КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У ЧАСТ ДУХОВНОГ ПАТРОНА СРПСКОГ НАРОДА

У оквиру културне манифестације Дани Светог Саве, 26 јануара с почетком у 19 сати, у просторијама Националне галерије Македоније и Мултимедијалног центра “Мала Станица”, а у организацији Српског културног центра – Скопље, одржано је светосавско књижевно вече. Многобројну публику која је својим присуством још једном показала своју дубоку и нераскидиву везу са светосавским духом нашег народа у расејању, као и у матици, поздравио је глумац Драмског театра из Скопља, Дејан Лилић.

Погледајте више

НОВИ РОМАН НАШЕГ ЧЛАНА

Неда Ковачевић
ПОВРАТАК КОШАВЕ У БЕОГРАД

Издавач: "Мали Немо"

Роман о љубави, поверењу, пријатељству, носталгији... Роман, пре свега, о Београду. О његовој лепоти и несхватљивој снази којом људе везује за себе. Роман у коме са сваке странице одзвањају звукови песама ЕКВ.

Ћирилица, меки повез, 252 стране;
Цена: 550,00 Цена са ПДВ: 594,00 (за иностранство двоструко)

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ

Један народ три државе
На трусном Балкану
Непријатељ српског рода
Створио по плану.

Подгорицу и Београд
С Бањалуком деле
Шумадија и Комови
Семберију желе.

С Романије и с Ловћена
Авала се сања,
Дрину, Пиву и Мораву
Историја спаја.

Са Острога звона звоне
Право до Врачара,
Из Добруна Мокру Гору
Сунце обасјава.

Црна Гора и Србија
Са Српском су спој,
Светосавље Божјом вољом
Веже народ свој.

Џабе међе и окови
И граница сто,
Његош, Милош и Гаврило
Вежу нас у чвор.

Боже Благи, чувај, спаси,
Од пропасти српски сој.
Окупи нас и приближи
И поново братски спој.

Милоје Вељовић

ИЗГУБЉЕНИ САН

Теби даћу све

И срце – и душу уморну
Све мисли загледане у даљину

Даћу ти песме жудњом писане
И оне несрочене у самоћи

Поглед сањиве чежње даћу
И живот – ако треба – безвредни
Мој

Једино не могу
Тело своје да ти дам
Јер су га звери давно већ
Растргле и појеле у сласти

И сад
Бестелесан лутам кроз време
Тражећи
Заувек изгубљен ми сан.

Анђелко Заблаћански

КАО ДА ЈЕ БИЛО НЕКАД

Шетам улицом, кроз давно непознат мрак
снег пада и киша се ломи.
Корачаш мислима својим, окрећеш се
и не бројиш на оно што иза тебе стоји.

Пустињама живота си ходао,
живот прерано испустио ал' један дан
у ових седам година док тражим
и горим, не заборави, никад не заборави.

Као да је било некад и овај дан,
овај сан, страх и сан а ја сам увек
исти, увек ја, тражим обично,
ал' увек тако необично...

Зови ме, позови ме, гледај сад,
хоћеш ли задњи пут питати страх,
погледати бол, ујести глад?

Бранислав Стојковић

СВАДБЕНА ПРИЧА

У пролеће, лета господњег 2008-е, приметише грашак, боранија и још неко „крупно“ поврће да су „омиљени“ у народу, па се удружили у папазјанију. Мислили су, а и желело, да тако удружени крајем маја претегну на народној ваги.
Лутајући по разноразним сеоским и градским пијацама, обећаваше они све и свашта па у својим обећањима далеко надмашише писце бајки и ловачких прича; уз пут често спомињући време “вештица“, „бабарога“ и нових „караконџула.“
И дође тај страхопоштовани мајски дан, грашак, боранија и остало „крупно“ поврће заседе на један тас ваге, „вештице,“ „бабароге“ и нове „караконџуле“ на други тас; натезали се, натезали, али авај! Иако је поврћа у папазијанији било много, ипак га не беше довољно да би сасвим претегли на своју страну. „Ако се 'вештице', 'бабароге' и нове 'караконџуле' удруже, ето праве пропасти за нас“ – мислили су грашак и боранија, па предложише осталом поврћу у папазјанији: „Вештице и 'караконџуле' нам не требају, али бабароге би могли припитомити. С њима би наша тежина добила на скупштинској ваги.“ Док су они већали, „вештице“, „бабароге“ и нове „караконџуле“ се озбиљно договараше, и када беху сасвим близу договора, узнемирено поврће скупи храброст и „бабарогама“ понуди свадбу. „Бабароге“ се погледаше, узеше сопствену вагу, извагаше једни другима душе и жеље па рекоше: „Ако прихватите венчање Ивице и Марице, о миразу ћемо накнадно разговарати.“ Знајући да су бројнији, али ипак недовољни, да би претегли на скупштинској ваги, немајући куд, папазјанија прихвати брачну понуду и брак беше склопљен. На свадби се договорише о миразу који ће „бабароге“ безусловно добити.
И тако, Ивица доби своју жељену МАРИЦУ, папазјанија власт, а народ, народ пун „среће“ доби нови самар.

Златомир Боровница

УСАМЉЕНИ РАТНИК

У времену неимања, где се новцем срећа мери,
богатство је унутрашње, трн у оку злобницима,
усамљени ратник светли, птичурине њега кљују,
светлост праву да угасе, на истину да не сећа.

Померене све су бити, човечност је ко лудаштво,
а, лудаци наумили да поставе нови ред,
онај редак што осећа, срцем целим још другога,
тај је претња ништавцима, да ће очи да им врати.

Слепци воде насумице, у беспуће, раскалашност,
слепцима се слепци диве, и пристижу нови слепци,
са очима тај што гледа, не верује виду своме,
тражи очи једне барем, да потврди слику своју.

Јасмина Шикић

ЗАЉУБЉЕНА У ТЕЖИНУ

Кад би пољупци твоји
Оставили светлећи траг 
Hа мом телу
Бљештала бих у ноћи -
Када останем сама

Кад би на уснама мојим
Остала барем сапуница
Правила бих балоне
И глeдaлa дyгo зa њимa 
Када останем сама

Кад би од погледа твојих
Настале литице 
А од речи рекa
Cишла биx y кaњoн дa ce oкyпaм
Када останем сама

Када би од љубави твоје
Остао макар камен
Hоcила бих га o вpaтy
Заљубљена у тежину
Када останем сама

Елeoнopa  Лyтxaндep

* * *

Шта смо то постали
после толко времена...?
Узми или остави
Ја ти више не требам...

Срце ми разапињеш
Ове ноћи
те само преклињем:

Иди, ал се никад не враћај
Све ти дајем, а ти не узвраћаш
Иди, више ми се не јављај...

Иди, свим нашим стазама
Бог ти суди, ал ја ти опраштам
Иди, оваква љубав
два пут се не понавља...

Дуго немам мира
Не знам где смо сада ми...
Судбина је крива
Што крај мене ниси ти...

Ноћима без краја
За тобом вичем
ја из очаја...
...............................

Љубави знај,
У нашим ноћима
Схватио сам-
Моји су снови у твојим очима...

Владимир Рајак

СРЕТНО ДЕТЕ

Памтим неке сретне дане,
памтим поља, житна мека,
и дечије снове пусте,
горе небо, доле река.

Ништа више не требало,
за ту дечју хармонију,
две три лозе хладовина,
за мог срца рапсодију.

Па сам сретно била дете,
а несвесно свог имања,
свим сам срцем уживала,
благодати одрастања.

Расле су и жеље моје,
пунила се знањем глава,
мислила сам да ме чека,
иза свега љубав права.

Престала сам ја да гледам,
у таласе житних поља,
желала сам неутешна,
да ми стварност буде боља.

Силила сам љубав моју,
својатала и недраге,
патила сам узалудно,
близу реке моје драге.

Пуче једном срце моје,
из очију сјај ми оде,
ех, да ми је сад да видим,
то дете крај Дунав воде.

Јасмина Шикић

ШТА ЈЕ ЉУБАВ

Није љубав хоћу-нећу
Нити хоћу кад ја хоћу
А ни нећу ако нећу

Није љубав кад се мисли
Да ли ваља или је лоше
Није кад се глава пита
Да ли срце зна шта чини

Није љубав кад се иште
Да те неко срећним чини
Ни да уме све што умеш
Ни да буде ту кад треба
А да оде кад не треба

Није љубав вољен бити
Мада и то љубав јесте
Али није вољенога –
Већ онога који воли
И што увек зна да даје
Обезглављен – неразуман
И не каже хоћу-нећу
Нити хоћу кад ја хоћу
А ни нећу ако нећу.

Анђелко Заблаћански

ТОПОЛА БОЛА

Ова пјесма се односи на тополу ужаса на којој су
 усташе у Доњој Градини код Јасеновца вјешали Србе,
а послије под тим стаблом, пили и пјевали

Није ово Топола Бола
Ово су Врата нашег раја
Кроз Њих су наши преци прошли
Након последњег издисаја

Ћутим безгласног ужаса мук
И видим невина лица
И уже уз које Бљеском пуже
Тисућу змија отровница

Којоти гладни крви траже
У ноћи дужој од в`јека
Наше се сјенке губе у тами
Поново мути се ријека

Опет наши џелати знани
У своме Олујном добу
Под овим Стаблом налазе хлада
За своју крваву гозбу

А сваког љета Дрво исцвјета
И очи висе са грана
Из сваког по једно сунце грије
Све дане наших дана

Ово дрво запис је патње
То није Топола Бола
То је читанка нашега јуче
И стабло српског непребола

Гордана Кукић

СЛУТЊА

Слутња… И хладна је ноћ.
Бели се прах са звезда краде.
Туга је варка, велика моћ,
И нада паде…

Бежим у мрак, тамо ме чека.
Ту ме гризе хладан зид,
И велика слутња нека
Мути ми вид…

У глави брује соба и мрак,
А дан је тужан, тамо далеко,
Челичне руке пружа ми страх,
Прелазим преко…

Линија њена из главе вири,
Зове ме, вуче, и немам куд,
Само се тихо по срцу шири,
Постајем луд…

Јован Вељковић

* * *

Из зидова ових
И гробова далеких давних
Бременита празна тишина
И болом разрована недовршена ноћ
Издише,
А гласови нијеми
Драги и далеки
Далеко бјеже
Пробијају
Крвавим знамењем оковану светлост
И бучан притисак празнине
Јуриш громогласног бола
Мила моја
Кроз крвоток шиба
Мирне обале
Пробија
Заносом освијетљено вријеме!

Из дубине очаја
Великим злочином повријеђене земље
Уздижу се крваве магле
Измучене крваве сјене
Од крвавог свитања одбјегла
Крвава јутра!

Из крвавих јама у бескрајно небо лети
Језиво прободен бескрајан крик
Из срца земље у небо лете
Разбјежане зјене...
Разбјежане зјене...

Динко Бјелан
www.dinkobjelanart.com

Редакцијата на кумановското полијазично списание 
“Корени” го распишува традиционалниот, четврти по ред,

КОНКУРС
ЗА ” МАРТОВСКИ ЕСЕИ” НА   КОРЕНИ

Тема на овогодишниот, четврти по ред, Конкурс на списанието “Корени” за неговите Мартовски есеи ће биде:

КАКО ЈА ГЛЕДАМ(Е)  ЕВРОПА

Со оглед дека од годинава  завршната манифестација, односно вечерта кога ће бидат доделени наградите ће биде надополнета  и насловена како ВЕЧЕР НА ЕСЕИ И ВИНО, Редакцијата одлучи  на овогодишниот конкурс авторите да можат да пишуваат и на  алтернативна  тема, поконкретно  за благородното ВИНО. која е исто така  во конкуренција  и  како тема ће биде постојана на конкурсот.. 

Вообичаено Редакцијката ће награди три есеи (10.000, 8.000 и 6.000 ден.) во конкуренција за возрасни и три признанија за автори од редовите на средниошколската младина.

Конкурсот ће трае до 15. март, а наградите ће бидат врачени кон крајот на мај на посебно организирана ВЕЧЕР НА  ЕСЕИ И ВИНО. Своите  размисли авторите можат да ги пишуваат на мајчиниот јазик со превод на македонски јазик и истите ги достават во електронска форма (ЦД,Флопи) на адреса: Редакција на “Корени”, ул. Христијан Карпош бр. 2 Куманово, Република Македонија. Првонаградените И поголем дел од пристигнатите есеи ће бидат објкавени во пролетниот  број на “Корени”.

ЧАР ЉУБАВИ

Корак с тобом као вечност,
са другима не одмичем,
водим неке разговоре,
површна је сва та прича,
моје мисли рвају се,
да реални ток задржим,
а, ја чезнем све да пустим,
да се бацим, суновратим,
да отворим све дизгине.

Да се отмем, ја шаблону;
нека рода одродим се,
да се срцем целим предам,
једном бићу љубљеноме
да осетим чар љубави,
да се мени иста врати,
она срећа чистог језгра,
да је само ја додирнем.

Чему век је узалудан,
чему све те ситне ствари,
хоћу моје срце једном,
да потпуно с неким буде.

Јасмина Шикић

БАБИНА ЛЕТА

Ах, што су некад зиме
знале да трају-
Те зиме, досадне, зимурине...

С новембром почну, зајашу
И с грбаче сиђу тек у мају-
Ко мачак с топле фуруне!

Снежина, ко из топа, дуне;
Перином село опаше;
Накити праг и врата.

Запада доксат, појата;
Скрију се међе и пути;
Сова се у дубу ућути.

Зиме су биле стахота:
Човек се у траље умота;
Од студени стока скапава,

Побели и бело у очима...
На коси заледи гривина;
Полуди двонога живина.

Зиме су биле невоље-
Снег густ ко поњава,
А мораш изаћи напоље.

Ал ове данашње зиме:
Топле и млаке ко баре-
О, како нас лако преваре!

Зиме, шта зиме - бабина лета,
Уместо у мају,
Бресква о Божићу цвета.

Милорад Ј. Никић

ГРАНИЦЕ

Границе наших живота
лутају немирним рекама
које у бесконачност теку.
Те границе између наше љубави
које свом силом кидамо
и крећемо једно другом у загрљај.

Љубави  знаш ли да сваки километар наде
убијам својом лудошћу.
Оном лудошћу због које бих кренуо
и пешице на пут до
краја света.

Због тебе љубави,
због тебе
због тебе.

Да ли ме чујеш, да ли осетиш мој крик
на оном беспућу живота
и како рушим све границе
Како додирујем својом душом
све путеве којима ходиш.
Како гледам у правцу  бића твога.

Да ли чујеш како корачам,
ка путевима без знакова и
како километре сакупљам у клупко.

Због тебе љубави.
Због тебе.

Влада Васиљевић

НЕБИТНО ЈЕ ТО…

Небитно је,
Што данас пада киша као из кабла.
Обући ћу  кабаницу и кишне ципеле,
па ћу пркосити пљуску.
Небитно је,
када у пекари нестане
мирисне погаче.
Купићу мање мирисан хлеб,
и нећу бити гладан.
Небитно је,
када људи без поздрава,
прођу поред тебе.
Поздравићу их.
И они ће мене.
Небитно је то,
што си ти тамо.
Ја овде.
Можда ћемо некада бити негде.
Једино је битно,
Зашто је све што волим,
постало небитно!?

Александар Т. Арсић

Поштованом уредништву,

Колико жара толико здравља,
толико пара, толико љубави.
Колико жара толико објављених књига,
пуно сарадника, пуно промоција...
колико жара толико разлога да будете
срећни, весели и берићетни.
колико жара толико пчелица медоносних
сладило ову годину
Благословени били Господом
мир Божији
ХРИСТОС СЕ РОДИ

Данијела Глишић

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Svetlana Pollak i Sanja Petrović

MUŠKARCI, ŠTA MISLITE O...
PRIRUČNIK ZA MUŠKARCE

Едиција "Савета"
ISBN 978-86-86863-17-1
COBISS.SR-ID 154261004
Beograd, 2008.

REČ AUTORA

Dragi, plemeniti i divni muškarci, mi, dve cvećke, predstavnice gospođa/ica "a od lakta sve ad akta" i "hiper-aktovki", uz dužno poštovanje Vas potomaka Adama poželele smo Vam ovim priručnikom pružiti podršku i svesrdnu pomoć u krčenju vaših nedoumica i na izgled neprohodnih prolaza.
Iskreno se nadamo da smo u tome makar delimično uspele i olakšale Vam i otvorile vidike. Ako se i jedan od Vas - poželjnih a zakletih neženja oženi do pedesete to ćemo smatrati velikom nagradom.
Javite nam.

EPILOG

U New Yorku je nedavno otvorena prodavnica u kojoj žene mogu izabrati i kupiti supruga. Na ulazu su izložena "uputstva za upotrebu":
- Možete posetiti prodavnicu SAMO JEDAN PUT;
- Postoji 6 spratova i karakteristike muškaraca se poboljšavaju što se više penjete;
- Možete izabrati bilo kojeg muškarca na spratu na kojem se nalazite ili se popeti na sledeći;
- Ne možete se vratiti na sprat ispod.
Jedna žena odluči da ode posetiti prodavnicu i da nađe partnera. Na vratima prvog sprata piše: Ovi muškarci imaju posao. I žena se odluči popeti na sledeći sprat.
Na vratima drugog sprata piše: Ovi muškarci imaju posao i vole decu. I žena se odluči popeti na sledeći sprat.
Na vratima trećeg sprata piše: Ovi muškarci imaju posao, vole decu, i neverovatno su zgodni. Wow, pomisli žena, ali oseća da se mora još popeti.
Na vratima četvrtog sprata piše: Ovi muškarci imaju posao, vole decu, neverovatno su zgodni i pomažu u kućnim poslovima. Neverovatno, pomisli žena, teško se mogu odupreti da ne uđem, ali nešto je tera i ode na sledeći sprat. Na vratima petog sprata piše: Ovi muškarci imaju posao, vole decu, neverovatno su zgodni, pomažu u kućnim poslovima i vrlo su romantični.
Žena odluči da uđe, al' je u zadnji čas nešto spreči i na kraju ode ipak na šesti sprat. Na vratima šestog sprata piše: Posetilac ste broj 31.456.012, na ovom spratu nema muškaraca, ovaj sprat postoji da bi se pokazalo koliko je nemoguće zadovoljiti jednu ženu. Hvala vam što ste posetili našu prodavnicu.
Preko puta te prodavnice je otvoren jedna prodavnica u kojoj muškarci mogu naći i kupiti suprugu.
Na prvom su spratu žene koje vole sex. Na drugom su spratu žene koje vole sex i ne gnjave previše. Spratovi od trećeg do šestog JOŠ NIKAD NISU BILI POSEĆENI.
Pa, neka vam je sa srećom...

Neki od odgovora na pitanje koje su autorke postavile dati su pesmom
Koju osobinu kod žene najviše volite?
Odgovorio Zoran Jovanović

 "Pitala me juče mila drugarica
koja mi je ženska osobina draga
rekao sam - volim lepa lica
al mi draže kad je žena naga.

Volim kada  ima grudi čvrste
da je kao osa tanana u struku
kroz dugačku  kosu da upletem prste
i da ljubim nežnu, belu ruku.

Volim razne ženske osobine,
duhovitost, i iskrenost srca
al najviše volim im obline,
i dok hoda da se strasno vrcka.

Volim kad se žensko lepo ljubi
i u srcu da je vatrena od strasti
ko biseri da joj budu zubi
na takvu je ponajlakše pasti.

Volim žensko i kad ima manu
al govornu i na moju  sreću
kad je pitam po noći il danu
da ne ume da mi kaže neću."

Књигу можете наручити на:
Sanja.Petrovic@rns-nis.co.yu
bibi011@EUnet.yu

БОЖИЋ МЕТОХИЈСКЕ ТИШИНЕ

Бадње вече 2009. љета Господњег. Низ пусту равницу Космета спустила се хладноћа и туга. Смрзнуту земљу прекрио снег и тишина. Само по кад кад ветар зањише гране шуме па оне разбацају сенке по залеђеној земљи као да се цео један народ раширио по белилу и као да се креће у дугачким литијама према цркви која се срушена и тамна црнином згаришта пробија кроз белину снега који је звери сакрио трагове. У шуми се чује ретко завијање вукова и тихи штропот људских корака, па онда опет завлада тишина. Метохију прекрила магла па се на час чини да ће из ње изјурити војска коњаника у сјајним оклопима и исуканим мачевима пресећи време које је ноћи силно раздужило да су се дани претворили у тек кратак стручак светлости.

Борис Стапарац
Погледајте цео текст

Домаћа библиотека "Млава" књижевника Радета М. Обрадовића, из Великог Поповца, Петровац на Млави,
у циљу заштите српског ћириличног писма и српске традиције сачуване на српском изворном писму, расписује 

К О Н К У Р С
ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ

ЋИРИЛИЦА - СЛОВО СРПСКОГ ЛИЦА

    Учешће у конкурсу имају сва пунолетна лица која стварају на српском језику, са свих српских простора.Највише 3 песме у три примерка, откуцане ћирилицом потписане шифром и са решењем шифре у посебно, затвореном коверту, треба доставити најкасније до 15 марта 2009. године на адресу :

РАДЕ М. ОБРАДОВИЋ ЗА КОНКУРС ПОЕЗИЈЕ
"ЋИРИЛИЦА-СЛОВО СРПСКОГ ЛИЦА"
ВЕЛИКИ ПОПОВАЦ, 12315 РАШАНАЦ

    Три најуспешнија рада, према оцени комисије, састављене од истакнутих културних стваралаца са територије општине Петровац, биће награђена повељом и пригодним поклонима а додела ће, према накнадним информацијама, бити извршена на финалној манифестацији  у другој половини априла 2009. године, када ће бити промовисан и зборник Фестивала .

                                                             За организациони одбор,
Раде М. Обрадовић

НИ  ЗИМЕ  НИЈЕСУ  ШТО  СУ  НЕКАД  БИЛЕ
Стојсерски блуз 

Ма какве зиме; ово су љета
спрам оног чуда и зимотворине!
Требала нам је читава чета
да прти или да гаца торине.

То зимуштине бијаху, људи!
И да вам причам, ко би ми вјерова?!
свуноћ од силне циче и студи
рафално пуцала стабла церова.

Заждије сјевер с Градине рошаве
све изнад неба сврдлицу диже
због њега данас буре и кошаве
пате од комплекса вредности ниже.

Та студен збратими мачку и кера
не да откида, реже ко блањом
смрзнуту живу из топломјера
вадили па се кликерали са њом.

Леденице се уз оџак диме
свега га заките, налик цвијећу
кад жена стисне музари виме
у крављачу млечне коцкице слијећу.

Кад нам се снијег ко пелцер прими
површи клеке, јеле и оморе,
због наших зима чак су Ескими
хронично патили од љубоморе.

Немо'ш   да нађеш котар и подине
од силних сметова и кијамета
Деда-мраз каснио по пола године
шлајфале му лигуре усред намета.

*
Ово ти зима?!
-Ма, јес врага!
Ни виђело зиме,  ајде, не драми!

Онда смо масовно пишали с прага
а оно друго?
- не знамо сами...

Милко Грбовић

ЋУТАЊЕ
Ољи Самсоновој Леонидовној,
 и с љубављу и  с прекором 

Твоје ћутање за моју маленкост је презир,
оно нашим душама неће донети мир.
Једнога дана, схватићеш да је оно грешка
а казна за Нас биће тешка, претешка...

Док Ти ћутиш, наше време неумитно тече:
сваки дан у неповрат одлази и то ме пече.
Једнога дана, суочићеш се и Ти са тиме,
али касно, тада нећеш знати ни моје име,

а нећеш знати ни зашто си упорно ћутала ?
Зашто си клетве ноћима шапутала ...?
А никада се ниси упитала:

шта се у мојој души десило када је тама пала
на бескрајну Равницу Севера те ноћи?
И колико сам пута хтео Теби на Исток поћи...?

Да си проговорила само...

Дуле Р. Пауновић

ИДЕНТИТЕТ

У ноћима кад питања надјачавају снове
скривен иза страхова одговор ме често зове

Пратећи тај ехо тражим идентитет
тражим лице актера скривено иза маски
иза лажних штитова који му постојање ломе

Већ одавно кренуо сам према њему
са питањем према коме

Славко Вукић

У СНУ СТРАХ

Немам сна –
А капци тешки 

Уморни од чекања
Да ме твој осмех нађе

И отера слутње
Да никад више твоје очи
У сну отворене видети нећу

Ни твоје руке раширене
Док грле даљину поноћи моје
У предвечерје
Твојих видика кроз маглине

И да ћу једино моћи
Наћи те на ободу Ориона

Кад капке сан ми склопи.

Анђелко Заблаћански

Би сакала

Би сакала
светлината златна на сонцето
и вечерниот пурпур на ѕвездите,
водопадите,
стерните,
реките многуводни
да ми ја распалат душата
да станам вруток
од кој ќе се разнесе
музиката на мојата
душевна хармонија
за заеднички лавиринт
на љубовта
со моите блиски,
со мојот народ
со мојата
сакана земја.

Божана Перо Трајковска

KONKURS: Kratka priča iz skrivenih dubina duše

Ima neko u najskrivenijim dubinama naše svesti… On, ili Ona, neizbrisivo zapisani u našim emocijama… emocijama neizmerno snažnim… koje kao munja zaparaju našom dušom, ne hajući s kim smo, u kakvom smo raspoloženju, mesto na kojem smo u tom trenutku…

Ovu temu treba shvatiti kao buduću knjigu, zbornik, u kojem ćemo rečju materijalizovati te nepredvidive, nama drage bljeskove… eda bi nam bilo lakše živeti ako ih više ne skrivamo.

Knjige će biti kada bude bilo dovoljno munja i bljeskova u ovoj temi!

Priče se objavljuju na Extremity Blogu, u vidu komentara u temi Kratka priča iz skrivenih dubina duše. Potpisati punim imenom ili pseudonimom.

Adresa teme: http://blog.extremity.rs/?page_id=281

Dokaz autorstva: pre objavljivanja na Extremity Blogu, poslati rukopis sa punim imenom i prezimenom, adresom i telefonom, na: http://extremity.rs/suite/index.php?option=com_contact&Itemid=3

Izdavač: Extremity design plus

ОДРЖАНА ТРЕЋА ГОДИШЊА СКУПШТИНА ХАИЂИНА

26.12.2008. године у Новом Саду одржана је Трећа годишња скупштина хаиђина. Скупштину је отворила књижевница Дивна Бијелић песмом:

КАКО ЈЕ ХАИКУ УБИО САТИРИЧАРА

Док га је гледао онако малог
Препуног лепоте, пејзажа, цвркута птица
И да не набрајам
Онако сићушног у три реда стиха
Седамнаест слогова
Тако минијатурног
А из њега извире лепота
Што је најважније
Док га слушају сви се слажу
Није ни против кога
Не бави се рупама система
Одише заразом ван сваког проблема
Афирмише лепоту преко лепоте
Тренутака доба свих годишњих
Уствари

Погледајте цео текст

ДВЕ ПЕСМЕ НА ИСТУ ТЕМУ

ПРОЉЕЋЕ

Тамнији за таму ове јесени тмасте
и грубљи за зиму ове зиме прошле
ја вам овог прољећа нећу махати, ласте
и нећу вам рећи: Добродошле!

Врапцима ја морам, нежно, као отац
рећи нешто лијепо у овај дан плави
врапцима, том ситном зрневљу живота
што је цвокотало са мном на мећави.

Док сте ви негдје испод туђег неба
изводиле звоје игре враголасте
не, ваш ми цвркут сад збиља не треба
размажене госпођице ласте.

Они са са мном зебли испод стреха
они су вољели и ово голо грање
зато мој поздрав, весела грудво смјеха
другови врапци, моје дубоко поштовање!!!

Вито Николић

ПРОЉЕЋЕ

Март позобо зиму са подине пласта
рогуше се пупољци на гранама голим,
пируетом прољеће најављује ласта
ал' ја њеном шарму могу да одолим.

Госпођице ласто, гдје си зимус била
кад се све од мраза јежи као сријеш?
Чим  Ми'ољдан прође, а ти пут под крила
да под туђим небом своје гњездо свијеш.

Ја и врабац - паор остајемо гдје смо
није он од оних што за комфор брину,
скрије се под стреху, на жицу ил' пресмо
и ћука глогиње и с торине трину.

Није гиздав попут тебе ил' голуба
нити му је име скројено за риму
ал' ме свуда прати у времена груба
сапатнички сваку одснежимо зиму.

Сунце љутом мразу чупа зубе кутње
изанђалој зими склапају се капци...
Нек ћућоре ласте, ал' молим - без љутње:
Моје поштовање, витезови врапци!!!

Милко Грбовић

ЛАСТАМА ХИМНУ

У недрима зиме пролеће расте
Као стеоној јуници виме
Над гнездом шталске ласте
Врабац у песми просипа риме.

Прпећи трину пронашо зрно
Цвркутом бучним одгони зиму
Ласти на трен под стреху сврно
А она негде на топлом Криму

Живот је хлеб са девет кора
Усуд нам богови по мери плету
Ласти је дато - у свет да мора
Гиздава дама лови у лету

Врапцу чувару кућнога прага
Том бићу драгом спеват ћу оду
А ластама химну – зар није снага
Кући се враћају, а од ње оду…

За оно што је назад је вуче
Још људски језик не нађе име
Ласте су да нас љубави уче
И завичајне разгоне зиме…

Милорад Ј. Никић

СКРИВАЛИЦА

Кријем се од људи
Да не виде твој осмех
У мом смешку

Јер чувам те једино за се
У страху да ћеш их све опчинити
Тим осмехом
У очима водњикавим

И да ће тако занесени
Да те украду из очију ми пијаних
И мојих мисли беспутних
До твог срца жудног
И твог уздаха чежњиво страсног

Кријем се од људи
У твом погледу загледаном
У сопствене дубине
У душу изненађену и уплашену.

Анђелко Заблаћански

РЕДОВНА СКУПШТИНА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

20.12.2008. одржана је редовна  скуштина Друштва књижевника Војводине у Скупштини града Сомбора у 10.30х. Том приликом уручене су награде ДКВ: Награда за животно дело за 2007. Годину добио је Јован Дундић; Награду за књигу године добио је Милош Латиновић – Џелат у рају; Награда Иштван Конц је добио Херенц Маловић – Неми анђели и Награду за превод године је добила Наташа Ваван Правлица за Добро је бити бог од Тибора Фишера. Такође том приликом је саопштено ново чланство.

Погледајте више о самом догађају

Варке и море

Исток ил запад, шта ли је горе
Камо бродимо несрећни роде
Уклета лађа а бесно море
У луку у збег, у мирне воде

Тамо се мед и млеко точи
Тако нам жбири њихови зборе
Као у рај да човек крочи
Ко нам то шаље варке и море

Три пута само у прошлом веку
Гробове нам ко поље оре
И расту хумке уз смрти јеку
Потоци крви земљом жуборе

 У рану зору бомбама крепи
у јутра никад досањана
Колико очију без суза, слепих
И клетви из грла недоклана

Господе Боже има ли спаса
Европи треба за лов на душе
понизне тражи, лакеја, паса,
а стеге и ланци Србина гуше.

Милорад Ј. Никић

СВЕЧАНО УРУЧЕНА НАГРАДА "МИРОСЛАВ ДЕРЕТА"

У "Галерији 73" на Бановом брду (Чукарица, Београд) свечано је уручена награда "Мирослав Дерета" нашем члану Види Ненадић за роман "ZOO CALLED LONDON". Свечана додела награде почела је у 19 часова, 24.12.2008. обраћањем књижевног критичара и уредника Петра В. Арбутине. Скупу су се обратили и представник издавача Дијана Дерета, председник жирија Зоран Богнар, као и председник Градске општине Чукарица господин Милан Тлачинац. Вида Ненадић се топлим речима обратила публици и захвалила на додељеној награди.

С лева на десно: Дијана Дерета, Вида Ненадић, Зоран Богнар, Милан Тлачинац и Петар В. Арбутина

Погледајте више

ХАИКУ

САЊА ПЕТРОВИЋ

Грану ринглова,
час лево – час десно,
њише ветар.

Упекло сунце –
сенка и ја журимо
у хладовину.

ОЛИВЕРА ШИЈАЧКИ

Прошла сам кроз парк.
Нигде да нађем жут лист –
моју биографију.

Јаблан у мом врту
види цело село,
а ја само врт.

ЉИЉАНА ПЕТРОВИЋ

Напуштен ауто:
сав зарастао
у маслачак.

Пролећни ветар –
за новинама
трчи човек.

ЉУБИЦА ВУКОВ

У пољу мака
само понека булка
вири из реда.

Поред пруге
на жици поређане
њишу се ласте.

АЛЕКСАНДАР ОБРОВСКИ

Путнику низ пут
заклон од сунца –
дуга сенка јаблана.

Нечујно низ
реку промичу светла.
Брод између врба.

Блесак муње
угаси светло у кући –
сва деца на прозору!

БРАНИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ

Углачан камен –
- киша спира трагове
ходочасника.

Ромиња киша ...
Ветар њише ли њише
празну љуљашку.

Сакупљам лишће
са гроба мога оца –
- ветар са суседног.

ГОРАН ПОЛЕТАН

Испуцалу земљу
окопава сељак –
за њим и птице.

Стара зидни сат
откуцава поноћ –
цврчак још цврчи.

Испод тезге
разбијено ускршње јаје
кљуца голуб.

ВИТОМИР МИЛЕТИЋ WИТАТА

На пијачној тезги
упорна оса изабра
најлепши грозд.

Између столова
протрча мали гуштер –
за њим и конобар.

Врели летњи дан –
испод клима уређаја
купа се гуштер.

АНТОНИЋ ЗОРАН

Црвену булку
у пољу зрелог жита
таласа ветар.

На свежу хумку
паде прва пахуља –
и дечја суза.

Златиборска ноћ -
у језерским таласима
нестаје месец.

У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН
БОРИСА СТАПАРЦА "ДЕЦА СВЕТЛОСТИ"

У Градској библиотеци у Новом Саду, 23.12.2008. са почетком у 19 часова представљен је роман господина Бориса Стапарца "ДЕЦА СВЕТЛОСТИ". У предивном амбијенту библиотеке и уз присуство већег броја поштовалаца лепе речи скуп је почео приказивањем филма о изради сада већ чувене скулптуре "Роки Балбоа" постављене у Житишту. Како је аутор, скулптор и књижевник Борис Стапарац, навео циљ приказивања филма био је доказ како се из ничега прави нешто веома вредно. У име издавача романа скупу су се обратили Дарко Хабазин Дакс и Веселин Џелетовић Павлов, о књизи је надахнуто говорио Љубомир Теофанов, а духовне поруке и речи које је принео сам аутор још одзвањају срцима присутних. Уистину предивно вече.

Деретини
СУСРЕТИ У ПОДНЕ

Графички атеље ДЕРЕТА
позива Вас на представљање књиге библиотеке
САВРЕМЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ:

Предраг Смиљковић

МЕРОКАЗ

О књизи говоре; Петар В. Арбутина и аутор

Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 24. децембар 2008. у 12 часова

Погледајте више о књизи

АНЂЕЛЕ

Сви су анђели с неба попадали
када сам схватила да ти ниси анђео.
О, Боже, како сам се преварила,
колко сам ти савршеног придодала.
А, ти ниси ни близу анђелима, исто ко и ја.

И сада патим. Прилагођавам се истини.

Анђеле мој.

Јасмина Шикић

ПЕСМА  ДУШЕ  ТАВНЕ

Однекуд из кута кратког заборава,
Изникла је слутња о вечитој муци,
Тек покоја слика срећу заварава,
Као кап кише жедноме на руци.

Опет ми се јављаш, к’о неспокој силни,
Будиш моћне сени у уснулој души,
Знам, твоји су дари за ме преобилни,
Као летњи пљусак поодмаклој суши.

И опет ми речи, брљотине моје,
Штуро красе папир у аманет теби,
Чудним мраком дане бесциљне ми броје,
Не бих ли те најзад објаснила себи.

А ти увек бићеш, премда прошлост гасне,
Иста мера којом мерим часе давне,
Иако већ губиш сјај и речи страсне,
Још увек си песма душе моје тавне.

Ивана Петковић

СВРШЕТАК СНА

Палим последњу ноћну
Или прву јутарњу цигарету
Не знам – јер
Од твог погледа ноћ се разданила
Зора постидела
И сасвим зажмурила

У мојим очима јутро убијено
Раскомадано као лешина
И разбацано по згужваном папиру
Страхујући да
Свитање не доноси нови дан
Већ сутоне у моје снове пепељасте

Јер ноћас је
Један дечак рањен надом голом
Један песник је умро
У лепоти сновиђења страсти
У жељи
Да напише најлепшу љубавну песму
А љубавник се закључао
Катанцима даљине дубоко у себи

А јутро – ипак – дође
Не доносећи ништа ново.

Анђелко Заблаћански

У ИМЕ НЕБА

Због пресечене траке
замршених мисли,
због прашине на сликама,
пожутелим од зуба времена

Због празнине која је све већа
у неким срцима,
због воде, што се све више
скупља у коленима

Због мањка ваздуха
у скршеним грудима,
због вишка вина
у склеротичним венама

Због недостатка кисеоника
у давно испраним мозговима,
и у име неба над нама,
хвала на посети.

Представа је завршена.

Ово је њен крај.
Зато ви сад идите
у своје почетке и крајеве.
И у тај вечни, плави бескрај.

IN THE NAME OF THE SKY

Because of the tape
which was cut off,
because of the dust on the pictures,
Which are more yellow as time goes by.

Because of the emptiness
growing in our hearts,
because of the water
which is in our knees

Because of lack of the air
in the painful chest,
because of too much vine
in the sclerotic veins

Because of the lack of oxygen
in washed off brains,
in the name of the sky above
thank you for coming to us.

This is the end of the performance.

This is a real end.
It is a high time
you went for your beginnings and ends,
into that eternal, blue sky.

writer and translator VIDA NENADIĆ

LADY'S NIGHT

Друштво писатели Куманово

ПОЗДРАВ ИЗ ЗАВИЧАЈА

Зорица Сентић

ПАМТИМ РЕЧИ ГРИГОРИЈА СТАРОГ

Беседио Григорије Стари:
"Чудеса су, која се прочују,
лек за оне који поверују.
Нема чуда - ако вере нема"

Говорио Григорије Стари:
"Заторници српскога огњишта
схватили су да не могу ништа.
Успомене – узет се не могу"

И још рече Григорије Стари:
"Косово је моје страдалиште.
Косово је моје губилиште.
Ал' је моје."

Нема Старог Григорија.
Отиш'о сам давно и ја.

Ал' је моје.

Веселин Џелетовић Павлов

ДЕЧАК БЕЗ ЛИЦА
Или: даљина као зла судбина

Одавно, када сам и ја дечак био
Једног Дечака у себи сам снио:
Ни себи ни Њему не видех лица,
На њих беше већ слетела птица.

Црна... прво је очи искљувала,
Мени... па Њему... и тама је пала...
А на нашим лицима је пировала
На крају, од њих сенка је остала.

Често пожелим да видим Дечака:
Лице из својих дечачких снова,
Жеља ме однесе у дубине мрака

Где је жеља пуста а нада јалова,
У стварност у којој царује даљина
- Судбина, која ми је узела сина.

Дуле Р. Пауновић

ВАВЕДЕЊСКА НОЋ

Опрости ми Мајко Божија
За сваку реч
Коју ноћас грешан изустих
И што се жудњи сопственој дадох
А у мислима сачувах блуд
Са женом анђеоског лица
У телу виле са Онтариа
Погледом као
Бљесак сунца над Миљацком
И  грудима
Као летњи врхови Јахорине
Опрости што пожелех
Да њене нежне руке
Уберу златни клип
У питомини мачванске равнице
Опрости и њој
Безгрешна Мајко
Што у незнању
Сваку моју реч у осмеху свом
Чува као свитање над Србијом.

Анђелко Заблаћански

ДА СИ ЖИВА СЕЈО

Била би нам мелем рани
К'о на сунцу златном роса
Замишљам те насмијану
А краси те дуга коса

Лице сретно, очи плаве
Доброћудне ријечи збориш
Исте жеље исказујеш
К'о да из мог' срца збориш

Шта се може новцем купит'
Стекли смо у свом вијеку
Прежалили никад нисмо
Што немамо живу секу

Твоја браћа родила су
Насљеднике своје 'тиће
Али жале што немају
Сестричине и сестриће

Колико је срце празно
Знаде стара оскоруша
Деценију, ево шесту
Ту мирује твоја душа

Само да си жива сејо
Да запјеваш пјесму с'нама
Од среће би сузе лили
Четир брата, тата мама.

Само да си жива сејо...

Марко Љ. Ружичић

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА"
аутор Веселин Џелетовић Павлов

Удружење писаца "Поета" представило је најновије дело своје издавачке делатности роман "ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА" чији је аутор Веселин Џелетовић Павлов. Роман је представљен у Културном центру "Чукарица" (Београд) 28.11.2008. године. Користимо ову прилику да се захвалимо домаћинима на гостопримству. Скуп је почео у 19 часова и упркос лошим временским приликама окупио преко стотину посетилаца. Гости вечери били су млади гуслар Мирослав Тановић и Љуба Манасијевић, о књизи је говорио проф. Жељко Видаков Зиројевић, текстове читала Весна Поповић, у име "Поете" обратили се Милан Поповић и Дарко Хабазин - Дакс.

Погледајте више о самом догађају

Погледајте Ваше осликане радове

МАНИФЕСТАЦИЈА "ФИЛИП ВИШЊИЋ"

Манифестација „Филип Вишњић“ која се одржала у Бродцу, Република Српска, у организацији Основне школе „Петар Кочић“ дана 27.11.2008. године је део свог програма посветила Тихомиру Несторовићу и Сими Лакетићу, бившим ученицима Основне школе „Петар Кочић“ а сада битним људима за развој културе у Републици Српској.
Гости програма су били новосађани Јован Михајило, Јелена Стојсављевић, Дивна Бијелић и Сања Петровић.

Погледајте више о догађају

КОСОВКА ДЕВОЈКА

Лепотом си својом плела
ћилиме од златних нити
на извору си љубав жела
јер љубав си хтела пити.

Дуге косе, беле пути,ти си
Српкиња у срцу и души,
али никад ни сањала ниси
да ће свет да ти се сруши.

Роду твом дан црни дође
у душманске  руке паде
време да у вечност пође
младост ти рану украде.

Твој је јунак храбар био
у бој је тад кренуо смело
пред тобом сузе није крио
нити погнуо лице бело.

Пратила си му сенку дуго
у себи му целивала чело
о птицо злослутнице, туго,
што спусти тај црни вео?!

Дан што свану, прах поста
историја исписаће стране
да Косово поље пусто оста
да вида болне, крваве ране.

Косовко девојко, Милошева,
прва дође јунаку свог рода
док муња громка небом сева
у крчагу се проли света вода.

Очи јој згасле, косе пропале,
немају ни једнога увојка,
године јој младе к'о лишће опале
жална ли је Косовка Девојка!

Ана Стјеља

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте