СВУД ПРИТИСЛА НЕКАКВА ОГРАМА

Не жалим вас браћо моја драга
што се згоди - створили смо сами
свак' ће од нас оставити трага
ил' на сунцу ил' у вечној тами

Нећу слушат опомене ваше
већ ћу кренут' кроз ту тмину грдну
нек' се склоне они што се плаше
што не смеју ни прстом да мрдну

Песник данас заћутати не сме
нит' се мудро иза другог крити
буду ли нам сад замукле песме
ни Србије можда неће бити

Медији су убили истину
мистер Долар згазио етику
хероје нам легли у прашину
кукавице држе нам придику

Свуд притисла некаква ограма
немаш кога с ким би прозборио
нестало је образа и срама
свак' се о свом јаду забавио

"Експерти" нам уче професоре
фукара нам арчи ђедовину
и сви трче да им се додворе,
место да их... све у материну

Земан дош'о ваља запевати
за одбрану ово мало части
нема сврхе даље оклевати,
од овога ниже не можемо пасти.

Веселин Џелетовић Павлов

СРЦЕ НЕ ПАМТИ

Кажем срцу,
немој да заволиш,
дотуће те, да још једном страдаш.

Срце ми се насмеје шеретски,
-Па како ћу другачије бити,
наде има само кад се надаш.

Сећаш ли се како суза пече,
и од несна како бијеш јако?

Срце каже да ништа не памти,
-Можда пече, ал’ ћу опет тако!

Јасмина Шикић

САН О СНОВИМА
 
Шта тражиш овдје? Зашто се стално враћаш?
Не тражи себе ту гдје нема ништа твоје!
Сваки долазак нови сузама плаћаш!
Ма пустите ме! Ту је дјетињство моје...
 
Шта тражиш овдје? То није твоја кућа!
На прозору сломљеном нема твоје сјене!
На вратима само још вјетар покуца.
Ма пустите ме! Овдје је дио мене...
 
Шта тражиш овдје? Шта тишина и камен голи вриједе?
Ту, гдје пустош грли сваки нови дан.
Ту, гдје и сунчеви зраци од самоће блиједе.
Ма пустите ме! Тражим о сновима сан...

Бранка Дојкић

МОЛИТВА

не може ме стрести призвук вечности са ових корака
усмерених теби.
не може ме волети ниједно срце овога света,
одабрано у потреби за тобом.

могу ме подражавати нечији пољупци,
узаврели попут првог укуса нестварног.
могу ме назирати нечија искуства,
искована у жељи пролазног.

ја трагах за тобом нестрпљиво,
и не нађох те.
ја ослушкивах те нехајно,
и не чух те.
ја не могох видети те од себе.

могу те казивати трагова година на мени,
а не рећи више од ћутања звезда.
могу те наслућивати откуцаји времена у мени,
а не бити ближе истини од грумена земље.

ја трагах за собом нестрпљиво,
и изгубих се.
ја ослушкивах се нехајно,
и онемех се.
ја не могох видети се без тебе.

Драгана Шалипуревић

АЛТЕРНАТИВНА СТРИП РЕВИЈА АЖДАХА
РАСПИСУЈЕ
КОНКУРС
за форму стрипа од једне до осам табли
за кратке есеје, приче и песме

1. Необјављени радови и неафирмисани аутори су приоритетни
2. Тема и стил су слободни
3. Број радова једног аутора је неограничен
4. Уз радове доставити кратку биографију аутора и контакт
5. Конкурс траје до 25. августа 2009. године
6. Радови се не враћају

ПРИДРУЖИТЕ СЕ АРМИЈИ СТРИПАЏИЈА
КОЈА НАСТОЈИ ДА ВАСКРСНЕ СРПСКИ СТРИП!

РАДОВЕ ШАЉИТЕ НА АДРЕСУ:
Поштански фах 46, 34 000 Крагујевац

или електронским путем на:

office@ceslod.com
redakcija@azdaha.net
info@azdaha.net

Шаљите нам и своје утиске, похвале и критике!

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ НА ТЕЛЕФОН: 064/67-16-778

КОРЕНИ

Корени нам знани у прастаро време,
сред моћне планине, хвала драги Боже,
са снежним главама што пут неба стреме,
једино их орао досегнути може.

Корени су наши сред голети крша,
где орлови лете у царство висине,
где се ретко растиње повија, лепрша,
шибано ветром с високе планине.

Корени су наши, памти земља ова,
крај брзог потока што равници хита,
тамо где су гробља наших прадедова,
у питомом пољу, испод злата жита.

До југа досежу наши корени...,
поред плавог мора и витких чемпреса,
у темељу цркве, у оку икони,
из тих корена досегли небеса.

Корени нам чврсти у гранитним стенама,
на хришћанском путу исправни били,
слобода нам света у набреклим венама,
из наших корена, други снагу пили.

Корени нам свуда дубоки и снажни,
из њих расли многи великани,
за слободу први, увек одважни,
Срби су народ славом овенчани.

Бошко Топић

БИБЛИОТЕКА                                КЊИЖЕВНИ КЛУБ
"БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"              "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"
ЖИТИШТЕ                                  ЖИТИШТЕ

О Б Ј А В Љ У Ј У

 Књижевни конкурс "Банатско перо 2009"

за НЕОБЈАВЉЕНЕ ПРИЧЕ, ПЕСМЕ, АФОРИЗМЕ

Право учешћа на Књижевном конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику. Радови се примају до 30. септембра 2009.

Радове слати на адресу:

                БИБЛИОТЕКА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Иве Лоле Рибара 1, 23210 Житиште,  за "Банатско перо

Погледајте цео конкурс

ОДРЖАНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

Велика Сала Скупштине општине Вождовац била је мала,
у уторак 23. јуна 2009. године, да прими све посетиоце
жељне да упознају стваралаштво нашег члана Љиљане Булатовић-Медић и присуствују представљању њене нове књиге РАПОРТ КОМАНДАНТУ.

О аутору и њеној новој књизи, као и главном јунаку нашем команданту Ратку Младићу, надахнуто су говорили проф. др Смиља Аврамов, генерал др Радован Радиновић, Веселин Џелетовић Павлов и аутор.

Песмом (из своје нове збирке) "Е, мој генерале" Раде Вучковић, који је наступио као специјални гост вечери, одушевио је публику. Програм је изванредно водила песникиња Мирјана Булатовић. Било је то вече достојно памћења.

Погледајте више о самом догађају

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

Уторак, 23. јун 2009. године у 19 часова
Велика сала Скупштине општине Вождовац,
Устаничка бр. 53, Београд

Говоре:
Проф. др Смиља Аврамов
Ген. др Радован Радиновић
Проф. др Радош Смиљковић
Генерали и официри ВРС
Издавач - Веселин Џелетовић Павлов
Аутор

Водитељ програма - Мирјана Булатовић, песникиња
Специјални гост: Раде Вучковић, кантаутор и песник

Организатор: СПС, Општински одбор Вождовац

ДОБРОДОШЛИ!!!

ИЗ ВУКОВОГ УГЛА
„У неку руку, сви смо ми потомци дезертера из 1389-е“
            Афоризам Бране Црнчевића

Када ти етикету налепе посред чела
суд историје гори од Страшног Суда,
кроз векове се дуге у мит истина сплела
и сви су други жртве, а ја сам нешто к'о Јуда.

Да мој поступак схвате, нису баш нешто ради
сваки је чин издајства мојим именом мерен,
кад год негде зашкрипи, свако се одмах вади:
“Ех, само да је онда Вук истрчо на терен!“

*
На бојно поље дођох, и жив се убеутих
наши кренули добро, просто их секу ко репу,
ал' страва кол'ко их има, више но мрава жутих
против толике руље пораз имаш у џепу.

Док је пољем одзвањ'о сабаља звекет рески
на своја плећа примих тешке одлуке бреме:
- Ионако ће Срби постати народ небески,
ал' нек преживи неко, бар да се запати семе!

*
Од тога дана Срби славе све своје претке
а само моје име жигошу мрљом тамном,
ал' знај да си и ти, што читаш ове ретке
потомак један од оних који кренуше са мном...

Милко Грбовић

ОТКАЗАН ТЕРМИН ПРОМОЦИЈЕ У УКС

Представници Удружења књижевника Србије обавестили су нас да се због "више силе" отказује најављен термин представљања нашег издања у просторијама УКС - књиге Љиљане Булатовић "РАПОРТ КОМАНДАНТУ". Извињавамо се публици. Хвала на разумевању.

Редакција Поета

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПЕСНИКА У БОГОТРАЖИТЕЉУ
Веселин Џелетовић Павлов

У КЛУБУ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА БОГОТРАЖИТЕЉ, Иван Бегова 7, Београд, тел.: 011 26 39 158
дана 11.06.2009. године (четвртак), са почетком у 19 часова одржано је песничко вече Веселина Џелетовића Павлова.

У стиховима аутора уживала је углавном песничка публика. Вече се наставило у пријатном дружењу и рецитовању песама самих гостију као и сетним звуцима гитаре Милана Томића.

Погледајте више о самом догађају

НОВА КЊИГА У ОКВИРУ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

МОЈЕ КОСОВО ПОЉЕ
Живојин-Жижа Лабус

ОДБОР ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ САБОРА КОСОВОПОЉАЦА
И ОКОЛНИХ МЕСТА
организује

I Сабор Косовопољаца и мештана околних села

Сабор ће се одржати дана 20. јуна 2009. године са почетком у 18 часова у Дому авијације, Земун (преко пута Поште).

У уводном делу програма биће представљена књига
„Моје Косово Поље“ - аутор Живојин-Жижа Лабус.
На Сабору ће се изабрати чланови Одбора за представљање Косовопољаца, са циљем да исти обједињује грађане
и ради на решавању њихових проблема.
Наставак радног дела Сабора протећи ће у заједничком дружењу
у прелепом амбијенту ресторана Дома авијатичара.

Сва обавештења о Сабору можете добити на телефоне:
011  233376 и 064 8874056 (особа за контакт: Перо Шејат);
011 2513803 и 064 3724036 (Живојин-Жижа Лабус)

У Културном центру Српско Ново Сарајево 15. јуна (понедељак) ове године, са почетком у 18 часова одржаће се

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЉИЉАНЕ БУЛАТОВИЋ

О најновијој књизи  РАПОРТ КОМАНДАНТУ  и књигама из СРЕБРЕНИЧКЕ ТРИЛОГИЈЕ (Истинита Сребреница, Српске мученице из Сребренице и Крици и опомена) говориће:
Веселин Џелетовић, председник Удружења писаца ПОЕТА, као Издавач,
Раде М. Вучићевић, књижевник
Гост из Москве - др историјских наука Јелена Јурјевна Гускова, сенатор Републике Српске, академик САНУ и
Аутор - Љиљана Булатовић.
Специјални гост и изненађење из Београда је Раде Вучковић, кантаутор и песник!
Истога дана, у 13 часова у новоотвореној књижари ''Биоритам'' у Тржном центру у Српском Новом Сарајеву Љиљана Булатовић и Раде Вучковић ће потписивати своје књиге, које се у овој књижари већ налазе у продаји.

Редакција Поета

ЈЕСЕЊА НОЋ

Пало је још једно сањиво вече: јесење, мирно...
а ја, игром судбине, жице виолине сам дирн’о
и тиха музика ноћи је дубину дала
па је у тамној даљини заувек нестала.

И поново је мир тежак душом завладао
а ја сам се окован тамом с радошћу надао
да ће се макар ехо вратити, да ћу поново чути
непоновљиву песму која Њену близину слути,

да ће, одмах ту, иза непробојног бедема таме
у очима заблистати Њено лице, Њен стас...
Чини ми се, као да очима поспаним, тражи раме

за крепки сан, а ја да слушам Њен умилни глас
уместо изгубљене музике у јесењој ноћи
и слутим да ће из далека кренути, сан ми доћи...
Она!

Дуле Р. Пауновић

КЛУБ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВЉА БОГОТРАЖИТЕЉ
Иван Бегова 7, Београд, тел.: 011 26 39 158

Представљање песника:
Веселин Џелетовић Павлов

11.06.2009. године (четвртак), почетак у 19 часова

Позивамо Вас да уживате у родољубивој, љубавној и боемској поезији. Стихове ће казивати аутор.

ДОБРОДОШЛИ!!!

Видовдан.орг расписује конкурс
за текст на тему видовданска, светосавска традиција српског народа у нашем времену. Тема је и мото видовдан.орг-а „Традиција за нови миленијум“. Нема ограничења величине рада или врсте (текст, есеј, научни рад или књижевно дело). Радови који буду задовољавали критеријуме ће бити објављени на сајту и форуму. Од приспелих биће награђен један рад. Прва награда је комплет сабраних дела Св. Владике Николаја. Предност имају оригинални радови, али се прихватају и они који су негде већ публиковани, под условом да их нема на нету.
Радове можете слати на: info@vidovdan.org

ДОЂИ

Дођи и пружи ми руке
Погледај ми у очи снене,
Дођи и осети како воле тебе.
Дођи и приђи што ближе,
Пољубац ми дај као за крај.
Дођи и прислони се на мене,
Осети ту топлину која зрачи,
Дођи јер ми то много значи.
Помилуј ме по коси,
Дођи и опрости.
Желим да те видим,
Додирнем лице, глас чујем што топи,
Дођи јер за тобом се опи.
Дођи и загрли ме чврсто,
Дођи јер осећам се тако пусто.

Наташа Дивјаковић

Певам

Певам сунцу киши и олуји,
Белој зори, гугутки у пољу
Срни, орлу, јавору у гори
Гају росном, њиви док је ору

Коњу враном, под каменом гуји
Јорговану плавом и прозору
Ластавици, галебу и мору
Белом врату, бисерном ђердану

Модром виру, реци, новом дану
Колевкама, дечијој пелени
Много чему и не умем рећи,
Мртве речи гнезде се у мени

О јунаштву не умем да зборим
А још мање о људској несрећи
Зашто ране да посипам сољу,
Ја сам сањар певам месечини

Игри, смеху, радости и срећи
Нежној реси, буби, листу јове,
Добу прошлом, детету у мени
Певам свему што се живот зове!

Милорад Ј. Никић

ГРАЧАНИЦА

Ноћас негде баш пред зору
док је месец на умору
целивао - цело село

На капију дома мога
покуцала босонога
белог лица – Грачаница

Закуцала, закукала бона,
за хаљином вуку јој се звона
ал' не туку - у злослутном муку

Нема суза, али чујем рида,
носи одсјај Симониде вида
на два длана - камом расплакана

Донела ми очи да прогледам
да од стида у земљу погледам,
јер ме нема – сред Поља голема

Сузом зборим: "Грачанице бела,
још ничија није дозорела
нит' ће њина – нит' њихова сина

А воћка се кад је зрела бере
нек' је нама мудрости и вере
јесте бреме – али није време

А кад дођу судбоносни часи
зачуће се многогласни гласи,
тићи пиште за српско огњиште."

Тад одјезди ка пропланку ноћи
раздрагана - јер ћемо јој доћи,
сви поново на наше Косово

Веселин Џелетовић Павлов

Нисам знала
 
Нисам знала
да сам толико постала твоја
нисам знала
да си једина светлост
коју упија душа моја
нисам знала...
 
Нисам знала
да без тебе даље нећу знати
нисам знала
како је тешко
изнова умирати
нисам знала...
 
Нисам знала
да си све оно што сам одувек хтела
нисам знала
а да јесам-небих те толико заволела
само бих побегла
избрисала те из живота и снова
и остала празна...
и његова...

Бранка Дојкић

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА "РАПОРТ КОМАНДАНТУ"
аутор Љиљана Булатовић

Енциклопедијска књига истине о генералу Ратку Младићу, у којој је аутор објавио најзначајније говоре и сведочења, најеминентнија имена из Војске Републике Српске, који су на слободи, политичаре и адвокате, научне раднике из Србије и света, борце за истину о настанку рата на Балкану, о ратном путу ослободилачке Војске Републике Српске и њеном ратном команданту...

Удружење писаца Поета објавило је, у оквиру издавачке делатности - библиотека Специјална издања, нову књигу нашег члана госпође Љиљане Булатовић - РАПОРТ КОМАНДАНТУ.
Представљање књиге (као и најава прве промоције 24.05.2009. у Калиновику) обављено је у кругу блиских сабораца и пријатеља генерала Ратка Младића, на дан оснивања Војске Републике Српске - 12. маја 2009. у Дому борачких удружења у Београду, Савски трг бр. 9. Међу њима је био и Момир Булатовић, чији се текст ''Ода часном српском генералу'' налази у уводу књиге, која је луксузно опремљена, на 470 страница, са колор додатком са фотографијама Ратка Младића и његових сабораца, рођака и пријатеља. О књизи и ратном команданту Главног штаба ВРС говорили су и неколицина присутних ратних генерала ВРС, а син Ратка Младића се са захвалношћу аутору обратио скупу.
Књига садржи ауторитативан избор чињеница и записа из живота и ратног пута генерала Младића, његових експозеа, говора и интервјуа.

Међу ауторима прилога или цитираних  текстова су генерали: Пјер-Мари Галоа, Славко Лисица, Манојло Миловановић, Петар Шкрбић, Трипо Вучинић, Радован Радиновић и бројни други блиски саборци Младићеви.
На крају књиге поређано је 40 имена сабеседника о генералу, међу којима су и: Ремзи Кларк, Сергеј Бабурин, Јелена Јурјевна Гускова, Смиља Аврамов, Раде Рајић, Драгомир Пећанац, Неђо Попара, бројни Младићи и Лаловићи из Калиновика...

Књигу можете наручити на:
Удружење писаца Поета, Радничка 5д-1, 11030 Београд
телефон: 0112545872, 062252598
e-mail: redakcija@poetabg.com

Цена књиге је 1000 динара + ПТТ трошкови

Погледајте више о догађају

НОВА КЊИГА У ИЗДАВАЧКОЈ ДЕЛАТНОСТИ
УДРУЖЕЊА ПИСАЦА ПОЕТА

Богдан Тодоров
Зеленградски   Унцути   Ландарала   Угурсузи  Мaнгаши

ISBN 978-86-86863-18-8

Одломак из књиге:

КАФИЋ ''ВИТАЈЕЛИС''

        Као и обично, на телевизору одврнутом до даске одвија се спортски пренос, гости се забављају на сав глас по секцијама, то јест за шанком и оба стола, и приде на све то, Ђоле укључи радио, који такође одврне на максимум. За дивно чудо, то је изазвало неочекиван ефекат, сви су се умирили као бубице и претворили у једно велико уво. Сасвим случајно, убо је емисију евергрин музике из времена младости присутних бекрија. Много пута осведочене мачо мушкарчине, стварно или у хвалисању, изненада су се симултано претворили у разнежене емотивце и питоме јагањце. Наравно, ни теоретски, а камоли у пракси, то није могло дуго да траје. Стрпљење је, што се могло и очекивати, најпре издало Стојанчета, који брзометно извали: ''Да ли се код Ђолета чује још  нешто сем телевизора и радија?'' Ко ће коме ако неће свој своме, па му одговори Ђолетов Паша: ''Наравно да се чује. Ђолетов босански клозет.'' Наставио је виспрени Стојанче: ''И то нарочито када Жиле уђе у њега дваред узастопце и не повуче воду!''
Ради предаје извештаја са лотоа, бингоа и слично, два пута недељно, на велику жалост сталног састава, Ђоле поподне затвара кафић или ради скраћено. Деси се једноме од посетилаца, са списка редовно присутних откачењака, бадаваџија и џабалебароша, који је нешто побркао календар и дане у недељи, да није био сигуран да ли ће Ђоле да ради, и постави знаменито питање: ''Јеси ли отворен поподне?'' На то уместо зета одговори Паша: ''Јесте, и то са два прста.''...

Богдан Тодоров

Ода

Благоглагољива
Ћирилице
Освештана
Мученице
Давнујеш

Терано
Самујеш
Повечерја
Одлажеш

Кроз
векове—
запете
потражујеш

Новим
се
стилом
данас
пише  

Тело
на
то
не
пристаје

Иако
на
оку
једном
све
је
већа
мрена

Дарко Хабазин ДАКС

Шта може песма?

Не много.
Да те додирне
тамо, где мислиш
да си потуно сам
и где те одавно
нико није дотакао.
То је потресно
и изазива тугу.
А онда се питаш
“како је то она могла да зна?”
То песма може.
Да зна о скривеном
и да ти каже
да си сам
и да је то у реду
да има других
који су сами
у сваком времену
на исти начин.
Много је добрих ствари
о којима песме знају
и могу да препричају
баш онако
како најбоље разумеш.
Невероватно је
шта песма може.

Алексина Ђорђевић

ВЕТРЕ...

Гдје журиш?
Застани мало!
Одмори у мојој коси.
Угаси жеђ
сузама са лица мог.
А када кренеш даље
моје мисли прати
и сврати до срца његовог.
 
Понеси му ветре
са собом-душу моју
Понеси љубав сву.
Уздахе из груди.
Понеси откуцаје срца
које за њега куца.
И чежњу са којом заспим.
И која ме јутром буди...
 
Понеси му ветре
додир руке моје
и благо га њиме
помилуј по коси.
Нека му лепо буде.
Нека осјети на трен-
колико тај додир благ
у себи љубави носи...
 
И мирис усана мојих,
и један пољубац нежан
понеси му ветре
на крилима својим.
Када му на усне слетиш
можда ће да осјети
да је и тренутка тог-
-у мислима мојим.
 
Загрли га ветре,
па се мени врати.
Са собом ми донеси
његове топлоте грам.
Да ми душу греје.
Да ми кроз вене тече.
Да га у срцу заувек-
-чувам и осећам...

Бранка Дојкић

Извештај са V Песничких сурета поезијасцг.
http://www.poezijascg.com
9. мај 2009 године - етно кућа Жабари (Крушевац)

И ови песнички сусрети, V по реду, песника  са нашег сајта, на којима се окупио досада највећи број људи протекао је у изузетно лепој, веселој, опуштеној атмосфери. У предивном амбијенту етно куће у Забарима дружиле су се поете, сликари, сатиричари, био је ту и покоји глумац, карикатуриста, представници седме силе и понеки политичар.
Спасоје Ж. Марковић домаћин-гост ( до краја сусрета нисмо разазнали његову улогу) у улози  водитеља  на само њему својствен начин потрудио се свако од присутних песника представи својим стиховима. Није заборавио ни оне који нису били са нама преносећи нам њихове лепе зеље и поздраве . Љуба Ђурђа  и Слободан домаћински су се потрудили да и ови сусрети буди један незабораван доживљај.
Овогодишњи песник сајта по оцени чланова је Гордана Кнежевић, а по оцени посетиоца сајта Миодраг Јакшић.  За песника сусрета Гоца је прогласила Спасоја Ж. Миловановића. Сала, смех, препричавање коментара са сајта и анегдота са предходних сусрета обележили  су овај  прелепи  пролећни дан.  Недостајали су нам они који због заузетости нису могли бити  са нама, али смо их се присетили и  радо споменули, договарали се о новом окупљању у што скорије време, свечано обећали Зокију Христову да ћемо  уприличити једне овакве сусрете и у Лесковцу педлажући му да то некако споји са роштиљијадом, а и Зоки је обаћао да неће пропустити најављена дружења, мало разгледали Крушевац чекајући превоз (а можда нам је све то био само изговор да још мало продузимо дружење) и једнодушно закључили како нам је овај дан невероватно брзо пролетео...Али зато смо већ мало, мало ближи VI песничким сусретима. На којима ће нас, надам се бити још више.

Песником године, по оценама самих песника који на сајту објављују своје радове, проглашена је Гордана Кнежевић, другопласирана је Светлана Биорац-Матић, а трећепласирани Миле Тешановић. Песник године по оцени посетилаца сајта је Миодраг Јакшић.

Светлана Биорац-Матић

ПЈЕСНИК

Ако ме икада године сустигну исуканим мачем кајања и туге,
ако ме преруше у немоћног старца,
заплаканог стихом с поцјепаног листа,
знај да ја то нисам, то је само варка...
дрска и лажљива, као и све друге,
ја сам само дјечак што се игра римом,
као луди сликар покретима киста.

Ако видиш иње нехајно просуто преко,
као њива преораног чела,
само зажмури јер очи хоће да преваре,
ја нисам пристао одрасти,
душа се, вјечности склона, покорити тијелу није хтјела,
пјесници можда и умиру, али никада не старе,
и кад ми зима дође последња,
дах ћу ти првим пролећем красти.

Зато немој да тугујеш када ти кажу да ме нема више,
само изрецитуј, љубим те, неку од наших пјесама,
онако напамет, као кад смо се играли школе,
и зачућеш кораке моје, и знаћеш да ниси сама,
и да те немири моји умјесто мене боле,
разумјећеш зашто сам напустио ово смијешно поприште...
Па ја сам напросто скитајући свемиром,
пронашао боље игралиште.

Невен Милаковић Ликота

СУЗЕ

Колико једна жена може у просеку да плаче?
Постоји ли лимит за сузе?
Прилично сам их исплакала,
бојим се да ми неће до века послужити.

Да престанем мало,
Да сузе приштедим?

Како се сузе заустављају?
Јел има неки вентил за сузе,
окренеш славину и оне стану,
па их наштелујеш,
да крену опет, кап по кап...

А, не ко ове моје,
груну саме, ко бујица.

Радују ми се само продавци папирних марамица.

Шта ћу када их све пролијем?

Ко ће уместо мене плакати?

Јасмина Шикић

КУПА ОД КРИСТАЛА

Купа од кристала у чинији од порцулана,
У пирамиду скупљене,
Као у Египту купљене.
Имају свој Код,
Ходник тишине,
Свемирски јаз.
Имају своју причу, тежину,
Имају садржину.

Купа од кристала у чинији од порцулана,
Велом тајне обавијена,
Прошлошћу опијена,
Бесаним ноћима, тужним очима,
Душом пуњена, срцем круњена,
Храм завејан магијом,
Комплекс туге ранијом
Купа од кристала у чинији од порцулана

Наташа Дивјаковић

ПОИМАЊЕ ЖИВОТА

На порубу исткане среће
као шљокице
пришивене сузе стоје
спремне за пад у нигдину
када за то време дође.

Временска трака
нанизана тренуцима
ко перлама шареним
око врата обмотана
час стегне - час попусти.

Импулс живота
из утробе настао
у срцу се разбокорио
трозначан
непроцењив.

Сања Петровић

МЛАДЕНЦИ

Било је то давно пре пар година,
Када је на окупу била читава родбина,
Славље, весело било,
Пило се црно вино.
На средини хале две љубљене главе,
Један уз другог припијени,
Опијени,
Од љубави испијени.
Раштркани столови у великом броју,
Певају сви, њишу,
Ужурбано дишу.
Тамо негде иза оркестар вијори,
Устаде неко да говори,
Пожелех им толеранције и стрпљења,
Много узајамног поверења.
Читав дан и вече прође,
Младенцима свадбено путовање дође.
У новинама натпис пише,
Биће лоше време, доста олује и кише.
Погледе укрстише,
Што су наумили и испунише.
Толико су хтели да оду,
Да су отишли у брзом ходу.
Авион је полетео тог јутра,
Њима не осване сутра.
На ударним вестима уживо,
Да се авион срушио.
У сећање на њих,
Направише стих:
„Били су немирног духа,
Зато им није освануло сутра“ !

Наташа Дивјаковић

МРВА СРЕЋЕ

Небо ти правим од овог зрна,
ту мрву среће ја теби носим,
ту где се белим, а душа црна,
још једно зрно за тебе проси.

О, надо моја, уздај се у ме,
ја бих ти звезде сад дохватила,
љубави моја, све бих да умем,
туге, све моје сад оставила.

Подарим осмех, који те гане,
ту ретку срећу, здушно ти пружим,
да ми се смејеш за нове дане,
кад немам радост да ти послужим.

А, ти лепото да примиш умеш,
са мога длана дар неки мали,
па мене гане, како разумеш,
и мало среће душу ти гали.

Јасмина Шикић

ПЕСМА О ВАМА

Не, Ви нисте дигли руке од мене!
Урадили су то мама, тата, бата
Тетке, ујаци, стрине сви ме се стиде.
Али не и Ви!
Не, Ви нисте дигли руке од мене!
Да ли ми нудите спас или пропаст?
Не, Ви нисте дигли руке од мене!
Сигурно спас.
Не, Ви нисте дигли руке од мене!
Ваша понуда разлог је за осмех,
Нада новог дана.
Не, Ви нисте дигли руке од мене!
ХВАЛА.

Борислава Дворанац

ДРУГАРИ

Колико те нисам пољубила пута,
да се Месец згране, што трен није хтео,
трептала сам жељна свакога минута,
да ми и сам пружиш своје душе део.

И личило све је на почетак бајке,
разгаљен си мени причао на реци,
да си млађе дете у оца и мајке,
да ћеш бити добар отац својој деци.

А, ја сам те руком мазила по коси:
"Нека биће згоде, лепо је овако,
Боже, он ме воли, скоро да ме проси,
да се упознамо, нек’ иде полако".

Сањала сам после, кудраву ти косу,
будила се јутром тим сном очарана,
бројала сам пеге на твом лепом носу,
и хвалила Бога, што сам изабрана.

И када сам једном из срца ти рекла,
да ја желим силно теби да се предам,
тргао си руку, ко да сам опекла:
"Ма другари ми смо, ја те тако гледам".

Јасмина Шикић

СРБИЈА

то није једна земља
то није
није једна земља као остале
то је једно велико срце
које куца
у ритму љубавне приче
остатка света
Србија
није земља ...
то је моја земља!
   
la Serbie

ce n'est pas un pays
non
non pas un pays comme les autres
c'est un grand coeur
qui bat
 aux rythmes des amours
du reste du monde
la Serbie
pas un pays ...
c'est mon pays !

Zorica Sentic

КАКО ЖЕЛИМ...
 
Како желим да те сада видим
да се очи са очима сретну
да се поглед у поглед утопи
заталаса моју душу сетну...   
 
Како желим да си сада овде
да твој осмех виде сузе моје
да ти дахом лице помилујем
и задрхтим од близине твоје...
 
Како желим да уснама нежно
скинем осмех са усана твојих
да заувек оставим на њима
укус чежње са усана мојих...
 
Како желим,ех,љубави моја
да ти уздах украдем из груди
да ме ноћу место тебе грли
да ме јутром место тебе буди...
 
И када ме бол и туга сломе
кад јецајима зовем име твоје
да твој уздах са уздахом мојим
загрли се-уместо нас двоје...

Бранка Дојкић

ДНО ДНА

Дим и смрад,
Поноса нема,
Морала...
Душу је дала,
Продала себе.
Пукотина,
Само цркотина,
Отпад и смеће,
Што веће,
Будеш...
Временом огуглаш,
Прогуташ...
Нестане саосећање,
Бациш обећање,
Нитков, олош,шљам,
Ђубре...
То будеш...
Немаш лица ни срама,
Блама...
Паднеш на тло,
Додирнеш дно,
Направиш тресак,
Види се бљесак,
Прогуташ песак,
Постанеш Сотона,
Пун отрова!

Наташа Дивјаковић

ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ НА ФЕСТИВАЛУ ПОЕЗИЈЕ
"ЋИРИЛИЦА - СЛОВО СРПСКОГ ЛИЦА"

У Великом Поповцу (код Петровца на Млави) у порти цркве одржан је дана 25.04.2009. фестивал поезије под називом
„Ћирилица - слово српског лица“
у организацији Друштва за очување ћирилице и српске културне баштине „Жубор Млаве“ и библиотеке „Млава“, власника Радета М. Обрадовића. На овој свечаности додељене су и награде за претходно расписани тематски песнички конкурс на коме је учествовало око 200 песника из педесетак градова широм Србије, Црне Горе, Републике Српске, Швајцарске и Немачке. Прва награда припала је Драгану Марковићу из Лознице, друга Нађи Бранков из Вршца трећа Влади Илићу из Смедеревске Паланке. С обзиром да је пристигао велики број квалитетних песничких остварења, жири је посебном похвалом наградио још шест аутора - Милана Кузмића из Добоја, Јефимију Коцић из Ниша, Јованку Остојић из Рековца, Веселина Џелетовића из Београда, Слађана Милијића и Хранимира Милојковића из Соко Бање.

Погледајте више о самом догађају

Беле пчеле, наврндеда,
Беле пчеле, наврнбаба

Понекад ништа има све и све има ништа. Понекад слојеви земље покрећу рађање.
Понекад догоди се усамљено правило, како вијуга-колена дремају, дрво разгранато.
Имена место лишћа им. Гране полусавијене, неке подигнуте у вис, неке им огољене.
Понекад кодови сабијени сустижу се међусобно. Хиљадама година стопе вредне времена, огризну.
Старина дрема, буди се, кружи. Курђел од аскурђела, од курђупа преко наврндеде, чукундеде, прадеде, деде, оца, син.

Зимска идила

Седимо на џаковима напуњеним сламом и санкамо се дединим брдом, утабањајући стазе једну за другом, редом у низу. Јуришајући до дубодолине спустом, онда трчећи уз брдо до поновог спуста, знојави, црвених образа, здрави. Такво је ваљда детињство. Невино и ваљано
Џак је вазда бржи од најскупљих саоница, потврдила су сва деца у нашем крају. Чак и они који су имали санке остављали су их поред врзине и отимали џакове. Рекло би се снежна идила... и тако од ране зоре па све до касне вечери. Док би старе баке дрхтале поред шпорета скидали смо јакне и остајали у вуненим, плетеним џемперима, плетеним рукавицама, у црвеним, гуменим, чизмама. Правимо замак у снегу и кобајаги кријемо се од некога.
Нема више такве зиме, ни снегови не падају као некада. Дедином њивом, понекад кроз прозор угледам моторне санке. Као санка се неко..

Данијела Глишић

Пријатељ наше Редакције господин Динко Бјелан
поставио је блог
http://oraoorao.blogspot.com/

Погледајте

СНОВИ ЗИМСКИХ НОЋИ

Снови, сви моји снови,
испраћате ме у сваки дан нови
претњом
и стрепњом.

Измешали сте се ви ружни снови и јава
па ми се одавно и не спава,
плашим се: када се пробудим умреће неко:
у мени или... негде далеко.

Тако, после времена много, уснио сам мајку...
а када сам се пробудио, изгубио сам – бајку.
И за њом сам дуго, дуго плакао те ноћи
јер ми НЕШТО шапну: Она ти у сан више неће доћи.

А отац, Он ми у сан никада није дошао:
чекао сам га, у чекању век ми је прошао.
И сада је куцнуо час да ја у његов свет кренем
што пре, да се из сна не пренем.

И Евгеније одавно је на пут мени кренуо:
журио је, многе ноћи није ни трен тренуо...
па га је при крају пута опхрвао сан:
дечји, крепак... и уснулог ухватио га је дан.

И док свићу зимске зоре беле и бледе,
сузе горке ми се у прозирне леденице леде:
постојане су, као да се никада отопити неће
а снег, што лењо веје, трагове мог кошмара замеће.

Невина је јутарња белина навејаног снега
и грешна ми је свака помисао на обличје брега,
али... човек сам, љубав желим и у мени је има:

она је моја јава: сан, сан, сан... иако је хладна зима

Дуле Р. Пауновић

ПЕСНИКОВАЊЕ

Седим над празним листом папира
И зарањам у мисли сопствене
А душу кријем иза немира
Док стихови ћуте у дну мене.

Како песму без речи да срочим
Док тишина ми утробу кида
И како из себе да искочим
А оставим осећање стида?

Како да будем песник и човек
И који од њих двојице по души
Прекопава – у стиху тражи лек
А оног другог у себи гуши?

И по сву ноћ седимо ја и он
И ћутањем се свађамо гласно
Чије речи тишини дају тон
Ко сам ја а ко он – није ми јасно.

Анђелко Заблаћански
http://sites.google.com/site/zablacanskicom/

УПЛАШЕНЕ ДУШЕ

Шта ли ти се мота сад у глави,
па ти бором лепо шара чело,
знам да нисам просудитељ прави,
ал’ те стално бодрим на весело.

Недовољно прошло је времена,
да се листом целим отворимо,
твоја туга стоји безимена,
ми смо присни, ал’ не говоримо.

Сличне наше, уплашене душе,
што с резервом траже прихватање,
сваку праву реч из срца гуше,
желе много, а дају се мање.

ВИ НИСТЕ ПЕСНИК

Колико је поезије у Вама,
Ви сигурно нисте песник?

Не, не... песници уопште нису такви,
превише се баве собом да би тако лепо говорили.

А, Ви то тако лако, из рукава, из срца, из душе,
сувише поeтски да бисте били песник.

Песници то тако не раде,
они ноћима бдију над папиром, банче и муче се,
док Ви спавате, они пишу о Вама...

Ви сте Муза, то једино можете бити.

Јасмина Шикић

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

У Великом Поповцу, општина Петровац на Млави,
25. априла први фестивал поезије
„Ћирилица - слово српског лица“
Друштво за очување ћирилице и српске културне баштине „Жубор Млаве“ из Петровца на Млави организује Фестивал поезије „Ћирилица- слово српског лица“ који ће се одржати 25. априла, у порти цркве у Великом Поповцу. Поред овог Друшва, један од организатора ове манифестације је и библиотека „Млава“, власника Радета М. Обрадовића из овог села петровачке општине.
Наведена манифестација је заправо завршни вид претходно расписаног тематског песничког конкурса на коме је учествовало око 200 песника из педесетак градова широм Србије, Црне Горе, Републике Српске, Швајцарске и Немачке, чиме је у старту ова манифестација попримила међународни карактер.
Жири у саставу Јован Д. Петровић, књижевник из Петровца ( председник), Добривоје Петровић, глумац из Петровца ( члан) и Младен Бранковић, књижевник из Пожаревца (члан) одабрали су три најуспешнија песничка остварења за награде и шест за похвалу. Прва награда припала је Драгану Марковићу из Лознице за песму Јато, друга Нађи Бранков из Вршца за песму Не могу да одем, Србијо и трећа Влади Илићу из Смедеревске Паланке за песму Пробуди се, Караџићу Вуче. С обзиром да је пристигао велики број квалитетних песничких остварења, жири је посебном похвалом наградио још шест аутора - Милана Кузмића из Добоја, Јефимију Коцић из Ниша, Јованку Остојић из Рековца, Веселина Џелетовића из Београда, Слађана Милијића и Хранимира Милојковића из Соко Бање.
-Као жири мишљења смо да су у потпуности задовољени високопостављени критеријуми, при чему су на задовољавајућем нивоу остварени савремен песнички израз и тематска свежина поетског приступа код свих аутора. У таквој ситуацији имали смо велико задовољство и прилику да за овај зборник одаберемо веома успеле радове који садржајно и смисаоно у потпуности коинцидирају са захтевима манифестације, али утолико и тежи задатак у одлучивању о радовима који ће бити награђени. У таквој ситуацији жири је донео одлуку, сматрајући да су награђени радови више од осталих задовољили све принципе- по квалитету, тематици као и по духовној изражајности. Иста констатација може се изрећи и за већину приспелих радова, а што је свакако и најбољи доказ да се, већна самом почетку свог постојања, фестивал Ћирилица- слово српског лица нам,еће као једна неопходност тог типа на овим просторима и да ће несумњиво постићи и оставити значајан и непоништив допринос стварању, неговању и очувању културних вредности и свеколике српске баштине у овом делу Србије, мишљења је Јован Петровић, председник жирија.

Аутор: М. Кузмановић
Преузето са: http://www.danas.rs/dodaci/branicevo/cirilica
__slovo_srpskog_lica.59.html?news_id=158344

ЋИРИЛИЦА СРПСКА

На храстовим крстачама
и мермерним плочама
опстајеш данас,
моја туго,
а створена си, управо за нас,
у време славно и друго.

Богодарила се Србима жеља
да својим писменима творе,
да њима красе јеванђеља
и сјајне царске дворе.

Хвала Ћирилу и брату
за азу и буку,
и неуморном Вуку
што нова слова створи,
да Србин пише као што збори,
остави право богатство за нас:
једно писмено за један глас

Божја је била воља
да се српски глагоља,
а божји дар још више
да се тако и пише.

Сачувајмо наше писмо
јер без њега Срби нисмо.

Веселин Џелетовић Павлов

Чудо Светога Василија Острошкога

Стари Игуман тихо читаше акатист Светом Василију,
И баш кад главу пред Светим Кивотом, попут доброг дјетета пови,
Приђе му човјек озарен молитвом, начини велику метанију,
И рече, сузама ноге му заливши: „ Преподобни Оче, благослови“.

Благослов сине Духа Светога, благо га додирну небесник сиједи,
И покри незнанца к`о Покров Свети, предивна старчева брада бијела:
„ Пред Светим дијете  све гријехе своје Господу драгом исповиједи,
Реци Му прво, каква те невоља у ову Светињу донијела“.

 Није ме невоља притисла Оче, да дођем чак из Далмације,
Но завјет који морам испунит`, за овог кратког земног живота,
Хоћу да свједочим о чуду великом, што сатвори Свети Василије,
Овдје крај Његових Светих Моштију, крај дивног Његовог Светог Кивота.

Живјели смо Оче сложно и побожно, с` пет синова Бог ми огњиште украси,
У нашој је кући вазда радост била, весело смо својег Творца прослављали,
Ал` кад шесто дијете мученица роди, моја жена нагло поче да се гаси,
И залуд смо над њом вреле сузе лили, залуд је дозиваху сирочићи мали.

Душу је своју тихо испустила, а поглед јој тужни на дјечици оста,
К`о да их са оног свијета благосиља, к`о да се и мртва Богу за њих моли,
Као да им каже: „Смрт вам моја проста,
 и мртва ће мајка дјецо да вас воли“.

А њих спопала писка, не могу их малене од ње одвојити,
Као да се са њом сунце угасило, као да се небо затворило за нас,
Што сам друго могао, него се молити:
„ Свети Оче Василије, помози нам данас“.

Уто се врата кућна отворише, угледасмо Светитеља гдје на прагу стоји,
Догод живим памтићу Га, имаше на себи дивну митру плаву,
У трену се умирише сирочићи мили моји,
А Он приђе покојници, и додирну Светом руком њену мртву главу.

А она отвори очи, к`о да ни уснула није,
И дјечицу пригрли срећну у топло мајчинско крило,
Заустих плачућ` да кажем: „ Хвала Ти Свети Василије“,
Али у соби сем нас никога није било“.

Сада је и Игуман плакао к`о дијете,
Не желећ` да сузе радоснице скрије,
Цјеливајућ` побожно оне Мошти Свете:
„Слава Ти и Милост Свети Василије“.

Невен Милаковић Ликота

СТАРИМ

Умиру драга лица, одлазе
Док ја на ветру мирно стојим.
У дугом низу године пролазе...
Ја се помало старости бојим.

Старим... већ ми је тридесета
И душа ми је препуна муке.
Зато и није велика штета
Што одлазим, што даве ме црне руке.

Сада, док стојим чврста к’о стена
У овој мрачној јесењој ноћи,
Ја се не бојим смртнога трена
Ни страшне смрти, што мора доћи.

Једино жалим, можда и грешим,
Што кад старост закуца на врата,
Ја нећу моћи ничим да се тешим:
Немам ни друга, ни детета ни брата.

Али и даље усправно стојим
И немам разлога друге да кривим.
Сате и дане живота бројим...
Још имам снаге – хоћу да живим!

Ивана Зајић

ПОЛА МЕРЕ ПРОЈЕ

Пола мере проје, са пуном мером кима је рецепт за самце, разведене и усамљене у савременој породици. А таквих данас има све више. И уместо да се препустимо сликама ТВ-а и таласима депресије, отворимо кувар са провереним породичним рецептима и не одустајемо од себе правећи, рецимо, проју. За пола нас, пола мере:
два јаја,
 две шољице пројиног брашна,
 једна пшеничног,
 две шољице млека,
 шака уситњеног сира,
 пола шољице уља,
 пола прашка за пециво,
 пола кашичице соли,
 пола кашичице путера за подмазивање плеха и
 пола кашичице брашна.

Мирјана Лукић - мирХАНА
Погледајте целу причу

ЖИВОТ КАО ЕЛЕГИЈА

Ако учиним корак - биће у празно
У тврди оквир наличја среће
У неко доба чудно и лажно
Где човек Човека не сусреће.

На планету где је Човек слуга
Где нема цвећа већ мртвило боја
Где самом себи сам највећа туга
А највећа радост илузија моја.

Где ђурђевак никад не убија зиму
Бићу вечно у окриљу њеном
У хладноћи - пепелу и диму
Прекривен лепе прошлости сеном.

Ех да могу бар сенке да љубим
Мога давно несталог живота
Да са њима снагу из сна будим
И упловим у море лепота.

Лепоту да вратим - с њом да плачем
За погледом што већ тихо стари
Да се одупрем болу све јачем
Да срце за будућност мари.

Корак да буде на срећно поље
Али како - кад наде гробу хрле
Кад нема пута за радост - за боље
Кад авети ме канџама грле.

А корак иде - знам у празно
У тврди оквир наличја среће
У неко доба чудно и лажно
Где човек Човека не сусреће.

Снага где пада у подножја сива
У море без дна што је брзо носи
Пучином која не зна да плива -
Пада на трње - а већ смо боси.

Анђелко Заблаћански
  <http://poetryaz.blogspot.com/2009/04/blog-post_07.html>

ЖЕНА

Звук звона чује се гласно
Оглашава да је неко умро јасно,
Звона се чују у даљину,
Жена облачи хаљину.
Спрема се да пође у хладни град,
Док у срцу је стеже грозни јад.
Док се кола померају ка гробу,
Поворка иде у мирном ходу,
Скупили се облаци и направили гужву,
Као да ће да сперу ту слику ружну,
Оперу жену тужну.
Ланци се чују и на крају туп,
Ох Боже да је ово последњи пут.
Звуци лопате гребу тешко по тој земљи,
Халапљиво, брже, завршили не би.
Окупљена поворка последњи опрост даје,
Жена сама је.
Попут рањеника што се из боја кући враћа,
Она за живот је краћа.
Срце јој је пробијено стрелом,
Обавијена је црним велом.
Повијена од туге и бола,
Да нико не зна пожеле она тајно,
Да је и она доле трајно.

Наташа Дивјаковић

ЗНАЊЕ

Научићу те да се смејеш облацима који небом јуре,
научићу те да се радујеш птицама које ти на прозор слећу,
научићу те како да уживаш пролеће, без страха да ће нова зима,
научићу те како је сутра далеко, а данас је сада и никада више.

Научићу те како се осмех, када га пружиш и теби врати,
научићу те да није битно од ког си рода, већ каквог срца,
научићу те како је загрљај најлепши поклон, ако је искрен,
научићу те како су љубав и космос само безгранични.

Научићу те та моја знања,
ја немам друге титуле звања,
ал’ љубав имам и то је нешто,
научићу те, што умем вешто.

Јасмина Шикић

Члан Удружења писаца "Поета" Љиљана Булатовић
у гостима Савеза писаца Русије у Москви:

Ових дана Љиљана Булатовић вратила се из Москве, где је боравила по позиву Савеза писаца Русије. Повод је била предаја Награде ''Имперска култура'' за 2008. годину генералу Ратку Младићу. О својим утисцима рекла нам је следеће:

''Наравно, тамо су мене и сина генерала Младића, Дарка, просто озрачили својом словенском љубављу  оснажили нам оптимизам.
Дочекали су нас песмом ''Тамо далеко'',  у свечаној атмосфери високог поштовања и оног специфичног братског  узбуђења.
Дом Савеза писаца Русије у Москви, 11. марта ове године, на дан  свечаног уручења награде ''Имперска култура'' генералу Ратку Младићу био је тесан за количину емоција и број присутних.
Била је то свечаност коју је домаћин именовао ''Словенски сусрети'', ''посвећена судбини српских вођа Радована Караџића и генерала Ратка Младића''. Њима је Савез писаца Русије доделио ову награду, у категорији ''Словенско братство'', ''за храброст и хероизам, за верност борби за православно словенско јединство''. Награду је за оца примио син, коме су многи присутни предавали поруке за оца, у нади да ће једног дана и он лично доћи међу њих у Москву. 

Како је ово постала престижна награда у Русији, на овај дан су се окупила угледна имена московске интелектуалне елите,  а домаћин је био председник Савеза писаца Русије Валериј Ганичев, доктор историјских наука, професор Московског универзитета Ломоносов, заменик Руководиоца  Светског Руског Народног  сабора.

Погледајте цео текст

ЗАГРЉАЈ

Пут који те је довео у ову улицу,
раскошну у време парења биља
ништа ти није рекао о њеним прозорима.

О засторима кроз које Сунце не излази,
кроз које Сунце не улази.

Овде нису биле јаме.
Нису била губилишта.

Само је закон гостопримства
са кућном змијом под прагом загрљен

ишчекивао смакнуће.

Гордана Симеуновић

ЛЕТЊА ЧЕЖЊА

Ноћ је загрлила моје село равно
И тишина нема притисла сокаке,
Чак ни пси не лају као некад давно,
Нит се чује славуј са јасике танке.

Ни ждрепци не ржу, нит копито сева;
Нит ико на жару пурењаке пече;
У шипражју више не станује шева;
И уморна Битва кроз тршљар не тече.

Жабе не крекећу на листу локвања;
По барама плива пластика и смеће;
Ни шкрипца, ни гљиве покрај старог пања;
Куд ли се то село у Србији креће?

Где нестаде песма, девојачко прело
Док се лето крадом примиче јесени?
Ој, Србијо давна – ти село весело
Чујеш како чежња јауче у мени?

За босом дечицом што трче срњиштем,
За галамом ноћних чувара бостана;
На ливади тајним љубавним ноћиштем,
И буђењем поред пропетог јаблана.

Али песме нема, ни великих прела,
А лето се опет примиче јесени;
Ој земљо сељачка – јадна, невесела
Слушај како чежња јауче у мени.

Анђелко Заблаћански

УДРУЖЕЊЕ ПИСАЦА ПОЕТА РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ
СРПСКИ ПЕСНИЦИ
ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ ОВОГ РЕГИСТРА
ПРЕДСТАВИЋЕ СВЕ СРПСКЕ ПЕСНИКЕ
КОЈИ ИМАЈУ ОБЈАВЉЕНУ ЗБИРКУ ПЕСАМА

Пријавите се

ОСНОВАН ФОНД "ГЛАС ПОЕТЕ"
Средствима из овог фонда штампаће се књиге
наших чланова и сарадника, наши Зборници
и додељивати награде за конкурсе Удружења ПОЕТА