога Србина!

Хиљаде и хиљаде Срба смелих,
Положило је животе за будућност младих генерација,
Хиљаде и хиљаде суза проливених,
И опет важна је била само нација!

Е, моја Југославијо,
У шта су те претворили,
Е, наша робињо,
Зашто се нису за тебе борили?

Слађана Хрњак

НОВЕ КЊИГЕ У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

С поносом вас обавештавамо да смо објавили књиге:

РАДОСТ ПОКАЈАЊА
Невен Милаковић - Ликота

Погледајте више о књизи

ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА
Веселин Џелетовић Павлов

Погледајте више о књизи

НОВЕ КЊИГЕ У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

С поносом вас обавештавамо да смо објавили књиге:
ДОБРОВОЉНИ ПАКАО
аутор Светлана Полак

Погледајте више о књизи

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
Момчило А. Гојковић

Погледајте више о књизи

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

С поносом вас обавештавамо да смо објавили књигу
ПРИЧА ЈЕЗЕРА
чији је аутор наш члан
Ксенија Радотић

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

Са поносом вас обавештавамо да смо објавили роман
ДЕЦА СВЕТЛОСТИ
чији је аутор наш члан, скулптор и књижевник
господин Борис Стапарац.
Роман је ушао у ужи избор за књижевну награду
"Мирослав Дерета".

Дизајн корица: Јулијана Магдалена

ISBN 978-86-86863-08-9

Погледајте више о књизи

Више о аутору на http://borissculptures.jimdo.com/index.php

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте