logo poeta  

prva stranao klubu POETAnasa izdanjapoeta_izdavacnasi donatoriuspostavite kontakt sa namapisite nam

  logo poeta
УЧЛАНИТЕ СЕ
У КЛУБ"ПОЕТА"
УДРУЖЕЊА
И КЛУБОВИ ПИСАЦА
КОНКУРСИ
СРПСКИ ПИСЦИ
ЗАБОРАВЉЕНИ
СРБИ
НАРОДНЕ
УМОТВОРИНЕ
ДЕЦА ПЕСНИЦИ
НОВЕ КЊИГЕ
СРПСКИ РЕЧНИК
ПРИЈАТЕЉИ
КЛУБА"ПОЕТА"
АРХИВА
Privacy and Refund policy
Сергеј Јесењин
Даринка Јеврић
Владислав Петковић Дис
Бранко Миљковић
Алекса Шантић
Ђура Јакшић
Милан Ракић
Војислав Илић
Јован Дучић
Почасни чланови Удружења писаца "Поета"
 

2CheckOut.com Inc. (Ohio, USA) is an authorized retailer for goods and services provided by poeta.

ПОДРУЖНИЦЕ ПОЕТЕ
(branch office-subsidary):

АУСТРАЛИЈА - (AUSTRALIA)

НАРУЧИТЕ НАША ИЗДАЊА

КАКО ДА ПОСТАНЕТЕ ЧЛАН "ПОЕТА"

НАГРАДА
"ДАРИНКА ЈЕВРИЋ"

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС И БИБЛИОТЕКА

ФОРУМ "ПОЕТА"

БЕСПЛАТНО ВАС ПРЕДСТАВЉАМО

Пошаљите Вашу песму, причу...
Вас и ваше ауторско дело представићемо бесплатно
на нашем сајту.
Уколико желите да имате своју личну страну погледајте правилник. Ваша редакција клуба " ПОЕТА ".

песме и аутори — чланови и сарадници клуба ПОЕТА
ЖЕЛИТЕ ДА УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА БУДЕ
ИЗДАВАЧ ВАШЕ КЊИГЕ
- Погледајте
Антологија најлепших љубавних песама
пошаљите Вашу песму или Ваш предлог и гласајте

Песме о Космету       Песме о Мајци      Кратке приче
Осликана поезија (Распевана слика) 

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА КЊИГА "ПОЕТА

ЦЕНОВНИК НАШИХ УСЛУГА

ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ НА FACEBOOK

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Татјана Дебељачки
КУЋА ОД СТАКЛА

KUĆA OD STAKLA  ガラスの家 A HOUSE MADE OF GLASS
New book Tatjana Debeljački  タチアナ デベリャスキー
Serbian Japanese and English

KUĆA OD STAKLA
Kuća od stakla.
U njoj poslednja predstava,
poslednje rolanje,
uloga koja nema cenu.
ljubavnici, na rastanku
letite, letite.
Dugo, dugo suzbijajte svoja ćutanja.
U mrkoj noći, jedna zvezda je bar tvoja.

ガラスの家
ガラスでできた家
そこで与えられる最後の演技
最後の役割
掛け値のない役割
恋人たちよ、愛撫しつつ
飛んでゆけ、飛んで
長く、長くあなたたちの沈黙に耐えよ
夜の闇で、少なくとも一つの星はあなたがたのもの。

A HOUSE MADE OF GLASS
A house made of glass.
The last performance is given there,
Last role,
A role without a price.
Lovers, on your parting
Fly away, fly.
For long, for long restrain your silence.
In the dark of night, at least one star belongs to you.

Tatjana Debeljački, rođena 23. 04. 1967. godine u Užicu. Piše poeziju, kratku prozu, priće i haiku. Član Udruženja Književnika Srbije - UKS od 2004. godine i Haiku Društva Srbije – HDS Srbije. HUSCG - Montenegro i HDPR Croatia. Član udruženja pisaca „Poeta” od Beograd, 2008.Član Hrvatsko Književnog Društva – HKD od Croatia 2009. Član Društva pesnika „Antun Ivanošić” – Osijek 2011. Član „World Haiku Association” – 2011 Japan.
Saveza Jugoslovenskih Književnika u Otaždžbini i Rasejanju-Beograd, Književnog kluba Jesenjin-Beograd. Književnog kluba „Miroslav – Mika Antić” – Inđija 2013. Član Udruženja književnika „Branko Miljković” – Niš 2014. Član Japan Universal Poets Association (JUNPA) 2013. „Poetic Bridge: AMA-HASHI (天橋)
Do sada sam izdala četri zbirke poezije: „KUĆA OD STAKLA„ izdavač „ART” Užice, godina izdavanja 1996.; zbirka poezije „TVOJA„ izdavač „NARODNA KNJIGA” Beograd, godina izdavanja 2003.; zbirka haiku pesama „VULKAN” izdavač „Lotos” Valjevo, godina izdavanja 2004. CD Knjiga u izdanju ART+ „KUCA OD STAKLA”, „A House Made of Glass” 2005. SR-EN sa Muzikom. „AH-EH-IH-OH-UH” izdavač Poeta, Beograd 2008. „KUĆA OD STAKLA” - „HIŠA IZ STEKLA” na Slovenački izdavač Banatski kulturni centar – Malo Miloševo, godina izdavanja 2013. „A House Made of Glass” izdavač „Hammer & Anvil Books” – American, godina izdavanja 2013. Poezija i haiku prvedeni su na više jezika. Urednik, DIOGEN I POETA
PROTIV KONVENCIONALNOSTI

(Tatjana Debeljački – KUĆA OD STAKLA)

Iako naslov nije uvek govorio o prirodi ili pravom identitetu onoga što je sakupljeno između korica jedne knjige uvek je, ili skoro uvek, naglašavao put kojim bi trebalo krenuti ka odgonetanju piščeve namere ili misije. Pesme u zbirci Tatjane Debeljački – Kuća od stakla, uz pesničku iskrenost kao konvencija iskaz i kao etičko-estetičku obavezu grade „kuću pogleda i odraza”. Kroz stako se može gledati ali se u staklu može ogledati. Kao ogledalo koje udvaja prostor ispred sebe i sebe istovremeno. Tako i ova „kuća od stakla” stvara poseban pogled, durbin kojim se sagledava unutrašnji svet ali i „staklenu baštu” u kojoj ljudi, stvari, emocije, vreme i večnost, život i smrt... postoje simultano kao u pesmi „Pravi ljudi”
Ljudi umiru samo
u sumrak i u zoru,
večni grobovi ne postoje.

Mirišem na bosiok
prijatno i božije,
i volim do slobode.

U značajnom broju pesama, skoro na nivou poetskog amblema i pravila, sugeriše se misao i iskustvo čovekovog otuđenja, da se između svesti i onoga što su najelementarnije potrebe i iskonski nagoni isprečile navike, predubeđenja i kruti institucionalni oblici tumačenja i prihvatanja sveta. Istovremeno, kao kod dobrih romantičara, lepota je za Tatjanu Debeljački vid otpora smrti ali ona ne postoji u ovoj poeziji kao estetska kategorija već kao nada i osećanje. Samo ono što je sazdano u izuzetnim okolnostima može da nadživi sopstveni trenutak, samo ono što je blizu „tragičnom osećanju života” može da se približi istini. U pesmi „Golo lice” ogoljenost oseđanja, kao preduslov i posledica vere i ljubavi, ljubav prerasta u ćorsokak smisla.

Meni je muka od samog početka,
meni je svejedno do samog završetka igre.
Izgubili su je.
Šta je sa drugim čovekom?
U dvadesetom poglavlju u samom redu
njega izda golo lice.
U dvadeset i trećem poglavlju,
bilo je zbogom.
Isto lice pod šeširom,
golo lice.
U istoj pesmi prepoznajemo suštinsku neodredljivost (stiče se utisak da pesnikinja insistira na tome) uzajamnih prelaza iz slikovnog reda u pojmovni iz apstraktnog u realistički red - kako pesama u celini tako i pojedinačnih

pesničkih slika - u dinamičkom smenjivanju i povezivanju raznih saznajnih perspektiva, kroz koje se svet ispoljava. U okviru takvog odnosa uzvišeno i uopšteno, sakralno i profano, funkcionišu kao krajevi pojmovnih granica;
prividni antagonizmi (Tražim u nemanjima/ a imam u traženjima), koji dublje osvetljavaju osnovni poetički princip pesme u celini, obrazujući širok horizont mišljenja koji često prekoračuje temu, podrivajući njene ustaljene granice zarad otkrivanja onog neobičnog i originalnog situiranog iza nje. Izvan konvencionalnosti i ustaljenih stereotipa, izvan očekivanih uzroka i posledica. Dakle; postoji samo jedno lice i mnoštvo naličja za kojima Tatjana Debeljački dugo i istrajno traga i pronalazi ih u najuspelijim pesmama i pojedinačnim stihovima. Njena autoreflesivnost nije samo potreba da se dublje sagledaju uzroci i njihove projekcije na duhovnu mapu, ona želi da sagleda sve uslovljenosti između vidljivog i nevidljivog, društvene norme i njene slike u neposrednosti iskustva i duhu doživljaja (Najgore je unutrašnje umiranje).

Raznolika ritmičnost ne zagušuje misao i asocijativnost, uspevajući da usredsredi pažnju na raznovrsnost i sugestivnost slika. Pesnikinja želi da nađe i oslika mistiku odnosa između spoljašnje i unutrašnje dramatičnosti, da u njihovom prožimanju nađe pravu meru svojim lirskim promišljanjima. Sa sigurnošću se može tvrditi da u značajnom broju pesama i uspeva u tome i da sve to ima veze sa pesničkim konceptom ovog pesnika koji teži da svaka pesma ima jasne misaono-sadržinske okosnice ali i
da svaka bude slika posebnog psihološkog stanja i lirskog osećanja sveta.
Tatjana Debeljački je pesnik atmosfere i to ne samo one vizuelno oblikovane. Anticipacija životnog iskustva i meditativnost ovih pesama nose potrebu da stvore kompleksnu lirsku sliku ali i da provere smisao i dramatičnost pređenog puta. To osećanje za koje možemo da tvrdimo da je dominantna osobina ove zbirke približava pesnikinju i njenog čitaoca drugom polu pesnički polivalentne ličnosti; svojevrsnom spoju skeptičnog i vitalističkog osećanja sveta. Poetskom fluidu satvorenim od slike i emocije, koje prethode svakoj intelektualnoj sintezi.
Stih i pesma u celini je za Tatjanu Debeljački deo nastojanja da se kreira pesnički svet (zamena za negostoljubivu i varljivu realnost), koji će imati makar kakve konstante, i u kome će nestalni i kratkotrajni ljudski život iznuren krizom smisla naći puteve osmišljenja. Ako ne u nekom novom smislu onda bar u poznanju sadašnjeg besmisla.

                                          Petar V. Arbutina

KUĆA OD STAKLA
Kada sam prevela “Kuću od stakla” srpske pesnikinje Tatjane Debeljački, dobila sam ideju da napišem  ovu pesmu.  Ne treba to da prihvatamo samo kroz tragičnu poeziju ljubavi . Iako je karakteristika stakla da se lako razbija, njihova ljubav mora da se razvijala u kući koja je bila prostor za ljubav. Verovatno, ljubav bi zauvek postojala u kući, ukoliko moć spoljnih faktora ne bi uticala na njeno jarko svetlo.
Samim tim, izdržljivost ljubavi koja prevazilazi lomljivost stakla mora biti obezbeđena . Ova pesnikinja obaveštava svojom lirikom one koje je ona volela da uzajamna moć i napetosti rastu. I tako je nastao  jedan deo duge poezije “Kuća od stakla”. Čak i ako se  kuća sa tako tužnom ljubavlju razbije, i dalje postoji poezija ljubavi u kojoj se ne lomi začaranost čitaoca.

           Mariko Sumikura

МИР БОЖЈИ
ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

СВЕ ПО СТАРОМ У ПОЕТИ

Још година једна прође,
К'о доказ да време лети,
А и даље све по старом
Код Џелета, у ПОЕТИ.

И за оног ко је био
И оног што никад није,
Отворене седмичне су
Све вечери поезије.

Весна, Рале, Сања, Дале,
Чувени су тим ПОЕТЕ,
Чију присност увек могу
Сви присутни да осете

Говоре се старе песме
Са весељем и са болом,
А многи их непосредно
Састављају ту, за столом.

Књижевници и песници,
Уметници, сви од реда,
Откривају своју душу,
С мало жучи, с мало меда.

А Џеле из свога угла
Све посматра и све чује
Па погођен каквим стихом
Коментаром реагује.

И понесен врло често
Тренутком и атмосфером
Устане и с пуно жара
Изговара песме с вером:

Да је љубав оно људско
Што нас држи и покреће
А Србија оно што нам
У животу је највеће!

Још година једна прође,
К'о доказ да време лети,
А и даље све по старом
Код Џелета, у ПОЕТИ.

Никола Ц. Станковић

 

Информација добијена од Хаџи Љиље Плавшић

ОБАВЕШТЕЊЕ: Обавештавамо све заинтересоване песнике и писце, да се отвара јавни конкурс под називом: ВЕЧЕ СА ТОПЛОМ РЕЧЈУ. Манифестација ће се одржати 16-тог маја 2015. године у Дому културе у Чачку. Услови ућешћа су: Од 01. новембра 2014-те (или до попуне места до сто учесника) примамо пријаве заинтересованих.Пријаве се могу извршити на емаил: vericarudinac888@gmail.com. Од 01. децембра до 30-тог децембра примамо песме, радове и уплате заинтересованих. Пријављени треба да пошаљу најмање 6 песама и то, љубавне, боемске, родољубиве или песме о пићу. Текстуалне радове слати са истом тематиком. И уплату од 2000 динара по особи на рачун број : 155-3400180196020-06 У зборнику под називом - Топла реч- сваки учесник ће бити заступљен са 3 песме дужине од 12- 24 реда или 3 рада највише на 3 странице формата Б5, са искључиво наведеним жанровима. Испод песама и радова обавезно навести пуно име и презиме, тачну адресу, бројеве телефона, емаил адресу, као и краћу биографију. За своје уплате добијате 2 зборника Топле речи а два учесника која исте вечери буду извучена из шешира добијају бесплатно штампање и објављивање своје књиге. У Чачку 01.11.2014.

 

О ЊЕГОШУ

 Господе Боже наш , милостив си веома. Оплемењујеш домове наше благосиљајући нас рађањем великана у роду нашем да нам величају име лозе довека.

 Тако нам посла за радост нашу и Петра Петровића Његоша. Доби га од тебе на дар као другог сина Томо Марковић Петровић, а он бејаше најмлађи брат Владике Петра Првог и Иване Пророковић.

На крштењу му наденуше име Радивоје, под којим је касније био познат као Владика Раде.

Његош се закалуђерио врло млад и примио управу над Црном Гором.Године 1833. путовао је у Санкт Петербург где је завладичен.

Његош је био верски и световни поглавар Србског народа у Црној Гори. Када је дошао на власт он је одмах почео да уводи ред и модернизује друштво и државу.Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве. У једној културно заосталој средини то је ишло тешко, али је он свом душом својом био предан народу.

„ Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима.“ – говорио је често.Умео је због куповине жита за гладан народ продати одликовања. Беше то сушног 1847.- ог лета Господњег.

Његош се није могао редовно школовати , нити је похађао више школе, али се од калуђера научио основној писмености. Касније му је учитељ био Сима Милутиновић који ни сам није прошао кроз редовне школе. Али као што то обично бива, Господ често дарује таленат управо неукима. Сима Милутиновић подстицаше Његоша  на писање и развио му је љубав према народној поезији. Он га је упућивао на митологију и калсичну поезију уопште.

Његошево најбоље дело "Горски вјенац" узвишеном дикцијом и обликом подсећа на Грчку трагедију, па ипак дело је у потпуности самостално и непосредна круна народног духа и језика.

Међу песмама у којима превладава дубок и смео мисаони лиризам нарочито се истиче – „ Црногорац к' Свемогућем Богу.“

Његош је у време непрекидних бојева с  Турцима занесено волео народне песме. Скупљао је већ написане и сам стварао нове.

Његова дела превођена су на више језика, укључујући и јапански.

Његошеве визије су биле толико јаке да су тешке за разумевање обичном човеку. Његош је био несхваћен чак и у Сабору Српске Православне Цркве. Густав Крклец је рекао да је Његошево дубље виђење остало недотакнуто.

Ни о ком није толико писано нити говорено као о Петру Петровићу Његошу. Митрополит Амфилохије је умео да каже да је само о Светом Сави  писано више  и да су подједнако оставили своје трагове који су остали у народним памћењима и у бићима Српског народа. Остао је уписан неизбрисивим словима у књигу нашег историјског , духовног , песничког , филозофског и свеукупног бића.

Густав Крклец је имао обичај да жестоко говори и о Откривењима Његошевим. Његош је говорио да је учио Богословље по звездама. Али оно што он сведочи и што носи и открива, оно несумљиво превазилази искуство уобичајено обичном  човеку, поготово искуство младог човека који се упокојио у раној 36.- тој години живота.

Поема Свемогућем Богу која је записана у Пустињаку Цетињском најбољи је доказ његове духовне зрелости. И као што рече наш Владика Николај Велимировић : „ Слично се сличном радује.“  Само сродна душа у стању је да препозна и осети у себи  сродну душу.

Но, имало је и оних душа које не препознаше Петра ИИ Петровића Његоша као светитеља овоземаљског и оноземаљског нити његову превремено сазрелу личност.

А имало је и оних који га препознаше .Као што рече Владика Николај Велимировић: “ Ако хоћеш да те неко води од сунчевог изласка кад се разигра природа и открива своју лепоту и светлост која обасјава и жубор извора и потока, и сунце које се рађа и земљу обасјава, онда до подне иди за Доситејем, међутим, када упече сунце , када дојде у свој зенит и када ударе муње и громови, онда више нема шта да ти каже Доситеј, једини који може да те поведе и води је Петар II Петровић Његош.

Петар II Петровић Његош је прозрео у тајну „Светија“ – тајну свих постојећих светова. Прозрео на један начин који никако другачије не можемо назвати већ – „Откривењски“. Његово откровење можемо упоредити са Откровењем Јована Богослова. Упоредите ли их, видећете колико има дубинске сродности. Има наравно и разноликости, али разноликост се састоји по теорији од оног тренутка када се Реч Божија обукла у целовјечевство.То Слово Божије је све из ничега створило и његовом закону се покорило. То Слово Божије се природно Петру Петровићу Његошу открило , тачније, он га је пронашао у Богослужењу Цркве.

Иако се за њега каже да није био велики љубитељ Богослужења литургије ,  он је у свеукупном свом доживљају по преимућству литургијско биће. Само што његова литургија није оно што се догађа у Храму и што се догађа у човеку као Храму Божијем, него је његова литургија , литургија која обујима собом свеукупно биће стварајући дојам да нема бића, нема створења, нема ничега од искони што се догађа, а да није укључено у оно што он назива СВЕШТЕНА ЛИТУРГИЈА – „СВЕСВЕТИЈА“ – израз који је једини и први употребио на Србском језику бас он, Петар Петровић Његош.

Немогућност већине у Сабору  Српске Православне  Цркве  да схвати Његоша је један од разлога због којег је канонизација Црногорског Владике скинута са дневног реда, упозорава нас митрополит Црногорско Приморски Амфилохије.

Рано нам га Господ узе себи , а ми остадосмо да спознајемо недокучиве речи и мисли његове.

Књаз Данило је извршио аманет и пренео стричеве посмртне  остатке на Ловћен 1855. – тог лета Господњег.

Када је Аустрија у првом светском рату освојила Црну Гору , генерални гувернер Фон Вебен наредио је да се његосеве кости пренесу на Цетиње , што је и учињено 12.-тог августа 1916. лета Господњег. Ископавање су вршили војници и многе кости су како наводе списи због непажње изгубљене. Један Аустријски војник Српског порекла нашао је три кошчице непокупљене, узео их, сачувао кроз рат и доставио Цетињу.

1925.-ог лета Господњег краљ Александар Карађорђевић је извршио свечани пренос Његошевих костију у капелу у мраморном саркофагу који је наредио да израде посебно за ту намену.

Од Његошевих особних ствари мало је сачувано. Његове ствари су пропадале и губиле се неповратно. Томе су допринели, промена власти, ратови, ширење Цетиња, а понајвише људски немар и несхватање њиховог значаја.

Његош је међутим за свог живота чувао сваки папирић и сваку ситницу. Нетрагом су нестали његова одећа, оружје, пера. Књиге с његовим примедбама и маргинама годинама су се вукле по Цетињским школама и нестале.

Од свег намештаја, од слика из његових соба, од личних ствари сачувана је једино фотеља. Нестали су и његови рукописи, чак и најважнији- „Луча Микрокозма.“

Петар II Петровић  Његош,  иако несхваћен од људи , засигурно обитава с Архангелима и седи за трпезом Господњом. АМИН.

Хаџи Љиља Плавшић

Представљање аутора на штанду
Удружења писаца Поета

Као и сваке године наш штанд је у хали 4, на истом месту. Број штанда је 4121. Овде можете видети где се тачно налазимо

Недеља, 26.10.2014.

12 часова
ТЕБИ - Небојша Вукашинов Џелетовић

Понедељак, 27.10.2014.

Уторак, 28.10.2014.

15 часова
Персида Лакић-Рузмарин

Среда, 29.10.2014.

16 часова
НЕКА ОСТАНЕ ТАЈНА
Марко Љ. Ружичић

17 часова
УСТАНИ И БУДИ ЧОВЕК
Хаџи Љиља Плавшић

Четвртак, 30.10.2014.

17 часова
НАЈЛЕПША ЈЕ ЉУБАВ ТВОЈА
Авдулах Рамчиловић

Петак, 31.10.2014.

18 часова
КУЛА - Сара Алаица

Субота, 01.11.2014.

14 часова
Светлана Матић - Аустрија

18 часова
Сања Радојковић Кума

Недеља, 02.11.2014.

 

НОВА КЊИГА У ПРОДАЈИ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"


Бранислав Ђинђиновић
ГОРСКИ ХОР

 

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

У ШЉИВАМА

Челом и рукама
уроњен у модро
виме што са стабала
обећава тренутке
окупљања и славља
жалости и туге
с благом међ' прстима
сам у шљивама
у распуклом злату
разазнајем претке

На овом стратишту
једном у безбројним
широм земље шљива
и затртих њива
свака златна жила
сочна у долини
месо и крв ђедова
у свој живот прима

И овога лета
с погледом на витку
линију сусрета
Цера Чокешине
с просторима птице
обојићу пркос
у злату предака
и сједињене
разлити низ лице

Благослов и здравица
у јесен ће потећи
од чела трпеза
крштења венчања
и кућевних слава
уз хвалу и надања
што зр'у међ' шљивама
пред хлебом и сољу
погнуће се глава

И знам кад' стане
Божић да се спрема
по Бадњак кад' пођем
међ' шљиве ћу стати
и опет питати
сам у шљивама
међ' затртим њивама
хоће ли потомци
уместо ђедова
из мртвих устати
или ће нестати

И знам да ће опет
к'о кости о кости
зазвонити гране
звонко и животом
к'о додиром пера
образ разиграти
и да ћу стајати
челом и рукама
уроњен у злато
што клизи с врхова
Чокешине Цера

Хвала ти ђеде
и за ово лето
и хвала Теби
Господе предака
за године мојих ђедова
и године наших потомака

Боривој Ристановић

НА ПОЛА

Брдо моје
звездана ложницо
мушкости ђедова
утробо бабина
мали бејах
ал' порастох јако
ево стигох
из сивих даљина
однекуд

Душу свлачим
па тебе навлачим
прикрадам се
теби уз облине
руком гладим
дојке буковине
извору ти
приносим зенице
род су ти

Тешки камен
што носах уза се
враћам ти га
даха да му дунеш
па кад' пођем
опет ћу на груди
а твој биће
кад' тренутак дође
довека

С главом доле
а с ногама горе
могао бих
тебе изодати
кутака се
твојих наљубити
и не бих се
наљубити мог'о
никада

Ноћ са тобом
снага ми курјака
јутро с тобом
плес са гугуткама
дан са тобом
кликтај јастребова
живот с тобом
роса на уснама
с багрема

Кућо бела
једнодушје моје
могао бих
тебе оплодити
била би ми
кошница препуна
сво би брдо
пчелама цветало
животом

Небо моје
огледало моје
како с брда
сузи намигујеш
и над кућом
срцу подврискујеш
препознајеш
и душе нам спајаш
у једно

Срце моје
жишко Србинова
брдско Сунце
тобом бих опек'о
континенте
на теби бих пек'о
ал' у извор
не смем да те метнем
уминућу

Ратник и парадник
ловац и ловина
курјак и волина
и с плећима на њиви
и с уснама на шљиви
и на жени попет
Србин је небесник
благословен и проклет
на пола

Боривој Ристановић

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ,,ПОЕТА'' ОТПОЧЕЛО ЈЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПРИПРЕМЕ ПОДРШКЕ ЗА СНИМАЊЕ ФИЛМА ПО РОМАНУ "СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО" - ВЕСЕЛИНА ЏЕЛЕТОВИЋА

Након једанаест издања и више од 30.000 продатих примерака романа "Српско срце Јоханово", који је преведен на неколико светских језика (енглески, руски - у току су преводи на француски, румунски, немачки и бугарски) и на иницијативу многих читалаца донели смо одлуку да отпочнемо организационе припреме подршке за снимање правог српског филма по овом роману. У ту сврху отворили смо динарски и девизни рачун на који ће се уплаћивати средства намењена искључиво у ову сврху. У току је израда сајта Поета-филм на коме ће бити сва обавештења о овом пројекту. Предат је захтев за добијање телефонског броја на који ће моћи да се шаљу СМС поруке којима ће се такође помагати овај пројекат. Уистину, ако постоји иједан пројекат око кога би Срби требало да се саборују то је управо овакав светски филм који би приказао истину о страдању српског народа на Косову и Метохији и светској јавности приказао, у правом светлу, ту наказну творевину, звану Република Косово, коју покушавају да створе на крви недужних српских цивила. Трошкови снимања једног оваквог филма су огромни, али ми, српски народ, морамо се саборовати по овом питању. Ако су Шиптари могли да скупе новац за снимање филма о лажима (филм У кавезу - у коме су Срби приказани како тргују органима) зашто ми не бисмо могли снимити филм по истинитом догађају. Бићете обавештени о свим фазама пројекта и нашим будућим акцијама и промоцијама као и подацима о свим нашим донаторима и спонзорима.

Организациони одбор Поета-филм

Еј, Косово

Еј, Косово, Косово, црна птицо, удовицо,
Метохијо, рано моја. Ја на камен да се попнем
црног слеза душе цвета нагледати се не могу.
Преломљена, увијена, вадим трње из очију
у Приштину када гледам.
Мокру Гору, Проклетије, ожалити никад нећу.
Одлазите, гавранови, не носите ми изворе животворне,
с погледом и мислима на Косово.
Одлазите, песме јалове и од блата сувог
чизме исткане, кад нема топлине међу зидовима.
Рогове црног орла да не видим и да
не знам да је све ово само једна смрт
која траје у Старој Србији, у срцу мом.

У Врднику

Теби, који луташ од земље до земље, уместо ка кући,
како си обећао.
Ти, који си држао змију отровницу у загрљају на Косову.
Чији се прах са неба плави. Којем је Јефимија
извезла златним концем по црвеној свили похвалу.
Да ли чујеш познате гласове? Радујеш ли им се
у љубави вечној, као када су у Врднику
монаси из Раванице застали?
Са крстом словенским и мучења венцем
да ли се и даље молиш над његовом чесмом?
Знаш ли да довољно није што наша чеда
твојим именом се позивају
да по нама траве не заиграју,
док господари с руком на балчаку поврх нас стражаре?
У помоћ нашу, где год да си, дођи!
Ја ти се већ радујем  на овом истом месту, Лазаре.

Др Љиљана Фијат

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Миро Берибака
САСВИМ ЛИЧНО

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

Марија Лесан
СОКОВИ БОЛА И СРДИТОСТИ

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА "ПОЕТА"

мр Павле Џелетовић Иванов
РОД, РОДБИНА, СРОДСТВО

 

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности електронских издања и е-библиотеке, позива све заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
УДР. ПИСАЦА "ПОЕТА":

Персида Лакић-Рузмарин
ОКАМЕЊЕНЕ СУЗЕ

Персида Лакић-Рузмарин
МЕСЕЧИНА У ВРБАКУ

Милијан Стојанић
СРПСКИ НАРОДНИ КУВАР

Роберт Макдауел
СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Радосав-Раде Дубљевић
СЕВДАЛИНКО,
ПЈЕСМО НАД ПЈЕСМАМА

Радосав-Раде Дубљевић
СУДБА ЉУБАВИ

Славица Недељковић
СРПСКА ОРХИДЕЈА

мр Павле Џелетовић
КО СУ
И ШТА ХОЋЕ ШИПТАРИ

мр Павле Џелетовић
ЗЛОЧИНИ АРБАНАСА
НАД СРБИМА

Мирољуб Димитријевић
ГРОМ

Златко Мартинко
АКО МЕ БОЉКА

Неда Ковачевић
БЕОГРАД ИЗ
ДИМЕНЗИЈЕ X

Златко Мартинко
У ВИСИНИ ОКА

Неда Ковачевић
А БЕОГРАД ЧЕЗНЕ

Радомир Смиљанић
Веселин Џелетовић
СРБИ И СВЕТ

Светлана-Цеца Полак
РЕЛИ СА ПОРОДИЧНИМ
УСУДОМ

Богдан Тодоров
ДНЕВНИ ДЕФЕКТНИ
ДЕФОРИЗМИ

Маријана Младеновић
ЉУБАВ ГОДИНЕ НЕ БРОЈИ

Ливија Јовичић
ИЗГУБЉЕНЕ ДУШЕ

Веселин П. Џелетовић
СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

Цвија Митровић-Ашћерић
РАСУТИ ДРАГУЉИ

Веселин П. Џелетовић
ОРИХАЛК И КРИСТАЛ
АТЛАНТИДЕ

Светлана-Цеца Полак
ЈА ГА КОРИСТИМ
САМО ЗА СЕКС

Драгана П. Вучићевић
САЗВУЧЈЕ СУПРОТНОСТИ

Светлана-Цеца Полак
СЛОМЉЕНОГ ВРАТА
ГЛАВУ СМО ДИГЛИ

Снежана Ненадовић
ОЧИ КОЈЕ ЉУБЕ

Пеко Лаличић
БЕЛИ ЛАВИРИНТ

Дане Стојиљковић
КЛЕТВА ЗА БОДАНА ДУБОВСКОГ

Горан Радошевић Радош
КАД СУРЛА ЗАУРЛА

мр Павле Џелетовић
ВЛАСТИМИР СТЕФАНОВИЋ - ВЛАЈА

Љиљана Булатовић
ABOUT GENERAL MLADICH
AND WAR IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

Будимир Будо-Вучинић
СТАРИ КОЛАШИН
кроз векове

Tsehaye Hailemariam
UNDEFINED SILENCE

Маријана Младеновић
ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЉУБАВИ

мр Павле Џелетовић
Иванов

НОСТРАДАМУСОВА
ПРОРОЧАНСТВА

Богдан Тодоров
ИЗА ЗАБОРАВА

Веселин Џелетовић
ОГРАМА

Дарко Хабазин Дакс
АНГЕЛОСНЕ ПРИЧЕ

Миленко Чуровић
Кичавски

ЖЕНА У ВИНУ ЈА У ЧАШИ

Живојин-Жижа Лабус
МОЈЕ КОСОВО ПОЉЕ

Љиљана Булатовић
РАПОРТ КОМАНДАНТУ

Богдан Тодоров
ЗУлУМ

мр Павле Џелетовић
Иванов

ЏЕЛЕТОВИЋИ
ИЗ СУВОГ ДОЛА

Svetlana Pollak
Sanja Petrović

EMOCIONALNA DETOKSIKACIJA ZA SEDAM DANA

Мирко М. Обрадовић
ЗАБОРАВЉЕН

Сања Петровић
Светлана Полак
МУШКАРЦИ
ШТА МИСЛИТЕ О ...

Невен Милаковић Ликота
РАДОСТ ПОКАЈАЊА

Веселин П. Џелетовић
ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА

Светлана Полак
ДОБРОВОЉНИ ПАКАО

Момчило А. Гојковић
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Ксенија Радотић
ПРИЧА ЈЕЗЕРА

Борис Стапарац
ДЕЦА СВЕТЛОСТИ

Бранко Џелетовић
ТРАГОМ СВОГ ЖИВОТА

Дарко Хабазин Дакс
ОДИСЕЈ КВАРТА

Жељко В. Зиројевић
ПУТ ИСТИНЕ

Златко Тешић
СИНТЕЗА

Татјана Дебељачки
АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ

Наталија Јаковљевић
АНТИКВАРНИЦА ДУШЕ

Сузана Дојчиновић
КАД СРЦЕ ДИКТИРА

Сања Петровић
ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О...

Веселин П. Џелетовић
ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР
- Јован Ненад -


AGENCIJA
GARDIJAN 88

* * *
PREVOD NA ENGLESKI JEZIK
(POEZIJA I PROZA)
VERA KRMPOT, PREVODILAC
krmpotz@ptt.rs

064/1584-590

* * *

Богородица

Милан ПОПОВИЋ
иконописац

СРПСКИ СУВЕНИРИ

Славица Анисија

РОДОСЛОВИ


ВАША РЕКЛАМА

1000,00 динара
за месец дана

РЕЗЕРВАЦИЈА

 
web counter
Прилагођена
претрага

POETA.CZ
поезијасцг
Моја библиотека
POEZIJA.COM.PL

Народна библиотека Петлово