Удружење писаца „ПОЕТА“ расписује
КОНКУРС РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ
за песничку награду „ДАРИНКА ЈЕВРИЋ“
Конкурс је отворен
од 16. фебруара до 16. септембра 2008. године.

ИЗАШЛО ИЗ ШТАМПЕ:

Удружење писаца ПОЕТА вас са задовољством обавештава да је у оквиру издавачке делатности објавило два наслова која су управо изашла из штампе:

Збирка песама
СУЗАНА ДОЈЧИНОВИЋ
КАД СРЦЕ ДИКТИРА

ISBN 978-86-86863-03-4

и књига игроказа
САЊА ПЕТРОВИЋ
ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О...

ISBN 978-86-86863-02-7

Честитамо нашим ауторима и желимо им све најбоље у будућем раду. О терминима представљања књига посетиоци нашег сајта биће обавештени благовремено.

ЉУБАВ

Велика је,
висока
и тајанствена,
у чар речи
одевена,
љубав моја.

Уздигнута,
чиста
и нежна
на крилима
плавих снова
прарођењу
Сунца равна,
љубав моја.

Умилна
и вечна,
стих
мој оглашава,
сваког јутра
све јача се рађа,
љубав моја.

Велика је,
висока
и тајанствена,
у сјај тајне
одевена,
љубав моја.

Зорка Стојановић

ПЕВАЈМО О ЉУБАВИ

Светски дан поезије 21 март, Удружење књижевника Србије – Подружница за Браничевски округ – Мало Црниће, обележила је певајући о љубави. Организовано је вече љубавне поезије, на коме су песници стиховима говорили о љубави – осећању који, као неодвојиви део наше личности, много тражи али и много даје.
Краћи осврт на сам значај прославе светског дана поезије, дао је Младен Бранковић, песник из Пожаревца, док је о љубави као најузвишенијем и најлепшем људском осећању и љубавном песништву говорила Зорка Стојановић из Малог Црнића.
У другом делу програма, представљен је Зборник прозе и поезије чланова Удружења књижевника Србије – Подружнице за Браничевски округ „САТКАНО ОД СНОВА“ . Издавач је Подружница и Библиотека „Србољуб Митић“, уредник Доброслав Тепавчевић, док је поговор написао Милисав Миленковић. О Зборнику, су говорили Доброслав Тепавчевић и Раша Перић – песници из Петровца.

Зорка Стојановић

ГЕН

На тромеђи спозна самога себе,
оно прљаво у репродукцији семена,
и оно чисто у свом зачетку,
човек седе власи.
Прекрштених ногу и руку,
далеко од других, чучао је,
покрај шпорета.
У соби беше хладњикаво.
Грејао се.
Његови преци и будућа поколења
имају нешто заједничко - ген.

Данијела Глишић

ЛАЖНИ ПРОРОЦИ

дошли су с Четвртог копна
да ми корење почупају,
да би ме сваки ветар
могао носити
и да се беспомоћан
за њих ухватим
као за стабло спаса.

Дошли су да ме осирите,
разбрате,
обездете,
да ме развере
и однароде.

Још су смислили,
паклењаци,
да сам им велики дужник
и да им за милосрђе
до краја живота плаћам.

Боривоје Секулић

Деретини
СУСРЕТИ У ПОДНЕ

Графички атеље ДЕРЕТА
позива Вас на представљање књиге библиотеке
ИН:
Аријана Френклин

ГОСПОДАРИЦА СМРТИ

О књизи говоре; Милан Ђурић и Петар В. Арбутина

Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 03.04. април 2007. у 12 часова

Графички атеље ДЕРЕТА
Владимира Роловића 94а, 11030 Београд,
Тел./факс: 011/23 99 077, 23 99 078

БУЂЕЊЕ

Мирисна смоква
у пољу босиљка.
Стопало моје голо
стасале стабљике ломи.
Траг ми вијуга кроз зелени гај.
Пружам руку,
дугачку и танку,
ка сочном плоду од млека и меса.
Једнорога птица прхну!
Прогута ме вртлог зрелог ветра.

Совин зов и песма петла.
Врело чело
од модрог сна.
Убице стоје над мртвим телом.
Сваком од њих име знам.

Блед месец и сунце бело.
Храстово тело
секиром туку.
Расути птићи по трави миле.
Виле их рогате за крила вуку.

Спаковах перо
у прегачу од звезда
и кренух,
неосврћући се.

Наташа Миладиновић

НЕМА

Без слободе нема светог мира
без извора нема изворишта
не постоје реке без увира
нити има кућа без кућишта.

