НАГРАДА МИРОСЛАВ ДЕРЕТА
- ужи избор и проглашење победника -

На трећем конкурсу за необјављени роман за награду “Мирослав Дерета”, жири који је радио у саставу Зоран Богнар (председник), Милица Јефтимијевић Лилић, Радивој Шајтинац одредио је најужи избор од 5 рукописа;

1. Славен Радовановић – Није било сунца
2. Александар Новаковић – Наказа
3. Вида Ненадић – Zoo Called London
4. Соња Атанасијевић – Ко је убио Алфија
5. Марина Костић – Бели вео

Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 01. октобар 2008. у 12 часова

Графички атеље ДЕРЕТА
Владимира Роловића 94а, 11030 Београд, Тел./факс: 011/23 99 077, 23 99 078

КњижареДЕРЕТА:
КнезМихаилова 46, Тел.: 011/262 79 34, 303 35 03
Баново брдо, Достојевског 7; Тел.: 011/55 64 45, 30-58-707

ЏУКЕЛА

Поклопац на столу, чаше поломљене,
и понеки пацов убрзано бежи
казуј кучко где си затурила мене
џукела у мени почиње да режи...

дај одглуми једну улогицу жене
тек да видим знаш ли шта смо некад били
па кад ово стакло ка венама крене
џукела у мени почиње да цвили...

Ненад Живковић

У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА
"ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О..." - аутор Сања Петровић
(Поета, 2008)

Погледајте више о самом догађају

СРБИЈА НА ВОЛОВИМА

Хајте, кроз гудуре клете
кроз бразде српског бола
на путу до победе свете
вуците мила четири вола

Упарише вас муке наше
и понос Мркоњић Петра
разреши оне који се плаше
и крену попут олујна ветра

Хајте, кроз албанске голготе
вуците преко Везирова моста,
кроз Љум кулу и тешке страхоте
за вама иде - оно што преоста.

Волови мили, та снаге још има
свикли сте давно на тешку муку
још само мало, преко Црног дрима
па ћете стићи у безбедну луку.

Тај старац седи, осмеха нежна,
крену пут славе у правцу југа
пронесе државу кроз брда снежна
да је сачува - за времена друга.

И данас, кад смирај је пао,
на стару славу и часове бола
песмом бих почаст Краљу дао,
и велико хвала - за четири вола.

Веселин Џелетовић Павлов

Књижевно вече – Књижевни портрет Љубице Рајкић

Министарство за дијаспору организује књижевно вече
Љубице Рајкић из Румуније“
у четвртак, 25. септембра 2008. године са почетком у 19 часова у Министарству за дијаспору, Васе Чарапића 20.

Књижевно вече се одржава у оквиру књижевних сусрета под називом Књижевни сусрети четвртком у седам, који се једном недељно одржавају у Свечаној сали Министарства за дијаспору.

О делу Љубице Рајкић говориће: државни секретар Министарства за дијаспору Миодраг Јакшић, секретар Удружења књижевника Србије Миљурко Вукадиновић и председник Савеза Срба у Румунији песник Славомир Гвозденовић, а стихове ће казивати ауторка.

"ПЕТКОВАЧЕ" - КЊИЖЕВНО-ЗАБАВНЕ ВЕЧЕРИ
У КАФИЋУ "ЧАРОБНИ ПАТУЉАК", Београд

Сваког трећег петка. Модератор Дарко Хабазин Дакс
Конзумација 300,оо динара (1 пиће).
Програм за петак 26.09.2008. године, почетак у 21 час.:
Вече боемских песама и мелодија

гости
Милан Томић, гитара
Дарко Хабазин, песник и модератор
Веселин Џелетовић Павлов, књижевник

ДОБРОДОШЛИ!

Нови Trainspotting - књига „Ово је село“ Вилијама Вола

Ако вам се допао Trainspotting, ако сте осетили тежину и сурову истинитост приче о младим људима који доспевају у свет дроге и улице, ово је књига за вас. Светска критика чак оцењује да је Волово остварење „Ово је село”, интригантније и боље од  дела Ирвин Велш. То је слојевита прича која  дубоко задире у психу младића коме су проблеми у детињству  условили пут. Дрога, „блејање”, необавезан секс једина су ствар због којих живи. Након смрти мајке и најбољег пријатеља Макса, он покушава да побегне од свега и започне породични живот са девојком са којом ускоро добија дете. Ипак, из мрачног круга, из кога је кренуо, излази се тешко. Ово није само прича о деликвенцији, свету дроге и улице, већ о беспомоћности младих људи и њиховим безуспешним покушајима да се томе одупру и побегну некуд. Можда на село…

Јована Ристић
Marketing menadzer i PR
CET/portaLibris
Bulevar vojvode Misica 17
11000 Beograd, Srbija
tel: 011 369 11 84; 369 16 84
064/13 99 362
www.cet.co.yu
www.portalibris.co.yu

ПЕТИ КОНКУРС ЗА ПРВУ КЊИГУ

Народна библиотека из Смедеревске Паланке расписује пети Конкурс за прву књигу, написану на српском језику.
Право учешћа на Конкурсу имају аутори који нису до сада објавили своје радове у форми књиге. На Конкурсу се може учествовати са рукописима из области поезије, прозе, драме, есејистике и друштвених наука,
у три примерка и под шифром.
Рок за достављање рукописа је 10. новембар 2008.

Погледајте цео конкурс

НОВЕ КЊИГЕ У ИЗДАЊУ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

Обавештавамо цењене посетиоце да је Удружење писаца ПОЕТА у оквиру Издавачке делатности објавило трилогију Бранка Џелетовића из Канаде "ТРАГОМ СВОГ ЖИВОТА"

Такође Вас обавештавамо да је у фази штампе
наших осам изузетно квалитетних нових наслова
које ћемо промотивно представити на Сајму књига.

ПУТ МОГ ЖИВОТА

Хеј животе, причекај, застани... стани !
Прошао си, ја сам окаснио, остао сам по страни
а хтео бих, хтео бих макар само мало
да осетим од тебе, ако је за мене нешто остало.

Све але овог живота на мене су се окомиле
и ломиле ме, ломиле...
Остала је кичма, остао је понос... али душа боли
боли када те нико не примећује и нико те не воли.

Бог ми је само тебе, и ништа више, рођењем дао.
Дао а потом се се пакосно од срца смејао, смејао...
Његов смех и сада, до пред гроб, ме прати:

гласан, продоран, искрен... са наде падају лати,
у мемљиву раку полеже по дну и стабљика цвета.
Гледам у њу: она је пут мог живота и крај света.

Дуле Р. Пауновић

РЕКВИЈЕМ
  
сањам да једнога дана  опишем
речима лирске птице
стиховима 
 љубавни тандем  
Оперу са три једра
бојом мимозе
музикалну  комедију
уз суптилан звук оштрог северца 
брачну трагедију
у густом облаку 
 речима и покретима
протестним реченицама
за моје срце и твој глас
 мојом утробом 
мојом вером
напокон, написати теби књигу
умесити са моје четири руке 
књигу живу  
као пијана  барка
изгубљена у луци
тамо
     у Дунавским пољима 
тамо близу Неба  
где наш сан спава 
где моја нада сања
тамо крај плавог Дунава     
покрај Саве
тамо,  где видех траве плаве   
тамо где оставих топле сузе
за љубавни тандем
написаћу
наш реквијем

Зорица Сентић

Одржано књижевно вече проте Драгана Мијаиловића
у Министарству за дијаспору

Књижевно вече проте Драгана Мијаиловића из Гетебурга одржано је у четвртак, 18. септембра 2008. године у Министарству за дијаспору. Међу великим бројем новинара и посетилаца књижевне вечери, организоване у оквиру Књижевних сусрета четвртком у седам, који ће се једном недељно одржавати у Свечаној сали Министарства за дијаспору, били су представници Српске православне цркве, професори Богословског факултета и многе друге угледне личности.

Погледајте цео текст

Конкурс за награду Милутин Ускоковић у 2008. години

Награда Милутин Ускоковић додељује се за најбољу
необјављену савремену приповетку на српском језику

Услови конкурса:

Текст приповетке (до петнаест куцаних страна) послати
у три штампана примерка под шифром на адресу:

Народна библиотека Ужице,
Трг партизана 12, 31000 Ужице,

са назнаком – за Конкурс Милутин Ускоковић.

Погледајте цео конкурс

ДИШИТЕ ЈАГАЊЦИ МОЈИ

      Испред капија града травари са врећама од кострети у реду чекају да им се отвори. Стоје сатима прекривени јутарњом росом и трешћем од разноразних трава које из сваке вреће миришу другачије. На окованим вратима две лавовске главе изливене од гвожђа са алкама угланцаним од руку просјака којима служе као вешалице на које се окаче чекајући милостињу. Између травара и просјака који се гурају да се окаче на вешалице алке у чељустима лавова, пробија се Нарцисова рука и он полако али сигурно исписује по оковима капије:'' Something is rotten in state of Denmark''.

Борис Стапарац
Погледајте целу причу

О К О В И

У души ројеви мисли искре, тело их гаси
скрхано, надире тама, све на тескобу слути:
немоћ испијено, бледо лице сузама кваси,
у тамници тела души је усуд, а окови љути

стежу је, дробе и затиру утабане путе.
Замрла је и песма, завладала је мркла тама
звезде су очи, трепте, пеку их сузе љуте.
Са зором нестаће и оне, душа ће бити сама

и празна, мртва и нову песму неће словити.
Само ће се ветар хуком  ка небу винути,
само ће звезда падалица васељеном запловити

и последњи пут, последња искра ће синути
после судње ноћи, у знак поздрава
и сузом, као бисером, биће орошена трава.

Дуле Р. Пауновић

РОМАН "ДЕЦА СВЕТЛОСТИ" ЧЛАНА УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА ГОСПОДИНА БОРИСА СТАПАРАЦА
У УЖЕМ ИЗБОРУ ЗА НАГРАДУ "МИРОСЛАВ ДЕРЕТА"
ЧЕСТИТАМО!!!

Ужи избор романа за награду Мирослав Дерета

На седници жирија за награду Мирослав Дерета одржаној 04.09.2009. жири је одлучио да у ужи избор за награду уђу следећи романи; 

Славен Радовановић – Није било сунца
Александар Новаковић – Наказа
Вида Ненадић – Zoo Called London
Гојко Челебић – Човјек из Фиренце
Соња Атанасијевић – Ко је убио Алфија
Боривоје Адашевић – Отуђеник
Драгољуб Јекнић – Ђаво је дошао по своје
Ђуро Станојевић – Дете револуције
Марина Костић – Бели вео
Борис Стапарац –Деца светлости 

На конкурс је, у периоду од 01.03.  пристигло 137 рукописа на српском језику из целог света, који су по мишљењу жирија у надполовичној већини били на веома високом квалитативном ниво те, по завршетку конкурса, значајан број треба предложити издавачу за објављивање.
Најужи избор од пет романа биће објављен 22.09.2008. а победник ће бити познат 01.10.2008.

Књиге са  Истока најтраженије

Од појаве и повлачења књиге „Драгуљ медине”, а и пре тога, влада опште интересовање за дела која приказују непознате светове источних простора .Ових дана у средиште пажње доспевају још две књиге које откривају политичке и културолошке тајне.У питању су „Буђење Ирана”, списатељице Ширин Ебади и „Алхемија жеље”, индијског аутора Таруна Тејпала.

Са својим приказом Ирана, пре и после промене режима, Ебадијева, која је иначе позната као адвокат и добитница Нобелове награде за мир, успела је да искрено и истинито покаже како су све то доживели обични људи.Ова књига даје много историјских података и има документарне елементе, али је прожета проницљивим запажањима и личним доживљајем. Посебно је интригантна тема положаја жена и закона о њиховом понашању у Ирану. Ширин Ебади и о овој теми говори из своје визуре - као интелектуалка широких схватања,
а опет емотивно везана за своју земљу и традицију.

„Алхемија жеље”, је књига нешто другачијег карактера.Тарун Тејпал испричао је причу о страсти и љубави које везују младе супружнике у Индији.Ова књига приказује Индију у доба великих промена, открива како у њој изгледају и размишљају обични људи, и шта се све дешавало у земљи која нам и није толико удаљена да бисмо толико мало о њој знали.

Захваљујући изузетним ствараоцима са Истока, читалачка публика почела је да открива удаљене културе, уживајући у занимљивим причама, ликовима, описима и обичајима.Зато није и неће бити необична велика понуда оваквих дела.Било би добро да то интересовање није само део читалачке моде, већ да дела и аутори са  источних простора добију стално место, поред европских и америчких стваралаца.

Јована Ристић
Marketing menadzer i PR
CET/portaLibris
Bulevar vojvode Misica 17
11000 Beograd, Srbija
tel: 011 369 11 84; 369 16 84
064/13 99 362
www.cet.co.yu
www.portalibris.co.yu

УРЕДНИК "ОСЛИКАНЕ ПОЕЗИЈЕ" ЛЕПА СИМИЋ
ОДАБРАЛА ЈЕ И ОСЛИКАЛА НЕКЕ ВАШЕ РАДОВЕ

"ПЕТКОВАЧЕ" - КЊИЖЕВНО-ЗАБАВНЕ ВЕЧЕРИ
У КАФИЋУ "ЧАРОБНИ ПАТУЉАК", Београд

Сваког трећег петка. Модератор Дарко Хабазин Дакс
Конзумација 300,оо динара (1 пиће).
Програм за петак 05.09.2008. године, почетак у 21 час.:
Вече љубавне поезије и љубавних балада

гости
Веселин Џелетовић Павлов, књижевник
Милан Томић, гитара
Драгомир Лазаревић, песник
Дарко Хабазин, песник

ДОБРОДОШЛИ!

KIDS GO SHOPPING - ДЕЧИЈИ ДАН КУПОВИНЕ

Шестог септембра у склопу акције KIDS GO SHOPPING, књижаре "ДЕРЕТА"  се са задовољством укључују у акцију намењене нашим најмлађим и најдражим читаоцима. Тог дана све радње намењене деци и родитељима понудиће своје производе и услуге по специјалним ценама, а деци незаборавну забаву и дружење. Књижаре "ДЕРЕТА" целог тог дана даваће специјалне  попусте, на све наше књиге намењене деци и омладини, где се посебно издваја једна од најбољих књига о змајевима која се налази на нашем тржишту "ЗМАЈСКЕ ХРОНИКЕ".Ова књига ће заједно са књигом слагалица која прати ову књигу бити на невероватном попусту од 50%. За наше драге малишане спремили смо још много других поклона и изненађења која ће Вам се сигурно допасти.

Сви посетиоци моћи ће да добију поклоне, да присуствују дечијим представама,буду у друштву омиљених дечијих ликова и још много тога...На првом KIDS GO SHOPPING дечијем дану родитељи ће моћи да виде, питају и купују док уживају у узбудљивој и забавној атмосфери.

ДОДЕЉЕНА "ЗЛАТНА ЗНАЧКА"

Свечана додела признања „Златна значка" за 25 културних радника из дијаспоре у Министарству за дијаспору

На седници жирија за доделу „Златне значке" Културно-просветне заједнице Србије донета је одлука о овогодишњим добитницима овог вредног признања које се додељује за дугогодишњи допринос развијању културних делатности. На свечаној додели Златне значке у Министарству за дијаспору присутнима ће се обратити министар за дијаспору мр Срђан Срећковић, председник Културно-просветне заједнице Љубивоје Ршумовић и председник жирија Миодраг Јакшић.
Међу 53 добитника овогодишње Златне значке коју традиционално додељују Министарство за дијаспору и Културно-просветна заједница Србије је и 25 активиста из дијаспоре, чиме је још једном потврђен јединствен културни и духовни простор свих Срба, ма где они живели.
Жири, на чијем челу је био књижевник Миодраг Јакшић, а чланови Урош Дојчиновић, Милован Витезовић, Олга Милојевић и Марија Бишоф, све одлуке о додели награде донео је једногласно. Награда се састоји од позлаћене значке и повеље - графичког листа. Ова вредна државна награда, која се ове године додељује тридесетдруги пут, је признање појединцима за допринос развијању културних делатности и високих уметничких остварења. Већ четврту годину за редом Министарство за дијаспору је покровитељ ове награде, а ствараоци из нашег исељеништва су равноправни лауреати.

Погледајте ко су добитници "Златне значке"

ОПТИМИЗАМ

Пребијен пас и ја
Без живота
У тишини
Авети
Вуку нас
Механички мичемо кости
Костуре пихтије скривају
Дегени су наши гени
Мозак у паучини
Подсмех смо себи
Као камен
Тешко је носити тела
Између свежих бразди
Препуни чемера
Бити као перо лаки
Пас и ја пребијени
Мимо светла у тами
У даљини светлост
Сећамо се сунцокрета
Који ка сунцу гледају
Семе његово у себи осећамо
Облива нас топлота
Живот у нас се улива
Светлост сунца обасјава нас
Ми смо само сунцокрета два!

Зоран Матић Мазос

У НОЋИ

Кад тама се густа на сокаке спусти
И сваки се лист изгуби у ноћи,
Душа пуна чежње тихи јецај пусти,
У загрљај теби пожели ми доћи,

Да се благо спусти теби на рамена,
Да се преда посве у глувој самоћи,
Да те дира, грли усамљена жена,
Док тумара слепо у својој немоћи.

Прихвати је такву, чудну, малаксалу,
Од тешке боли промашеног пута,
Забљесни сјајем душу јој учмалу,
К'о светло зори не дај да одлута.

А ја ћу ти тихо онда рећи хвала,
Због снене чистоте ока што ти сјаји,
А љубав тоју што сам некад крала,
Прекриће дуги, тужни уздисаји.

Ивана Петковић

ЦРНА ПТИЦА
                         Себи

Лети Црна Птицо, лети брже, брже...
кочијаш држи узде, коњ већ рже,
тужна поворка на последњи пут креће,
лети брже, лети – догоревају свеће
Црна Птицо
Одлука је твоја: или рај или пакао,
ни за једно нисам молио и плакао.
У раку сунце је ушло, магла се дигла,
опело се дужи а Ти још ниси стигла
Црна Птицо
Душа се отргла телу, чека крај раке,
клепет твојих крила пресуда ће бити...
направише људи и прве кораке
Црна Птицо
тешке... неки почеше и сузе лити...
Долети Црна Птицо, чекам Те дуго,
испуни ми ту жељу, не тражим друго
Црна Птицо

Дуле Р. Пауновић

ЛИЧКА

У јами безданки скривеној од Бога
крвавим шипражјем и људским костима,
дјевојчица снена, будила је оца
мазећи га благо дрхтавим прстима,
преслаба да глас испусти...
да се прекрсти...да одвеже жицу
што га је спутала,
само му је лице хладно цјеливала...
само га је сузом врелом умивала...
што је друго могла, па била је мала.

Није се плашила мрака јер сви су овдје били,
и мајка и браћа и бака...и ђедо Радивоје,
као да ломе чесницу Божићну,
као да се у Цркви моле,
као да поред Коране бистре
јагањце пастирским страхом броје.

А негдје горе, на пола пута до васионе,
завијали су курјаци гладни,
са снијегом затрпане Капеле,
ваљда су хтјели да је успавају,
да је од утвара паклених склоне,
ваљда су урликом демоне гонили,
што душу њену уграбит` желе.

„Вуци су јагњад Божија, а звијезде Небеске свијеће“,
осмјех јој избриса сузе и ледне самртне грашке,
„ова је јама капија Рајска, улаз у вјечно пролеће,
тамо ме чека моја Лика, моја љепотица, моја Јесеница,
тамо ме неће стићи оштрица крваве разбратне каме усташке.“ 

Са тим је осмјехом блажено заспала,
к`о некад поред древног огњишта,
опијена мирисом варенике и дима из стричеве луле криве,
душу је невину Светачким миром...
онако Лички...Господу предала,
као по навици...као да то није ништа...
као да није мала...
и одлетјела тамо гдје нема мржње,
гдје добре душе вјечито живе.

Невен Милаковић

НЕИЗВЕСНОСТ

Судбина је хтела да ти опет сена
Буде у близини, ја трептаје ока
Проклињах у страху да ћеш једног трена
Поред мене проћи чежњо ми дубока.

Мировало није лупајући гласно
Лудо моје срце, уснама без једа
Смиривах му било да бих чуо јасно
Кад твој корак приђе стази мог погледа.

Колико је дуго од јаве до сна,
Од бола до смеха, од туге до среће,
Делише тог пута сусрет бића наших,

Поглед празан оста али срце зна,
Ненадано једном опет долетеће
Неизвесност иста од које се плаших.

Жељко Сулавер

ЈЕЗИКОМ СИ КОПАТЕ ГРОБОВЕ
Речи су пророка свеца мудрог Николаја

Данас нам раке нове копају исти знанци,
којима је горила био пра отац, и драги тата,
у редовима стојимо испред вешала славе
гурамо празне главе у амове од чистог злата,

(за запад се спремају тела,
душа се ђаволу даје.)

За нове фронтове света, мајке спремајте децу,
нови се сукоби царства осете кроз Свето писмо,
на Галицију крећу прождрљиве страшне вране,
а ми се церекамо светом - као да Срби нисмо.

Домаћину куца туга оловном куглом у врата,
старица мати меси проју за себе саму
говорници са театра вичу, велике речи без смисла
а дан се над земљом ствара у непрегледну таму.

Србље је сломила мука, тишина, беда, очај.
Тешко хода и храмље пред нове зидове плача,
некада частан човек сада сакрива лице,
и уплашено гледа од чијег ће пасти мача?

А три се сабље дижу над његову јадну главу;
Прва је сабља језик,
што страним речима блати,
све оно што је дала,
Хришћанством дојила Света
сада уцвељена тужна жена,
Старица Србија Мати.

Друга је од незнања,
од непознавања части
Ни племенитог рода, ни кол'ко је крви дала
Тај величанствени херој
Србија наша мала.

Трећа је сабља од глади.
Од паганске потребе света,
да се натовари човек свим гадостима  ђавла
Па макар продао оца ил' издао своју мајку,
све ће за злато дати, та продана душа мала.

А они што нас ''воле'', подмазују ново коље
На ћуприји преко Лете,
Шенлуче са ђавлом и славе
Као некад давно на Дрини, тако се данас беле,
кандила измеђ' два света,
српске смакнуте главе.

Прекрите деци уши, од језика што гробља рују,
ратници сакријте части што вам у грудима сјаје,
јер док се српска лађа креће у ждрело ада,
нико не хаје за то, што се Свето ђаволу даје.

Остаће само песма о тамо неком соју..,
који преживе помор сваког до сада рата,
ал' сломи га тројанско кљусе ненадано и страно,
и прогута у ждрело, западног великог брата.

Раб Божији Борис Стапарац

Дан књиге на Ади посвећен школарцима

У жељи да свим школарцима пожели срећан почетак и успешну школску годину, издавачка кућа “Portalibris” баш њима ће посветити последњи Дан књиге на Ади.У петак 29. августа, у кафићу Петица, уз свесрдну подршку “Naxi radija” биће представљене занимљиве књиге за различите узрасте: ученике основних и средњих школа.Они ће имати прилике да одаберу издања уз која ће одмарати и уживати у паузама учења, и да купе књиге са попустом од 30 одсто. Маме, тате, баке и деке, и сви они који желе да изненаде своје малишане ће моћи да им приреде прикладан поклон за почетак школе, и да се уз занимљиве књиге врате у своје детињство. И овом приликом сви посетици биће позвани да учествују у такмичењу за најлепшу посвету.
Покушаћемо да подсетимо школарце, и све остале, да књига није само симбол тешких лекција и озбиљног учења, већ и одмора и ужитка у читању.

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА ЗАХВАЉУЈЕ СЕ ГОСПОДИНУ ДУЛЕТУ Р. ПАУНОВИЋУ ИЗ МАЈДАНПЕКА НА ПРИЛОЖЕНОЈ ДОНАЦИЈИ.
ЊЕГОВО ИМЕ УПИСАЋЕМО МЕЂУ НАШЕ ДОНАТОРЕ.

Редакција

Ж Е Љ А

Лагано, још један тужан гаси се дан
са њим умиру нада и мој једини сан.
Са надирањем таме звезде се не пале
као да су негде вечним сном заспале.

Вечним сном?! Да ли ћу ја ноћас снити
или ће ми живот без снова бити ?
Када легнем, можда се пробудити нећу ?
Сам сам, ко ће ми запалити свећу ?

А хтео бих да почивам крај оца и мајке,
то је одувек моја једина жеља била,
од давнина, да вечно слушам нове бајке:

можда мајчине виле имају раскошна крила
и јака, понеће ме па не морам снити
и све ће нека лепша судбина у смрти бити.

Дуле Р. Пауновић

ИДИ ОД МЕНЕ

Иди, понеси  све лепе успомене
што ће те на мене сећати
ал молим те само једно
         -не долази по мене.

Видећеш како плачем као киша
и само твоја душа немирна
може да ме смири
       -да ме утиша.

И брига те за мене
одлазиш у туђи свет
лажеш и лагаћеш
       -сад то смеш.

Веселин Машић

НОВА КЊИГА!!!

Удружење писаца ПОЕТА објавило је у оквиру издавачке делатности, осму по реду ове године, књигу аутора
Дарка Хабазина Дакса
ОДИСЕЈ КВАРТА.

Погледајте више о књизи

ЗАВЕТ

Клепало нас старо зове,
манастирско да се оре
Нараштаји нек се множе
православан још то може

Поред липа да се поје
заветом да мајке доје
Српство јачај, тањи боре
и распето још си моје

Србин часно да се прене
битке мира још да бије,
извор-воду да пронесе
заливајућ’ традиције

Дарко Хабазин Дакс

Пауло Коељо
Суфијска мудрост

Насрудинов турбан

Насрудин се појавио на двору с великим турбаном на глави, тражећи милостињу.
-Дошао си да ми тражиш новац а на глави имаш веома скуп украс. Колико кошта тај изванредни комад- упитао је владар.
- Пет стотина златника- одговори мудри суфија.
Изасланик прогунђа: ''То је лаж, ниједан турбан не кошта толико богатство''.
Насрудин је инсистирао:
-Нисам дошао само да тражим већ и да преговарам. Платио сам толики новац за турбан јер сам знао да је на целом свету једино владар у стању да га плати  пет стотина златника како бих ја могао зараду дати сиромашнима.
Поласкани султан, платио је колико је тражио Насрудин. На изласку мудрац је прокоментарисао изасланику:
-Ви можда можете добро знати вредност једног турбана али ја сам тај који зна где уображеност може одвести човека.

Исто као венчање

Надија је провео целу јесен садећи и припремајући своју башту. Цвеће је процветало у пролеће али Надија је приметио маслачке који нису били засађени.
Надија их је ишчупао али се полен већ проширио и други су наставили да расту. Потражио је отров који би уништио само маслачак. Један стручњак му је рекао да било који отров за уништавање убија и друго цвеће. Очајан, потражио је помоћ баштована
-Исто је као и с венчањем- објаснио је баштован. Уз добре ствари иде и неколико непријатности.
-Шта да радим?-упита.
-Ништа. Иако то није цвеће које си планирао да посадиш  и оно је део  баште.

Прихватање самилости

            -Како прочишћујемо свет?- упитао је један ученик
Ибн Ал Хусејин је одговорио:
-Био  један шејк у Дамаску који се звао Абу Муса Ал- Кумас. Сви су га поштовали због његове мудрости али нико није знао да ли је он добар човек.
-Једне вечери се  кућа у којој су живели шејк и његова жена срушила. Комшије су безнадежно покушавале да копају испод рушевина, у једном моменту успели су да пронађу шејкову жену.
-Она рече: ''Оставите мене, прво пронађите мога мужа који је седео, отприлике овде''.
-Комшије су помериле рушевине са одређеног места и пронашле шејка. Он рече: Оставите мене. Спасите прво моју жену која је лежала, отприлике овде.
-Када неко поступи као што је то учинио овај брачни бар, он прочишћује цео свет.

превод с португалског - Ана Стјеља

НОВИ ПРИЈАТЕЉ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

Elektronski satirično-humoristički nedeljnik

ŽIKIŠON Broj 9

ОРГАНИЗАЦИОНИ  ОДБОР
39.  МЕЂУНАРОДНОГ   ФЕСТИВАЛА    ПОЕЗИЈЕ
„СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН“
РАСПИСУЈЕ
К О Н К У Р С
За награду „Златна струна“ која се додељује аутору најуспешније песме.
Аутори на конкурс могу послати највише две необјављене песме написане на српском или на неком страном језику са обавезним преводом на српски.

Погледајте

Dan knjige na Adi,
PORTALIBRISOVE KNJIGE-USKORO FILMSKI HITOVI

Na manifestaciji Dan knjige na Adi koja će se održati u petak 22.avgusta, u kafeu Petica na Adi Ciganliji u organizaciji Naxi radija, Portalibris će predstaviti svoja izdanja po kojima se snimaju novi filmski hitovi.Od 12 do 18 časova imaćete prilike da otkrijete kakvi nas filmovi jesenas očekuju u bioskopima.
U pitanju su

Погледајте

НЕ ТРАЖИ МЕ ВИШЕ
У МИРИСУ ЈОРГОВАНА

Била сам младост
која је једва чекала
да се разбокори
у лепоти живљења.
Ушетао си ми у живот
као шетач мојим стопама.
Ни слутила нисам
да ћу постати Аморов рањеник.
Твоје речи ми одзвањају
као добовање поткованих коња
у галопу по калдрми.
Скупила сам их у недра
и претворила у јецај.
Слиле су се сузе
ко зна од када спрегнуте у очима.
Измешане с кишом
однеле су поруке боли и туге.
Сада,
када сам покидала све уларе
којима си ме везао,
шћућурена у загрљају другог
душа ми се пробија
кроз сенке високог дрвећа
лако као перо
и осмех ми лицем титра.
Не тражи ме више
у мирису јоргована.

Сања Петровић

ОГЛЕДАЛО
Дечаку  питомих очију и невиног израза лица,
                   који више није дечак 

Дечаче, одавно, када си био сасвим мали
на поклон једно огледало су ти дали
и рекли су ти да има само једну ману:
видиш лица око себе и једну страну.

Дечаче, иза тебе су сада сва та лица
која су ти огледало дала, разједа их кривица,
а ти, окрени огледало и наличје види:
на њему нема никог ко треба да се стиди.

Знај: истина никада није била наличје лажи,
све зависи од тога ко ти о томе говори.
Погледај и једну и другу страну па кажи:

ко горку истину а ко сладуњаву лаж збори.
На коју ћеш страну стати – сам одлучи
Сам, да те једног дана савест не мучи.

Ма где отишао и био, од себе не можеш  побећи.

Дуле Р. Пауновић

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

расписују

КОНКУРС
За књижевну награду „АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ"

И

КОНКУРС
За књижевну награду „СТОЈАН СТИВ ТЕШИЋ“

Погледајте

ПРОШЛА ПОЕЗИЈА

Жедна сам одгонетања тајни
Гладна лепота
Које у њима налазим
Опробавам све плодове
Чудесних песничких лепота
Јер поезија је типичан изданак
Из кога црпим визије
И увек још се
Макар на трен враћам
Као и оном
Што прохуја поред мене
Пролете попут птице
И онако шаролико
Оде у неповрат
Да ми у будуће
Значи једно прошло доба
Доба које ја
Зовем прошла поезија
Јер сам кроз њега
Истим путем и странпутицама
Остављајући трагове
У снегу песку и блату
С њим
Прошла и ја

THE POETRY GONE WITH THE WIND

I am thirsty for the secrets
Hungry for the beauty
Which I can find in them
While I am trying all fruits
And getting inspired
I always return
To the poetry
Even for a short time
I always return
To the memories
Of the all which passed by
All colourful
All that flew like a bird
All which is to be to me
The time I call
The time gone with the wind.
Passed poetry
Or poetry that passed by
As trough it
On the same roads
Leaving the traces
In the snow,
The mud and the sand
I went, too.

writer and translator VIDA NENADIĆ
http://www.poemhunter.com/vida-nenadic/

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА НАШЕГ ЧЛАНА
СА "ГОЛИМ ЛЕШОМ" ЧУРИЛОВ НА ЈЕСЕН У БЕОГРАДУ

            МОСКВА , 18. августа (Танјуг) - У Краснојарску је објављена књига сибирског песника и драматурга Алексеја Чурилова "Голи леш", са којом ће аутор гостовати на овогодишњем, 45. међународном сусрету писаца у Београду.

 

У књизи прича и стихова, уједињених традицијом авангардне књижевности, централни део представља комад "Голи леш", у којем аутор следи принципе "театра апсурда" Ежена Јонескуа и Семјуела Бекета.
У трагикомедији, која се неретко претвара у фарсу, користећи активно као главни жанровски приступ гротеску и спајање неспојивих уметничких детаља, Чурилов представља "мртву" заједницу, свет "голих лешева" сродан Гогољевим "мртвим душама" и исмева баналност савременог постојања, опстанак мртвих навика и традиција, окоштавање и аутоматизацију мишљења и језика.
У књизи су представљени и преводи песама Алексеја Чурилова на српски, белоруски, француски, енглески, есперанто, дански, норвешки, шпански и италијански језик, преводилаца Зорице Сентић, Јелене Павловић, Сергеја Шчеглова, Предрага Црнковића, Ивана Чароте, Елфриде Махуља, Флореал Марторел, Гзавијера Диеза и Паола де Бастијанија.
Аутор у авангардном стилу нуди читаоцима и верзије својих стихова преведене на језик "житеља" Марса, Јупитера, Плутона.
Чурилов се српској публици представио својом поезијом на 43. међународном сусрету писаца у Београду и презентацијом дела фото-изложбе "Србија и Црна Гора. Поглед из Сибира", која је награђена на Другом међународном фестивалу православних медија у Москви.

Чурилов већ више година приљежно ради на ширењу пријатељских и културних веза између Русије и Србије и Црне Горе у оквиру часописа "Краснојарско Воскресеније".

ТАНЈУГ, Москва-Краснојарск
            Извор: агенција за стампу “Територија Културе”

ОРЛОВИ НАД ''СВЕТОМ''

Орао сломљених крила лебди над светом земљом
милион пута до сада Царство је платила главом,
Сада се жуте вране сладе са њеним телом,
Распродаја је у току због шаке безвредне славе.

Све српски свети на небу, метаније чине пред Христа,
И звекет симандра њише уздахе пуне бола,
Негде тамо на земљи продају земљу свету
Душмани своје деце, крај крвавог ћошкастог стола.

А Србија се стисла ко' шака збуњеног соја,
Док младост напушта села и јури у земље стране,
Тражећи вредност у ничем, без корена и почетка,
Не знајућ' да тако сече, дечици својој гране.

Свуда мук и тишина, мрак нам сапео очи,
Не видимо над собом небо, ни јунаке Царства што јашу,
Нас земљи нови вуци прождиру стада бела,
А евнуси уместо сабље за појас пера пашу.

По земљи вождова газе наказе срамног знања,
И распродају СВЕТУ за шаку пролазне славе,
Више не јашу јунаци по земљи Христовог Царства,
тамо се настрани блудом и срамотама хвале. 

Са Метохије хуче звона, препуна молитве тихе,
Мук светиње ветрови носе у глуве бесчасне ноћи,
Док црни орлови кљују у јуначке косовске груди,
Српкиња мајка чека, јединца што неће доћи.

Клечим пред Тобом Христе, мука ми усахла речи,
Гледам где ратници просе за мрвицу скривајућ' ране,
Празне им очи од јада, без руку милости моле,
Док Савино свето семе развлаче жуте вране.

Оно што видех кроз сузе кида ме мучи и пече,
У Србију јањичар нови довлачи блудна весеља,
Кад згасне пред иконом жижак, то није само вече,
Нег' нова припрема Христос за грешнике распела.

Нека ме браћо, првог разапну на ране СВЕТОЈ
И нека ме бичују, туку наносе боли и муке,
Мање ме тако боли него сломљен да гледам,
Како Србију СВЕТУ развлаче паганске руке.

Раб Божји Борис Стапарац

КАД СМИРАЈ

Кад сутон ме узме – немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести –
А не желим више да га надом дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Кад сутон ме узме – једноставно, ћути;
У осмеху немом вратиће се сање
Да су некад могли срести нам се пути,
Само да смо знали желети се мање.

Кад сутон ме узме – певаће славуји,
Јер ту песму само ноћ уме да слуша,
У души кад јава престане да бруји –
И роса кад срце престане да куша.

Кад сутон ме узме – а већ је узео
Уморне ми усне негдашње врелине;
Жудњу коју скрива један тамни вео;
У мислима само магле и белине.

Кад сутон ме узме – немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести –
А не желим више да га надом дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Анђелко Заблаћански

ДОРУЧАК ЉУБАВИ

Окупана
Миришем јутро
После кише

Везани пас нервозно
Звецка ланцем

Смешим се
Новом дану

Многе је страх
Буђења се боје
А живот је у нама
Као сунчев зрак

На доручак, Љубави
Чујем гугутку са гране

Нека ти света птица
Са тајнама
Слети на длан
И срећу донесе.

Љиљана Милосављевић

ЕРОТИКА

Еротика - пуштам да ме носи низ снове.
Тако само пловим и ширим длане
и покушавам да обуздам себе.
Све мисли луде и жудне ка теби плове,
лете и хрљају неспутане, саме.
Сваке ноћи на дну душе тражим тебе.

И маштам о неким повезима од коже,
маштам да се стапам са твојим теном,
а твоје руке су као окови на мојим грудима.
Маштам и маштам. Луди снови се множе,
а чине ме час уздрхталом, час понизном, сненом.
Скривам те страсти својствене људима.

Еротика! О томе бих да ти причам сада,
више нисам спутана, више нема краја
а смишљам неке луде ствари да пробам са тобом.
Дрхтим сваки пут кад ноћ као перо пада,
и желим те, желим, желим до бескраја
да водим те уздрхталог и страсног са собом.

И тако на тим таласима луди снови се множе
све се врти као чигра у таквом сплету,
док на облаку страсти корачам, путујем.
А спремам ти већ неке повезе од коже,
и неколико ланаца да те окујем у цвету.
Еротика?! Па да! О томе бих да дискутујем!

Дајана Диверно

БУДИ ТУ

Још увек сам одушевљена тобом,
испуниш ме сваком својом, ма и ћутњом.
Ти ћутиш цело.
Твоје непричање има речитост говорника.
Ћути поред мене.
Буди ту.
Постој.
Остани.
Не престани.
Уради шта год ти пада на памет, шта год ти се допада.
Мени се допада све што ти урадиш.

Јасмина Шикић

 

ПРЕДСТАВЉЕН ЧАСОПИС
ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
"ЉУДИ ГОВОРЕ"

Среда, 13. 08. 2008, 12.00 часова

У свечаној сали Министарства за дијаспору
(Васина 20, Београд - www.mzd.sr.gov.yu) представљен је часопис за књижевност и културу "ЉУДИ ГОВОРЕ".
Представницима медија (међу којима је био и уредник редакције Удружења писаца ПОЕТА - користимо прилику да се захвалимо на позиву) обратили су се:

Миодраг Јакшић, државни секретар Министарства за дијаспору
Вукман Кривокућа, помоћник министра за културно-просветну, научну и спортску сарадњу
др Радомир Батуран, уредник часописа „Људи говоре“, Торонто
Предраг Р. Драгић Кијук, (један од аутора)
Петар В. Арбутина, (један од аутора)

Учесници скупа

С лева на десно: др Радомир Батуран, Миодраг Јакшић,
Вукман Кривокућа, Предраг Р. Драгић - Кијук

Часопис „Људи говоре“ излази четири пута годишње у Торонту и једини је часопис у Канади посвећен искључиво српској књижевности и култури са циљем да осветли значајне, а недовољно уочене појаве у српској култури и оствари бољу повезаност писаца српског језика, без обзира где стварају. Три основна начела за уређивање часописа биће естетика, етика и духовно јединство, са посебним акцентом на чињеници да је центар издаваштва и вредновања српске књижевности управо у Србији.

Међу ауторима објављеним у првом издању, нашли су се Светозар Влајковић, Радмила Лазић, Новица Тадић, Андреј Базилевски, Слободан Тишма и други писци из Београда, Новог Сада, Бањалуке, Москве, Мексико Ситија, Окланда и Париза. Намера часописа није промоција локалних тема и проблема, а квалитет текстова појединих аутора основни су критеријуми уредника др Радомира Батурана. Др Батуран је научни сарадник Универзитета у Торонту и оснивач школе српског језика у Канади под називом „Др Батуран Академија“.

Објављујемо неколико песама из часописа

НИШТА НИЈЕ ПРЕЋУТАНО

Ништа није прећутано.
Све је већ речено
и изгубљено.

Новица Тадић

САМОХРАНА

Собом храним се.
Будем гладна,
Будем сита.

Дешифрујем рукопис сна -
Ничије стадо.

На мом га извору појим.
На сопственом језику
Кољем.

Радмила Лазић

ЈЕЗИКРВЉЕ

Таром камење, Пивом дрвље,
Дрином, Неретвом, Савом - главе,
кроз ово уско језикрвље
досад се барем три Мораве

крви разбратске разгранаше
према три сливља ка три мора,
а све из једног врела, нашег -
истог жубора и ромора,

из мрзословља језикрвних
(у власти других), из јаруге
Јужних Словена вјечно кивних

макар на једног од три творца
према којима једни друге
и пишу небом крвљу коца.

Зоран Костић

Proglašavamo otvorenim
KONKURS
ZA UČEŠĆE NA VII MEĐUNARODNOM
FESTIVALU POEZIJE I PESNIKA
"BOL JI ŽIVOT INVALIDA"
Konkurs je otvoren od 1. juna do 1. setembra 2008. godins i pravo učešća na njemu imaju svi ljubitelji poezije. Za učešće na konkursu je potrebno podneti u jednom primerku lirski rad (pesmu) u sledećim oblastima:

1. slobodna tema
2. pesma o Novom Sadu
3. pesnička nada

Dužina pesme treba da se kreće  od 12 - 32 stiha i da bude propraćena prevodom na srpski jezik i označena šifrom. Šifru treba naznačiti na zatvorenom kovertu u kome treba napisati ime, adresu i broj telefona autora pesme.
Sve pesme treba da budu otkucane pisaćom mašinom ili na kompjuteru.
VII međunarodni festival poezije i pesnika "BOLjI ŽIVOT INVALIDA" će se održati 25. okgtobra 2008 godine u Novome Sadu, restoranu F.K. „KABEL“ (RESTORAN „ŠTRAND“) u ulici Fruškogorska br, 36. (deo grada je LIMAN 1), sa početkom od 14 časova. Detaljnija obaveštenja se mogu dobiti od g-đe Vere Vukašinović, na telefon br. 021/ 6366-807 ili 021/ 496-390

Sve radove šaljite na adresu:
UDRUŽENjE INVALIDA ZA KULTURU
„KULTURNI KLUB VOJVODINE“
Narodnog fronta br. 40
21000 Novi Sad 

Organizacioni odbor
VII međunarodnog festivala poezije i pesnika
"BOLЈI ŽIVOT INVALIDA"

ДАН КЊИГЕ НА АДИ, петак 08.08.2008. године

Весело и лепо

Задовољни купци

Савети и разговор о књигама

ПРОШЛОСТ

Већ одавно липа стара не мирише,
То пролеће прође са вихором лаким,
А још мирис онај моја душа дише,
Пробуди се чежња са пролећем сваким.

Давно прошло време чека ме у чами
И блиста к’о суза невинога роба,
Само каткад назрем искрицу у тами
И осетим мирис прохујалог доба.

На свакој се ствари паучине сплело,
Прашина по тихој, оронулој соби,
Где смо једном, драги, уздахнули врело
И причали, срећни, о будућој доби.

А сад ничег нема, све је утихнуло,
Моје слутње све су мрачније и теже,
Расплину се време што је некад било,
Само једна суза за њега ме веже.

Ивана Петковић

ДВА БОЕМА

Разговарају два боема
вино им је главна тема
и жена се ту нека нађе
да им вино буде слађе.

Пријатељи то су стари
ал’ их само једно квари
што се сваки од њих плаши
да не остане дужан чаши.

Памте добро све кафане,
и сећају на оне дане,
кад су песници славни били
и кад нису толико пили.

Сад је славан њихов цуг
и у крчмама велик дуг,
сад је свуда главна тема-
напила се два боема.

А они за то не маре,
ни што пију, ни што старе,
само нек’ се песма ори
да пркоси свакој бори.

Негде око пола ноћи
кад фајронт је мор’о доћи,
кад све живо слатко дрема
будна још су, два боема.

И пре него што зора сване
ниједан да на ноге стане,
ех, шта уради винска тема
од велика, два боема!

Ана Стјеља

ОКАСНЕЛО ЈУТРО

Јутрос је зора румена окаснила 
Даница звезда на небу још блиста
Низ твоје лице роса се слила
И пркосиш јутру сјајна и чиста

Из ноћи, као из чежње да си дошла
У полутами шушти твоје витко тело
Поред мене у заносу си прошла
И у плавети тамној нестала весело

Срце у грудима снажно је заиграло
Измешали су се усхићење и страх
Пред тобом време овог света је стало

А сви кипови претворили се у прах
И ја сам за тобом кренуо слепо
Повукло ме твоје лице бело и лепо

Дуле Р. Пауновић

Nastavlja se manifestacija Dan knjige na Adi

I ovog petka, 8.avgusta, po treći put ovog leta, izdavačke kuće: PortaLibris, Dereta i Laguna zajedničkom promocijom preporučiće i predstaviti svoja najbolja izdanja, u kafeu Petica na Adi Ciganliji.
Ova manifestacija, koju smo nazvali „Dan knjige”, deo je zabavnog programa koji organizuje Naxi radio. Svi oni koji ne budu došli na beogradsko kupalište moći će da prate „Dan knjige” putem radio-programa, a kao medijska podrska od ovog petka pridružuje nam se i radio „202”.
Od 12 do 18 časova družićemo se sa posetiocima, predstavljati im nova izdanja, jer smo tokom prethodna dva dana knjige uvideli koliko je naša komunikacija sa publikom vazna - kako nama, tako i čitaocima.
PortaLibris će ih upućivati i na svoj prodajni štand, u blizini restorana Jezero, na kome će takođe važiti ovi popusti. Među gostima biće i pisci čije su knjige izdale Dereta i Laguna.
Cilj nam je da ovo leto učinimo zanimljivim i kulturno bogatijim, i pokažemo da plaža nije mesto samo za odmor i kupanje, već se tu može ponešto čuti, naučiti, pročitati...

ТАМО ДОЛЕ, НА КОСМЕТУ

Тамо  доле, у Завичају,
где страх је део сваког сумрака,
свићу најлепша јутра на свету
јер сте преживели ноћ,
тамо - кажу да има мира.

Тамо доле, у Завичају,
где су авлије, детињства и снови
омеђени бодљикавом жицом,
а путарине најскупље на свету
јер се плаћају животом,
тамо - кажу да има слободе.

Тамо доле, у Завичају,
где се време мери
од једне невоље до друге,
где се туга може додирнути,
а бдење назива сном,
тамо – кажу да има спокоја

Тамо доле, у Завичају,
где на цркве гледају као на камен
добар за градњу куће и зида око ње,
а метох као испашу за биволице,
јер и ливаде миришу на трајање
тамо – кажу да има културе.

Тамо доле, у Завичају,
где се спокој мртвих преорава
због неспокоја живих,
а човек убија неколико пута,
где чак и гробља умиру,
тамо – кажу да има части.

Тамо доле, у Завичају,
где огњишта хоће да нам упепеле,
а српска писмена да затру,
где се речи растављају по пукотинама
на мермерним плочама
а не по слоговима,
тамо – кажу уметност царује.

Тамо доле, у Завичају,
кажу да нам је добро и лепо,
а сагли главе док зборе
јер немају храбрости
у очи да нас погледају.

Веселин Џелетовић Павлов

I AM NOT GOING TO TELL YOU THE NAME OF THE CITY

I am not going to tell you the name of the city
in which my steps are still searching for me.

I am not going to tell you the name of the city
whose bridges are longer than the life

I am not going to tell you the name of the city
under whom even the sky was like a tent's wing

I am not going to tell you the name of the city
in which I learned to start up a new journey
as soon as I arrive.

I am not going to tell you the name of the city
which is never to grow old

I am not going to tell you the name of the city
in which I met the eyes with the colour of the sky

I am not going to tell you the name of the city
in which I was knocking on my own doors from the inside

I am not going to tell you the name of the city
which was far too small cage for my wings

NEĆU VAM REĆI IME GRADA

Neću vam reći ime grada
u kom me moji koraci još traže.

Neću vam reći ime grada
čiji su mostovi duži i od života.

Neću vam reći ime grada
nad kojim je nebo bilo kao šatorsko krilo.

Neću vam reći ime grada
u kome naučih da kad stignem, uvek ponovo krenem.

Neću vam reći ime grada
koji nikad ne podleže zubu vremena.

Neću vam reći ime grada
u kome sretoh i one druge oči, boje oblaka.

Neću vam reći ime grada
u kome sam kucala na svoja vrata iznutra.

Neću vam reći ime grada
koji bejaše premali kavez za moja krila.

Writer and translator VIDA NENADIĆ

БЕСКРАЈ

Сваки сусрет са тобом је лет,
свака твоја реч је уздигнуће,
ја на мање-више не пристајем,
на све ситне прилике могуће.

Ова љубав брише хороскопе,
ова љубав, ванвременски бива,
сваки закон будаластим чини,
гази тврдње, утврђена штива.

Ти си космос и непреглед чари,
ти си бескрај и извор лепоте,
у твом оку огледа се сунце,
зло утрне од твоје доброте.

Ти постојиш тако са лакоћом,
и са ћутњом правиш поезију,
а, ја гледам дивоту и љубим,
сваку твоју жељу, фантазију.

Јасмина Шикић

ТЕБИ У ЧАСТ

Пун месец
окачен о грану
љуља мој сан
ти у њему.

Мој осмех
откинут у мраку
разголићен
теби жури.

Ћутња моја
зебе
покривена
тајном.

Чекам дане
прошле и будуће
недосањане
да се сретну.

Љиљана Милосављевић

ТАЈНА

Синоћ ми је роса девичански чиста
Певала на длану оду твојој коси,
Што низ голе груди месечином блиста,
А мене у занос к'о пијанца носи.

Ноћас ми је ветар, поветарац тихи,
Шапутао тајне мирисе твог тела,
Док лудује додир к'о песма пастирки -
Бујаш у наручју сва чедна и врела.

Пред зору су сасвим утихнуле песме;
Сунце нас је дрско нашло испијене,
Али тајну ником испричати не сме,
Јер страсти су јаче кад су сакривене.

Анђелко Заблаћански

ВРТЛОГ

У вртлогу дневне страве, где самоћа коси срећу,
покушавам да одржим на окупу ја мој свет,
саплићем се и полећем, са једним у изузећу,
а тај један умео је крила дати ми за лет.

Кад изузмем једну ставку, да сам све то умислила,
па са земље ја осмотрим, тај велики неба лук,
чврсто стојим, не мрдам се, од кад сам се приземљила,
и не чујем песму више, само дневне страве мук.

Причају ми пријатељи да се манем пустих снова,
да се сретна ја уздигнем и поставим на свој трон,
и да тако разрешена, почнем срећу ја изнова,
као да је сан све било, а не срца триатлон.

Коме онда оно иза, чија је то историја,
где ће све те моје приче и коме ће да остану,
да ли нова нека прича на скроз стару баш побија,
какав човек могу бити, кад празнине ми остану?

Јасмина Шикић

НАШЕ ПЕСМЕ
                                          Девојчици

Слушам новокомпоновани фолк
а песму хоћу да ти напишем ове ноћи,
једну од онаквих какве си певала
и све идентификујем са песмом коју слушам.

Схватам: празну душу испуниле су празне речи,
прошлост је постало сетно сећање,
садашњост је тренутак писања стиха
а будућности изгледа нема, бар не за моју песму.

Ноћ је потиснула простор до зидова моје собе:
оно мало светлости што је претекло од дана
скучено је у једној јединој мисли, искри
толикој колико ми осветљава око.

Губи се простор – губи се и звук песме
а ја одустајем од писања своје песме
и сећам се твоје песме коју си певала у кафани
и свет – простор око мене постају ми неважни.

У овој ноћи само слушам сећање на твоје песме:
музика, растанак, бол, патња, туга... ужас
као да чујем прорицање наших судбина: пресуде
и све то постало је наш живот, стварност.

А ја хоћу песму да напишем: о сновима,  о чежњи...
Хтео бих да побегнем од себе, од судбине... у будућност,
хтео бих... али су нам опела за живота испевана:
у кафани, диму... сети се, себи смо опела испевали.

Дуле Р. Пауновић

ДАЈЕМ ТИ РЕЧ

Љубићу те, мили!

Узмогнеш ли прстом облаке да заклониш!
Безбригом несане да надсањаш!
Лажима да умириш беснуљу савести
што ми ровари умом 
љубићу те, обећавам!

Љубићу те угарцима срамоте
које ми пред боса стопала сипаш!
Двосмером мисли руке ћу плести
у загрљај да их свежем.

Љубићу ти очи исконом кајања умивене!
И трептај бледих  усана
са разумом који те дели!

Љубићу те, болна од окова!

Љубићу те у свести распета!

О репове поноса док се клатим!

Љубићу те, док ме не нестане...
Љубићу те док не заборавиш ко си,
одакле си
и зашто ме љубиш!

Александра Пејић

ЈАДАЊЕ ЈАСИКИ

Јасико, горка душице,
под тобом прострта шареница,
на њој ме мила љубила,
а ти си шумила, шумила...

Сво лето једно другоме сенка...
Ти си над нама дрхтала.
Сад ти је лишће отпало,
гола си пред ветром остала.

О, хладни северни ветру,
носи и мене са сувим лишћем.
Моја се драга удаје
за другога.

Боривоје Секулић

НИЈЕ ВАЖНО

Није важно шта је чије.
Све је и онако
И ничије
И свачије.

Само се још
Разливају боје
Од мог пркоса
До твог поноса.

Овде више
Одавно
Не успевају руже.
Само коров. И трње.

Заиста
Није важно шта је чије
Али
Купи своје прње.

Ја ћу се онда
Сакрити
Између зидова
И иза затворених врата.

Фалиће ми
Само онај унутрашњи мир
И џеп од капута
Да се у њега завучем.

Фалиће ми
Много тога.
А највише
Ти

Вида Ненадић

ТВОЈЕ МИСЛИ

Хоћу у твом оку
да видим,
твој глас да чујем,
тако да сазнам
дубину трага
мог корака
у твојим мислима.
Хоћу да чујем глас,
реч твојих мисли,
у твом оку да гледам,
тако да сазнам
дубину мог корака
у твојим мислима
о мени.

Бранка Зенг

ТРЕНУТАК ЧАРОЛИЈЕ

Знам да ћемо се срести.
Сама помисао на то
усхићење ми рађа.
Шта ћу ти прво рећи
смишљам већ данима.
Којим надањима
да те дочекам?
Којим осмехом
да те обвијем?
Само у том тренутку
ћу знати,
тренутку чаролије.

Сања Петровић

ЖИВОТ

Не миришу више ни липа ни багрем,
Или моја чула лагано се гасе;
Ех, кад бих могао да се сетим барем
Пре него што сасвим заборавим за се.

Још једном да стрчим низ мокре сокаке
И удишем мирис покисле прашине,
Да ослушнем само те мале кораке
Пре него што душу заробе тишине.

Пре него што росу сузом не назовем,
И са чела скинем капи хладне, мртве,
Хтео бих у снове - снове да дозовем
И да схватим живот који иште жртве.

А липе цветају, багрем већ је свео,
Нигде дашка ветра да мирис донесе;
У одаје маште стао живот цео,
Још тренуци судњи само да се десе.

Анђелко Заблаћански

НЕЋУ ВИШЕ

Нећу више ићи на ту страну
Такозване пријатеље срести
Годинама знам њихову ману
Мог'о би ми тај сусрет присјести

Нећу више сједити за столом
Нит' са њима рујно вино пити
Боље ми је сам са својим болом
Никад више сњима нећу бити

Добро рече мој покојни дједа
Зло долази кад се не погледа

Памтим још шта ми мој дјед рече
Сваки човјек има своју ману
У грудима још ме рана пече
Нећу више ићи на ту страну.

Марко Љ. Ружичић

БЛЕДСКО ЈЕЗЕРО

На језеру прве капи кише.
Пљусак, па сунце опет точи.
Сјај у мени невидљиво пише,
Лепоту од које заболе очи.

Као да сапра умор и прах -
Котрљају се водом златна зрна.
Улепша слику на мах,
Девојка протрчавши ко срна.

У души опет ромори слап.
Ослушкујем: тишина, птица, кап
Подиже ме ова нечујна јека

Из бола и сна далека.
Заиста, зрачна и чиста лепота
Враћају веру у смисао живота.

Јовица Ђурђић

У ИСО прихваћени нови кодови за српски jезик

Књижевна продукциjа са наших простора до сада jе у светским библиотекама била евидентирана према писму, а не према jезику публикациjе. То jе производило забуну, па су књиге обjављене на латиници у Србиjи биле евидентиране као хрватске.
У седишту ИСОА за jезичке кодове, прихваћена jе инициjатива директора Народна библиотеке Србиjе Сретена Угричића да се то промени. Од сада ће се кодови идентификовати на основу jезика, а не писма. У ИСОУ су прихваћени кодови СРП за српски jезик и ХРВ за хрватски jезик.Тиме jе за убудуће отклоњена могућност забуне и погрешног евидентирања српске књижне продукциjе.

Извор: Министарство културе Републике Србије

ОБАВЕШТЕЊЕ О ИСХОДУ ДЕВЕТНАЕСТОГ међународног ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА
„ГАРАВИ СОКАК“, ИНЂИЈА 2008. године.

Задовољство нам је обавестити вас да  се на наш овогодишњи песнички конкурс одазвало укупно 731 стваралац. Комисија је имала веома деликатан посао да од пристиглих радова одабере најбоље за овогодишњи зборник. Пошто је ове године 20 година постојања и успешног рада нашег књижевног клуба „МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ“ из Инђије, комисија је одабрала нешто више радова, трудећи се да сви имају књижевну вредност.

Комисија је радила у саставу:
1.         Ненад Радош, професор из Београда, председник,
2.         Никица Банић, песник и књиж. критичар из Инђије,
3.         Јован Бодрожић, песник из Инђије,

У овогодишњем зборнику ће бити заступљено укупно 335 аутора и 5 постхумно чланова инђијског књижевног клуба коjи су преминули од 1988. до 2008. године.

СПИСАК ПЕСНИКА ЗАСТУПЉЕНИХ У ОВОГОДИШЊЕМ ЗБОРНИКУ „ГАРАВИ СОКАК“,  ИНЂИЈА 2008.

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА
ЖЕЉКА ВИДАКОВА ЗИРОЈЕВИЋА
"ПУТ ИСТИНЕ"

Обавештавамо цењене посетиоце да је Удружење писаца ПОЕТА у оквиру Издавачке делатности објавило књигу
"ПУТ ИСТИНЕ". Преносимо Вам запажања о књизи:

... Вјеран задатом циљу, писац истине и судбине, и једне и друге, нажалост доста бројне групе страдалника одговорно прати и исписује увијек настојећи да буде досљедан обавезама историчара; да праве јунаке стави на заслужени пиједестал побједе којег су их на најподмуклији начин "мангупи из наших редова" у суровој отимачини за власт лишили примјеном метода најгрубљег насиља. Такав је Зиројевић био увијек, а посебно сада у ово неко чудно и смутно вријеме које ће се тек показати...

Иван Р. Матовић, новинар и публициста

... Истина је пратиља човека. Човек без истине није човек. Трагање за истином Жељка Видакова Зиројевића стигло је у времену закашњења ако је икада касно. Стигло је у ствари из прошлости једног злог времена с циљем спаса и опстанка сваког Србина понаособ. За спас у сваком времену. То је почетак новог упозорења на старе и црне прошлости. То је осврт на историју. А историја је истрага. На историју се освртати не значи само писати, већ истраживати, трагати, пребирати по свести и савести других, по времену сатканом ватром и ветром, водом, сунцем, тамом. Претурати судске списе и записе месечевим зраком проткане...

Драган Блажов Дамјановић, новинар и књижевник

... На једној од многих промоција мојих до сада објављених књига Патријарх српски, једини живи светац који хода по овој напаћеној и намученој земљи господин Павле рекао је једну реченицу: "Истина је живо биће"...

Жељко Видаков Зиројевић

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА ТАТЈАНЕ ДЕБЕЉАЧКИ
"АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ"

Обавештавамо цењене посетиоце да је Удружење писаца ПОЕТА у оквиру Издавачке делатности објавило књигу
АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ
аутор Татјана Дебељачки

Погледајте више о књизи

Наручите Ваш примерак књиге

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА НАТАЛИЈЕ ЈАКОВЉЕВИЋ
АНТИКВАРНИЦА ДУШЕ

Обавештавамо цењене посетиоце да је Удружење писаца ПОЕТА у оквиру Издавачке делатности објавило књигу
АНТИКВАРНИЦА ДУШЕ
аутор Наталија Јаковљевић

ISBN 978-86-86863-04-1

Погледајте више о књизи

Наручите Ваш примерак књиге

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте