logo poeta  

prva stranao klubu POETAnasa izdanjapoeta_izdavacnasi donatoriuspostavite kontakt sa namapisite nam

  logo poeta
УЧЛАНИТЕ СЕ
У КЛУБ"ПОЕТА"
УДРУЖЕЊА
И КЛУБОВИ ПИСАЦА
КОНКУРСИ
СРПСКИ ПИСЦИ
ЗАБОРАВЉЕНИ
СРБИ
НАРОДНЕ
УМОТВОРИНЕ
ДЕЦА ПЕСНИЦИ
НОВЕ КЊИГЕ
СРПСКИ РЕЧНИК
ПРИЈАТЕЉИ
КЛУБА"ПОЕТА"
АРХИВА
Privacy and Refund policy
Сергеј Јесењин
Даринка Јеврић
Владислав Петковић Дис
Бранко Миљковић
Алекса Шантић
Ђура Јакшић
Милан Ракић
Војислав Илић
Јован Дучић
Почасни чланови Удружења писаца "Поета"
 

ПОДРУЖНИЦЕ ПОЕТЕ
(branch office-subsidary):

АУСТРАЛИЈА - (AUSTRALIA)

НАРУЧИТЕ НАША ИЗДАЊА

КАКО ДА ПОСТАНЕТЕ ЧЛАН "ПОЕТА"

НАГРАДА
"ДАРИНКА ЈЕВРИЋ"

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС И БИБЛИОТЕКА

ФОРУМ "ПОЕТА"

БЕСПЛАТНО ВАС ПРЕДСТАВЉАМО

Пошаљите Вашу песму, причу...
Вас и ваше ауторско дело представићемо бесплатно
на нашем сајту.
Уколико желите да имате своју личну страну погледајте правилник. Ваша редакција клуба " ПОЕТА ".

песме и аутори — чланови и сарадници клуба ПОЕТА
ЖЕЛИТЕ ДА УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА БУДЕ
ИЗДАВАЧ ВАШЕ КЊИГЕ
- Погледајте
Антологија најлепших љубавних песама
пошаљите Вашу песму или Ваш предлог и гласајте

Песме о Космету       Песме о Мајци      Кратке приче
Осликана поезија (Распевана слика) 

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА КЊИГА "ПОЕТА

ЦЕНОВНИК НАШИХ УСЛУГА

ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ НА FACEBOOK

 

Уколико желите да Вас обавештавамо о нашем раду, активностима, конкурсима...
пријавите се на маилинг листу

Лексикон
савремених српских писаца 2015.

ПОЕЗИЈА КАО МЕЛЕМ
ЗА ИСЦЕЉЕЊЕ ТУГЕ

         
Зорка Стојановић: КРИК НА ДЛАНУ,
издање Библиотеке „Србољуб Митић“   
и УКС Браничевско стишке књижевне заједнице Мало Црниће, 2015.     

              „Ништа нас не чини тако велико
као велика бол
.“
Де Мисе

                Зорка Стојановић, траје у токовима поезије од самог рођења када јој је Створитељ отворио испред првог погледа на овај свет вратнице те благочестиве светлости. Она тог уздарја није ни била свесна а истрајавала је њиме до стасавања њиме обујмљена. Није ни касније, када је корачала стазом која је ублажавала немирне таласе свакодневице њеног бивствовања, ублажавала терет камена који се и поред њеног одупирања нашао у грудима изазивајући свеколике  ударце. Данас, сасвим је извесно, да пролазећи кроз узбуркане вртлоге туге која се утискала у сваку њену стопу, све чешће  ублажава ако не и потискује то њено неухватљиво клијање, штитећи се снажним поетским оглашавањем.
Зна она да је за живот најважније стрпљење, зато је чекала повољан тренутак да раскрили сопствено духовно трајање, те  у њој почињу да доминирају поетска  сазвучја којима васпоставља нове визије тражећи да траје у жижи лирске евокације. И успева у томе, успева стечено богатство, тај раскошан унутрашњи свет да анимира, да клијање корена туге успори ако не и заустави од наметаних све суморнијих трена који се ваздан оглашавају изазивајући патњу и незаустављиву бол.
Нова  поетска књига (пета по реду) насловљена је КРИК НА ДЛАНУ, уобличена ја од два поетска круга: Очева свирала и Срце плаво. Све  песме  одају њену дубоку емотивну повезаност за родитеље, браћу и њој драге пријатеље. Занемела је „очева свирала“, али Зорка њено милозвучје наставља речима:
Глас изговара тугу
суочену са одлуком.
Нема наде да се у ћутњу увуче,
нити вене да ме повеже
са крвотоком земље“...

Лирика у овој књизи посвећена родитељима, пре свега њеном оцу који се упокојио у Господу и преселио из овоземаљског живота, препуна је вапајног крика и непомирљивости са крајем једног животног века. Слојеви елегичног поја који су у овом кругу убедљиво  дирљиви до бола, до непомирљивог крика, јер им је извориште суочавање са губитком ненакнадиве „руке водиље“ или „губљења тла испод ногу“, круна су жалости која се никако не може мимоићи. Како без њих корачати животном стазом, без покретачке жишке, без самопоуздања? Како? Ипак, излаз је у спознаји да је патња предност у животу,исто као и срећа, излаз за Зорку је у поетском оглашавању кроз једно психолошко ткање, излаз је у нади из које се извлаче нити опстанка, када поетеса Зорка сада убедљиво емотивна превирања из којих искричи дубока повезаност са мајком:
„Ти песмо мог ока,
мила и једина у души,
осмехом ми тепаш
кроз непрегледну даљину  срца,
да берем погледе твоје
по сунцу и роси.“

„Мој драги цвете
у болу зоре“...

                         Бол и озарење наизменично је напајају да на стазама по којима хода има једну равнотежу, има и поред јецаја, поред асоцијације да се тама и светлост непрекидно смењује не дозвољавајући празнинама да је увуку у вртлоге пропадања. Поетеса је то схватила те суптилно уздиже своје мисли изнад свих чулних замки дакле, вешто уме да их заобиђе да би трајала. Привржена стрплењу отвара путању непролазне и мудре утехе од живота. Зна да на тој путањи има мелема за исцељење туге, да би стигла до једне комплексне суштине, до језгра есенције зарад опстанка.
Песме из циклуса СРЦЕ ПЛАВО, писане су као аутентични записи одајући нам Зорку да је склона и прозном оглашавању.   Кроз овакву форму песме може целовитије изразити, често тугом проткане емоције, те врло упечатљиво сведочи о жару свога доживљаја, о крилаћењу које се не може лако зауставити оваквом формом стиха. Пред тим летом нема препрека, она је спремна да мудро размишља, дакако мирније о самим тим и рационалније, схватајући филозофску поруку значајног немачког романтичарског стваралаоца Новалиса: „Требало би се поносити болом, он нас подсећа  на наш високи положај“.
Залази поетеса и у метафизичке опсервације са изграђеним искуственим даром што додаје њеном поетском исказивању једно вредније обележје.Када се зарања у те надчулне поетске творевине, из сећања ми је искрсла давно изречена једна мисао; изговорена на неком поетском сусрету: „Нека ти зеница мога ока буде гнездо твоје лепоте“!
У другом поетском кругу у песми Крст моје крви, посвећеној брату Зорану, поетеса каже:
„1. Где се крст моје крви вије? У светлом коначишту
зенице драгог ока. Поздравља ме старо стринино
огледало. Боре сведоче о давним загрљајима.
Долазе нова сазнања. Прошлост на драгим пашњацима
скупља моћ и стоји на месту, где је био очев дом.

2. Нови дом. Сабирам све што се збило. У бившим и будућим
сусретима,  плетем венац љубави. Сазнала сам где је крст
моје љубави.“

                             Мудро и вешто изречено. Не може да промакне ни једна асоцијација  код читалаца које поетеса намеће уз непрекидно лепетање њене усплахирене душе, уз непрекидне спознаје дате са пренаглашеном симболиком. Дакле, непрекидан преплет јаве и снова, који овом поетском кругу даје вредност и који убедљиво доминирају, саткани од једне лирске целине из дубина изворишта њене туге и бола. У њиховом оглашавању у чулима читалаца, као у бродолому у коме се кроз борбу и муке за опстанак, налази спас и рађа радост новог полета оснаженог и покретачког, тако се и код Зорке отварају увек изнова нова надахнућа отварајући спас бивства испољавајући један иманентан сензибилитет који зрачи и изван граница њене свести.

                                                                             А Н А   Д У Д А Ш

ПРЕДСТАВЉАЊЕ АУТОРА

АНА АРСИЋ ЖИВИЋ

СПОМЕНАР

Кад зажмурим
Мој град
Одмах
Угаси светло

Неће
Да га гледам
Док се свлачи
Преоблачи
За неког другог
Прозоре и реке спрема

А ја
Ипак видим
И у мраку
Врхове цркава
Шлепере и Саву

Једноставно видим,
Док се он крије
Очи ми покрива
Да не мислим
Колико смо остарили
Поплавели
Полудели

Свако на својој страни
Океана

ТРКА

Стигла сам
Пре себе
Ужурбано
До тачке
Где се укршта
Пут од јуче
Са стазом
Која води
У страну
Ка неком
Чудном сутра.

Задихана.
Чекам
Стару себе
Да ме достигне.

Осврћем се,
Касни.
Чекам,
Касни.

И ништа.
Нема је.

УЛИЦА

Улица ми се
Увезала у чвор
Од страха
Да више никада
Нећу доћи.

Нећу играти школице
По тврдом асфалту.

Склупчала се
Моја улица,
Смањила,
Упрашњавила,
И јауче.

Чујем кроз ноћ
Како лупа капијама
Не би ли ме дозвала.

За шаку снега из Онтарија
Мењала би своје пролеће,
Моја глупа
Моја тужна улица.

ПРЕВАРА

Носим у џепу
Месец
И пар планета.

Ноћу,
Кад нико не види,
Извадим их
Пажљиво
И поређам
По длану.

Ако се добро загледам
Видим нас,
Забележене шетње
Правилан распоред година
И разочарења,
Као теретни вагони.

Могу да додирнем
Себе
Ону пређашњу
И ону будућу,
Све се види
По рекама
И по венама.

Могла бих
Да ољуштим ноћас
Ову планету
Као јабуку
На свом длану.

И да је вратим у џепове
Голу
Док још нико не примети.

ЦЕГЕР

Има много начина
Да здробљен
И даље ходаш.

Можда на рукама,
Наглавачке.
Или на врховима прстију
Кристалним ходом.
Царски.

Вежбаш
Корак уназад,
Звечиш алкама,
Ћутиш.

Понећу,
За сваки случај,
На тај пут
Своју главу одрубљену,
У једном шареном цегеру.

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ АУТОРА

САША МИЋКОВИЋ

СТАРА КУЋА

Мирис пржене кафе вије сред старе куће,
Бакарна џезва сија, фином нотом мирише.
Чађава оџаклија згори просуво пруће,
У наћвама зри тесто, попут душе одише!

Црепуља, сач под жаром, побожно готви храна,
Троножац је у ћошку, на софри златне дуње.
Вунени ћилими се шарене са свих страна,
И у бакрачу плива трошно бунарско труње!

Кућа саткана трском, лепљена блатном масом,
Са које креч и боју киша већ дуго љуска.
Усамљен јасен шушти над кровом својим стасом,

И крошњом штити слеме од олујнога пљуска.
Гасна лампа зажижи, чим пенџером зја тмина,
У трошној кући љубав, мир, спокој, питомина!

ЖЕЂАЊЕ ЉУБАВИ

Сладожедан чекам твоје росне капи,
ноћ бакљама тиња, луна шуштећ клизне.
На уснама кожа жарогорна вапи,
да твој влажни дашак благосежно лизне!

Долазиш пред сумрак, разбукталих жеља,
вене се зажиже, баршунасте споне.
Смиреношћу дражиш, ко арома хмеља,
додири горући дамарима роне!

И кад се изнутра натопиш слаткоћом,
капљеш попут цвета медодашних лати.
Свијем те по себи свиловез глаткоћом,

док твој леђни обрис нада мном се злати.
Згрчени кроз поноћ, сенковитих тела,
затолили жеђи из Хериних здела!

 ПРОЛАЗЕ ТРЕНУЦИ

Свећа догорева, капље восак жути,
паук се у углу игра својим пленом.
Ноћ душама шапће, све остало ћути,
тајац игру води с успаваном зеном!

Тишина од бола несноснога пишти,
разиграна муња мутно небо ждере.
Време нас овакве, премале поништи,
и са лица земље вавијеков спере!

Сунчани се зраци са црнилом деле,
и у телу, крви, то се живот ломи.
Пролазе тренуци и јадни и хроми,

звездице у оку угарком увеле.
Сат на зиду јавља, последњи ударци,
дрхтавим се светом размилели жмарци!

ШАНТИЋЕВО ВЕЧЕ

Ашикује Шантић, шеће сред Мостара,
заденуо версе у седефно вече.
Ореада звезде с кулиса обара,
лаки газ Еминин низ калдрму тече!

Убајани мирис косом од бехара,
у сахату позном љубав ко луч пече.
Док Неретва хриди титанске разара,
још Емине Сефић нануле зазвече!

У вечерњем трену распрсну се луна,
и Алекса пренут из загробне тмине,
осети да душа опет студи пуна,

а каменим мостом сипа дажд с висине.
Запламти Мостаром хиљаде чирака,
и Алекса ликом севну посред мрака!

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ

Светлосни владико, у овој мрклини, 
подај сушту искру духовнога зрења. 
У људима данас нека горка врења, 
заробљене, пале и кротке узвини!

Векујемо рушни у земаљској тмини, 
у гнусноме ропству подлих унижења. 
Ти знаш потку душе, пређу, нит и хтења, 
зрневљем мудрости умове засини!

Засветли, просвети, семенку заори, 
насушне погаче, плодоносном њивом, 
и кани кап вере, поколењу живом,

са блештећег трона милозвучно збори. 
Залиј наше душе молитвеним ливом,
који ће трулежност у срцу да згори!

Саша МИЋКОВИЋ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Небојша Вукашинов Џелетовић
ДЕЦА КОСМЕТА

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Владимир Орлић
ЈАБАХ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

мр Павле Џелетовић Иванов
ЈЕВРЕЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Маријана Тривић
КАД ИЛУЗИЈЕ ПРЕСТАНУ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

мр Павле Џелетовић Иванов
КО СУ И ШТА ХОЋЕ ШИПТАРИ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Слађана Бајчић
ЛЕТО БЕЗ ФЕЈСА

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

мр Павле Џелетовић Иванов
ЉУБАВ И ЧЕМЕР

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Слађана Бајчић
МИШ ИЗ ЈАПАНА

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Оливера Шестаков
МОЈЕ ДУШЕ РИМЕ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Светлана Тодоровић
МОЈЕ ИМЕ ЈЕ СВЕТЛОСТ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Радомир Смиљанић
Веселин Џелетовић

ОД ЈАСЕНОВЦА ДО ОЛУЈЕ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Новица Б. Ђорђевић - Косов
СУДЊА КЛЕТВА

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Бранка Пешић
ВЕЧНО У СРЦУ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Милорад М. Шаровић
ЖИВОТ ЈЕ ПАУКОВА МРЕЖА

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

мр Павле Џелетовић Иванов
ЗЛОЧИНИ АРБАНАСА НАД СРБИМА

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Боривоје Живаљевић
ЈЕЦАЈ ПЕРА

 

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Мирјана Миловановић
МОЈЕ ПЕСМЕ МОЈ ЖИВОТ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Љиљана Чучуковић
ПОГЛЕД У ПРОШЛОСТ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Татјана Дебељачки
КУЋА ОД СТАКЛА

KUĆA OD STAKLA  ガラスの家 A HOUSE MADE OF GLASS
New book Tatjana Debeljački  タチアナ デベリャスキー
Serbian Japanese and English

KUĆA OD STAKLA
Kuća od stakla.
U njoj poslednja predstava,
poslednje rolanje,
uloga koja nema cenu.
ljubavnici, na rastanku
letite, letite.
Dugo, dugo suzbijajte svoja ćutanja.
U mrkoj noći, jedna zvezda je bar tvoja.

ガラスの家
ガラスでできた家
そこで与えられる最後の演技
最後の役割
掛け値のない役割
恋人たちよ、愛撫しつつ
飛んでゆけ、飛んで
長く、長くあなたたちの沈黙に耐えよ
夜の闇で、少なくとも一つの星はあなたがたのもの。

A HOUSE MADE OF GLASS
A house made of glass.
The last performance is given there,
Last role,
A role without a price.
Lovers, on your parting
Fly away, fly.
For long, for long restrain your silence.
In the dark of night, at least one star belongs to you.

Tatjana Debeljački, rođena 23. 04. 1967. godine u Užicu. Piše poeziju, kratku prozu, priće i haiku. Član Udruženja Književnika Srbije - UKS od 2004. godine i Haiku Društva Srbije – HDS Srbije. HUSCG - Montenegro i HDPR Croatia. Član udruženja pisaca „Poeta” od Beograd, 2008.Član Hrvatsko Književnog Društva – HKD od Croatia 2009. Član Društva pesnika „Antun Ivanošić” – Osijek 2011. Član „World Haiku Association” – 2011 Japan.
Saveza Jugoslovenskih Književnika u Otaždžbini i Rasejanju-Beograd, Književnog kluba Jesenjin-Beograd. Književnog kluba „Miroslav – Mika Antić” – Inđija 2013. Član Udruženja književnika „Branko Miljković” – Niš 2014. Član Japan Universal Poets Association (JUNPA) 2013. „Poetic Bridge: AMA-HASHI (天橋)
Do sada sam izdala četri zbirke poezije: „KUĆA OD STAKLA„ izdavač „ART” Užice, godina izdavanja 1996.; zbirka poezije „TVOJA„ izdavač „NARODNA KNJIGA” Beograd, godina izdavanja 2003.; zbirka haiku pesama „VULKAN” izdavač „Lotos” Valjevo, godina izdavanja 2004. CD Knjiga u izdanju ART+ „KUCA OD STAKLA”, „A House Made of Glass” 2005. SR-EN sa Muzikom. „AH-EH-IH-OH-UH” izdavač Poeta, Beograd 2008. „KUĆA OD STAKLA” - „HIŠA IZ STEKLA” na Slovenački izdavač Banatski kulturni centar – Malo Miloševo, godina izdavanja 2013. „A House Made of Glass” izdavač „Hammer & Anvil Books” – American, godina izdavanja 2013. Poezija i haiku prvedeni su na više jezika. Urednik, DIOGEN I POETA
PROTIV KONVENCIONALNOSTI

(Tatjana Debeljački – KUĆA OD STAKLA)

Iako naslov nije uvek govorio o prirodi ili pravom identitetu onoga što je sakupljeno između korica jedne knjige uvek je, ili skoro uvek, naglašavao put kojim bi trebalo krenuti ka odgonetanju piščeve namere ili misije. Pesme u zbirci Tatjane Debeljački – Kuća od stakla, uz pesničku iskrenost kao konvencija iskaz i kao etičko-estetičku obavezu grade „kuću pogleda i odraza”. Kroz stako se može gledati ali se u staklu može ogledati. Kao ogledalo koje udvaja prostor ispred sebe i sebe istovremeno. Tako i ova „kuća od stakla” stvara poseban pogled, durbin kojim se sagledava unutrašnji svet ali i „staklenu baštu” u kojoj ljudi, stvari, emocije, vreme i večnost, život i smrt... postoje simultano kao u pesmi „Pravi ljudi”
Ljudi umiru samo
u sumrak i u zoru,
večni grobovi ne postoje.

Mirišem na bosiok
prijatno i božije,
i volim do slobode.

U značajnom broju pesama, skoro na nivou poetskog amblema i pravila, sugeriše se misao i iskustvo čovekovog otuđenja, da se između svesti i onoga što su najelementarnije potrebe i iskonski nagoni isprečile navike, predubeđenja i kruti institucionalni oblici tumačenja i prihvatanja sveta. Istovremeno, kao kod dobrih romantičara, lepota je za Tatjanu Debeljački vid otpora smrti ali ona ne postoji u ovoj poeziji kao estetska kategorija već kao nada i osećanje. Samo ono što je sazdano u izuzetnim okolnostima može da nadživi sopstveni trenutak, samo ono što je blizu „tragičnom osećanju života” može da se približi istini. U pesmi „Golo lice” ogoljenost oseđanja, kao preduslov i posledica vere i ljubavi, ljubav prerasta u ćorsokak smisla.

Meni je muka od samog početka,
meni je svejedno do samog završetka igre.
Izgubili su je.
Šta je sa drugim čovekom?
U dvadesetom poglavlju u samom redu
njega izda golo lice.
U dvadeset i trećem poglavlju,
bilo je zbogom.
Isto lice pod šeširom,
golo lice.
U istoj pesmi prepoznajemo suštinsku neodredljivost (stiče se utisak da pesnikinja insistira na tome) uzajamnih prelaza iz slikovnog reda u pojmovni iz apstraktnog u realistički red - kako pesama u celini tako i pojedinačnih

pesničkih slika - u dinamičkom smenjivanju i povezivanju raznih saznajnih perspektiva, kroz koje se svet ispoljava. U okviru takvog odnosa uzvišeno i uopšteno, sakralno i profano, funkcionišu kao krajevi pojmovnih granica;
prividni antagonizmi (Tražim u nemanjima/ a imam u traženjima), koji dublje osvetljavaju osnovni poetički princip pesme u celini, obrazujući širok horizont mišljenja koji često prekoračuje temu, podrivajući njene ustaljene granice zarad otkrivanja onog neobičnog i originalnog situiranog iza nje. Izvan konvencionalnosti i ustaljenih stereotipa, izvan očekivanih uzroka i posledica. Dakle; postoji samo jedno lice i mnoštvo naličja za kojima Tatjana Debeljački dugo i istrajno traga i pronalazi ih u najuspelijim pesmama i pojedinačnim stihovima. Njena autoreflesivnost nije samo potreba da se dublje sagledaju uzroci i njihove projekcije na duhovnu mapu, ona želi da sagleda sve uslovljenosti između vidljivog i nevidljivog, društvene norme i njene slike u neposrednosti iskustva i duhu doživljaja (Najgore je unutrašnje umiranje).

Raznolika ritmičnost ne zagušuje misao i asocijativnost, uspevajući da usredsredi pažnju na raznovrsnost i sugestivnost slika. Pesnikinja želi da nađe i oslika mistiku odnosa između spoljašnje i unutrašnje dramatičnosti, da u njihovom prožimanju nađe pravu meru svojim lirskim promišljanjima. Sa sigurnošću se može tvrditi da u značajnom broju pesama i uspeva u tome i da sve to ima veze sa pesničkim konceptom ovog pesnika koji teži da svaka pesma ima jasne misaono-sadržinske okosnice ali i
da svaka bude slika posebnog psihološkog stanja i lirskog osećanja sveta.
Tatjana Debeljački je pesnik atmosfere i to ne samo one vizuelno oblikovane. Anticipacija životnog iskustva i meditativnost ovih pesama nose potrebu da stvore kompleksnu lirsku sliku ali i da provere smisao i dramatičnost pređenog puta. To osećanje za koje možemo da tvrdimo da je dominantna osobina ove zbirke približava pesnikinju i njenog čitaoca drugom polu pesnički polivalentne ličnosti; svojevrsnom spoju skeptičnog i vitalističkog osećanja sveta. Poetskom fluidu satvorenim od slike i emocije, koje prethode svakoj intelektualnoj sintezi.
Stih i pesma u celini je za Tatjanu Debeljački deo nastojanja da se kreira pesnički svet (zamena za negostoljubivu i varljivu realnost), koji će imati makar kakve konstante, i u kome će nestalni i kratkotrajni ljudski život iznuren krizom smisla naći puteve osmišljenja. Ako ne u nekom novom smislu onda bar u poznanju sadašnjeg besmisla.

                                          Petar V. Arbutina

KUĆA OD STAKLA
Kada sam prevela “Kuću od stakla” srpske pesnikinje Tatjane Debeljački, dobila sam ideju da napišem  ovu pesmu.  Ne treba to da prihvatamo samo kroz tragičnu poeziju ljubavi . Iako je karakteristika stakla da se lako razbija, njihova ljubav mora da se razvijala u kući koja je bila prostor za ljubav. Verovatno, ljubav bi zauvek postojala u kući, ukoliko moć spoljnih faktora ne bi uticala na njeno jarko svetlo.
Samim tim, izdržljivost ljubavi koja prevazilazi lomljivost stakla mora biti obezbeđena . Ova pesnikinja obaveštava svojom lirikom one koje je ona volela da uzajamna moć i napetosti rastu. I tako je nastao  jedan deo duge poezije “Kuća od stakla”. Čak i ako se  kuća sa tako tužnom ljubavlju razbije, i dalje postoji poezija ljubavi u kojoj se ne lomi začaranost čitaoca.

           Mariko Sumikura

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"


Бранислав Ђинђиновић
ГОРСКИ ХОР

 

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

У ШЉИВАМА

Челом и рукама
уроњен у модро
виме што са стабала
обећава тренутке
окупљања и славља
жалости и туге
с благом међ' прстима
сам у шљивама
у распуклом злату
разазнајем претке

На овом стратишту
једном у безбројним
широм земље шљива
и затртих њива
свака златна жила
сочна у долини
месо и крв ђедова
у свој живот прима

И овога лета
с погледом на витку
линију сусрета
Цера Чокешине
с просторима птице
обојићу пркос
у злату предака
и сједињене
разлити низ лице

Благослов и здравица
у јесен ће потећи
од чела трпеза
крштења венчања
и кућевних слава
уз хвалу и надања
што зр'у међ' шљивама
пред хлебом и сољу
погнуће се глава

И знам кад' стане
Божић да се спрема
по Бадњак кад' пођем
међ' шљиве ћу стати
и опет питати
сам у шљивама
међ' затртим њивама
хоће ли потомци
уместо ђедова
из мртвих устати
или ће нестати

И знам да ће опет
к'о кости о кости
зазвонити гране
звонко и животом
к'о додиром пера
образ разиграти
и да ћу стајати
челом и рукама
уроњен у злато
што клизи с врхова
Чокешине Цера

Хвала ти ђеде
и за ово лето
и хвала Теби
Господе предака
за године мојих ђедова
и године наших потомака

Боривој Ристановић

НА ПОЛА

Брдо моје
звездана ложницо
мушкости ђедова
утробо бабина
мали бејах
ал' порастох јако
ево стигох
из сивих даљина
однекуд

Душу свлачим
па тебе навлачим
прикрадам се
теби уз облине
руком гладим
дојке буковине
извору ти
приносим зенице
род су ти

Тешки камен
што носах уза се
враћам ти га
даха да му дунеш
па кад' пођем
опет ћу на груди
а твој биће
кад' тренутак дође
довека

С главом доле
а с ногама горе
могао бих
тебе изодати
кутака се
твојих наљубити
и не бих се
наљубити мог'о
никада

Ноћ са тобом
снага ми курјака
јутро с тобом
плес са гугуткама
дан са тобом
кликтај јастребова
живот с тобом
роса на уснама
с багрема

Кућо бела
једнодушје моје
могао бих
тебе оплодити
била би ми
кошница препуна
сво би брдо
пчелама цветало
животом

Небо моје
огледало моје
како с брда
сузи намигујеш
и над кућом
срцу подврискујеш
препознајеш
и душе нам спајаш
у једно

Срце моје
жишко Србинова
брдско Сунце
тобом бих опек'о
континенте
на теби бих пек'о
ал' у извор
не смем да те метнем
уминућу

Ратник и парадник
ловац и ловина
курјак и волина
и с плећима на њиви
и с уснама на шљиви
и на жени попет
Србин је небесник
благословен и проклет
на пола

Боривој Ристановић

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ,,ПОЕТА'' ОТПОЧЕЛО ЈЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРИПРЕМЕ ПОДРШКЕ ЗА СНИМАЊЕ ФИЛМА ПО РОМАНУ "СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО" - ВЕСЕЛИНА ЏЕЛЕТОВИЋА

Након једанаест издања и више од 30.000 продатих примерака романа "Српско срце Јоханово", који је преведен на неколико светских језика (енглески, руски - у току су преводи на француски, румунски, немачки и бугарски) и на иницијативу многих читалаца донели смо одлуку да отпочнемо организационе припреме подршке за снимање правог српског филма по овом роману. У ту сврху отворили смо динарски и девизни рачун на који ће се уплаћивати средства намењена искључиво у ову сврху. У току је израда сајта Поета-филм на коме ће бити сва обавештења о овом пројекту. Предат је захтев за добијање телефонског броја на који ће моћи да се шаљу СМС поруке којима ће се такође помагати овај пројекат. Уистину, ако постоји иједан пројекат око кога би Срби требало да се саборују то је управо овакав светски филм који би приказао истину о страдању српског народа на Косову и Метохији и светској јавности приказао, у правом светлу, ту наказну творевину, звану Република Косово, коју покушавају да створе на крви недужних српских цивила. Трошкови снимања једног оваквог филма су огромни, али ми, српски народ, морамо се саборовати по овом питању. Ако су Шиптари могли да скупе новац за снимање филма о лажима (филм У кавезу - у коме су Срби приказани како тргују органима) зашто ми не бисмо могли снимити филм по истинитом догађају. Бићете обавештени о свим фазама пројекта и нашим будућим акцијама и промоцијама као и подацима о свим нашим донаторима и спонзорима.

Организациони одбор Поета-филм

Еј, Косово

Еј, Косово, Косово, црна птицо, удовицо,
Метохијо, рано моја. Ја на камен да се попнем
црног слеза душе цвета нагледати се не могу.
Преломљена, увијена, вадим трње из очију
у Приштину када гледам.
Мокру Гору, Проклетије, ожалити никад нећу.
Одлазите, гавранови, не носите ми изворе животворне,
с погледом и мислима на Косово.
Одлазите, песме јалове и од блата сувог
чизме исткане, кад нема топлине међу зидовима.
Рогове црног орла да не видим и да
не знам да је све ово само једна смрт
која траје у Старој Србији, у срцу мом.

У Врднику

Теби, који луташ од земље до земље, уместо ка кући,
како си обећао.
Ти, који си држао змију отровницу у загрљају на Косову.
Чији се прах са неба плави. Којем је Јефимија
извезла златним концем по црвеној свили похвалу.
Да ли чујеш познате гласове? Радујеш ли им се
у љубави вечној, као када су у Врднику
монаси из Раванице застали?
Са крстом словенским и мучења венцем
да ли се и даље молиш над његовом чесмом?
Знаш ли да довољно није што наша чеда
твојим именом се позивају
да по нама траве не заиграју,
док господари с руком на балчаку поврх нас стражаре?
У помоћ нашу, где год да си, дођи!
Ја ти се већ радујем  на овом истом месту, Лазаре.

Др Љиљана Фијат

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Миро Берибака
САСВИМ ЛИЧНО

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Марија Лесан
СОКОВИ БОЛА И СРДИТОСТИ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

мр Павле Џелетовић Иванов
РОД, РОДБИНА, СРОДСТВО

 

 

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
УДР. ПИСАЦА "ПОЕТА":

Персида Лакић-Рузмарин
ОКАМЕЊЕНЕ СУЗЕ

Персида Лакић-Рузмарин
МЕСЕЧИНА У ВРБАКУ

Милијан Стојанић
СРПСКИ НАРОДНИ КУВАР

Роберт Макдауел
СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Радосав-Раде Дубљевић
СЕВДАЛИНКО,
ПЈЕСМО НАД ПЈЕСМАМА

Радосав-Раде Дубљевић
СУДБА ЉУБАВИ

Славица Недељковић
СРПСКА ОРХИДЕЈА

мр Павле Џелетовић
КО СУ
И ШТА ХОЋЕ ШИПТАРИ

мр Павле Џелетовић
ЗЛОЧИНИ АРБАНАСА
НАД СРБИМА

Мирољуб Димитријевић
ГРОМ

Златко Мартинко
АКО МЕ БОЉКА

Неда Ковачевић
БЕОГРАД ИЗ
ДИМЕНЗИЈЕ X

Златко Мартинко
У ВИСИНИ ОКА

Неда Ковачевић
А БЕОГРАД ЧЕЗНЕ

Радомир Смиљанић
Веселин Џелетовић
СРБИ И СВЕТ

Светлана-Цеца Полак
РЕЛИ СА ПОРОДИЧНИМ
УСУДОМ

Богдан Тодоров
ДНЕВНИ ДЕФЕКТНИ
ДЕФОРИЗМИ

Маријана Младеновић
ЉУБАВ ГОДИНЕ НЕ БРОЈИ

Ливија Јовичић
ИЗГУБЉЕНЕ ДУШЕ

Веселин П. Џелетовић
СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

Цвија Митровић-Ашћерић
РАСУТИ ДРАГУЉИ

Веселин П. Џелетовић
ОРИХАЛК И КРИСТАЛ
АТЛАНТИДЕ

Светлана-Цеца Полак
ЈА ГА КОРИСТИМ
САМО ЗА СЕКС

Драгана П. Вучићевић
САЗВУЧЈЕ СУПРОТНОСТИ

Светлана-Цеца Полак
СЛОМЉЕНОГ ВРАТА
ГЛАВУ СМО ДИГЛИ

Снежана Ненадовић
ОЧИ КОЈЕ ЉУБЕ

Пеко Лаличић
БЕЛИ ЛАВИРИНТ

Дане Стојиљковић
КЛЕТВА ЗА БОДАНА ДУБОВСКОГ

Горан Радошевић Радош
КАД СУРЛА ЗАУРЛА

мр Павле Џелетовић
ВЛАСТИМИР СТЕФАНОВИЋ - ВЛАЈА

Љиљана Булатовић
ABOUT GENERAL MLADICH
AND WAR IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

Будимир Будо-Вучинић
СТАРИ КОЛАШИН
кроз векове

Tsehaye Hailemariam
UNDEFINED SILENCE

Маријана Младеновић
ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЉУБАВИ

мр Павле Џелетовић
Иванов

НОСТРАДАМУСОВА
ПРОРОЧАНСТВА

Богдан Тодоров
ИЗА ЗАБОРАВА

Веселин Џелетовић
ОГРАМА

Дарко Хабазин Дакс
АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ

Миленко Чуровић
Кичавски

ЖЕНА У ВИНУ ЈА У ЧАШИ

Живојин-Жижа Лабус
МОЈЕ КОСОВО ПОЉЕ

Љиљана Булатовић
РАПОРТ КОМАНДАНТУ

Богдан Тодоров
ЗУлУМ

мр Павле Џелетовић
Иванов

ЏЕЛЕТОВИЋИ
ИЗ СУВОГ ДОЛА

Svetlana Pollak
Sanja Petrović

EMOCIONALNA DETOKSIKACIJA ZA SEDAM DANA

Мирко М. Обрадовић
ЗАБОРАВЉЕН

Сања Петровић
Светлана Полак
МУШКАРЦИ
ШТА МИСЛИТЕ О ...

Невен Милаковић Ликота
РАДОСТ ПОКАЈАЊА

Веселин П. Џелетовић
ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА

Светлана Полак
ДОБРОВОЉНИ ПАКАО

Момчило А. Гојковић
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Ксенија Радотић
ПРИЧА ЈЕЗЕРА

Борис Стапарац
ДЕЦА СВЕТЛОСТИ

Бранко Џелетовић
ТРАГОМ СВОГ ЖИВОТА

Дарко Хабазин Дакс
ОДИСЕЈ КВАРТА

Жељко В. Зиројевић
ПУТ ИСТИНЕ

Златко Тешић
СИНТЕЗА

Татјана Дебељачки
АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ

Наталија Јаковљевић
АНТИКВАРНИЦА ДУШЕ

Сузана Дојчиновић
КАД СРЦЕ ДИКТИРА

Сања Петровић
ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О...

Веселин П. Џелетовић
ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР
- Јован Ненад -


AGENCIJA
GARDIJAN 88

* * *
PREVOD NA ENGLESKI JEZIK
(POEZIJA I PROZA)
VERA KRMPOT, PREVODILAC
krmpotz@ptt.rs

064/1584-590

* * *

Богородица

Милан ПОПОВИЋ
иконописац

СРПСКИ СУВЕНИРИ

Славица Анисија

РОДОСЛОВИ


ВАША РЕКЛАМА

1000,00 динара
за месец дана

РЕЗЕРВАЦИЈА

 
web counter
Прилагођена
претрага

POETA.CZ
поезијасцг
Моја библиотека
POEZIJA.COM.PL

Народна библиотека Петлово