У несрећи радости не бива
ни радости где се срећа гуши
нема среће где туга пребива
нит истине док се лажју руши.

Нема светла без очињег вида
нити има без неправде гнева
кад се гранит на силу откида
тад из њега само ватра сева.

Љубомир Теофанов

* * *

Прогнан на острво живота
сатеран у сате
окован у дане
распет у месеце.

Вртим се
у бескрајно истом кругу
излаза нема
почетка се не сећам
крај не видим.

Прошлост су само сећања
будућност је непозната
садашњост измиче
са сваким удисајем.

Шта је живот?

Александар Поповић

ПЛАВИ ДВОРАЦ

ПАМТИМ ТРЕН УГЛЕДАН У ОКУ ТВОМ
ЧУВАМ САН СА ТВОЈИМ СЕ ЉУБИО
КОРАК КРАЈ КОРАКА ПРОШЕТАО
М Е С Е Ц
ПУН ЖУТИ ЛИСТ ОКРУЊЕНО
Н Е Б О
ПАМТИМ ЋУТЊУ ДАРОВАНУ
С А Њ А М
ДВОРАЦ ЗАБОРАВЉЕН У СРЦУ ТВОМ

Љиљана Милосављевић

ЗА МИРИС БОЖУРА

Дана 17.03.2008. у 18,00 одржана је манифестација „За мирис божура“ у Новом Саду. Учесници програма – песници:
Чедомир Шуњевић, Јелена Стојсављевић, Рајица Драгићевић,
Љубица Вуков Давчик, Добривоје Зечевић, Дивна Бијелић,
Светозар Савковић, Паулина Јурић, Михајло Голубовић,
Добринка Обровски, Браниша Ђукић, Гојко Ћурчић,
Јела Комазец, Јован Михајило, Јасмина Проданов,
Стеван Миливојевић, Симо Лакетић, Бојана Ковачевић,
Стојан Симин Крпица, Сања Петровић
и појац Срђан Асановић.

Уводну реч су одржали организатори манифестације Стојан Симин Крпица, Сања Петровић и Јован Михајило.

Обраћање Јована Михајила учесницима скупа:

Драге песникиње и песници
Окупили смо се ми, песници из Новог Сада и Републике Српске, да изразимо свој протест против узимања нашег Косова. Србија и њени песници су спој неба и земље, сунца, плода рађања светлости. Исток нам је у очима дијамант на челу. Задрхтаће запад, намјаукати тигар, прогукаће соко. Трешће се планета. У бурама и тишинама, у радостима и искушењима, остварићемо наше снове. Прихватамо руке наших сународника са Косова, памтимо стисак онај најчвршћи, најтоплији, најискренији, најзаклетији. Ко то има срце? Ко храбрости? Ко то сме погасити свеће, раскопати раке, замукнути звона? Које право? Која сила? Е, неће моћи. Кресни и ресни невенски и вечни – Од ума до крви. Моћ снаге срцу, заклекли и заклети. На нашу Србију сручила се мржња нељудска због тога што је ова Србија волела слободу, што је уздизала достојанство човека. Данас, када је мој народ поново на голготи, кад тако мали са великим срцем испуњеним љубављу и пркосом брани своје име, своје претке, светиње, крсне славе и колевку која га је одњихала, обузе ме неизмеран понос што припадам том народу. Црвени божури светиње ничу из крви светих ратника. Хоће да нам срце исчупају, а душу убију. А неће моћи – они немају толико мржње колико у нама има љубави. Косово је наша душа. Тама не може да победи светлост.

Погледајте како су мирисали божури

Графички атеље ДЕРЕТА
позива Вас на представљање књиге библиотеке
ПОСЕБНА ИЗДАЊА:

Владислав Ђорђевић

ПРЕДНОСТИ ЖЕНА

О књизи говоре; Петар В. Арбутина и аутор

Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 19. март 2007. у 12 часова

Погледајте

III Деретин конкурс за необјављени роман

Награда
„Мирослав Дерета“

Графички атеље Дерета расписао је трећи по реду конкурс за доделу књижевне награде „Мирослав Дерета“ за најбољи необјављени роман.
Конкурс је отворен до 1. јула 2008. године за све романописце који пишу на српском језику без обзира да ли живе у Србији или у дијаспори и без обзира на афирмисаност или старосну доб.

Погледајте

БУЂЕЊЕ

Спаваш ли мајко, мајчице мила
док ти се блавори под узглављем коте
крвљу су твојом рцина дојила
два агатлука, две пороте
Сањаш ли давно упориште проклетог белаја
које је хтело да будеш мања
издисало, брисало те у нешто што није ни раздор, ни крв,
ни срамоте ту нема...
ни превласт, ни пропаст, ни туга, нити путања
разгневљеног плуга
што раздире тебе крваву и разорену

Гледај оно туђе далеко пурпурно небо како ма'нита
потрганим мрежама од људских теласа
баш као неман што се у немоћи рита
и оно клупко крвожедних паса
што мисли да се нешто пита
А слиће се мириси окађеног згаженог пужа
на нешто ме сећа та мемљива боја
о знам је, то иста дроља продаје семе туђег расплода
у бесцење даје најбоље од мога рода

И гледај мајко како се све скупо ко кокос прода;
за наивче и ћифуте, издајнике, свакијаких одрода,
заблуделе главе шума не олиста
а ко прогон суза плачу нам потоци
ни Богова ето нема да се јаве
породише себе неки туђи оци
родише се давно, данас би да смлаве
сваку памет равно, и све православно

И погледај мајко умире срце у сваком часу
ничијем оку, никојем гласу, не да му ђаво да сване живо
заплакалом сниском шибљу трње оте
да се над Косовом небо смањи
да не зори ни у јутро, да се само мраком дани
за по који сан ће моћи да се плати у душама
мало цвећа да процвета да се корен обезнани

О сушама плани мајко моја мила да се смилостиве
сва три рога са врагове главе
све до Бога прости те увреле лаве што нас једу живе
нек се повампире сви божури да се не помире
да се не поклоне, нити да се смире

У смрсканој олупини времена,
Живи смо...

Светлана Пољак

НОТЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

Потребно није
стално доказивати,
погрешно исправљати.

Они то и сами све знају.

Довољно је,
вратити им истом мером
играти њихову игру,
ноте су,
давно већ написане.

Александар Милошевић

НЕ ДАМ

Покушаше да ми отму
све овоземаљско,
намерили се
и на оно небеско,
хоће и српски инат
да ми узму,
а ја се заинатио
па не дам.

Веселин Џелетовић Павлов

КЊИГА И ХРАМ

Народна библиотека Србије, ризница културне баштине, духовног стварања и историјског памћења народа, срушена је у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године... Пепео спаљених књига, старих рукописа, докумената и других творевина духа, годинама је развејавао ветар изнад рушевина преосталих зидина. Снажна духовна потреба народа за храмом књиге, међутим, диктирала је обнову ризнице, прикупљање књига, откривање преосталих старих рукописа, докумената, писама, и других публикација... И тако, као феникс, поново је изникла Народна библиотека Србије, са тежњом да и у још ширем оквиру сарадње са светом, још интензивније зрачи својом духовном и стваралачком мисијом…

спаљене књиге..
пламен духовне обнове
ниче из пепела

У оквиру централне манифестације "Дани европске културне баштине 2007." и организацији Народне библиотеке Србије, у Београду је, од 20. до 23. септембра, одржана манифестација "Књига у храму- "Мирослављево јеванђеље" у храму Светог Саве"..
"Мирослављево јеванђеље", најстарији српски средњевековни рукопис из XII века, "један од најлепших словенских рукописа уопште", стављено је на листу УНЕСКО-а "Памћење света" као покретно културно добро од универзалног значаја за човечанство... Дуги редови посетилаца у сва три дана излагања, несумњиво су били израз несмањене духовне потребе људи за упознавањем и одавањем поштовања духовној творевини, књизи, као и неговању и чувању културне баштине народа..

стари рукопис..
цртана слова и слике
поруке векова

биљке, животиње,
људи... универзум
у мрежи слова

Стеван Михаиловић

ТАЈ КОГА САЊАМ

Тај кога сањам
више му не видим лице
али чујем музику
у празном простору сна.

Снови су птице
растеране јутром
соба је празна
а ја сам можда сан.

Оливера Шијачки

UDRUŽENJE PISACA "POETA" VAS SA ZADOVOLJSTVOM
OBAVEŠTAVA DA JE OSTVARILO SARADNJU I SA

MEĐUNARODNA WEB STRANA www.poezija.com.pl

Na međunarodnoj stranici www.poezija.com.pl uvršteni su prevodi pjesnikinje Olge Lalić-Krowicke, koja je srpsko-poljskog porijekla, rođena u Hrvatskoj, stanuje u Poljskoj. Prevodi ona poeziju sa poljskog, srpskog, hrvatskog kao i sa makedonskog i bugarskog jezika. Strana sadrži prevode pjesnika iz Poljske, Srbije, Hrvatske, Bosne, Makedonije, Bugarske, Francuske, Engleske, Litvanije i Rusije. Na stranici se nalazi takođe galerija radova (fotografije, slike, crteži itd.) raznih autora. Stranica je realizirana uz finacijsku pomoć Poljskog Ministarstva Kulture.
Predstavljamo vam poljske pesnike:

POLSKI PESNICI (www.poezija.com.pl)
Sa poljskog jezika prevela: Olga Lalić-Krowicka

Emil Biela /Emil Bjela

Tragedija prstiju

zastani jednom na obali mora
reke ili jezera
uzmi vodu u dlanove

neće poželeti tebe
pobeće prestrašena
mudra
zna dobro, što činiti umeš
na prstima

Robert Czop/Robert Čop

Video sam

video sam
kako je drveni Hristos
grlio zabrinutu dušu starca
koji se molio ispod krsta

na prstima sam otišao

Na trgu večnosti

zasejani u mermeru
rastu u belini
i viju u kipovima
otrovani bolom vremena
primaju
bičeve sunca
pljuckaju kišom
iż krvavih usta
muke
čistilište je
počelo na zemlji

Grażyna Drobek-Bukowska / Gražina Drobek-Bukovska

Tako malo

Tako malo je potrebno
da bi se na ustima deteta
zadržao osmeh
i radost

Tako malo
-šaka supe dok je u džepu praznina
-dobra reč dok je okolo teror
-malčice slatkiša dok je u kući
pakao
to je tako malo a kako teško
u tome ludom
neljudskom vremenu.

Nesreća u Bieslanu

Kad su planirali zločin
zvezde su umrle

a kad su upali u školu
niko nije pomogao
................................
i samo sveće opet gore

Krzysztof Graboń/Krištof Grabonj

U inat

zamolio si
poeziju na zidu
ne smatraj je
kao proizvod
moja crna lista
u toku dve godine
obogatila se
za Tebe

Halina Kurek

ONA

Imam mnogo lica
i dva imena

I zato mi je izmišljeno treće
ONA

Jedina istina bio je napis
na ružičastoj mašnici
rođene dece

Bezlično prelazim
preko pragova vremena
i iz dana u dan
sve više verujem
u karakter kamena

Tadeusz Lira-Śliwa / Tadeuš Lira-Sliva

Apsolutna bit

Naoružan je
dirkama-

A šta ti imaš?

Slepe metke
Sivi opasač

Wanda Nowik-Pala/ Vanda Novik-Pala

Zavoj

iza zida ćutanja
u bojama očajanja

pulsira bez prestanka
živa rana

vreme je da se ju je previje
rečju

Wacław Turek/Vaclav Turek

Zasejano vreme

Ispovedam se travi
na vetru
cvetovima negde zaboravljenim
na kraju svake jeseni
pticama koje vise na nebu
dugim besanim noćima

Ispovedam se stazama pašnjaka
umornim kapelama pored puteva
starcima postavljenim ka izlasku
mladalačkom prkosu

I minuće ta ispovest-
negde iznad mene
u ubeđenju u krivicu
čekaju neobrađene zemlje

Veliki pozdrav prijateljima iz Poljske

МОЛИТВА

Далеко се чуше тихе песме
синфонијом испунише време
те духовне непресахле чесме
у тренутку постадоше неме.

Занемеше од буктиње пламне
убачене кроз олтарска врата
да испуне неке жеље срамне
за неколко жалосних дуката.

Изгореше сви иконостаси
свете мошти фреске и кандила
ал се пламен љубави не гаси
и не горе анђеоска крила.

Подићемо богомоље нове
над олтаром кандило ће сјати
на молитву песма ће да зове
тамјаном ће поља мирисати.

Заиграће опет тврда клатна
звонике ће птице да украсе
зазвониће нова звона златна
кандила ће монаси да гасе.

Љубомир Теофанов

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте

ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА "ДРВО ЖИВОТА"

За 2007. годину Дрво живота припало је Драгомиру Матићу (1938. Колибе у Табанцима, општина Зворник) - романописцу, есејисти и песнику, који тренутно живи у околини Бање Ковиљаче за изузетан роман Јованка Токина - Едиција Браничево, Пожаревац, 2007, 225 стр. Као и Стојану Богдановићу, (1944, Велики Боњинц), песнику и математичару, универзитетском професору, за књигу Човек песма - Универзитет у Нишу:Учитељски факултет у Врању, Центар за научноистраживачки рад, Врање, 2007, 68 стр. 25 цм.
Детаљније о овој одлуци можете погледати на новопокренутом Блогу Заветина на интернет локацији http://www.zavetine.blogspot.com

ТАМО
НЕГДЕ ДАЛЕКО
ТАМО, РОДИХ СЕ ЈА
МОЈЕ МИСЛИ ЧЕСТО ЛЕТЕ
ТАМО ГДЕ САМ БИЛА ДЕТЕ
ТАМО НАЈЛЕПШЕ ЦВЕЋЕ ЦВЕТА
НАЈТОПЛИЈА СУ
Л Е Т А
ТАМО СРЦЕ МОЈЕ
У МИСЛИМА ЧЕСТО ШЕТА
ТАМО НЕГДЕ ДАЛЕКО
ДАЛЕКО
САСВИМ НА ЈУГУ
ТАМО МОЈЕ МИСЛИ ЧЕСТО ЛЕТЕ
ТАМО ГДЕ САМ БИЛА
Д Е Т Е

ПАРАШКА ДИМИТРИЕВСКА ПЕЈЧИЋ

КЛУБ ПИСАЦА "ЧУКАРИЦА" ВАС ПОЗИВА НА
ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ
КОСМЕТ, РАНА НА ДУШИ СРПСКОЈ

Уторак, 04. март 2008. у 19 часова
Краљице Катарине 74 А, Баново брдо - Београд
Дођите да кажете своје стихове о Космету
ДОБРОДОШЛИ!!!

хаику

КОСОВО ПОЉЕ -
ИЗНАД БОЖУРА ВИЈОРИ
СРПСКА ЗАСТАВА

ЗАШТО - ЗАТО

Зашто сунце зубато сија?
Зашто ми се низ образ суза слива?
Зашто почетак има свој крај?
Зашто је крај управо сад?
Устајала сам с осмехом,
данила с осмехом,
легала с осмехом.
Принцеза...
Да, принцеза сам твоја била.
У бајци живела.
Бајке имају срећан крај?
Ухватио си ме за руку,
из бајке извео
у стварни свет увео
На велика врата, рекао си
грохотом се насмејао,
и уз тресак их затворио.
Зато сунце зубато сија.
Зато ми се низ образ суза слива.
Зато почетак има свој крај.
Зато је крај управо сад.

Сања Петровић

КРВАВО ПОЉЕ МОЈЕ

Не могу ти дати поље
јер крв моја место река
пољем тече пољем ваља
дух живота прапочетка

Колевка епски преци време огња
и мача
све ми то сад долази и говори виче
сад се прени проговори нек одјекне
песма

Не могу ти дати поље
којим Марко шарца јаши
а шарац му о лепоте
до колена ружу гази

Нежна лира дрхтај срца уздаси
под прозором
све то сад нек заћути
усправи се песниче испред народа свог
и викни колко те грло носи нек чује свет

Не могу ти дати поље
где Милош и Лазар леже
док им очи узнесене
са небеса све бележе

Модерно доба
наука филозофија уметност
развијеност тела и ума
везе
све то може да се сурва у часу
песниче немој да будеш затечен
пропни се и загрми

Не могу ти дати поље
сабљу круну божур знамен
свето лице Грачанице
из очију живи пламен

Рајица Драгићевић

СРПСКИ ПИСЦИ У СРЦУ СРБИЈЕ

Косовска Митровица 23.02.2008. Погледајте

КОСОВСКО ДЕТЕ

Зашто ми Косово отимаш?
Хоћеш ли икад да схватиш
Да због тебе плачем и патим
Јер ми срце из груди чупаш...

Да ли те боле сузе моје?
Моја судбина између две жице
Сломљена крила младе птице
Или је од камена биће твоје...

Човече бедни! Ти и не схваташ
Да мојим рушењем себи судиш
Међ' црве трулежи лако падаш

Свако јутро у тами се будиш...
Не иди више за онима што муче
Буди храбар - чуј јецаје моје душе

Владимир Рајак

ОПОМЕНА

Данас кад сте ми срце ишчупали,
језиком натеклим од жучи,
израслином непотребном што беспомоћно тражи ријечи,
тромо се напиње и муца,
поручујем вам ђавољи вазали,
ја овако грешан и мали:
„На длану ми умјесто стигме Христове
распето Косово и даље куца.”

Данас кад сте ми, безочне хијене,
мраком без лијека очи ископали,
гледам вас пркосно у очи плашљиве,
у дупље усахле што се од свјетла крију,
и поручујем... ја потомак своје ђеце
овако грешан и мали:
„Биће довољно сузе моје
да цијело Косово од вас умију.”

Данас сте ми, слуге слугиних слугу,
властитим жилама уморне удове
у мртви чвор везали,
па ипак вам поручујем
слободнији него што ћете ви то икада бити:
„Ја ћу...потомак Божијих слугу
овако грешан и мали...
ја ћу Косово Свето и везан ослободити!”

И што год ми учинили,
коју год наредбу испунили,
било људи било демона,
макар ме лажима прљавим у црну земљу закопали,
нећу вам дати мира потомци камелеона,
ја... потомак Светитеља
овако грешан и мали...
макар још хиљаду пута превјерили
и јаја кукавичја у туђе гнијездо положили,
поручујем вам у име народа мога:
„Мислите да сте нас поразили,
али тек ће те виђети својега Бога!”

Невен Милаковић

* * *

На Косову равном ко на белом платну, преломи се царство ко нејака трска, за крст часни и слободу златну, исписа се крвљу историја српска. Оста земља пуста у чемеру, јаду, удовице српске и њихова нејач; неста цвета, дике српскоме стаду, Србију испуни вапај, туга и плач.

Борис С. Стапарац, књижевник и вајар Погледајте

ПРИЧАО МИ ДЕДА...

Причао ми о прошлости деда
О Космету, српским јунацима
Болу, патњи и вековној борби
И наше жито да кукоља има.

Причао ми о Лазару цару
О Милошу, вожду Карађорђу
Краљу Петру, Колубари, Церу
Невоље Нас никако да прођу...

Од Косова боја до данашњих дана
Сотона се окомио на нас
Православље, видар наших рана
Ми у вери потражимо спас.

Свако време носи своје бреме
Заплакао под теретом деда
Од зла се мора сачувати семе
Светиња се синко, никоме неда.

Колевка се синко, туђину неда...

Сладојевић Радомир

ПОЗИВ

Кличе соко с` соколских планина
па дозива свога Ратка сина:
"Дођи Ратко, дођи Радоване,
да видамо наше љуте ране;
Ране љуте на Косову пољу
за род српски, а уз Божју вољу!"

Де, устани Косовко девојко,
па ти дођи на Косово равно,
да јунаке напојимо наше,
да гинемо за слободу славно.

Ти доведи све јунаке наше,
ја ћу доћи са вођама својим,
да Лазаров завет испунимо,
ево мене, смрти се не бојим.

Вања М.

КОСОВИНА

глас којим дозвала си ме
чуо сам у свом срцу
мада нисам начисто
ко је кога заправо звао
тек у мени даљина одјекнула је
родна кућа предели повратак
и ево ту сам стојим лебдим дошао сам јесам
однекуда сам пао
нисам ни био отишао сасвим
као што наши спакују се и на крај света
без знакова с почетка пута
за нечим заувек оду
ево ме дахћем дрхтим све сам препознао
бостанку медунак виду рaнац
превоје завојцу изворак
пекарницу басамаке
ваздух воду

Рајица Драгићевић

БОЈИМ СЕ

Била сам слободна и срећна,
Док сам била цела.
Полако су ми откидали комаде тела,
Кројили ми судбину писали историју нову!
А ја сам мислила да ће остати прошлост
Битка на Косову.
Радо бих се помолила за косовске муке,
али не могу, немам руке!
Никада бежала нисам, а и да хоћу не могу
Остадох без ногу!
Да ли ћу икада видети Пећку Патријаршију стару?
БОЈИМ СЕ!
На Косову ће ми одсећи главу!

Слађана Сетенчић

ICH FÜRCHTE MICH

Als ganzes Land war ich glücklich und frei.
Dann amputierten sie mir die Glieder...
Schmieden eine neue Zukunft für mich...
Schrieben eine neue Geschichte…
Die Schlacht vom Amselfeld sei Vergangenheit, -
dachte ich.
Gerne würde ich, für ’s Kosovo Leiden, betten
Habe, aber, keine Hände mehr!
Flüchten wollte ich nie,
Selbst wenn ich würde, kann ich nicht, -
Habe keine Beine mehr!
Werde ich jemals mehr
die Klöstern vom Peć sehen können?
Fürchte mich!
Ich werde enthauptet werden
Am Kosovo!

Sladjana Setencic

KOSOVO POLJE I METOHIJA SRPSKA

Sedamnaestog februara,
2008. godine.

Čuje se krik iz Grobova kosovskih junaka
Bezglavi konji ravnicom trče
Koplja krvava ka nebu štrče
Barjaci na koplja pola
Trese se od bola Kosovo Polje ravno
Lazarevo slavno
Jugovići,
Obilići
Kraljevići,
Svi su na broju
U stroju Lazareve vojske
Zveckaju lanci na vrancima
Radovan, i Ratko stigli
Tri prsta digli u znak časnog Krsta
Lobanje Srpske svete molitvu govore
Tamjana i bosiljka miris se širi
Kosovka djevojka sa kundirom napaja mrtve
Diže ih iz groba, - srpske duše ka nebu se dižu
Aveti kolo vode, - crni orlovi lete
Našim bijelim orlovima prijete
Došlo je zadnje doba!

Marko Lj. Ružičić, književnik

НЕ ДАМ

Немој да плачеш сине
не могу нам Га отети,
тамо је сва наша снага,
тамо је Цар Лазар Свети.

Тамо су Свети ратници Српски,
тамо су вјечне страже сине,
тек ће да осјете силници дрски
оштрицу наше отаџбине.

Тек ће да схвате гдје се налазе,
у што су дирнули злом опијени
кад почну да их обилазе
призвани Светињом синови Њени.

И нико са њима да не прозбори
јер они не могу да се застиде,
биће довољан да их сагори
праведни поглед Симониде.

Биће довољна да им ум помрачи
сјенка од славног Газиместана,
не бој се сине, више не плачи,
радуј се звонима Светих Дечана.

Они нам сине ништа не могу,
радуј се, обриши сузе са лица,
тамо смо најближи Свевишњем Богу,
тамо је Небеска Раваница.

Тамо су сине гробови стари,
из сваког Крст сеже до самог Неба,
они их не виде, ал' ко за њих мари,
осмјехни се чедо...тако треба.

Тако се бори против утвара,
оне се највише смијеха боје,
не бој се...с нама је Пећаршија стара,
покажи им зубе дијете моје.

Покажи да твојим венама тече
крв древних Сораба, плава и Света,
којој је Царство Небеско Прече
од мрачног сјаја овога свијета.

Свега се одреци само не Крста,
од Крста они панично бјеже,
нека те обоже три срасла прста
к'о некад испод Самодреже.

И знамо добро, давно схватили
да сила Бога сине не моли,
ал' видјећеш да нисмо узалуд патили
кад им Бог покаже да силу не воли!

Невен Милаковић

СКОК КРОЗ ПЛАМЕНИ ОБРУЧ

И ако си лав
плаши те ватра
и није ти лако да скочиш кроз
пламени обруч.

И ако си јак
плаши те неизвесно
и није ти уопште лако
да се упустиш у живот
са сазнањем да ћеш можда
заувек остати сам.

Иза пламеног обруча
обично
чека аплауз.

А у животу...
Ма, и тамо
обично
неко стрпљиво чека.

Татјана Обрадовић-Подобник

СВЕ ЈЕ МОЈЕ - ТАМО

Речима сликам шарени мозаик:
једно детињство
најлепши пејзаж из мог споменара.
Стижу ме сећања...
Пожелех да будем дете...

Отекле мисли
због оног парчета мога завичаја
где су црни ветрови
порушили све димњаке.
Нема више озарених лица...
Изувања у ходнику...
Праска голубова... Мириса погача...
Само пуста истина
као нестварна бајка.

Никог више тамо нема
да заљуља звона - кад недеља дође...
У мени вришти цео темељ Космета.
Тешком слутњом заливена
кријем се од себе саме...
Гледам у небо...
Молим звезду да ме у себе сакрије
одакле би да обасјам
цео мој град...

На карти света тражим гнездо завичајно...
Прстом показујем своју девојачку собу.
Губи се осмех у браздама
на изораном лицу.
К'о да чујем крике из даљине:
Надо, умиреш ли пре мене?
Сакатим срцем тако самохрана
нећу ни ја дуго...

А Љубав?
Љубав ће остати жива...

И очи,
заувек, везане
за цело пространство Космета!

Лепа Симић

ОТАЏБИНО МОЈА

Отаџбино моја, зар су прошли часи,
кад си се к'о храст небу успињала,
над тобом се вију издајника гласи,
за чију си почаст свеце жртвовала?

Зар ћеш затајити тутањ младог врела,
звон планинског овна, стада предводника,
девојачке игре, поклике са прела
и крваве сузе палих устаника?

Замрле су трубе, тимпан и фанфаре,
нема Обилића, Топлице и Марка,
свој ти хоће, земљо, име да отаре
и да туђа груда постане му мајка.

Докле ће, земљо, Бранковића семе,
изворску ти воду да трује и прља
и да рађа ново издајничко племе,
док брат се на брата подиже и срља?

Света мати моја, слушај јецај ови,
како мукло пева историју своју,
то певају наши мртви прадедови,
оплакујућ болну отаџбину моју.

Ивана Петковић

КУЋА

Тек што је кућу подигао,
Кућа је почела да пада.
Окренуо се од свог преплашеног срца
и ужурбано започео да уноси
све што је могло подупрети,
задржати од заборава:
и рибе, и птице, и звери, и биље,
и жене, и децу, планине, реке,
неба, и шуме, и песму, и осмех,
радост, и тугу.
Уносио је.
Грозничаво. Страсно.
Све док му се поглед
није ишчашио о гомиле
крхких ствари,
и није знао шта да унесе још.
У празан је простор унео земљу.
И када је земљом напунио,
и сам се у кућу уселио.

Златко Васић

МОЛИТВА ЛАЗАРУ

Прошлост твоја, земљо прадедова,
водиља је наша као сунца зраци.
Земљо племенита, мученичка, славна,
из твојих гробова гледају јунаци.

Гледају, проклињући моле,
да трагове звери ми несмемо скрити!
Стићи ће нас усуд, клетва од давнина,
ил’ будимо сложни, ил’ нас неће бити!

Манастирска звона у пепелу звоне,
још их чујем, у срцу ми јече.
А згаришта света, рањена и болна,
дозивају, плачу, сузом која пече.

Крваве су реке што Косовом хуче.
Оне носе гласе Косовских јунака.
Ми смо деца оних, које сада муче,
преврћући кости, славних нам предака.

Света главо Лазарева, осветли нам путе!
Покажи нам куда треба поћи,
и нареди зверима да ћуте.
Подари нам снаге мудрости и моћи!

Да поносни подигнемо главу,
пред хордама безумних, са мачем у руци.
Нека твоја светлост, твоја моћ и слава,
путоказ нам буду, у болу и муци.

Помози, да сачувамо славу предака
и на своме прагу, дочекамо сутра.
Да због наше деце, наших потомака.
Освићу нам овде нова, лепша јутра!

Радмила Ђукелић

УМРЛА ЉУБАВ

Не, ја више, драги, не осећам срећу,
када нам се очи сретну у самоћи,
нити благослови на име ти слећу,
вечерас ћу тихо неком другом поћи.

Не осећам пламен жара да ме пржи,
нити дрхтај онај да ме помно кида,
нити капље зноја продиру из сржи,
ја у себи немам блаженога стида.

Нема те дилеме да ме од стра' баци
на колена слабу од жеље и туге,
нити с твога сунца милују ме зраци,
срце сада иште неке чежње друге.

Умрла је љубав, к'о да никад није
грејала нам срца, мртвила нам тела
и на томе месту празнина се крије,
к'о да никад нисам љубити те хтела.

Ивана Петковић

ПЕГАЗ

Пегазе прхни крилима
Ветар загризи губицом
Копитама заори утрину
Земља да се удвоји
Ваздух да пуца.

У твом погледу да полетим
Веђама сунце да затамним
Облаке у косе да уплетем
Пустим браду низ чељусти Сиријуса
Да ми шени под ногама

Окоштам се у свој снази
У ковитлацу таме изиграм се муњама
Хиљаду дланова да уроним
У таласе узбурканог звезданог мора
Да умијем се сузом матице небеске.

Милан Милутиновић

ПРЕЦИ

Ако у вама - моји преци,
ако у вама - моји свеци,
ја корен имам што ме веже -
добро је, ал' ваше мреже
ви разапели сте превисоко.
Корен ме држи, корен ми треба,
ал' ваша издаја у њему вреба.
Баш као ваше - све и моје,
мени сте спремили путеве своје.
Непроходни су и за вас били,
али друге нисте ни наслутили.
Уз ваше корење су сасвим срасли -
и моји путеви вам - сад нису јасни.

Ја не пристајем на ваше ране.
Имам ја своје – за своје дане.
Не савијајте моје гране -
јер мој врх је сабља...!

Мирјана Јовић

ОСАМНИ ПАУН

haiga 87cm x 87cm (34.3'' x 34.3'')
€ 500

За више информација Славица Анисија