НАРУЧИТЕ НАША ИЗДАЊА

НАРУЧИТЕ ИЗДАЊА ДРУГИХ ИЗДАВАЧА

Удружење писаца „ПОЕТА“ расписује
КОНКУРС РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ
за песничку награду „ДАРИНКА ЈЕВРИЋ“
Конкурс је отворен
од 16. фебруара до 16. септембра 2008. године.

Погледајте

ДАН КЊИГЕ НА АДИ, петак 08.08.2008. године

Весело и лепо

Задовољни купци

Савети и разговор о књигама

Nastavlja se manifestacija Dan knjige na Adi

I ovog petka, 8.avgusta, po treći put ovog leta, izdavačke kuće: PortaLibris, Dereta i Laguna zajedničkom promocijom preporučiće i predstaviti svoja najbolja izdanja, u kafeu Petica na Adi Ciganliji.
Ova manifestacija, koju smo nazvali „Dan knjige”, deo je zabavnog programa koji organizuje Naxi radio. Svi oni koji ne budu došli na beogradsko kupalište moći će da prate „Dan knjige” putem radio-programa, a kao medijska podrska od ovog petka pridružuje nam se i radio „202”.
Od 12 do 18 časova družićemo se sa posetiocima, predstavljati im nova izdanja, jer smo tokom prethodna dva dana knjige uvideli koliko je naša komunikacija sa publikom vazna - kako nama, tako i čitaocima.
PortaLibris će ih upućivati i na svoj prodajni štand, u blizini restorana Jezero, na kome će takođe važiti ovi popusti. Među gostima biće i pisci čije su knjige izdale Dereta i Laguna.
Cilj nam je da ovo leto učinimo zanimljivim i kulturno bogatijim, i pokažemo da plaža nije mesto samo za odmor i kupanje, već se tu može ponešto čuti, naučiti, pročitati...

ТАМО ДОЛЕ, НА КОСМЕТУ

Тамо  доле, у Завичају,
где страх је део сваког сумрака,
свићу најлепша јутра на свету
јер сте преживели ноћ,
тамо - кажу да има мира.

Тамо доле, у Завичају,
где су авлије, детињства и снови
омеђени бодљикавом жицом,
а путарине најскупље на свету
јер се плаћају животом,
тамо - кажу да има слободе.

Тамо доле, у Завичају,
где се време мери
од једне невоље до друге,
где се туга може додирнути,
а бдење назива сном,
тамо – кажу да има спокоја

Тамо доле, у Завичају,
где на цркве гледају као на камен
добар за градњу куће и зида око ње,
а метох као испашу за биволице,
јер и ливаде миришу на трајање
тамо – кажу да има културе.

Тамо доле, у Завичају,
где се спокој мртвих преорава
због неспокоја живих,
а човек убија неколико пута,
где чак и гробља умиру,
тамо – кажу да има части.

Тамо доле, у Завичају,
где огњишта хоће да нам упепеле,
а српска писмена да затру,
где се речи растављају по пукотинама
на мермерним плочама
а не по слоговима,
тамо – кажу уметност царује.

Тамо доле, у Завичају,
кажу да нам је добро и лепо,
а сагли главе док зборе
јер немају храбрости
у очи да нас погледају.

Веселин Џелетовић Павлов

I AM NOT GOING TO TELL YOU THE NAME OF THE CITY

I am not going to tell you the name of the city
in which my steps are still searching for me.

I am not going to tell you the name of the city
whose bridges are longer than the life

I am not going to tell you the name of the city
under whom even the sky was like a tent's wing

I am not going to tell you the name of the city
in which I learned to start up a new journey
as soon as I arrive.

I am not going to tell you the name of the city
which is never to grow old

I am not going to tell you the name of the city
in which I met the eyes with the colour of the sky

I am not going to tell you the name of the city
in which I was knocking on my own doors from the inside

I am not going to tell you the name of the city
which was far too small cage for my wings

NEĆU VAM REĆI IME GRADA

Neću vam reći ime grada
u kom me moji koraci još traže.

Neću vam reći ime grada
čiji su mostovi duži i od života.

Neću vam reći ime grada
nad kojim je nebo bilo kao šatorsko krilo.

Neću vam reći ime grada
u kome naučih da kad stignem, uvek ponovo krenem.

Neću vam reći ime grada
koji nikad ne podleže zubu vremena.

Neću vam reći ime grada
u kome sretoh i one druge oči, boje oblaka.

Neću vam reći ime grada
u kome sam kucala na svoja vrata iznutra.

Neću vam reći ime grada
koji bejaše premali kavez za moja krila.

Writer and translator VIDA NENADIĆ

БЕСКРАЈ

Сваки сусрет са тобом је лет,
свака твоја реч је уздигнуће,
ја на мање-више не пристајем,
на све ситне прилике могуће.

Ова љубав брише хороскопе,
ова љубав, ванвременски бива,
сваки закон будаластим чини,
гази тврдње, утврђена штива.

Ти си космос и непреглед чари,
ти си бескрај и извор лепоте,
у твом оку огледа се сунце,
зло утрне од твоје доброте.

Ти постојиш тако са лакоћом,
и са ћутњом правиш поезију,
а, ја гледам дивоту и љубим,
сваку твоју жељу, фантазију.

Јасмина Шикић

ТЕБИ У ЧАСТ

Пун месец
окачен о грану
љуља мој сан
ти у њему.

Мој осмех
откинут у мраку
разголићен
теби жури.

Ћутња моја
зебе
покривена
тајном.

Чекам дане
прошле и будуће
недосањане
да се сретну.

Љиљана Милосављевић

ТАЈНА

Синоћ ми је роса девичански чиста
Певала на длану оду твојој коси,
Што низ голе груди месечином блиста,
А мене у занос к'о пијанца носи.

Ноћас ми је ветар, поветарац тихи,
Шапутао тајне мирисе твог тела,
Док лудује додир к'о песма пастирки -
Бујаш у наручју сва чедна и врела.

Пред зору су сасвим утихнуле песме;
Сунце нас је дрско нашло испијене,
Али тајну ником испричати не сме,
Јер страсти су јаче кад су сакривене.

Анђелко Заблаћански

ВРТЛОГ

У вртлогу дневне страве, где самоћа коси срећу,
покушавам да одржим на окупу ја мој свет,
саплићем се и полећем, са једним у изузећу,
а тај један умео је крила дати ми за лет.

Кад изузмем једну ставку, да сам све то умислила,
па са земље ја осмотрим, тај велики неба лук,
чврсто стојим, не мрдам се, од кад сам се приземљила,
и не чујем песму више, само дневне страве мук.

Причају ми пријатељи да се манем пустих снова,
да се сретна ја уздигнем и поставим на свој трон,
и да тако разрешена, почнем срећу ја изнова,
као да је сан све било, а не срца триатлон.

Коме онда оно иза, чија је то историја,
где ће све те моје приче и коме ће да остану,
да ли нова нека прича на скроз стару баш побија,
какав човек могу бити, кад празнине ми остану?

Јасмина Шикић

НАШЕ ПЕСМЕ
                                          Девојчици

Слушам новокомпоновани фолк
а песму хоћу да ти напишем ове ноћи,
једну од онаквих какве си певала
и све идентификујем са песмом коју слушам.

Схватам: празну душу испуниле су празне речи,
прошлост је постало сетно сећање,
садашњост је тренутак писања стиха
а будућности изгледа нема, бар не за моју песму.

Ноћ је потиснула простор до зидова моје собе:
оно мало светлости што је претекло од дана
скучено је у једној јединој мисли, искри
толикој колико ми осветљава око.

Губи се простор – губи се и звук песме
а ја одустајем од писања своје песме
и сећам се твоје песме коју си певала у кафани
и свет – простор око мене постају ми неважни.

У овој ноћи само слушам сећање на твоје песме:
музика, растанак, бол, патња, туга... ужас
као да чујем прорицање наших судбина: пресуде
и све то постало је наш живот, стварност.

А ја хоћу песму да напишем: о сновима,  о чежњи...
Хтео бих да побегнем од себе, од судбине... у будућност,
хтео бих... али су нам опела за живота испевана:
у кафани, диму... сети се, себи смо опела испевали.

Дуле Р. Пауновић

ДАЈЕМ ТИ РЕЧ

Љубићу те, мили!

Узмогнеш ли прстом облаке да заклониш!
Безбригом несане да надсањаш!
Лажима да умириш беснуљу савести
што ми ровари умом 
љубићу те, обећавам!

Љубићу те угарцима срамоте
које ми пред боса стопала сипаш!
Двосмером мисли руке ћу плести
у загрљај да их свежем.

Љубићу ти очи исконом кајања умивене!
И трептај бледих  усана
са разумом који те дели!

Љубићу те, болна од окова!

Љубићу те у свести распета!

О репове поноса док се клатим!

Љубићу те, док ме не нестане...
Љубићу те док не заборавиш ко си,
одакле си
и зашто ме љубиш!

Александра Пејић

ЈАДАЊЕ ЈАСИКИ

Јасико, горка душице,
под тобом прострта шареница,
на њој ме мила љубила,
а ти си шумила, шумила...

Сво лето једно другоме сенка...
Ти си над нама дрхтала.
Сад ти је лишће отпало,
гола си пред ветром остала.

О, хладни северни ветру,
носи и мене са сувим лишћем.
Моја се драга удаје
за другога.

Боривоје Секулић

НИЈЕ ВАЖНО

Није важно шта је чије.
Све је и онако
И ничије
И свачије.

Само се још
Разливају боје
Од мог пркоса
До твог поноса.

Овде више
Одавно
Не успевају руже.
Само коров. И трње.

Заиста
Није важно шта је чије
Али
Купи своје прње.

Ја ћу се онда
Сакрити
Између зидова
И иза затворених врата.

Фалиће ми
Само онај унутрашњи мир
И џеп од капута
Да се у њега завучем.

Фалиће ми
Много тога.
А највише
Ти

Вида Ненадић

ТВОЈЕ МИСЛИ

Хоћу у твом оку
да видим,
твој глас да чујем,
тако да сазнам
дубину трага
мог корака
у твојим мислима.
Хоћу да чујем глас,
реч твојих мисли,
у твом оку да гледам,
тако да сазнам
дубину мог корака
у твојим мислима
о мени.

Бранка Зенг

ТРЕНУТАК ЧАРОЛИЈЕ

Знам да ћемо се срести.
Сама помисао на то
усхићење ми рађа.
Шта ћу ти прво рећи
смишљам већ данима.
Којим надањима
да те дочекам?
Којим осмехом
да те обвијем?
Само у том тренутку
ћу знати,
тренутку чаролије.

Сања Петровић

ЖИВОТ

Не миришу више ни липа ни багрем,
Или моја чула лагано се гасе;
Ех, кад бих могао да се сетим барем
Пре него што сасвим заборавим за се.

Још једном да стрчим низ мокре сокаке
И удишем мирис покисле прашине,
Да ослушнем само те мале кораке
Пре него што душу заробе тишине.

Пре него што росу сузом не назовем,
И са чела скинем капи хладне, мртве,
Хтео бих у снове - снове да дозовем
И да схватим живот који иште жртве.

А липе цветају, багрем већ је свео,
Нигде дашка ветра да мирис донесе;
У одаје маште стао живот цео,
Још тренуци судњи само да се десе.

Анђелко Заблаћански

НЕЋУ ВИШЕ

Нећу више ићи на ту страну
Такозване пријатеље срести
Годинама знам њихову ману
Мог'о би ми тај сусрет присјести

Нећу више сједити за столом
Нит' са њима рујно вино пити
Боље ми је сам са својим болом
Никад више сњима нећу бити

Добро рече мој покојни дједа
Зло долази кад се не погледа

Памтим још шта ми мој дјед рече
Сваки човјек има своју ману
У грудима још ме рана пече
Нећу више ићи на ту страну.

Марко Љ. Ружичић

БЛЕДСКО ЈЕЗЕРО

На језеру прве капи кише.
Пљусак, па сунце опет точи.
Сјај у мени невидљиво пише,
Лепоту од које заболе очи.

Као да сапра умор и прах -
Котрљају се водом златна зрна.
Улепша слику на мах,
Девојка протрчавши ко срна.

У души опет ромори слап.
Ослушкујем: тишина, птица, кап
Подиже ме ова нечујна јека

Из бола и сна далека.
Заиста, зрачна и чиста лепота
Враћају веру у смисао живота.

Јовица Ђурђић

POZIVAMO VAS DA PROPRATITE
DAN KNJIGE NA ADI

Leto je pravo vreme za čitanje: na planini, plaži, u seoskom ambijentu, u sopstvenom domu, ili na Adi... Ovog leta, u petak, 18. jula, tri izdavačke kuće – PortaLibris, Dereta i Laguna zajedničkom promocijom preporučiće i predstaviti svoja najbolja izdanja, i to u pravom letnjem ambijentu – u kafeu Petica na Adi Ciganliji.
Ova manifestacija, koju smo nazvali „Dan knjige”, deo je zabavnog programa koji organizuje Naxi radio. Svi oni koji ne budu došli na beogradsko kupalište moći će da prate „Dan knjige” putem radio-programa.
Od 12 do 15 časova (kada god vam odgovara) družićemo se sa novinarima i predstavljati im nova izdanja i zabavne sadržaje namenjene publici. Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa izdanjima, uz naše savete odaberu knjige koje odgovaraju njihovom senzibilitetu i kupuju sa popustom od čak 30 odsto. PortaLibris će ih uputiti i na svoj prodajni štand, u blizini restorana Jezero, na kome će takođe važiti ovi popusti. Među gostima biće i pisci čije su knjige izdale Dereta i Laguna.
Svi prisutni učestvovaće u zanimljivim nagradnim igrama, među kojima je i takmičenje u pisanju najlepše posvete.
Cilj „Dana knjige” je da podsetimo da pored mnogobrojnih zadovoljstava koje nam leto donosi ne treba da zapostavimo uživanje u čitanju.

organizacija:

Jovana Ristic
Marketing menadzer i PR CET/portaLibris
tel: 011 369 11 84; 369 16 84
064/13 99 362
j_ristic@cet.co.yu

Vanja Gavrovski
PR menedžer, Laguna
tel:. 3347-547
065/5248 626
marketing@laguna.co.yu

Petar V. Arbutina
Glavni urednik, Dereta
tel: 2627-934
064/111 85 99
petar@dereta.co.yu

ЧЕТВРТИ СУСРЕТ ПЕСНИКА ПОЕЗИЈАСЦГ

„Поштовани песници, посетиоци сајта, пријатељи културе! Обавештавам Вас да је књига «ПОЕЗИЈАСЦГ - ПРВИ ПУТ » одштампана и да је тај чин згодна прилика за реализацију « ЧЕТВРТИХ СУСРЕТА ПЕСНИКА ПОЕЗИЈАСЦГ » на којима би се промосвисала и књига « ПРВИ ПУТ »!
Прва промоција књиге « ПРВИ ПУТ » ће се реализовати у оквиру ЛЕТА КУЛТУРЕ 2008, у Крушевцу 19.07.2008. године у 20.30 сати, на летњој позорници у дворишту КПЗ Крушевац и биће интернационалног карактера због учешћа песника из Швајцарске и Македоније.
Важно!
Могу учествовати сви песници са поезијесцг , без обзира да ли су, или нису заступљени у књизи  »ПРВИ ПУТ*!
О детаљима се можете обавестити на линку: http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=3325&mode=&order=0&thold=0 Позивамо Вас да својим присуством овом догађају дате значај какав и заслужује!

Ђурђевић Светлана - Управник КПЗ Крушевац,
Спасоје Ж. Миловановић - Уредник програма КПЗ Крушевац
Љубодраг Обрадовић - Власник и уредник сајтa www.poezijascg.com“

ОДРЖАНА "ПРВА ПЕТРОВДАНСКА ПЕСНИЧКА ПОЗОРНИЦА" У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

ТРИЛИНГ ЗА ВРУЋЕ ЛЕТО
И ХЛАДНЕ МИСЛИ

У овој партији улог су Ваше емоције и наше књиге. Уобичајено! Не! У овој летњој партији нико не гудби, сви добијају, прво дељење је наше и ево…

 

Награда часописа ИНДИПЕДЕНТ за најбољи страни роман 2007. Проверите зашто светски критичари називају Агвалузу – “Борхесовом наследником!”

Феликс Вентура је човек с неуобичајеном професијом. Уколиковаше порекло није довољно угледно, он ће вам га променити. Уколико ваша породична историја није баш толико славна, колико бисте желели да буде, Феликс Вентура може да вамизмисли нову. Феликс Вентура је продавац прошлости.

Смештена у савременој Анголи, Књигаокамелеонима је настањена ликовима чије приче остају неразрешене. Као било ко од нас, и они могу да забораве ствари које су им се догодиле, али и да се сећају оних које никада нису. У њиховом свету, чини се као да се истина мења од једног до другог тренутка, као да је сама историја на распродаји.
У Феликсов живот улазе владин министар, бивши агент државне безбедности, мистериозни страни фотограф и прелепа жена. Феликс посматра како се њихове приче преплићу, с неочекиваним и невероватним последицама по све њих.
Агвалузин речити наратор води нас на живописно и очаравајуће путовање кроз променљив пејзаж памћења и прошлости, и – из своје јединствене перспективе камелеона који живи у Феликсовој кући – открива дирљиву љубавну причу.

 

Напета прича о шпијунима, варалицама, нацистима и непроцењивом благу, у којој нико и ништа није онакво каквим се испрва чини. Са завршетком који читаоци неће моћи лако да забораве.

Пета круна је преведена на четири страна језика чак и пре него што је књига објављена у Шпанији!!!!

Због једног непромишљено датог обећања, Хајме Агире бива уплетен у потрагу за посмртним остацима једног рођака који је нестао у Русији док се борио у Плавој дивизији; један необичан предмет који је пронађен у гробу тог војника и реконструкција догађаја који су претходили његовој смрти, окружених мистеријом и нерешивим загонеткама, приморавају Хајмеа да покрене истрагу, са неочекиваним расплетом.
Паралелно са том причом, Берта Вундерман, унука другог старог дивизионара, сусрешће се са прошлошћу какву није могла ни да замисли, кад јој њена бака Титанија открије једну невероватну породичну тајну.
То су полазне тачке ове необичне приповести која ће нас одвести до Мадрида који је трпео дивљаштво Франкове војске, затим у музеј Прадо у ком су се чувала уметничка дела, провешће нас кроз пад Берлина, кроз град Лењинград, као и музеј Ермитаж, који је
одолевао бомбама нациста.

 

Још пре изласка овог романа (април 2008) почеле су припреме за његову екранизацију.

Звао се Роб Кастор. Вероватно сте чули за њега. Постао је мала култна личност у својим раним двадесетим, јер је написао књигу мрачних, потпуно савршених кратких прича, смештених у глупаву варош у северном делу државе Њујорк. Десетак година касније, убио је своју девојку књижевницу и извршио самоубиство…

Сада знаш је прича о чувеном писцу Робу Кастору. Он убија своју девојку и, враћа се у родни град и извршава самоубиство. Али то је само почетак приче која се, на први поглед, ту завршава. У средишту радње је Робов најбољи пријатељ из детињства, Ник Фремингам, чији се десетогодишњи брак са женом коју је заволео још у време студија, распада. У шоку због Робове смрти, Ник почиње да преиспитује сопствени живот и заједничку прошлост. Пред његовим меланхоличним очима отвара се низ невидљивих слојева приче, која ће га одвести све до запањујућег закључка и низа неочекиваних открића.
Ово изузетно амбициозно и очаравајуће дело настало је на експлозивном терену љубави и очинства, брака и његове деликатне сложености, породичних тајни које се временом пуне отровним садржајем и прећуткивањем и, напослетку, праве природе оданости и поверења, пријатељства и зависти, обмане и манипулације.

Посетите нашу он-лине књижару и сајт www.dereta.co.yu; најновија издања, новости из света књижевности и уметности, антикварне књиге, практичне књиге, књиге за децу и омладину… 
Све информације и питања везана за нашу издавачку кућу, продајну мрежу и све друго што Вас занима можете да поставите путем e-maila office@dereta.co.yu , на телефоне; 011 23 99 077, 23 99 078, или нашем главном уреднику Петру В. Арбутини на телефон 064 111 85 99.
Наше књижаре у Београду:
Кнез Михаилова 46 (011 30 33 503, 2627-934)
и на Бановом брду, Достојевског 7 ( 011 30 58 707).    

ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ ТРOЈЕРУЧИЦИ

Светињо славна
дивног Хиландара,
чудотворна Мајко,
Тројеручице,
Ти болне лечиш
и тужне тешиш,
сужње бодриш
и страдалнe чуваш,
за све се молиш
и свe нас волиш.
Пресвета наша
Владичице,
чудесна, славна
Тројеручице,
китим Те цвећем,
мирисним венцем,
величам Тебе
кроз својe песме
- онако, како
срце ми осећа.
И док Те гледам,
весело ми лице;
слава Ти и хвала,
Тројеручице!

Ивана Прлина Никодијевић

САН КАО ПУТ

Када је сунце зашло за брда,
моји путеви су утонули у мрак:
нестали су...
и стао сам.

Уместо звезде,
у мраку је заискрио сан,
потом је бљеснуо
и мој сан постао је мој пут.

Идући за њим и њиме
савладаћу простор.
Идући једино за њим и њиме
остварићу свој циљ.

На крају пута
бићу са Њима,
макар до буђења,
до освита...

У Мајданпеку
На Петровдан
12. јула 2008. год.

Дуле Р. Пауновић

МРАК

Мрак је само једно доба дана
Када се однекуд појави тама
У то време свако иде својој кући
Да се одмори снове сањајући.

Али од кад из мога краја слобода неста
За нормалан мрак више нема места
Ја се много плашим кад кучићи лају
и питам се кога по мраку виђају.

У мраку се дешавају многа лоша дела
У комшилуку изгорела кућа цела
Слушала сам пуцње неки су људи убијени
А ми у један део града сабијени.

Ал од сваког мрака људски мрак је гори
Од мрака у души несрећа се створи
Ко у себи има мрак мрзи друге људе
И не даје нама слобода да буде.

Али ја се надам да ће време доћи
Када неће бити тако мрачне ноћи
Да у миру могу у кревет да легнем
И братића мога за ручицу стегнем.

Да кроз прозор гледам звезде како сјају
А свици у житу весело играју
Родитељи моји мирно да спавају
И сви Срби кући да се враћају.

Стефана Радић 5.разред
ОШ,, Доситеј Обрадовић,,
38430 Ораховац

У ИСО прихваћени нови кодови за српски jезик

Књижевна продукциjа са наших простора до сада jе у светским библиотекама била евидентирана према писму, а не према jезику публикациjе. То jе производило забуну, па су књиге обjављене на латиници у Србиjи биле евидентиране као хрватске.
У седишту ИСОА за jезичке кодове, прихваћена jе инициjатива директора Народна библиотеке Србиjе Сретена Угричића да се то промени. Од сада ће се кодови идентификовати на основу jезика, а не писма. У ИСОУ су прихваћени кодови СРП за српски jезик и ХРВ за хрватски jезик.Тиме jе за убудуће отклоњена могућност забуне и погрешног евидентирања српске књижне продукциjе.

Извор: Министарство културе Републике Србије

ОБАВЕШТЕЊЕ О ИСХОДУ ДЕВЕТНАЕСТОГ међународног ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА
„ГАРАВИ СОКАК“, ИНЂИЈА 2008. године.

Задовољство нам је обавестити вас да  се на наш овогодишњи песнички конкурс одазвало укупно 731 стваралац. Комисија је имала веома деликатан посао да од пристиглих радова одабере најбоље за овогодишњи зборник. Пошто је ове године 20 година постојања и успешног рада нашег књижевног клуба „МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ“ из Инђије, комисија је одабрала нешто више радова, трудећи се да сви имају књижевну вредност.

Комисија је радила у саставу:
1.         Ненад Радош, професор из Београда, председник,
2.         Никица Банић, песник и књиж. критичар из Инђије,
3.         Јован Бодрожић, песник из Инђије,

У овогодишњем зборнику ће бити заступљено укупно 335 аутора и 5 постхумно чланова инђијског књижевног клуба коjи су преминули од 1988. до 2008. године.

СПИСАК ПЕСНИКА ЗАСТУПЉЕНИХ У ОВОГОДИШЊЕМ ЗБОРНИКУ „ГАРАВИ СОКАК“,  ИНЂИЈА 2008.

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА
ЖЕЉКА ВИДАКОВА ЗИРОЈЕВИЋА
"ПУТ ИСТИНЕ"

Обавештавамо цењене посетиоце да је Удружење писаца ПОЕТА у оквиру Издавачке делатности објавило књигу
"ПУТ ИСТИНЕ". Преносимо Вам запажања о књизи:

... Вјеран задатом циљу, писац истине и судбине, и једне и друге, нажалост доста бројне групе страдалника одговорно прати и исписује увијек настојећи да буде досљедан обавезама историчара; да праве јунаке стави на заслужени пиједестал побједе којег су их на најподмуклији начин "мангупи из наших редова" у суровој отимачини за власт лишили примјеном метода најгрубљег насиља. Такав је Зиројевић био увијек, а посебно сада у ово неко чудно и смутно вријеме које ће се тек показати...

Иван Р. Матовић, новинар и публициста

... Истина је пратиља човека. Човек без истине није човек. Трагање за истином Жељка Видакова Зиројевића стигло је у времену закашњења ако је икада касно. Стигло је у ствари из прошлости једног злог времена с циљем спаса и опстанка сваког Србина понаособ. За спас у сваком времену. То је почетак новог упозорења на старе и црне прошлости. То је осврт на историју. А историја је истрага. На историју се освртати не значи само писати, већ истраживати, трагати, пребирати по свести и савести других, по времену сатканом ватром и ветром, водом, сунцем, тамом. Претурати судске списе и записе месечевим зраком проткане...

Драган Блажов Дамјановић, новинар и књижевник

... На једној од многих промоција мојих до сада објављених књига Патријарх српски, једини живи светац који хода по овој напаћеној и намученој земљи господин Павле рекао је једну реченицу: "Истина је живо биће"...

Жељко Видаков Зиројевић

ИСТО КАО ОНЕ НОЋИ

Ноћи ове пјевам теби мила
Нaјљепше пјесме љубави наше
Сјети се када си самном била
Када смо празнили вина чаше.

Циган је стари свирао тихо
Нама на увце најљепше пјесме
Пуне љубави и пуне наде
Заборавити се никада не см'је.

Mјесец обасјао клупу нашу
Исто мила к'о оне ноћи
У руци држим празну чашу
Надам се да ћеш ми опет доћи.

Марко Љ. Ружичић

СЕЋАЊЕ

Кад ме не буде више,
па прође неко време,
а ти се сетиш мене,
нека ти из ока суза не крене!
Јер сећање није туга,
већ време на нешто што лепо беше
ал' не постоји више,
јер ако не будеш сретан тада!
И време кад сам била с тобом се обрише!
Сећање је време које се збило.
Ако не будеш срећан?
Као да ме није ни било.
Јер после мене ти си само кренуо пар корака даље,
ја сам застала нисам могла више!
Између тога је празнина и туга
која се у сећања никад не упише.
Можда се само бојиш?
Да наставиш без мене даље,
па те то боли.
А сећање је нешто што треба да се воли.

Слађана Сетенчић Јеремић

In memoriam
НА КРАЈУ ДАНА

Случај сам твојих посрнућа
недорасли кротитељ дивље душе,
немушти говорник магловитих плућа,
заточени цвет усред суше.

Сам самцат на крају дана
хватам месечину, зубима стежем,
зидине зидам све без плана,
бацам ласо облаке да вежем.

Време враћам у датуме снова.
Порушен мост обале не мости,
поглед стреља обећања нова.

Предајем ветру твоју адресу,
хладна самоћа с душом се не гости
савест на дар нек ти донесу.

Милорад Совиљ +

Завршен III конкурс за награду Мирослав Дерета

На конкурс за необјављен роман за награду Мирослав Дерета пристигли су и последњи радови. До 01.07. 2008 стигло је 137 рукописа, тридесет више него прошле године. Жири у саставу; Милица Јефтимијевић Лилић (члан), Зоран Богнар (председник) и Радивој Шајтинац, већ неко време чита пристигле рукописе тако да се прелиминарни резултати и шири избор очекују почетком септембра. На првом састанку жирија преовлађивао је утисак, на основу до сада прочитаних радова, да су пристигли рукописи на веома високом квалитативном нивоу, тако да посао жирија неће бити нимало лак. Као и протеклих година, на конкурсу су учествовали и многи афирмисани писци. Током септембра биће објављен ужи избор а крајем септембра знаће се и победник овогодишњег конкурса. Као и до сада награђени рукопис биће објављен до сајма књига у Београду (крај октобра 2008).

Освежење уз снижење!!!

Будући да не можемо да утичемо на временске прилике и да Вам вреле дане учинимо свежијим и подношљивијим, решили смо да, упркос температури која расте, снизимо цене наших издања и да Вам понудимо књиге по ценама нижим и до 40% у Деретиним књижарама у Кнез Михаиловој 46 и Достојевског 7. Ово је јединствена прилика (значајно јефтинија од клима уређаја, егзотичног путовања или скијања на глечерима...) да кренете у ново и незаборавно путовање светом Деретиних књига.

ПИСМО МОЋНИКУ

Слушај добро господине
ти који си снагом први
децу су нам отимали
то звали данак у крви

НЕ СТВАРАЈ НАМ РАНУ НОВУ
ЈОШ УВЕК НАС ПЕЧЕ ОВА
НЕ ПОКЛАЊАЈ СРПСКУ ЗЕМЉУ
ДАЉЕ РУКЕ ОД КОСОВА

Слушај добро господине
на Србе не мршти лице
дођи види Крагујевац
и у њему Шумарице

НЕ СТВАРАЈ НАМ РАНУ НОВУ
ЈОШ УВЕК НАС ПЕЧЕ ОВА
НЕ ПОКЛАЊАЈ СРПСКУ ЗЕМЉУ
ДАЉЕ РУКЕ ОД КОСОВА

Слушај добро господине
што на туђе ти си ловац
присети се српске ране
што се зове Јасеновац

НЕ СТВАРАЈ НАМ РАНУ НОВУ
ЈОШ УВЕК НАС ПЕЧЕ ОВА
НЕ ПОКЛАЊАЈ СРПСКУ ЗЕМЉУ
ДАЉЕ РУКЕ ОД КОСОВА

Златомир Боровница

НЕ ВОЛИМ

Не волим ја њега, то је само роса
једне руже дорасле до пола
што ми очи влажи,
суви ветар што ми трн у око носи,
то је само ова ноћ чији је крај
у пустињи прошлих ми снова.

Не волим ја њега, то је само зима
од које цела дрхтим,
тамно небо што ми тугу доноси,
то је само магла ова
што ми не да ићи даље.

Не волим ја њега, то је само музика
тиха што ми срцу не да мира,
речи што на срећу подсећају,
то је само чежња давна
која опет ми се враћа.

Не волим ја њега, то је само укус
сивог дима што ми усне криви,
црно вино што ми разум мути,
то је само песма ова
спевана некоме...

Теодора Станковић

ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО КОСМЕТУ
"СВЕТОЈ ЗЕМЉИ НА СВЕТИ ДАН"

Удружење писаца ПОЕТА
и ПОКРЕТ за очување Космета у Србији

Позивају Вас на вече посвећено Космету,
које ће се одржати 28. јуна 2008. године (субота)
у термину од 17 до 19.30 часова.
(песници, гуслари, певачи...)

Са скупа ће бити упућен телеграм-честитка
поводом конституисања
Скупштине заједница српских општина АП Косово
и пружања подршке нашој браћи на Космету.

Ваше е-маилове подршке ћемо прочитати на скупу.

Дом РВИ, Савски трг 9 (код главне железничке станице)

ДОБРОДОШЛИ!!!

КУЋА НА ДРУМУ

Србијо моја ти си
кућа на друму
многим освајачима знам
одавно си на уму

У дворишту твоме засејаше
одвратне мржње клицу
па задовољно руке трљаше
уз осмех на лицу

Кад мржња корење пусти
и поче свуда да цвета
помислише брзо ћеш нестати
кућо са карте света

Горко се они преварише
прорачун лош им беше
ти си где си и била
а они се мање смеше

Сад ти је двориште мање
поделише га лажна браћа
због тога се још на Косову
лудило с крвљу плаћа

Лудило крви и смрти
једном мора да престане
а после кишне ноћи
сунчано јутро осване

И тад ћеш сејачима смрти
сигуран сам бити на уму
јер и даље Србијо моја
остајеш КУЋА НА ДРУМУ

Одавде те склонити не може
нико ма колико то хтео
за њих смо кућо моја
залогај ал сувише врео

Много пута чељуст опекоше
и опет ће нек им је на уму
зато нека не дирају
ВОЉЕНУ КУЋУ НА ДРУМУ

Златомир Боровница

ЛУДОСТ

Пусти – да у твом оку
Нађем
Изгубљене мисли

Да на твојим уснама
Заборавим
Најлуђе снове

А у коси твојој
Замрсим
Поглед ми сетан

Пусти – да на твојим грудима
Украдем
Јутру свежину

Да на твом стомаку
Разиграм
Лептире шарене

И међу бедрима ти
Пијан
Заноћим и осванем.

Анђелко Заблаћански

VII конкурс за најкраћу кратку причу

Издавачка кућа „Алма”, у сарадњи са „Беографитима”, организује VII конкурс за најкраћу кратку причу. Шаљу се до три необјављене приче не дуже од 15 редова (900 знакова). Нема никаквих тематских или жанровских ограничења. Приче, одштампане у три примерка, потписују се шифром, а разрешење шифре доставља се у засебној мањој коверти, где се наводе и основни подаци о аутору (датум и место рођења, занимање, књижевни рад, сарадња са часописима, објављене књиге, адреса, телефон, е-маил адреса...). Жири ће доделити I, II и III награду.

Погледајте цео конкурс

Конкурс за антологије светске поезије о животињама

Конкурс за антологије светске поезије о животињама
У циљу развијања свести о неговању љубави према животињама Новосадски хуманитарни центар (НСХЦ) расписује конкурс за антологију песама о животињама коју саставља књижевник Стојан Симић Крпица и која ће бити објављена у издању НСХЦ.

Погледајте цео конкурс

БИБЛИОТЕКА                                                  КЛУБ КЊИГЕ
''Бранко Радичевић''               и              ''Бранко Радичевић''
Житиште                                                            Житиште
ОБЈАВЉУЈУ

Књижевни конкурс ''Банатско перо 2008.''

за НЕОБЈАВЉЕНЕ  ПРИЧЕ, ПЕСМЕ, АФОРИЗМЕ

Право учешћа на Књижевном конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику.
Конкурс је отворен од 1. јула до 30. августа 2008.
Радове слати на адресу:
БИБЛИОТЕКА ''БРАНКО РАДИЧЕВИЋ''
Иве Лоле Рибара 1, 23210 Житиште "за Банатско перо"

Погледајте цео конкурс

ОСЛИКАНА ПОЕЗИЈА

Уредник за "Осликану поезију", Лепа Симић, послала нам је неколико осликаних песама наших чланова и сарадника.
Уживајте!

 

ПРАШИНА

Над Србијом се надвио облак прашине. Прашњаво банатско село, прашњави људи и оранице. У прашњавом мотелу седимо косовски песник Новица и ја Косметлија по души. Четири године које сам провео у Призрену, Пећи, Митровици и Звечану, оставиле су у мени не избрисив траг.
Новица прича ја ћутим, гутам. Свака његова реч ме води назад у ту свету земљу и поново ходам пределима Метохије. Кроз његову причу видим ликове познатих људи са којима сам провео један део живота. Проговарам тек по неко име са зебњом са страхом да ће се Новицине очи још више заросити тугом. А он дува као да су му речи од камена: '' Умро, нестао, погинуо..''
У глави ми одзвања пасма Шерифа, звечанског боема: '' Та два црна орла, немој да нас плаше, Косово је било, и остаће наше.'' Ову песму је певао у препуном аутобусу '' Косово-транса'', на релацији Приштина-Косовска Митровица и због тога одробовао три месеца. Како и доликује таквом јунаку, погинуо је на ратишту и тако се спасао туге и срамоте да гледа како евнуси распродају његову светињу и родну груду. Ех, сети се још једног јунака. Звонко Звечански Витез. Ушао би у шиптарску чајџиницу само да би рекао да је Косово Српско. Води се као нестао.
У стварност ме враћа Новичин позив да банатске песнике доведем у Звечан. Зове ме опет у Свету земљу да речима својим и љубави дамо роду снаге да истрпи остављеност и одбаченост од оних који напунише уста земљом и који себи ископаше гробове речима што звуче као издаја. Климам главом кад не могу рећи: '' Доћи ћемо Новице и због тебе и хероја наших, због мајки, љубостињки због Звонка, и Шерифа, због Милана српског полицајца који је са Косова донео рак и који га је и усмртио.. Али доћи ћемо и због политичара којима Светиња не значи ништа него им значи моћ, новац и слава, па макар тако и оца и брата продали.
Излазимо на прашњаву улицу.. Над Србијом облаци прашине као блато које скрива Србина од Бога. Седа Новица у ауто стар двадесет година одлази и маше. Одлази у не извесност хоће ли да дочекати кућа, отац, мајка, деца.? Салутирам јунаку који је превалио петсто километара да дође и да нам пренесе вест:
''Косово је Србија.''
Стојим дуго на друму чији се путокази окрећу на запад. Стојим и машем другу.. Мислим се. Морам под хитно апеловати песницима широм Србије. Бојим се када спадне ова прашина са неба и када се раздани и када нас Свевишњи види, да нас више неће бити.
Знам да ме разумеју моја браћа по перу: Радован, Ранка, Борис, Никола, Љубомир...а ВИ??

У Житишту о Духовима
Предраг Радаковић

БРАЋИ ПО ПЕРУ

             Предрагу Радаковићу

Пишите браћо о муци јунака
Нек ваше перо истину збори
Тежа је нама судба но рака,
Кад се за нејач нико не бори..

Пишите браћо, звона нек звоне,
Рипиде нека заставе сметну
Не дајте своје светиње вечне
И да вам улар ко марви метну..

Имате само корене једне
О браћо Срби ћораво племе
А свима нама српска је мати
Коју издајство мучи и вене.

Подигни брате још једном главу
И погле' звезде што с' неба зборе
Јунак до свеца, на тебе гледа,
Јер сваки од нас Косово је!

Борис Стапарац

ДРУШТВО НА ПИСАТЕЛИ КУМАНОВО

Друштво писаца из Куманова послало нам је неколико
фотографија са њихове песничке вечери.
Поздрављамо их и желимо им много лепих догађања,
можда и неке заједничке сусрете.

Погледајте више о самом догађају

ХВАЛА ТИ ГОСПОДЕ

Ја мним у твом храму Господе
са свим неочекиваним празнинама
и пуноћи.

И хвала ти Господе
за ову тишину.

Небески оче
моје вијорине
у мученичкој словенској земљи
небеска поворка,
душа блажених.
Света.

Теби, Оче,
можда није по вољи
складнопеваније моје,
ал' нама лишенима
право слово и прави слог
у песми синова и кћери твојих,
узвишена душа и јоргованов грм.

Погледајте целу песму
Гроф Радован Дудварски

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА ТАТЈАНЕ ДЕБЕЉАЧКИ
"АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ"

Обавештавамо цењене посетиоце да је Удружење писаца ПОЕТА у оквиру Издавачке делатности објавило књигу
АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ
аутор Татјана Дебељачки

Погледајте више о књизи

Наручите Ваш примерак књиге

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА НАТАЛИЈЕ ЈАКОВЉЕВИЋ
АНТИКВАРНИЦА ДУШЕ

Обавештавамо цењене посетиоце да је Удружење писаца ПОЕТА у оквиру Издавачке делатности објавило књигу
АНТИКВАРНИЦА ДУШЕ
аутор Наталија Јаковљевић

ISBN 978-86-86863-04-1

Погледајте више о књизи

Наручите Ваш примерак књиге

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте