НА ПЛАНИНАМА

Горе високо где све је чисто.

Горе високо где све је чисто
где  белина плаветнило среће.

Где белина плаветнило среће
и где само најјачи опстају
где дечаци мушкарци постају.

Где дечаци мушкарци постају
и од жена девојчице праве
ко да чудне лековите траве
цео свет окрену наглавачке.

Цео свет окрену наглавачке
кад се горе попну из долине
тако жељни  исконске дивљине
коју не познају а хрле јој
грабећи узбрдо уз труд и зној.

Грабећи узбрдо уз труд и зној
на томе путу греше учећи
а када стигну уче грешећи
о суровој лепоти стихије
о прелепој страхоти природе
тако неумитно постојаној.

Тако неумитно постојаној
којој ветар снег лед сунце киша
кад се удруже не могу ништа
а камо  ли слаба људска бића
обневидела од  јела пића
слепо мислећи да господаре
чиме не могу себе да подаре.

Чиме не могу себе да подаре
отимају у тој лудој борби
трпају ко у циганској торби
не марећи што спајају оно
што се спојити не може само
да се узме што више од мајке
планине онда причају бајке
о њеној лепоти и висини.

О њеној лепоти и висини
певамо песме причамо приче
не знајући да је живо биће
које дише живи и брани се
од наших упорних насртаја
не њене висове где нас спаја
са небесима па нам се свети
кад нам снежним лавинама прети
и нама се у одбрани храни.

И нама се у одбрани храни
кад нас прима на своје врхове
и пусти нас само на махове
да уживамо у тој лепоти
кад нам у својој простој наготи
нуди своје огољено тело
да га жудно освојимо цело
обљубивши страсно све висове
кањоне вртаче и клисуре
горе високо где све је чисто.

Стека Ванра

ВОДЕНИЦА

На уској стази далеко од пута
Чами у тами вилењака
Сама

Виле јој косу чешљају
Сузе бришу
Клетве помињу
Мој отац и мајка
Упокојени давно
Не одлазе до ње
У зору

На уској стази од
Пута
Боли ме

Вељко Боснић

Представљање нове књиге поезије МИШЕ ЛАЗАРА
„З О О Г Р А Ф“

КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА, Скадарска 34, Београд
31.јануар(уторак) 2012. у 19 сати

Песме читају и говоре:
ЈЕЛИЦА ВУЧИНИЋ, ЛЕЛА МАРКОВИЋ и аутор
о књизи говори: ВАСА РАДОВАНОВИЋ
музичка подршка: САША ЈЕВРЕМОВИЋ

ДОБРОДОШЛИ!!!

челници, вође, следбеници, председници, директори, управници, уредници, селектори, чланови жирија, наградодавци, награђени... и сви ви, који ``солите или трулите историју`` - ово је добронамерна књига за помоћ вашој савести

Христос се роди!
Ваистину се Христос роди!

Срећан Празник Рождества Христова
и Богом благословену
наступајућу 2012. годину!

НЕЖНОСТ БЕЛИХ РУЖА

Ноћ је тиха, тамна цело село спава,
док са тамног неба блиста луна жута.
На љивама равним док мирише трава,
у очима радост, душа срећом пуна.

Мирис топле ноћи моје срце лечи,
етером кад песма прелепа путује,
а ћутање немо изговара речи:
Лепота топлине радост, мир милује.

Кад тихо умиру бол, туга холема,
музика топлине с радија се чује,
нежност белих ружа под прозором дрема,
поветарац топли ту нежност милује.

Ноћ ће тихо проћи и опет дан сване,
кад је дан суморан, моје срце пати,
пресрећна топлина из душе нестане,
живот тешки, болни у стварност ме врати.

Мартин Сливка

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

   Х Р И С Т О С   С Е    Р О Д И!!!
Божићна порука Љубе Манасијевића

Драги моји добродошли на мој сајт и хвала што ме подржавате.
Такође хвала свима који прате  и вреднују мој рад на српској музици којој ево посвећујем  пуних 20. година.Ову годишњицу сам симболично обележио пригодним Видовданским концертом у Руском дому, посвећеном Србима на Косову,  као и вечерњим додуше импровизованим „концертом“ на улици пред барикадому Косовској Митровици.
Настављам обележавање двадесетогодишњице рада на српској музици до Видовдана 2012. године а у оквиру тога Ваше учествовање и подршка ће ми бити веома драгоцени али о томе ћу Вас обавештавати на сајту.

Налазимо се пред нашим великим празником Христовог рођења а затим долази наша Православна Српска Нова   Година.

Позивам Вас на први догађај -дочек Српске Нове Године у
Музеју аутомобила у улици Мајке Јевросиме бр. 30 на дан
13.Јануара 2012. године од 21 час до 02 по поноћи.
Пратиће ме оркестар СРПСКА ЛИРА трио, а чуће се и звуци
српске фруле и гусала као и реч песника и српских беседа.

Уз богат мени на шведском столу, сва пића осим Вискија,
су урачуната у суму од 2500,00 динара.

Побринућемо се сви заједно да ово вече буде испуњено правом српском добром атмосфером
побринуће  се Ваш домаћин Г. Браца Петковић-власник музеја
заједно самном и осталим учесницима програма.
Контакт телефони за резервације су:
Браца Петковић  323 8730 и 3034625
музеј  и Љуба Манасијевић 063 84 66 007

Од данас до 14.Јануара 2012. године за посетиоце мог сајта
дар- специјалан попуст за:

1. ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ цд.   250,00 дин * пуна цена 350,00
2. ОТАЏБИНА  цд                     250,00 дин  * пуна цена 350.00
3. ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА цд   250,00 дин * пуна цена 350,00
4. књига ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА  250,00 дин* пуна * цена 300,00 дин

За куповину комплета 3 цд-а добијате мој календар за 2012.годину

Наручите е-поштом на : ljubam@verat.net  
или на тел.  063 84 66 007

Ваш Љуба Манасијевић

Месна заједница Велики Поповац
Црквена општина - Велики Поповац
Расписује
Књижевни конкурс
'' Ћирилица-огледало српске душе''
Са темом: Родољубље и духовна поезија

Конкурс је отворен 15. новембра 2011.
и траје до 1. Фебруара 2012.
Радове писане ћирилицом слати поштом
( две песме у три примерка)
На адресу: Раде М. Обрадовић, песник
Велики ПОПОВАЦ
12315 Рашанац
( за конкурс)
Обезбеђене вредне награде! По једна песма биће објављена у заједничком зборнику, а завршна манифестација је крајем маја 2012. у порти ''Спомен цркве-Св.Пророка Илије'' у Великом Поповцу

Информације на телефон: 064 323 55 32
Организациони одбор

Удружење писаца Поета захваљује се
господину Златку Мартинку на преводу поеме
"Српско срце Јоханово" Веселина Џелетовића
на француски језик

LE COEUR SERBE DE JOHAN

Se sont mes mots d'adieu, bien sûr,
Je les emmène au temps qui surgit,
Pour guérire quelconque blessure
De celui qui va épandre son mépris.

Je suis Johan, de souche allemande,
Ma mère est Greta et Hans le père
Notre maison était plutôt grande ;
Là je vivais une enfance des rêves.

J'héritais des usines et des domaines,
Vastes forêts et les énormes troupeaux,
J'étais heureux comme un chapelain
Lequel va attraper le mauvais fléau.

Les médecins parlaient de la fin proche,
D'une année à vivre ou deux au mieux,
Tout vient s'écrouler – la vie est moche !
On est tellement petit, mon Dieu.

Les gens disaient que mon avenir sollicite
Ce que les médecins disaient en douce ;
Qu'il me faut un cœur nouveau de suite,
Compatible, que le corps ne le repousse.

Ô ! Mon destin. Ô ! Mes beaux jours,
Les instants de ma vie les plus durs,
Le médecin alerte le compte à rebours
Pour un cœur bien neuf et tout sûr.

On ne demande pas le prix,
On ne sait même pas s'il existe !
On ne demande pas : il appartient à qui,
C'est qui ce donneur de la liste ?

L'opération se passait à merveille,
Le nouveau cœur se tient très bien.
Puis ça change de jour à la veille, 
Et on se laisse aller ne pensant à rien.

***

Mais peu du temps après ça change,
Dans mes rêves arrivent des voix douces,
Des cloches orthodoxes tirées par des anges
Sur un clocher à bulbe d'une cathédrale russe.

Je vois bien les terres étrangères
Les belles forêts et les labours gras
Les prés verts et les rivières légères
Les chants des villages comme à l'opéra.

Je vois la clôture autour d'une cour
Le chemin de la maison au grenier ;
Une petite vieille qui à son tour
Appelle le vieux chien noir terrier.

Et de suite la volaille se presse
Si la vieille jette par terre la graine
Les vaches mugissent sans cesse
En attendant la traite prochaine.

Une femme élancée aux cheveux noirs
Traverse la cour pour aller en cuisine
Derrière elle court un parfum du soir
Et un enfant aux yeux bleu-marine.

Cette image remplissait mes saisons
Et apportait bonheur dans mes rêves
C'était des beaux souvenirs de la maison,
De l'amour fort et tellement brève.

***

Ils me prenaient des pensées lourdes
Desquels je ne pouvait pas me défaire
Puis me revenaient des voix sourdes  
Quand on m'attachait et menait en enfer.

Ils nous ont chargés dans les voitures,
Pour prendre le chemin sans retour
Avec des cris et menaces pour armure
Des hommes effrontés aux regards durs.

A la ville de Burele et sa Maison Jaune,
Ils nous ont révélé le nom de lieu,
enfermés en Albanie comme en prison
Nous passons l'hiver attendent mieux.

La dernière image qui m'a fait peur
C'est le médecin avec son masque vert,
C'est le visage qui n'a pas de couleur
Juste qu'il rie filou et brille de sueur.

Puis la lumière plus forte que le soleil
Me transperce le corps de part en part,
La douleur dans ma poitrine me réveille ;
Mon sang gicle et coule dans une mare.

Les dernières je voyais les mains
D'un Albanais dressé dans la nuit
Dans ces mains tremblant en vain
Mon cœur se débat  pour sa vie.

***

Un cri démesuré qui transit le ciel 
D'un profond cauchemar me réveille,
J'espérais tant que ce n'est pas le mien
Que le matin ramène le bonheur du veille.

Je prenais la route inconnue, d'ailleurs,
Où trouver la cause des nuits sans dormir,
Pour que je sache finalement destinateur 
A qui mon cœur va où il va finir...

Kosovo était sa destination sans doute
Où ils m'amenaient l'âme et le corps
Je suis voyageur qui connaît la route
Pour revivre dans mon pays encore.

Je revois l'église de mes songes
Devant une sentinelle, ce n'est pas bien;
Les mots s'arrêtent dans ma gorge
Le soldat dit protéger l'église des gens.

Qui sont les gens qui veulent détruire
Cette beauté de moyen âge
Avaient-ils juste un peu de plaisir
Connaître leur destin en marche

Devant mes yeux gît mon village,
Et autour de lui tirés les barbelés,
Tous ces gens vivent dans le sillage
Des seigneurs de guerre écervelés.

Regards l'Europe, j'appelle de toute voix,
J'appelle le mode voire ce qui se passe,
Jusqu'où on doit souffrire chez soi
Au bout du compte perdre notre race.

Plus haut que barbelés ou la tristesse
Je ressens le regard qui me poursuit
Un visage d'enfant passe à toute vitesse
De mes rêves dans le jour qui suit.

L'enfant s'approche entre les fers
M'embrasse fragilement autour le cou,
Puis appelle doucement : mon père,
Qu'est-ce que t'arrive – tu étais où ?

Mon cœur sursaute comme un fou,
Les sutures veulent foutre en l'aire
Qu'est-ce que veut dire d'un coup
Même s'il me connaît je n'en ai rien à faire.

Je ne sais pas pourquoi je le fais
Mes mains partaient bien vers son visage
Cet enfant je le reconnais, Dieu le sait
Il vivait dans mes rêves comme un présage.

La femme de mes rêves s'accourt vers moi,
De la cour où la petite vieille jette le grain
- Milan, mon fils, ce n'est pas ton père à toi,
Ton père est parti très haut dans le ciel.

Sur Kosovo notre Jovan veille
De la haut avec notre Lazar le Saint
Je l'entends quand le vent se lève
Si je te regarde je sais que tu es le sien.

Nous sommes ici séparés par le fil
Mais le cœur nous lient très fort
Même le monde s'arrêtait tout pile
Et réveille au profond de nous ce qui dort.

Au retour je m'arrête de côté, je tarde,
Fier, émerveillé et plein du grand plaisir,
Car Jovan même mort Kosovo garde
Pour qu'aux Serbes on ne peut pas le saisir. 

Petrovic Janko c'est mon nom
Né en Allemagne le Serbe de souche,
J'écris pour montrer à tout le monde
La misère quelle mon people touche.

De honte nos visages sont rouges,
Les victimes serbes personne ne pleure
Ni nos assassins personne ne juge ;
Ils nous arrachent à vif les cœurs...

prevod na francuski
Zlatko Martinko

ОБЈАВИТЕ БЕСПЛАТНО ВАШУ ЗБИРКУ ПОЕЗИЈЕ

Удружење писаца "ПОЕТА", у оквиру издавачке делатности електронских издања и е-библиотеке, позива све заинтересоване ауторе који желе бесплатно да објаве збирку поезије да исту доставе нашој редакцији.

Погледајте више о пројекту

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА

Погледајте