ПОЕТА - насловна страна

НОВА КЊИГА ДЕЧИЈЕ ПОЕЗИЈЕ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Библиотека "Звончић"
ISBN 978-86-86863-35-5

УЧЕСНИЦИ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ГАРАВИ СОКАК“ 2010.

Песничка манифестација "Гарави сокак" одржаће се 18. септембра, са почетком у 15 часова. Место одржавања велика сала Културног центра у Инђији, улица Војводе Степе број 40 на углу

Погледајте списак учесника и гостију

ДРУГОВИ – ГОСПОДА

Брзо бивши другови посташе господа,
много су заслужни, већ једемо с пода,
шта ће нама столови, крупни намештај,
то спутава у развоју срећни нараштај.

Баш добро говоре, нема шта да с' дода,
слободу најбоље осећамо с пода,
бацају нам мрве, кошчицу понеку,
од силне милине, горке сузе теку.

„На поду све равно, то ћете заволети,
машите рукама, можда ћете полетети,
ил' глођите коске то је ваша ствар,
пас је прво био, велик' страшан лав“.

Много смо им захвални, ту нема збора,
ставили су пред нас два сјајна избора,
моћни лав ил' лет где небо виси,
ми да бирамо, од нас све зависи.

Зато што нас ставише пред слатку дилему,
сложно им помињемо порекло по имену,
не могу нас више држати у заблуди,
само они паметни, а ми сви луди?

Бошко Топић

САТ

Не гледати на сат, значи
Бити жив.
Не гледати на сат, значи
Бити слободан.
Не гледати на сат, значи
Имати времена
За друге, за себе, за свет.
Не гледати на сат, значи
Бити пажљив,
Волети и бити вољен.
Не гледати на сат, значи
Бити безвремен
И не умети умрети.

Берислав Благојевић

И ја течем тамо

Корачам кроз време
к`о по оштрици мача
и корак ми краћа.

Као поток
што не тече реци,
већ се у паду своме
врелу враћа,
и ја течем тамо
где су моја браћа,
где су наши
на окупу преци.

Милорад Ј. Никић

Не плачи за моје илузије

Оставила бих за собом облаке
што плутају речима дарованим осмеху
на твом рамену,
и мој дах,
створен дан,
благ као реч вољеног у ваздуху
у том облаку
по којим бих да пишем.

Свет је препун страха због кајања
зато
не плачи када нема свитања
за наше дланове, твоје кораке, моје осмехе...

Свет је препун болова
када нема отрова усана румених, ватрених,
цветова ношених у реверима,
крај погледа док ти прилазим, да кажем вечно ћемо трајати.
Не плачи...
Свет је велики пенушави балон из играчке детета коју смо изгубили јурећи велике снове измишљених бића.
Свет је лаж што смо умели пожелети другима,
јер смо себични у даривању онога што сами требамо.
Не плачи...
Јутра су свежа када талас удари о стену камену коју сам подигла, штитила се, а илузија ме савладала у бајци прозорских возова.
Не плачи...
Талас ће порушити камен ко твоја пут тмину.
И онај воз који те осликава стаће,
заувек склупчан у зеницу моју
И опет ће облак извезти сан над нама
и мој дах
покриће страх
који осећам када требам рећи...
волим...
Не плачи...
Знаш да волим слике у фрагментима светлосне брзине,
лица одлазећих
и оних који чекају.
Волим птицу што ти у слух улеће када зацвркућем поруку
и со после таласа,
на бедрима...
Не плачи...

Јер скупићу дах као ордење,
сваки уздах као знамење,
за музеје љубавне,
за нас прављене.
Не плачи...
Никада не плачи...
За моје илузије,
за мене су кројене,
теби дароване.
Јер илузијом
могу рећи истину праву
колико те требам,
колико волим...
Не плачи...

Бранка Селаковић

Хтела бих

да знам да вајам ноћ
да насликам дан
да изгравирам цвеће по облацима
да нацртам осмех на свим дечијим устима
да будем ноћ и дан
цвеће и облак
да будем осмех
хтела бих
да останем дете
до постанем бели анђео
да будем мачка
хтела бих и више од тога
али бићу само
само
само једно зрно песка
мало

Зорица Сентић

NE BRINI ČOVJEČE

Pronosi srce svijetom
I osmjeh tužnima
I ljepotu ružnima
I riječi šutljivima
Ako ti srce slome ne brini
rane će procvasti
Ako te rasplaču
smijeh ćeš dozvati
Ako te ne vide
slijepi su
A riječi ako ne čuju
govori dok god imaš glasa

Posvećeno mojoj babi Šimi Arapović (1903-1987).

Lidija Pavlović-Grgić

ЗВЕЗДАНА ПРАШИНА

Бубњају добоши
по дамарима
низ бесконачност
спирала уздисаја

У трен ока нижу се –
парање стратосфере
пробијање звучног зида
улазак у васиону...

Подрхтавамо у простору
као светлеће тачке у мраку
као фењери у даљини
на пучини

И издижемо се високо
утрнули и лагани
занесени,
звезданом прашином
прекривени

Десила се судбина
крвљу исписана
док се свет шири
у свим смеровима
лепотом укрштавања

Ратка Богдан-Дамњановић

Ноћ као друга прича

Покисли до сјећања
Отварамо последње странице
Књиге која је прочитана
Научена
Напамет

Не осврћем се
Грабим дугим корацима
Преко овог брда
Ове пјесме
Осмјеха који вређа

Покисли трајемо
Као ноћ као друга нека
Прича

Вељко Боснић

Пријатељици

Чувај ми се, Пријатељице моја.
Невина душо
под куполом гневних и разјарених
под тамом онезнабожених
уз реку што плави патос свемира.

Чувај своје име
Које ти је знамење.
Осветљавај.
Колико год да стојиш једна, на ветру
Ниси усамљена под сводом.

Срећемо се, разговарамо
И кад нико не види да се гледамо,
Ми се видимо.
Ево, седим на прагу и знам да ћеш наићи.
Не проговарајући, причам ти.

Обе препознајемо свет без врата.
Зато иштемо папир, цртамо прозор,
И отварамо га:
О, речи, лечи нас.
Лечи.

Гордана Влајић

Ti, ti, ti
sve ovo je zbog tebe..
Boli me kao da su me kiretom strugali
istrugali feniksa iz dubina
krv kroz kapi mastila
natočila negus do vrha
negus je piće bogova
s mirisom voska
alhemija...
Slast zidova je opipljiva
med curi niz pukotine
zavučem ruku i napipam tuđe uho
što se očeše o moju intimu
oh bože nabiću glavu u rernu kao Silvija Plat
pametna žena učinila na vreme i ja sad imam 30
do vrha napuni gasom
ne natakni brnjicu dok se gušiš
crveno oko unutra upija mistično stanje ljubavi
smrt, prividna
sve je stalo
Ja to znam, ne moraju da mi simboli jave
ne mora noć da mi kaže
zid govori
za sebe, za kiretu, za nož
do vrha napuni gasom
ne natakni brnjicu dok se gušiš
crveno oko unutra upija mistično stanje ljubavi
smrt, prividna
sve je stalo
a ti imaš minijaturne mostove za skakanje
u jutro gde ranjena ptica spokojno leti
po zaleđenom vazduhu
glasovi vijugaju kroz mostove
zaronili su u blato traže te
samoubica posmatra sa ograde
dok po vodi traže te
martovske ide su došle i prošle..
ti ti ti
ta ta ta
opojna muzika
laganoga dodira
rima ujednačena
puca od ritma kostiju
zavrni tu prokletu slavinu!

Leila Al Samarrai

Толико тога

Толико тога, у једном дану
Од осмеха до суза.
Толико тога, у једном животу
Од рођења до смрти.

Толико тога, између пријатеља
Од љубави до мржње.
Толико тога, у једној држави
Од нашег до туђег.

Толико тога,
Од малог ка великом,
Од капи до океана,
До веровања!

Толико тога,
Од могућих решења .
А на крају ништа,
Јер без љубави, вере у Бога
Нема ништа од толико тога.

Борислава Дворанац

ЧАСОПИС ТРЕЋЕ ОКО
пише: СПОМЕНКА МИЛИЋ
ПРЕСАЂЕНО СРЦЕ ЗАПАМТИЛО КОСОВО
интервју са Веселином Џелетовићем поводом новог, необјављеног романа "Српско срце Јоханово".

Погледајте цео интервју

ВЕРОВАЊЕ

Криком море исушила
Сузама копно потопила
У вир бездана тонула…
Увек је веровала
И опет веровала...
Бог који све види
Све чује, све зна –
Одлучује

Милка Вукић Вујновић

ЦРНИ БИСЕРИ

Умотани болом у вечном покрету,
венчани тугом, причешћени вином,
голишави, босоноги у судбу проклету,
са сетном песмом, старом виолином,
разапели шаторе по читавом свету.

Грч на лицу, слеђеног осмеха,
очи сетне, извори, неизмерне туге,
коме су, Роми, учинили греха?
без отаџбине, на путеве дуге,
завежљај им нада, једина утеха.

Ко печурке, гарави, циганчићи ничу,
по прашњавом путу, расклимана кола,
снови им се, вечито, измичу,
по шатором поцепаним, престоница бола,
за сваког, несрећнога, осмислили причу.

На путеве иду, без компаса,
звезда Даница, у нади водиља,
преко поља, планина, библијских таласа,
хоће ли икад, досегнути циља,
вечити путници, наћи луку спаса?

Црни бисери, расути по свету...
срце, песмом, отвара сва врата,
циганске душе у небеском лету,
тужни човек, грли, гаравога брата,
могу ли, заједно, расплакат' планету?

Климава кола с' децом и отпадом,
вуче кљусе, тешки му прапорци,
у потрази за вечном надом,
можда ће се у смртној поворци,
први пут, сусрести с' насладом?

Прва черга, пролећа је весник,
чопор деце, лепе жене, бркати ћавале,
сетну виолину, зове боем-песник,
тихо срцу, рањеном, свирајте Ромале,
звездама вас, римом, подиже небесник.

Бошко Топић

ВЕРОВАЊА

Понекад веровања
саздана на лажима
постану јача од њих.
Можда и од истине.
И онда не знаш
да ли су истините лажи
или су лажне истине.
А веровања и даље трају.

CROYANCES

Souvent les croyances
bâties sur des mensonges
deviennent puissantes et vraies.
Peut-être plus vraies que la vérité.
Et tu ne sais plus
si les mensonges sont vrais
ou les vérités mensongères
Et les croyances perdurent.

Veselin Dželetović
prevod / traduction
Zorica Sentic

Зборник Двадесет првог међународног сусрета песника „Гарави сокак“ 2010.

Жири у саставу: професор Ненад Радош (Београд), књижевни критичар Никица Банић (Инђија) и песник Јован Бодрожић (Инђија) одлучио је да у Зборнику Двадесет првог међународног сусрета песника „Гарави сокак“, Инђија, 2010. буде заступљено 374 аутора и то:

Погледајте цео списак заступљених аутора

* * *
Уместо са човеком из својих снова,
у кревету,
проудих се са бубашвабом.

Свеједно,
нисам имала срца да је убијем.

Била је толико дебела и снажна,
да смо се само погледале.

Она мене заљубљено,
а ја њу с поштовањем.

Лидија Милетић

НЕДОСТИЖНОЈ

Скривена си негде, иза многих брда
Далеко од мене, недостижна и тајна
Знам да исти месец, изнад тебе стоји
Чудесан и стамен, осећања кроји

Не могу да кренем, нећу ни да станем
Изгубљен због тебе, мисли ми се роје
Сан мој је, да тебе украдем
И да главу спустим, одмах поред твоје

А ти ниси моја, и не можеш бити
Неко други теби, овај свет открива
Остаје ми само, у срцу те крити
И сањати снове, да си моја била

Нек те мисли ове, не оставе саму
Да у души нашој, не настане дрека
Утеха је моја, што те месец греје
И што моју љубав, низ облаке сеје

Славиша Павловић

Никад није мене хтела

Никад није мене хтела
Врела ноћи пламен створи.
Неславна су моја дела
Пораз моје срце мори.

Песма каже моме јаду
Покрај кише испод неба.
Одупред се морам паду
Заборавит што не треба.

Тамни бескрај из дубине
Твојих речи оста трајно.
Светлу страну те судбине
Обасјаће сунце сјајно.

Ја сам болест која тражи
Горда срца мудрих бића.
Не волиш ме, бар ми кажи.
Нова нису то открића.

Журио сам тебе љубит
Украшће те други, нека.
Сада видим то је губит
Опијена срца мека.

Заборави моју снагу
Не можеш се од ње сломит.
Саплећеш се на свом прагу
За свој спас ћеш мене молит.

И тада ћу као камен
Непомична тврда стаса.
Да посматрам живи вапај
У крицима твога гласа.

Заволех је можда лудо
А то душа није смела.
Превари ме женско чудо
Никад није мене хтела.

Душан Стошић

Златне нити

Дајте ми комуникације
духовне еластичности
и твог меда, капљицу разума.
Ја створићу нам пут
кроз сунчана поља, вечности и трена.

Саша Марић

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА"
У НОВОМ ПОСЛОВНОМ ПРОСТОРУ

Обавештавамо све чланове и сараднике нашег Удружења да смо, захваљујући разумевању ЈП "Пословни простор" општине Чукарица, добили просторије за рад у којима ћемо моћи представљати наше ауторе и књиге, одржавати песничке вечери, окупљати уметнике на једном месту... Након реновирања просторија, које ћемо обавити у овом летњем периоду, у њима ће бити Редакција и књижара у којој ће се моћи набавити наша издања. Нова адреса је Краљице Катарине 74-а, Баново брдо, 11030 Београд. До нових просторија долази се аутобусима 23 и 53, прва станица после скретања из Пожешке. Поводом свечаног отварања просторија биће одржано песничко вече о чијем ћемо Вас термину одржавања обавестити.

Редакција Поета

ЛАМЕНТ НАД ЋИРИЛИЦОМ

Из словенских времена
вапи зов Глагољице
и кћери Ћирилице
од предака Словена.

Данас од играња бајна
гаси се Вукова „словарица“!
Није то никаква тајна
остајемо без – лица!?

Где ли си, мрки Вуче,
васкрсни бар једанпут,
Марсовци децу уче,
покажи им рајски пут!

Опет нам „бекавица“
ледном школом одзвања,
а твоја ћирилица
све мање даје знања.

Ти живот цео даде
у бици за језик рода,
све то у амбис паде
због „језичара“ изрода.

Сви се у веру куну,
крсте се десном и левом,
спремни на јалову буну
са главом пуном плевом.

Свети се отац Ћирило
у гробу преврће тужан!
То никад није било:
Зар рођени језик ружан!?

Туђем се даје првенство,
своје слово се куди!
Азбуке савршенство
не цене наши људи.

Нестаћемо к’о Маје
и Инке с овога света...
Ако овако потраје –
Ћирилица неће да цвета!

(Не)знамо што је то тако!?
Чему води крст небриге?
(Са)чувати није лако
предака свете књиге.

Мирослављево јеванђеље
како златити латиницом!?
Бездушне светске жеље
не пиши српском буквицом!

Испевам ламент векова:
Остаје без српског лица
сиротица Вукових слова –
Мајчица ЋИРИЛИЦА!

Ђура Шефер Сремац

МЕЂУРЕЧЈЕ

Да ли је човек ко несебично
пламеним циљем заслепљен паде,
ил` свима редом ко своје лично
испреда вазда боле и јаде?

Да ли је човек ко сунце, гору
и воду сматра највећим благом,
ил` који зове у своме двору
ризницу пуну моралном снагом?

Да ли је човек ко зна да воли
и кад га шиба судбина љута,
ил` ко у трену кад грех заболи,
непознат мамац зачас прогута?

Милица Илић Гачић

ДРИНСКА РЕГАТА

Не објаве зору ни први петли
нити последњи ћук од сове
а крај Дрине се труба заори
на регату песма зове.

Тај фестивал невиђених пловила
што се спрема да порине
мири машту пирата с Кариба
и сплавара с плаховите Дрине

Морнарицу такву ни Обама нема
нит Кинези могу направити већу
Овде се уместо цеви топовњача
пуши роштиљ јагањци окрећу

Обале врве од посматрача
машу сви шареној поворци
Отпоздрављају јунаци са сплавова
они су прави мира првоборци

Игра трбушњака и понеки топлес
Дринске виле лепоту не крију
Није им раван ни кариока плес
на новогодишњем карневалу у Рију

Кад и задњи чамац стигне циљу
и умор свлада последње свираче
потече узводно раздрагана река
на Мост фест на ушћу реке Раче

Милан Живановић

New eyes

Let go of your dreams,
let go of your illusions,
forget the wishes of your greedy heart,
take a look at the world with new eyes.
Only then will you succeed,
only then will luck knock on your door
and the greedy heart will not bleed
anymore, anymore.

Free your mind,
free your soul
of the sham words and desires.
Stop coveting more and more,
stop dancing on the floor
where your dreams are reality
but in fact, they are not!
You hurt your wit,
your hurt it a lot.

You should know your place.
It is not among the stars!
You should realise
there’s nothing to embrace
but your loving ones.

And don’t forget to breathe
slowly, having no wish!
Forget every need
and you’ll find the true bliss.

You will need new eyes
to watch the world in a different light.
You don’t need a disguise
to liberate your soul from the tarnished shine.

Violeta Milovanovic

ХИМНА ПОКАЈНИЧКА

Ој, свијетла мајска зоро
за тебе сам гласат мор'о
јер су мени за то дали
један џачић брашна мали

Сад се шетам по брдима
у лијевим опанцима
немам пара ни за храну
а камо ли за кафану

Јевропа нас неће тамо
каже да још сачекамо
постали смо нато слуге
Црна Гора нема друге

Драго Цицмил

Побегла сам

Нисам отишла,
побегла сам,
од страха,
од погледа,

од твоје речи,
од твоје душе,

од осмеха твог,
од твог дивљења,
од твоје непредвидивости,
побегла сам и од себе,
побегла од својих жеља
побегла од својих снова,
од свега сам побегла...

Хвала ти што постојиш,
што ми шаљеш лепе
стихове и риме...

Шапат кише

Кад ми кише
Буду шапутале
Да си отишао,
Да те више нема,
Плакаћу са њима,
Брисаћу тугу са очију,
Бацаћу јецаје у реку,

Да нестану у брзим вировима...
И све то до твог јављања...
И сан и јава...

Још увек не знам
Да ли још знам шта је сан а шта јава…

Радојка Станојевић

РАСПЕВАНИ КРАГУЈ*
(акростих)

Распети Христос крвљу народ благосиља…
Авети некрсти беже са трга страдалника!
Срама стуб у будућност устремљен
Потоњих нараштаја новозаветних.
Ехо двају послепаганских миленија
Вапајем јечи са крста правдољубивости.
Ад руком душманина прикива крвозакивке
Новомученика на раскршћу старе и нове ере.
Истина одзвања лелеком степеника на путу ка Голготи.

Корени зла у хуманоида месо урастају...
Рајско царство илузија Библијом овековечено.
Адамско колено оковано ланцима робова –
Гује присојкиње отров му у жилиштима!
Умирући поје еденски крагуј поезије
Јецајућим кликтањем душу удахњује – хомо сапиенсу.

* Изумрла врста сокола из времена средњовековне Србије; по српској хералдици, не зна се тачно, из писаних извора, да ли је то онај соко на стилизованом грбу Стефана Првовенчаног (фреска из Жиче), на грбу деспота Стефана Лазаревића (фреска из Манасије) или на српској ратној застави из тих времена.

Ђура Шефер Сремац

Симонида

Симонида без очију
гледа слепце са очима
љубављу исијава
сузама мрак са очију скида
а нигде вида
а свугде Вида
и стидим се стида
ни да певам не знам
а песму пишем
пред Симонидом грешна
скоро и не дишем
а сузе теку
стати не могу
потоци греха
у реке се сливају
па море греха
преливају
да оперу
или удаве
о Боже
Симонидо
Лазаре
љубав је ваша море
а ми сламку спаса
тражимо
и слепи код очију
мору љубави
главу окрећемо

Весна Поповић

Грачаничка звона звоне у Шишатовцу

Свемилостиви Господ наш уочи Видовдана умио је благо заталасане падине Фрушке горе, да чисте као суза праведника, у недра своја приме нове српске изгнанике, и највећег мученика овога времена, ''умировљеног '' – одстрањеног - обесправљеног владику рашко-призренског и косовко-метохијског, владику нашег преосвећеног, Артемија... Распетог, још живог. Да сведочи још једно свеколико српско страдање, и своје мучеништво да угради у ђердан мученика косовских... Да сведочи каква је ''густа магла паднала, на тој ми равно Косово море, '' да сведочи како ''ништа се живо не види, море''... И не само на Косову, већ по васцелим Српским земљама, расцепканим, разједињеним и окупираним ...

Погледајте цео текст
Горица Тркуља

Мрачне болне песме

Мрачне болне песме, светлост вам не сија.
Ваша снага силна постала је чудна.
Бићу коме стих, најтужнији прија
Таквом бићу душа више није будна.

Песме тамног пакла, страдања и туге.
Ја о вама певам, вама живот дајем.
Носите са собом, дане, сиве, дуге…
Не желим кроз вас да на судбу лајем.

Заувек са вама увенуће ми душа
По мислима мојим, често сте се плели.
Сад нестајте лагано, нећу да вас слушам
Тако мрачне, горке, нико вас не жели.

Душан Стошић

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности електронских издања и е-библиотеке, позива све заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

ПЕСМЕ О МАЈЦИ
ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА "ПОЕТА" НА
СРПСКОМ РАДИО ПРОГРАМУ ХОБАРТ - АУСТРАЛИЈА

Послушајте

СЛАВА ЈЕ

... кад је угледаш на сунчаној страни
Кухиње и видиш како јој јутрење
Свиће у топлом оку огрнуто сенком
Твога свечарења

А из жита:
Безброј пута млевене жеље
Изничу у живо остварење

А из хлеба:
Глади зрне
Једну песму
Захвалницу

... па је узмеш у загрљај висок
Као чистилиште и мек као искупљење
Да се она на прстима узвије до твог
Даха за размену уздисаја

А из душе:
Безброј пута изломљени снови
Резбаре се у носиве крстове

А из срца:
Врућа храброст
О трајању
Добошари

... па је волиш у име свих очева
И синова и душа им светих ако су
Умели да воле као ти оца
И сина
И њу

Гордана Рошчић

ОПРОСТИ БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКА

Будимо се са гласовима птица
Светлост кандила треперавог жишка
Обасја заувек божанска лица
Куда то Богородице Љевишка.

Опрости ми што крварим из мрака
Припратом душе са топлином жишка
Памтивеком испод сунчевих зрака
Спас за нас Богородице Љевишка.

А из фресака које ветар листа
Мерило праведно без једног вишка
Као из раја што накнадно блиста
Богородице Кнегињо Љевишка.

Можда то дашак који само склизне
На светлост кандила и душу жишка
Што се претвара у пламен што лизне
Богородице бесмртна Љевишка.

Можда је то ветар и са њим киша
Од мог срца само једна кришка
Можда је смрт хтела да ме преслиша
Опрости Богородице Љевишка.

Милан С. Косовић

ЖЕЉА

Данијелу

Ако умрем. а не стигнем...
Оствари ми жељу сине.
Прекриј Дрину мостовима,
а поруши све царине.
Не дај, не дај да нас дијеле,
с двије стране ријеке Дрине!
Једну жељу испуни ми:
Нека Срби сложно живе!
Прекриј Дрину мостовима,
а поруши све царине!
Ако умрем, а не стигнем...
Оствари ми жељу сине!

Цвија Митровић

ХОЋЕМО ЛИ, БРАТЕ, БРАТОВАТИ

Хоћемо ли, брате, братовати
Или ћемо с болом шуровати?
Постанимо јачи из ината
-Свака ћемо отворити врата!

Хоћемо ли брате лумповати
Или ћемо с тугом друговати?
Дигни чашу и наздрави, мио
-Ко нас свађа проклет да је био!

Хоћемо ли брате људовати
Или ћемо клине ударати?
Буди мудар, веруј брату своме
-Не дај да нам бриге крила сломе!

Хоћемо ли, брате заиграти
Или ћемо вече престајати?
Загрли ме нек' крене весеље
-Старој мајци испунимо жеље!

Хоћемо ли , брате, запевати
Или ћемо немо ћумурати?
Зашто ћутиш не могу да сватим
-Крени с песмом ја ћу да те пратим!

Милоје Вељовић

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте