ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА КЊИГА "ПОЕТА
ХАЈДЕ И ТИ САД СЕ ЗАЉУБИ
Око ми сија, лице румени,
емоције расту к’о ријека кад пјени;
зато бих хтио истога часа
викнути свима баш из свег гласа:
хајде и ти сад се заљуби,
нека ти срце срећом затруби
и нек ти први пољубац засвијетли –
крилима љубави и ти полети!
Ни пубертет ми више не смета
откад ми љубав кроз мисли “шета“ –
сад видим само умиљато лице
и заљубљен поглед једне дјевојчице.
Стојанка СЕКА Закић
ПЈЕСМА
(пјесникињи С.З.)
Тражио сам просторе у себи
враћао се путем којег губим
и никада снашао се не бих
докле у сну звијезду не пољубим.
Одбацивао подивљале руке
које нису знале да загрле
стављале ме на најтеже муке
које сада неком другом хрле.
Претражен сам нечијим очима
самоћу коју привид насељава
топлина које још у мени има
полако у ватру распламсава.
Потајно се сјенкама удварам
кољена жене док топло милујем
иза себе сва врата затварам
јер од неизљечиве болести болујем.
Ђуро Стипановић
КОНКУРС
За 21.Међународну манифестацију ,,РУДНИЧКА ВРЕЛА“ и књижевну награду ,,МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ“ за необјављену песму.
УСЛОВИ КОНКУРСА:
На конкурс слати 3 необјављене песме у 3 примерка под шифром.
Решење шифре доставити у посeбном, затвореном коверту.
Тема слободна.
Конкурс је отворен од 1.фебруара 2010. до 1.маја 2010. године.
Погледајте цео конкурс
ЖИВОТ ТО ЈЕ …
Живот то је круг у кругу
Почетак му и крај тајна
Квадратура вечног круга
Када згасне звезда сјајна
Из таме му смрт се руга
Једно царство много вреди
Друго страсним смрадом воња
Ко зна шта је залог срећи
Да л` краљевство вреди коња,
(Кад се нема где побећи)
Кад је живот горак, псећи?
Милорад Ј. Никић
ПЕСНИК АМАТЕР
Виц који нам је послао Саша Џелетовић,
пријатељ Удружења писаца "Поета"
Интервјуише новинар песника:
- "Значи, ви сте песник?"
- "Да, ја сам песник.
- "Аматер?"
- "А матер није, она је домаћица, мало око баште и тако..."
НАЈСВЕТЛИЈА ТАЧКА
Зборим љубав
најсветлију тачку неба
без које пружене руке нису руке
ни ватра ватра
без које бескрај крај призива
жаром зборим
да и моје стабло према сунцу расте
језиком ватре
и цветним пупољцима збори
из пукотине мене
заљубљеног у живот и људе
и у тебе ватро
због које горим
љубав зборим
и себе не корим
што ме гони пламен
да другујем са птицама и рекама
што ме сунцокрети маме
и у роси се огледам
док се у мени рађа и зри дан
пун црвених ружа
и што не дам тиху ноћ
и блиставу наду
за сан пун анђела и звезда
гласно зборим
најсветију тачку васељене
да и моје стабло свитањем збори
о теби ватро
због које горим
гласно изговорена
снажи ми крила
надом вечитог буђења
блиског чуду
због кога се у галебовом крику
зачиње круг лепоте
а у корену мога бића пламен
којим сунце улази у ноћ белу
и пали чежње
и жари слутње
и распламсава слатке мисли
због којих љубав зборим
и знам да живот није оно што мислимо
да јесте
нити је оно што мислимо да није
и да се тајна у пламену
вечите наде
сунца у мени
и у бескрајном сну крије.
Пеко Лаличић
ОГЛЕДАЛО СРЕЋЕ
Та два ока, два бистра језерца
што лепотом боје ми истину,
водиља су мог срца, без премца,
ронила бих у твоју дубину.
О, узми ме, води ме дубоко,
обале су ограде од тебе,
да утонем у бистро ти око,
ти си сушто све моје потребе.
Пронађимо нашу Атлантиду,
има тамо за нас кућа мала,
да ли и ти видиш у мом виду,
да бих ти се свим срцем предала.
Та два ока, два зрцала сјајна,
огледало среће ми будуће,
предстојећа љубав ми бескрајна,
да излечи срце умируће.
Јасмина Шикић
КОСМОС
Моја ће ребра бити растворена,
да радозналци завире шта има
у том срцу мајушном.
Моја лобања је одавно отворена.
Режими ту силу не побеђују.
Склад постоји пре нас и разних боја.
Недостатак светлости не значи
немогућност сазнања.
Поклонимо се творцу онога чему се дивимо.
Није важно како ћеш га ти назвати.
Не трепере звезде што их ми видимо,
већ се стиде онога чега би ми требали.
Милан Живановић
WHITE POEM
Let’s love each other, love with passion
All night long and dawn so bright
Before it’s too late let’s make it a fashion
This new revolution, this new human right.
For children’s smile and familiar noise
Give them the gift our children deserve
Faith and strength are in their voice
The gift of survival we have to preserve.
Let us broaden the place of our stay
In homes of Serbia love should prevail
When there is a will, there is a way
This is our duty that we should not fail.
Let us go forward, new days are rolling
But all together in a voice of one
Let us start now, Serbia is calling
With her new children Serbia’s not done.
Veselin Dzeletovic
Translated by Vera Krmpot
Almost a sonnet
Let me live for a second
to hear the dying hour.
Let me love for a second
to feel the pain,
to be seized with grief
and after to stand on a plain –
there where life is,
there where the pang is.
Meet me at midnight,
you’ll recognize me by the light
I bear in my eyes.
Let me love, let me live
for a second, I surmise.
Violeta Milovanovic
МОЈА БАКА
Она ме подсећа на Мораву.
набујалу, што ствара вирове дубоке
и цели је живот вукла ка ушћу
све своје притоке.
На таласима твојих широких леђа,
сплавари су многи бродили
и не чуде ме сузе испод твојих веђа
јер чудни су те путеви водили.
Знам да у тишини своје собе љубиш слике
Притока које ти највише значе.
Из груди би пустила урлике,
оне старачке најјаче.
Јовић Бобан
ПТИЋ
Сину Срећку Д. Пауновићу
Узлетео је нејаки Птић у плаветну висину
а судбина зла из ока однесе га у даљину:
далеко негде, у измаглицу, на други крај света...
па сада и Њега и мене разједа сета.
У Његов сан, за ноћ само, не могу стићи
ни мисао му од магле не може прићи.
Остало ми је само сећање. А Он: расте, расте...
и без мене, временом ће да одрасте.
... Постао је Човек, али за мене је остао дете.
А ја, сем благослова, ништа му нисам дао
па сада отац и Син немају чега да се сете:
растанак је кратак и у тишини био. Ја сам пао:
и као човек, и као отац, и као биће драго...
у трену само, изгубио сам тада све своје Благо.
Дуле Р. Пауновић
НА ИВИЦИ СЕБЕ
Мрак
Згрчених колена
У седлу Ноћи
Прсти грамзиво цепају
Невиност Таме
Скидаш кожу преко леђа.
Скидам кожу преко леђа.
Пресвлачимо се...
Додири зановетају
Не препознају
Набубреле вене
Пожелео си...да...
Пожелела сам...да...
Обод тмине свезао нам
Горње о доње трепавице
Сада сазнајемо
Бесмисленост Варања...
Прецизно се убадаш
У Вртлог
Наслућен испод
Црвених поклопаца
Зелених ковчежића
Кроз провидни Обруч
Лакоме страсти
Гризем те
На ивици Себе саме...
Облизујем усне
Твојим језиком
По танкој Струни
Неутажене Чежње
Нас двоје ходамо
Наги
Слепи
И...
Не пресвлачимо се...
Сања Ж. Недељковић
ПАУЧИНА
Знањем ископаног инстинкта
са сопственим распећем на леђима
нит-по-нит
остацима прошлог живота
нит-по- нит
густом плазмом будућности
нит-по-нит
мирисом лаванде и барута
нит-по-нит
укусом распукле смокве
нит-по-нит
немуштим криком жеље
нит-по-нит
додиром орошеног искона
нит-по-нит
летом пчеле оплетох
те - нит-по-нит
врелином лаве преплетох
те - нит-по-нит
пољубих....расплетох ..... поштедех....
Катарина Киковић-Јовић
КОСОВО
Било би к’о свако друго
од Господа што је дано,
да одавно Српско име
није са њим изаткано.
Цело поље, величанствен
жртвеник је некад био,
кад Лазар за жртву даде,
себе, војску, народ цио.
Те жртве је Бог примио,
к’о мирисе најфиније,
па уздарје за дар такaв,
и би што је највредније.
Јер од тада узвишена,
та реч би у српском роду,
када за Крст Часни гину
и за златну му слободу.
Епопеја тог страдања
у мистику се претвори,
Господ од те Свете Крви,
испод, ново Небо створи.
Из гробнице животворне
тада ниче ново цвеће,
за нараштај неки нови,
поколење долазеће.
А то цвеће боје крви,
какво свет видео није,
јави да ће изгрејати
Ново Сунце из Србије.
Вулко Шћекић
ОБАВЕШТЕЊЕ:
награда НАЈБОЉЕ ИЗ БАНАТА додељује се сваке године традиционално на Савиндан 27. јануара. Ове године уручиће се награде у Клуб салону Народног музеја Зрењанин - среда 27.1.2010. у 12 сати и то:
1) Оливери КОВАЧЕВИЋ која је бренд банатског новинарства а својим јавним радом доприноси ширењу мултикултуралности Баната и
2) Јасмини ТОМИЋ песникињи за збирку песама "Заробљеници љубави" која кроз стихове духовности и љубави одашиље поруке из Баната.
На исти дан објавиће се имена и презимена лауерата годишње награде НАЈБОЉЕ ИЗ БАНАТА за 2010. години.
Конкурс за учествовање у Алманаху бр.6 К. К, "Јесењин"
АЛМАНАХ зборник излази једном годишње.
Цене по страници пет евра (текст-слика). Тема слободна, број страна по учеснику није ограничен, рок до попуне места (страна). Песници сами бирају своје песме, могу и краће приче или афоризми. Аутори добивају по три књиге за објављене две стране, више страна више књига...
Рок до 1.априла, 2010. Радове и уплате слати на адресу: Јесењи Милан Стевановић 11.000 Београд , ул. Боривоја Стевановића 29.
Татјана Дебељачки
РИБАРИ
Били смо само рибари тренутка
док је киша наливала улице у ноћи
Бацио си мрежу плетену жудњом
на стопала мојој дугој самоћи,
која ме летима надрасла
попут оштрих трски
и с којом са потпуно срасла
не желећи ништа више.
Бацио си мрежу покретом лаким
као кад сам те први пут срела
и у ту мрежу пожуде твоје
бежећи од себе ја сам се сплела.
Били смо само рибари тренутка
бројећи капи са звезданог стакла
Снажене ти руке на моме врату
прећуткивана љубав варатом је такла.
И са том кишом бежећи од себе
а да то сигурно ниси хтео
у мрежу љубави, божански чисте
ти си се, ти си тог часа сплео.
Јасмина Јанковић
ПОКОСОВСКА
Има једна земља на Балкану, природно је краси изобиље,
где посејеш, плодови настану, где засадиш, ниче ти обиље.
И равница са њивама плодним, а и шуме с валовитог краја,
земља дивна с срцем благородним, па би рек’о да си близу раја.
Ко у свакој идеалној ствари, нешто мора да срећу ту да кочи,
савршено, најлакше се квари, и најсувље од воде се смочи.
Па медаља има другу страну, рђа једе и најтврђе гвожђе;
ако желиш да једеш банану, џаба што ти дивно ниче грожђе.
Али није проблем ни банана, већ је мука треба да се сади,
може бити земља и Тарзана, ал’ да Тарзан мало и поради.
Где се лењост с лицемерјем здружи, ту искрене нема ни за лека,
кад снисходљив бахатоме служи, ретко тамо затекнеш човека.
Јаоо, мајко девет Југовића, јаоо, стари Костадине беже,
Смаил аго, аго Ченагића, Србијом се по епски пролеже,
јадиковка бар двеста година, да сe правда назадна реала,
набијена на колац истина, пред публиком лажнога морала.
Ћути земља, гамади се множе, земља не зна човека да ништи,
земља рађа, а ништве се гложе, а на небу црни гавран пишти:
Преци су ми пре Косовског боја, али не чух да су били јадни,
људи јели и масти и лоја, а сад су им гавранови гладни.
Ал’ чуди ме, моменат у веку, што кукају, а земља им родна,
жедни седе, а имају реку, гладни трпе, а њива им плодна.
Проговара мајка Југовића, девет дајем за Српство због вере!
А, јел има за “Џ” мало пића, узвраћа јој глас из ове ере.
Очи вадим због брата, што гине, девојка из епике куне,
има нешто да смутимо сине, отац данас, тако мири буне.
Није можда, тачан спев епике, романтично зна песма да носи,
али ова данашње прилике, историје све су парадокси.
Не мора се гинути у крви, мајке сестре, да се не растуже,
једном, јасно биће срећни црви, ал’ да часно проживимо дуже.
Јасмина Шикић
Светосавска
Свети Саво
умна Српска главо
да тебе - не би
народ би слабо
Бога разазнаво
Дарко Хабазин Дакс
СПЕКТАР У ЖЕЉАМА
Црна је птица летјела
снове ти у црно бојила,
а ја јој крила сломила,
од Бога ти срећу искала.
Спектар ти по вјетру послала,
љубавну арију исплела;
док сам ти снове шарала,
жељом ти тугу парала.
На тебе личе стихови,
за тебе пјесма ромори,
о теби жеље пјевају,
твој лик ми снови сликају.
Црну сам птицу убила
што ти спокојство разбила;
нек радост тугу покрива –
жеља те срећом цјелива.
Стојанка СЕКА Закић
ЗНА ЛИ НЕКО ОДГОВОР
Да ли стварно постоји трајање
или неки разлог коме не знам име?
Постоји ли искреност и људско кајање,
пут до нечег светог и семе истине?
Само деца познају честитост
што је нама одраслим страно.
Кроз живот се губи племенитост,
и све друго од Бога нам дато.
Шта је то у нама проклето?
Неки пути што живот диктира?
Шта је за нас честито и свето,
шта су нама музика и лира?
Носимо ли неки крст судбине
што живимо на простору овом?
Можемо ли изаћи из тмине
и кренути неком стазом новом?
Бранко - Бане Дошен
КРАЈ
Око мене само је пустош
Немир у души, бескрајна тама
Љубави су снажно истргнуте нити
Ни коров заборава неће те сакрити
Осећам крај и сузе ми крећу
Корак сам од смрти, без прилике за борбу
Од светлости видим само једну свећу
Упаљену сутра на мом јадном гробу
Разорено срце, а ипак се трудим
Да заувек станем, да се не пробудим
Осећај пораза груди ми пробада
Понекад је смрт спасење од јада
Желим да нестанем, да добијем крила
Са јутарњим ветром нек душа одлети
У заборав нек падне што си са мном снила
Од првог дана били смо проклети
Славиша Павловић
Песма о Вишњи
Здраво Вишњице,
Моја воћкице,
Моја љубице,
Моја девојчице.
Да ли ће можда,
Нешто да се деси,
Па да моја Вишња,
Буде мало стишња.
Или ће све неко,
Ко над нама бдима,
Погледати доле,
Помоћи нам свима.
Те ће онда Вишња,
Бити мало стишња,
Можда мало вишља,
Или само тишља.
Када све то прође,
Вишња се удеси,
Када небо дође,
Све ће да се здеси.
Драгољуб Маленовић
Град мртвих
То је место где живи зборе.
Где се облаци на Сунцу грију,
Мртви смеју.
Ту људе хвале само кад их жале.
Ако си полужив - тад си добар,
Ако си јадан болестан - тад си још бољи,
А ако си мртав - тад си најбољи..
Људи се хране туђом крвљу, знојем.
Воле те само кад тонеш.
То је град у ком пријатеља нема.
Жив си кад те грде, псују.
Кад почнеш да пијеш, оговараш
Са сваким да спаваш.
Тад си добродошао у том граду.
Брата за пиво продају.
Сваки дан их је све мање.
Неки срећни побегну.
Неки се охладе,
А неки ту и живе.
Ту у граду мртвих
Где се ништа не мења од памтивека.
Ту је и моја колевка.
Борислава Дворанац
ТИ ПОСТОЈИШ
Како да ти загрлим обрисе,
нестајеш ми, Душо, лако чилиш,
утапам се у твоје мирисе,
не знам више да ли ми се милиш.
Моја љубав створила је биће,
ти постојиш Душо, мимо тебе,
био си ми ванредно откриће,
а, сад схватам, открила сам себе.
Па те тражим, више не знам ко си,
дозивам те, ал’ ти не знам име,
тај осећај моје срце носи,
да без тебе, ја ти пишем риме.
Ти си нествар, срца непогода,
ти си бура и мирно си море,
ти си узрок свих мојих повода,
с тобом ја сам и боље и горе.
А, у ствари, ми се и не знамо,
сањала сам да си љубав моја,
тражим таквог, да се препознамо,
да се отмем из свог неспокоја.
Јасмина Шикић
НЕРОДИМКА
бледога лица
несаница
сан нема остварења
било је лепо
било је славно
не ружи узалуд
недосањано
на ружи трн и роса
заједно стоје
божуре не вени
све крви су исте боје
неродимко и даље теци
не родило се име твоје
Милан Живановић
УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ
СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА
Пријавите се
ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА
Погледајте
